May 9, 2012

Brak i porodica u Finskoj


Nekada je bitno upoznati kako funkcioniše porodica kao zajednica u nekoj zemlji, jer to onda daje odgovore na mnoga pitanja o mentalitetu i stilu života tog naroda.

Rekla bih da je termin ,,Porodica”, u Finskoj, različit danas od shvatanja porodice u davna vremena. Pre Drugog svetskog rata, porodice su bile velike i sastojale su se od roditelja, mnogo dece, baba, deda  i ostale rodbine. Ljudi su živeli na selu i imali su velike kuće. Tada je bilo ekonomično imati veliku porodicu jer se puno polagalo na radove u polju i poljoprivredu uopšte. 

Finska porodica nekad
Kada je počela industrijalizacija, ljudi su se počeli seliti u gradove u potrazi za poslom, pa je veličina porodice postajala manja. U periodu osamdesetih godina prošlog veka, kada je društvo postajalo modernije a po Zakonu o braku, razvod postao lak, kratkotrajan proces i lakše društveno prihvaćen, desio se najveći broj razvoda brakova u finskoj istoriji. Tada je nastao najveći broj jednoroditeljskih porodica, sa najvećom koncentracijom u Helsinkiju. Sociolozi to objašnjavaju time što su žene dolaskom u grad, postale elokventnije i željne posla, a ne stalnog sedenja u kući, a to su tradicionalni finski muškarci teško podnosili, jer su tada smatrali da je ženino mesto u kući  sa decom.

Inače, taj podatak i ne čudi za to vreme, s obzirom na to da su upravo Finkinje bile  prve žene u Evropi sa pravom glasa. Tridesetih godina prošlog veka, Finska je bila veoma siromašna zemlja, pod švedskom i ruskom vlašću sve do 1917. godine. Tek nakon dobijanja nezavisnosti, privredni i kulturni život doživeo je veliki uspon, ali je finsko ,, privredno čudo " i munjevit razvoj, došao tek posle Drugog svetskog rata. Zato je tadašnji brzi razvoj i masovno prelaženje ljudi iz sela u gradove, snažno uticao na društveni i ekonomski status žena, na njene tradicionalne navike, obrazovni nivo i ostalo, a da za tu promenu  kod žena, tadašnji muškarci nisu bili spremni.

Finska porodica danas
Tendencija razvoda brakova je naprasno prestala kada su ti isti muškarci postali svesni  upornosti  finskih žena, njihovom željom da budu ravnopravni članovi društva, pa i najzad, činjenice da obrazovana i zaposlena žena nije prepreka za stabilan brak, već naprotiv, jedan od osnova za zdravu porodicu gde su i otac i majka privatno i profesionalno ispunjene osobe. 

Zato je danas, kada je nepismenost u Finskoj nepoznata, žena u Finskoj ravnopravna sa muškarcem u radnom i društveno političkom životu. Ne postoje partije ni vlada bez žena, a zaposlenost Finkinja je na zavidnom nivou. Porodice su dobro organizovane jer obdaništa ima dovoljno a socijalna zaštita je među najboljima u svetu...ali, ostavimo na stranu poslovnu Finkinju, jer bih želela da vam nešto kažem i o Finkinji privatno.

Prosečna Finkinja danas stupa u brak kasnije nego pre deset godina, u proseku sa 27, a prvi put rađa, u proseku sa 28 godina. Statistike UN-a, kažu da je takva situacija u čitavoj zapadnoj Evropi, pa Finska ne odudara od toga, za razilku od istočne Evrope, gde se devojke u proseku udaju sa 24. Finkinje u proseku imaju dvoje dece. Iako ovde govorim o proseku, postojje neke stvari  i obeležja, koja su svojstvena skoro svim ženama u Finskoj. To je nešto što je kao deo tradicije, vaspitanja i kulture, a što se nije promenilo ni u savremeno doba. Odnos majke i deteta u Finskoj je drugačiji nego, recimo na jugu i istoku Evrope. Majke ne maze previše decu, u smislu da ih razmaze preko mere. Puštaju ih da se valjaju po snegu ili recimo vlažnom pesku, smatraju da deca moraju da očvrsnu dok su mala. Iako je obrazovanje na zavidnom nivou među stanovnicima Finske, majke se ne uzbuđuju ako dete dobije slabu ocenu ili ako ne napreduje u školi. Smatraju da deca imaju pravo i na uspehe i neuspehe i da se sama moraju izboriti za svoje mesto i uspeh. Skoro da su oba roditelja ravnodušna prema odluci deteta da li će se upisati na fakultet ili će pokušati da se zaposli. Iako će ovakav stav mnogim ljudima sa ovih prostora Balkana delovati kao surov i bezosećajan, činjenica je da deca koja su oslobođena stresa, frustracija i pritiska, bolje napreduju. To se i dokazalo činjenicom da su po svim svetskim istraživanjima, finski đaci najbolji na svetu. Ako dete upiše fakultet, u skoro 80 % slučajeva, običaj je da se dete osamostali i da napusti roditeljski dom, čak i  ako studira u istom gradu i da živi  i zakupljuje stanarinu od zajma koji će mu dati roditelji, a koji će vratiti kada se zaposli. Same studije su besplatne. Zanimljivo je da čak i deca misle da je takav odnos stvari  bolji za  njih. Onih 20 % mladih koji nastavi da živi sa roditeljima uglavnom su muškarci iz ruralnih oblasti koji žele da nastave porodični posao na farmi.

Ono što je manje lepa, mada i nije, činjenica je da tako i roditelji, kada ostare, ne žive kod svoje odrasle dece, čak ni ako su bolesni, ili, pogotovo ne ako su bolesni, kako ne bi niko nikome ugrožavao mir, ali čak ni to nije neka strašna stvar jer finsko društvo veoma brine o starim i bolesnim licima, a i deca često priskoče u pomoć.

Finkinje se po tradiciji bave od detinjstva sportom, dok god im to zdravlje dopušta. Muzički život je veoma razvijen, pa skoro svako gradsko naselje ima svoj amaterski hor. Na radnom mestu, Finkinje su poznate kao efikasne, pedantne, disciplinovane i iznad svega ljubazne ako rade sa strankama. Iako predominantna protestantska i mala pravoslavna crkva u mnogome utiču na poglede mladih na brak i ljubav, nekonvencionalni odnos mladih prema sexu je opšte prihvaćen. Podržavaju različitosti, iako su u velikoj većini veoma patrijahalno i tradicionalno vaspitani, pa je u tom smislu prihvatanja različitosti, 2001 godine u Finskoj donet zakon koji dopušta istopolne brakove, ali im je usvajanje dece zabranjeno. Po želji, parovi mogu pre braka potpisati predbračni ugovor ili Avioehtosopimus, gde niko od  bračnih drugova nema prava na stečenu imovinu onog drugog,  koja je stečena pre braka

Avioehtosopimus
Porodice, kao i ljudi koji žive sami, u svakom trenutku imaju na raspolaganju pomoć u raznim životnim situacijama. Skandinavske zemlje su poznate svuda u svetu po savršenom funkcionisanju ovih službi.

Finski brak je po pravilu stabilan, osim ako se između bračnih parova ne ispreči alkohol, jer su Finci na trećem mestu u svetu po broju litara popijenog alkohola, odmah iza Amerike i Francuske. Statistike u Finskoj kažu da 40 % ljudi nikada ne pije alkohol, 30 % ponekad a 30% redovno.

Skoro svaka finska porodica ima vikendicu u prirodi, takozvane Mökki,  najčešće pored jezera ili na nekom ostrvu i tu rado provode svaki slobodni vikend. Mökki su uvek napravljenje od drveta, odnosno balvana,  skoro uvek su pored vode i svaka ima sopstvenu saunu. Najviše vikendica se gradi u oblastima kao što su  Kuusamo, Kuopio, Ekenäs, Mikkeli i Mäntyharju. Najvažnije od svega je da se čovek u prirodi opusti, uživa i napuni baterije za sve izazove koji ga negde  uvek u životu vrebaju.

Mökki
Mökki
Mökki
Mökki

Mökki

Mökki
Mökki
Mökki

Mökki

9 Komentari / Kommentit:

ako cenjena autorka nema nista protiv, dodao bih sledece:...ja sam licno 50% etnicki finac, rodjen u finskoj, progovorio finski al ga zaboravio, nisam odrastao u finskoj pa mi kultura tog naroda nije preterano bliska srcu, pa stoga nisam u mogucnosti da je razumem...ono sto bih spomenuo (opet pominjem, ne mogu da razumem) je da u finskoj roditelji deci pozajmljuju novac (uz obostrano obavezno podrazumevanje da se dug vrati), naplacuju sopstvenoj deci kiriju i ponose se ako im deca redovono placaju, stari ljudi "plivaju" u parama dok im deca grcaju u dugovima koje godinama otplacuju itd itd i naravno isti je slucaj kad je u pitanju odnos dece prema roditeljima...finac ne bi znao da kaze sta tu nije u redu, i svi su oni u "divnim" odnosima, razmenjuju poklone na joulu itd...ali dolazimo do zakljucka da su odnosi u samoj sustini nekako lazni...zapravo sama finska drzava je pojedincu zamena za porodicu, jos od samog rodjenja u vidu "decijeg dodatka"...zato su protestantske zemlje toliko prosperitetne, zbog individualizma koji je uvrezen u kulturu tih naroda...da nije toliko bogata drzava, ne bi ni bilo porodice kakva tamo postoji, i obrnutno...sve je to povezano i to je zapravo sustina svega...

Au gospodine, niste odrasli u Finskoj a pricate kao da ste odrasli tamo...Znaci, ja imam puno pravo da vam kazem da gresite. Moje odrastanje u Finskoj nikada se nije baziralo na tome o cemu vi ovde napamet pricate. Niti sva rodbina koja mi je u Finskoj, niti prijatelji, niko tako ne fukcionise. Porodice su veoma vezane, svi idu zajedno u crkvu, zajedno u saunu, leta provode zajedno na svojim vikendicama...itd.i kult porodice je na zavidnom nivou. Ono sto je tacno, a sto opet ne praktikuju svi, vec vecina je ta da,mladi, kada zavrse skolu, koju im placa drzava, imaju neku moralnu obavezu da rade i privredjuju. Tada su obavezni da izdvajaju jedan deo za porodicno domacinstvo, sto je sasvim u redu. Cak i imucni roditelji ne zidaju kuce svojoj deci, vec deca kako odrastaju imaju svoj razvojni put...zaposle se, uzmu kredit i sami sticu svoju imovinu. Roditelji sigurno nece gledati da im deca spavaju na klupi u parku do tada, vec ce pripomoci sve dok ne stanu na svoje noge,.Smatram to mnogo pametnijim od onog suprotnog modela gde roditelji prave od dece trutove, koja su na roditeljskoj grbaci do pedesete, ali zato sa 20 vec voze obesno skupe automobile, koje su im roditelji kupili. Ja sam kao tinejdzer svako leto radila mesec- dva kako bih skupila za letovanje, iako su mi roditelji mogli sve priustiti, ali sam zato zahvalna sto sam naucena da radim, da trosim koliko imam i da, ukoliko pozajmim, vracam svoje dugove. Kamo srece da se danas svuda deca tako vaspitavaju. Moj brat od strica koji zivi u Rovaniemiju, jima divne brizne roditelje, pune ljubavi, ali mu naravno nisu sve dali na tacni, vec se izborio sam i postao ispravan i vredan covek. Ne znam samo koja deca grcaju u dugovima..pisete tako apstraktno, a i sami kazete da nemate dodirnih tacaka i ne razumete finsku kulturu..uostalom, posto i u Nemackoj imam mnogo rodbine, Nemci su jos stroziji po tom pitanju. Tako se stvaraju ljudi, a ne imbecili, parazitskog ponasanja.

Postoovana Tarja,

ja sam, sudeci po tome da sam procitao da ste prosvetni radnik, vas kolega. Zivim i radim u Obrenovcu i imao bih nekoliko stvari da vam napisem:
1. Divim vam se sa koliko strpljenja i ljubavi vodite ovaj sajt.
2. Iako i sam znam veoma dobro da se kontrolisem u pojedinim situacijama, neke ljude jednostavno ne bih ni komentarisao, kada pisu i tvde stvari sa kojima uopste nisu upoznati.
3. Sto se konkretno ove teme tice, maksimalno podrzavam taj zapadnoevropski i severnoevropski stav oko kruceg vaspitanja svoje dece, zarad njihovog dobra. Svedok sam koliko mladih danas nose telefone koji kostaju po 500, 600 e, i dok njihovi roditelji grcaju u dugovima kako bi im sve priustili, da se jadni slucajno ne namuce, decu nesvesno pretvaraju u nesposobnjakovice. Pogledajte samo kakve automobile imaju , kako ih bahato voze i kako nesmotranu ginu i ubijaju druge ucesnike u saobracaju. Kamo srece da se svi roditelji dozovu pameti.

Inace, imam veoma dobrog prijatelja, kolegu, koji zivi u mestu Lahti, i njegova deca pored fakultetskih obaveza rade na imanju, pa svoj dzeparac sticu radom.. Zato nisu ni besna niti grcaju u dugovima.

Zelim vam sve najbolje. Rado citam vase tekstove i dopada mi se vas stil razmisljanja.

nisam odrastao u finskoj, ali imam fince kao clanove porodice pa smo svi itekako povezani sa finskom...sto se mene licno tice, mislim da je veca verovatnoca da postanem japanski car nego da svom detetu pozajmim novac i naplatim kiriju i drago mi je zbog toga...kad bi moje dete meni u nekom slucaju vratilo novac koji sam mu nesebicno dao u odredjenoj situaciji, to bi znacilo da se nesto gadno medju nama desilo i da je odnos medju nama zavrsen...finac to ne razume...kazete da govorim apstraktno, ali evo vam konkretan (tipican) slucaj, jedino ime i prezime osobe necu navesti : ...osoba u srednjim godinama zarobljena u kreditima sa stalnim poslom i porodicom dolazi u situaciju da joj je trenutno potreban novac...i bez obzira sto kod roditelja te osobe vlada finansijsko blagostonje, ta osoba se radije nekom drugom obraca za pozajmicu jer joj je sramota da se obrati roditeljima za bilo kakvu pomoc...ali ja, za razliku od roditelja te osobe, ne bih imao obraza da kao prvo, gledam takvu situaciju hladne glave ukoliko imam normalan blizak odnos sa detetom, i naravno ne bih imao obraza da prihvatim da mi dete vraca bilo kakav "dug"...finac opet ne moze da razume sta hocu da kazem...znaci, u pitanju je odgovorna formirana osoba, u zrelijim godinama sa decom, i ne mozete reci da je ovde u pitanju "tough love" za "dobrobit licnosti i karaktera" svog deteta...tu se desavaju iz mog ugla pomalo perverzne stvari gde su oni s jedne strane u super odnosima s detetom a ovamo leze na parama dok im dete ne zna gde mu je glava...vi kao suprotnost finskom (svabskom, anglosaksonskom) modelu navodite neke bitange i lencugare koje mrzi da rade pa zive na grbaci roditelja i to je naravno za svaku osudu...postoje razni slucajevi ali normalno da ce svako ko je iole normalan dati sve od sebe da stane na svoje noge i bude samostalan...ocigledno je da se ne razumemo, te stoga politicki korektno zavrsavam izlaganje da su u pitanju "kulturoloske razlike"...

Hvala gospodine Anonimni na lepim recima, i zadovoljstvo mi je sto ste pravilno shvatili sta sam htela da kazem.

Gospodine C.O...

Najbolje je da ostane da su ipak kulturoloske razlike u pitanju jer se bas i ne slazem sa vasim stavovima. Uzgred, to sto navodite neku anonimnu osobu i njen slucaj, je samo slucaj, a ne finski obrazac.. Zaista, od hiljade ljudi, poznanika, prijatelja itd u Finskoj, nisam se srela sa slucajevima kakve vi navodite, tako da..se ni ja ne bih vise bavila polemikom na tu temu. Stavise, kada sam videla da odnos dece i roditelja u Finskoj nazivate licemernim i perverznim, zaista sam se zaprepastila, ali zaista. Nemam obicaj da brisem i ne objavljujem komentare, ali ovakvi prevazilaze svaku meru.

Ja bi se zenio bilo gde u inostranstvu imam 29godina ako ima neka normalna zena nek se javi :-)

Postovani gospodine,
Nemam naviku da komentarisem ovakve ispade, ali posto sam primetila da su jako cesti,uopste medju muskarcima sa balkana osetila sam potrebu. U pocetku sam Vas komentar shvatila kao salu, sto se iskreno nadam da jeste, medjutim nacin na koji ste Vi tako nonsalantno, bez nekog ustezanja napisali to sto ste napisali me je jako razocarao, a i povredio. Sama cinjenica da Vi, a i bilo ko drugi deli zene na "normalne" i "nenormalne" me je malo je reci zblanula. Zapitam se sta pod pojmom "normalna", a sta pod "nenormalna" zena podrazumevate, kakve su karakteristike "normalne", a kakve "nenormalne" zene? Znate, sam nas mentalitet nam daje za pravo da se tako ponasamo i odnosimo prema drugim bicima. Posebno zenama. Jos uvek je u nasem drustvu ukorenjena pojava da se zena posmatra kao privatno vlasnistvo, kao bice bez glasa i prava na spostveni zivot, posao, slobodno vreme. Takve primere vidjam svakodnevno. U 21. veku. Dakle ako stvarno zelite da se ozenite strankinjom, moracete malo da suzbijete taj Vas duboko ukorenjeni pater familias sindrom, i da odete i predstavite sebe u najboljem svetlu na nekom sajtu za upoznavanje.
A ukoliko ste u zabludi da mozete naci zenu koja ce biti kao stvorena za vas, da bude sva po meri, kao stvorena da udovolji Vasim ne tako skromnim kriterijumima, stvarno niste spremni za zenidbu...
Iskreno se izvinjavam dragoj urednici ovog sajta, kao i svim drugim osobama koje su ovaj moj komentar nasli za uvredljiv. Nije mi bio cilj da nikoga ponizim, vec da pokusam da ublazim ovo ludilo koje je uzelo maha.
Jovana Kragujevac

Post a Comment