Nebo kao plafon...Crkva Sv. Mihajla u selu Pälkäne

Kada krenete putem od Tamperea prema Lahtiju, obavezno svratite u mesto Pälkäne i posetite Pyhän Mikaelin kirkko, (Crkvu Sv. Mihajla), magičnu crkvicu, odnosno ruševine ove srednjevekovne crkve izgrađene u  15. veku, koja je simbol burnih godina finske prošlosti. 

Čak i da niste planirali posetu, naprosto ćete je zapaziti pored puta, gde se onako, usred nepregledne ravnice ponosno uzdiže prkoseći vremenu. Noću je prizor još fascinantniji, jer blješti obasjana u mraku, pa nema onog ko ne stane i ne divi se jer je pogled na ovaj krhki skelet impresivan.

Izvori kažu da je ova crkva od sivog kamena završena oko 1400 godine a da se ne zna kada je gradnja započela. U početku je to  bila katolička crkva, da bi već oko 1450 postala luteranska. Pretrpela je mnoge napade i pljačke tih godina. 1713.za vreme bitke Kostianvirran taistelu, Rusi su poharali crkvu i odneli crkvena zvona. Godine 1740. rastresito tlo je doprinelo tome da temelj počne da propada, zidovi da pucaju a oltar da se urušava. Plafon crkve nije imao kameni ili zidani svod već drveni, pa je za vreme jedne jake zimske  oluje 1890. godine, pao i tu je bio kraj…od tada su tu samo ruševine, koje i dalje  privlače mnoge putnike namernike ili slučajne  prolaznike…

1917. godine kada Finska postaje Veliko Vojvodstvo Finske i kada počinje njena nezavisnost, Finci,  rešeni da sve svedoke istorije i kulturna dobra sačuvaju od zaborava za buduća pokolenja, sastavljaju  arheološku komisiju da istraži i ovaj region, a otkrivene iskopine  nađene oko ove crkve, danas se čuvaju u Narodnom muzeju, kao i vredne slike svetaca iz ove nekadašnje crkve. Verski događjaji se obeležavaju ovde još od 1920 godine, bez obzira na to što su tu ostale samo ruševine nekadašnje crkve. Sve što je preostalo ovde, klupe, spoljne zidine i sakristija, odnosno sobica u kojoj su se sveštenici oblačili za službu, potpuno su autentične

Ovo što je preostalo od ruševina danas, izgleda nestvarno, magijski, sablasno i mistično lepo, kao da pored vas lebdi neki duh prošlosti dok prolazite između tih klupa, pa i ne čudi zašto baš ovde parovi obavljaju venčanja, snimaju se kadrovi filmova ili pak video spotovi muzičkih grupa.

Poslednjih godina se razmatra da se nadogradi krov i vrati izgled kakav je imala, ali verovatno im ipak prija da ovo ostane okamenjeni nemi svedok, pa i ne žure sa realizacijom te ideje, a  možda i zato što ruševine prošlosti, prolaznost čine vidljivom.