Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Jan 30, 2012

Emocije na ruci

SIGNS je kolekcija od srebra, dizajnerske kuće Chao & Eero Jewel iz Finske, koja je inspirisana  čestim korisćenjem emoticona u mejlovima i sms porukama. Budući da su internet i mobilni telefoni postali deo našeg svakodnevnog života, ti znakovi su postali naš zajednički i međunarodni jezik.


\

Jan 28, 2012

Jezik sa petnaest padeža

Iako stručnjaci kažu da je poljski jezik najteže naučiti, jer ga čak ni prosečni Poljak ne nauči  u potpunosti do šesnaeste godine, finski je, pored mađarskog, odmah iza njega. Neki će reći da su teži kineski i japanski, ali ipak, to su jezici  gde nema roda, nema vremena, nema glagolskih promena, kratke su reči, laka gramatika, samo je pisanje teško, a izgovor lagan....e zato, zasucite rukave i prionite na učenje finskog jezika, a ja ću se potruditi da vam ga što više približim.
Finski jezik ili Suomen kieli je jezik većine stanovnika Finske i Finaca koji žive izvan Finske. To je službeni jezik u Finskoj, a priznat je i  kao manjinski jezik u Švedskoj. Jedan je od službenih jezika Evropske unije. Široko je rasprostranjena zabluda da se Finci i Mađari razumeju. Veruje se da su nekada bili slični jezici, ali su Finci kroz dvadesetak severnih ratova, stalno dočekivali i ispraćali čas švedske vikinge, čas ruske bojare sve do Oktobarske revolucije kada su dobili nezavisnost, pa je zato u tom jeziku mnogo pozajmljenica iz švedskog jezika. Finski je deo uralske, bliže, ugro - finske porodice, tačnije finsko - permske grupe jezika i ubraja se u aglutinativne jezike, odnosno jezike u kojima se reči formiraju uz pomoć morfema.  
Primer:
Finska reč Taloissani »u mojim kućama«  bi se analizirala ovako: talo (»kuća«)i (množina)ssa (inesivni padež, »u«), ni (označava pripadnost prvom licu jednine, »moj«)


Zbog toga,  i činjenice da ima 15 padeža, da nema predloge, ni rodove, kao ni članove, ima reputaciju jezika koji je veoma težak za učenje. Najbliskiji jezici su  mu  estonski, karelijski i livonijski.
Pismo mu je latinično, ima 8 samoglasnika i 13 suglasnika, Pravopis je u osnovi fonetski, i zasniva se na Adelungovom načelu sa izuzetkom samoglasnika N, koji ispred K i G ima ulogu diftonga, dvoglasnika , odnosno dva samoglasnika koji su spojeni u jedan slog. Dužina fonema  se označava udvojenim slovom.
Primer:
Kansa -  narod, 
Kanssa.- veznik s, sa.

Imaju i glasove  ä i ö.
Ako se nad finskim imenima izvrši transkripcija  da bi se lakse čitali na srpskom, slovo Y se izgovara kao I, a slova  ä i ö kao E.
Primer:
Tyyrä se cita Tire
Mryö - Mire
Mika Häkkinen - Mika Hekinen
Lauri Ylönen - Lauri Ilenen
Iz toga se vidi da se grafijskom ili fonološkom metodom, finska imena prilagođavaju našem jeziku.


Iako Finci imaju futur, on se u praksi ne koristi, pa zato često na druge načine žele da ispolje buduće vreme.
Primer:
Mina menen  je termin i za IDEM i za IĆI ĆU....ali..ipak
Mina menen  + PRILOG huomenna  ( huomenna - sutra )- ipak dočarava termin IĆI ĆU.
U finskom jeziku, akcenat je uvek na prvom slogu, pa možda iz tog razloga zvučno podseća na mađarski, iako sa njim ima jedva 150 reči zajedničkog porekla. Često se kod nas u medijima loše akcentuju finska imena. Vozač Formule 1 nije Mika Hek I nen, vec Mika H E kinen.

Jedan od kurioziteta je još i da Finci ne vole pisanu reč, već vole živu reč i svoju zemlju bogatu prirodom, pa zato i ne čudi što imaju za neke pojmove iz prirode i do 800 sinonima.... 
Primer:
Ako vetar duva kroz vrhove jela, onda se kaze HUNISTA,  a ako duva kroz breze onda se recimo kaže KOHISTA....itd .

....i tako, nije bez pokrića tvrdnja da  se jedan narod ne može upoznati, ako se ne upozna njegov jezik, a to je zaista tako kada su u pitanju Finci. Malo se zna da je finski jezik duplo bogatiji od engleskog i čak je Kolinger dokazao da običan finski seljak ima veći fond reči  nego što se nalazi u celokupnim Šekspirovim delima. Zato ako budete u prilici da neko nekome prevodi  vaše reči usmeno, ne mislite da zato što ih prevodi duplo duže, da nešto dodaje :), jer zaista, sa svojih 15 padeža, zahvata više vremena i prostora nego bilo koji evropski jezik. Zbog toga se Finci često šale na svoj račun, da su zbog toga dobri pregovorači, jer dok izgovore kilometarsku rečenicu, imaju vremena da razmišljaju kako da doskoče sagovorniku.

Abckiria - prva knjiga napisana na finskom jeziku






Najveće ćebe na svetu

Tri finske organizacije, Marttaliitto, Tekstiiliopettajaliitto i Novita, počele su svoju kampanju u januaru 2011. Njihov cilj je bio da se ishekla 1000 ćebadi za pokrivanje stepenica ispred  katedrale u Helsinkiju, a zatim doniraju porodicama u nevolji. Cilj je ostvaren sa odličnim rezultatom...za 8 meseci, finski volonteri iz cele zemlje, isheklali su skoro 8000 ćebadi! Ovaj poduhvat je sada u Ginisovoj knjizi rekorda...čestitam svima koji su bili uključeni.






Magična Aurora Borealis

24. januara uveče, ove godine, spektakularna polarna svetlost mogla se videti iznad Finske i drugih delova severne Evrope, nakon najsnažnije solarne oluje koja je pogodila zemlju od 2005. godine. Polarna svetlost (Aurora borealis) nastaje kada magnetni solarni vetar udari u magnetno polje Zemlje, pobuđujući elektrone kiseonika i azota. Geomagnetnske oluje izazivaju neverovatne prizore. Ta magija boja je, uistinu spektakularna i nešto što ljudi pamte za ceo život. Zamisljam da tada jednostavno ležim na leđima u snegu i gledam prema gore, hipnotisana prizorom uz strahopoštovanje prema svetlosnoj lepoti koje se odvija pred mojim očima.



Jan 25, 2012

Klima

Jedna od istaknutijih posledica položaja Finske na severnom kraju zemljine kugle je velika razlika između godišnjih doba. Klimu obeležavaju hladne zime i umereno topla leta. Prosečna godišnja temperatura u glavnom gradu Helsinkiju iznosi 5,3 stepena Celzijusa. Najviša dnevna temperatura u južnoj Finskoj leti se može popeti i do 30 stepeni U zimskim mesecima, naročito u januaru i februaru temperature od -20 stepeni Celzijusa nisu neuobičajne. Na udaljenom severnom delu, iznad arktičkog pojasa, sunce ne zalazi oko 73 dana, stvarajući na taj način bele letne noći. U istom tom delu, u zimskim mesecima, sunce se ne diže iznad horizonta 51 dan, što stvara polarnu noć, kaamos na finskom.


Finska

Republika Finska je nordijska država u severoistočnoj Evropi, ograničena Baltičkim morem na jugozapadu, finskim zalivom na jugoistoku i Botničkim zalivom na zapadu. Finska se graniči sa Švedskom, Norveškom i Rusijom. Najveći i glavni grad je Helsinki. Finska je severnoevropska, skandinavska i baltička zemlja. U grupaciji zemalja kojoj pripada (skandinavske zemlje) ona bi mogla poneti atribut nizijska jer joj najviši vrh jedva prelazi 1.300 metara nadmorske visine. Za razliku od drugih skandinavskih zemalja Finska je kontinentalna zemlja bez obzira što izlazi na Baltičko more.