Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Apr 26, 2012

Nedelja finskog filma u Beogradu

Kada su, aprila, prošle godine u bioskopu Kino K-13, u Helsinkiju, bili dani srpskog filma, Finci su bili veoma radi da  pogledaju filmska  ostvarenja naroda koji im nije toliko blizak, kako geografski, tako  ni  kulturološki. Ne znam ko je bio selektor ovih filmova, ali sudeći po naslovima i radnjama, verujem da je namera selektora bila da finskom narodu približi dešavanja sa ovih prostora devedesetih godina, jer film je možda najbolji medij za upoznavanje drugih kultura. Tako su imali prilike da vide ostvarenja Medeni mesec, Sveti Georgije ubiva aždahu  i Turneju. 

Kino K-13,  Helsinki

Dani srpskog filma u Helsinkiju

Poslednji  festival na kome su se prikazivali srpski filmovi bio je Rakkautta &Anarkiaa, septembra 2011. Ovo je već tradicionalni festival  koji se održava u Helsinkiju, a koji gaji poseban kult prema filmovima bez predrasuda, kontroverznim i hrabrim filmovima. Tada su prikazana ostvarenja Beli Beli svet, Tilva Roš i Neprijatelj.

Danas u Beogradu, u DKC-u,  počinje nedelja finskog filma, gde će biti prikazano devet ostvarenja novije produkcije: "Laponska odiseja" (Napapiirin sankarit), čiji je reditelj Dome Karukoski,"Tišina"(Hiljaissus) Sakarija Kirjavainena, "Braća"( Veljekset), Mike Kaurismekija, "Princeza" ( Prinsessa), Artoa Halonena, "Tamo gde smo bili" (Där vi en gång gått ), Petera Lindholma, "Nasleđe"( Väärät juuret), Sare Sarele, "Helsinki" Aleksija Makele, "Prljava bomba" (Likainen pommi), Eliasa Koskimiesa i "Muški posao" (Miehen työ),  Aleksija Salmenperae.Svi su iz perioda od 2007. do 2011. godine.

Iako su svi ovi filmovi, žanrovski, tematski, pa i vizuelno potpuno različiti, svi oni odišu zajedničkom potrebom njihovih junaka da budu shvaćeni i voljeni.

Sledi sadržaj filmova. kao i raspored prikazivanja, koji je preuzet  odavde.

"Laponska odiseja" je komedija o Janetu, čoveku iz Laplanda sa severa Finske, čoveku koji je stvorio karijeru živeći od socijalne pomoći. Njegova devojka Inari je umorna od Janetove nesposobnosti da se snađe u životu. Jane nije sposoban čak ni da kupi prijemnik za digitalnu TV za koji mu je Inari dala novac. Tada ona postavlja ultimatum… Prikazuje se 25. Aprila u 21:00.


Film ,, Tišina‘ je ratna drama, koja govori o vremenu Drugog svetskog rata, kada je Finska bila jedina zemlja koja je svoje poginule ratnike slala kući na sahranjivanje. Ovaj film govori o ljudima koji su radili taj posao lebdeći između života i smrti, u prostoru gde se pakao i raj, užas i radost, ljubav i strah dodiruju najoštrijim delovima. Prikazuje se 26. aprila u 19:00.

Film ,, Braća” će vas podsetiti na Braću Karamazove jer je urađena po motivima iz tog romana, Ova komedija  je rezultat vrhunske improvizacije. Mika Kaurismäki je napisao scenario, ali ga nije pokazao glumcima, koje je pet dana snimao sa dve kamere dajući im samo neophodne instrukcije. Rezultat je glumački bravurozan film koji će otkriti savremenost i svevremenost Dostojevskog. Film se prikazuje 26, aprila u 21:00.

Film ,, Princeza”” je zasnovan na istinitoj priči o bivšoj kabaretskoj igračici Ani Lapalainen. Ona je pod dijagnozom „manična depresija i šizofrenija“ provela pola veka u psihijatrijskoj bolnici Kellokoski, gde je odbijala da je zovu pravim imenom. Sebe je nazvala Princeza, tražila je da je poštuju i donosila radost svima koji su prepoznali njenu divnu prirodu. Ali nisu svi u njenom okruženju imali taj dar, pa je Princeza bila i predmet doktorske samovolje. Sredinom devedesetih ispred bolnice Kellokoski Princezi u čast je podignut spomenik, jedini u svetu koji je posvećen psihijatrijskim bolesnicima. Pogledajte film 27. Aprila u 19:00.

Ostale radnje filmova  pogledajte na sajtu 
.
Žao mi je sto selektor nije uvrstio i film Backwood Philosopher, koji je odličan, u kome dva biologa kroz istraživanje finske prirode istražuju i prirodu finskih ljudi i njihovih duša….ali biće prilike

Aki Kaurismäki  po mom misljenju, najveći  autor iz Finske, nije na ovom spisku, već samo njegov brat Mika, šteta zaista.( Inače ime i prezime ovog filmskog reditelja čita se Aki Kaurismeki, iako ga naši novinari uporno prevode kao Kaurismaki, pa im toplo prepručujem da prelistaju Pravopis srpskog jezika, odeljak o transkripciji skandinavskih jezika.).

Aki Kaurismäki
Iako sam pogledala mnogo filmova sa finskog govornog područja, Aki Kaurismäki je moj omiljeni reditelj, ne zato što je najpoznatiji, već jer gaji veliku ljubav prema malom, običnom čoveku, jer ima dovoljno osobenosti i originalnosti da sa malo para napravi prava filmska remek dela. On je i osvedočeni humanista sa izrazitim osećajem za pravdu i bol ljudske duše. Obožavam njegov film Čovek bez prošlosti jer je to film o čovečnosti, i o tome šta nas čini čovekom. Mnogo je brilijantnih dijaloga u njemu i nije ni cudo sto je ovaj film bio jedini finski kandidat za Oskara, a osvojio je i mnogo nagrada na festivalu u Kanu.

Jedva čekam da pogledam i njegov najnoviji film  Le Havre, toplu ljudsku priču o prijateljstvu bivšeg pisca i dečaka iz Afrike, koji je na udaru imigrantskih službi, jer želi da pobegne u London kod majke, a pisac mu pomaže u tome. Ova priča je priča o solidarnosti i dobroti, koja nam je danas i više nego potrebna. 


Apr 23, 2012

Putovanje automobilom do Finske i po Finskoj

Nisu svi raspoloženi, a ni vešti, ruku na srce, da voze do daleke Finske, ali ako neko ima avanturističkog duha u sebi, pa to ipak poželi ( ta sam ), evo par saveta za DO i PO varijantu (…mislim naravno na ono DO Finske i PO Finskoj )

Putovanje automobilom DO Finske

Za tu varijantu, tu je naravno ovaj sajt.
Ukucate jednostavno odakle polazite i dokle idete. Ja sam stavila od Beograda do Helsinkija. Pametan sajt je izračunao da ću putovati skoro 30 sati ( naravno da tu nisu uračunate pauze ), da će me gorivo u jednom pravcu koštati 200 evra, plus auto takse oko 16 evra. U donjem delu stranice je data kompletna i detaljna ruta. Tako vidimo da ćemo ići kopnom kroz 8 država ( Srbiju. Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Litvaniju , Letoniju, Estoniju i Finsku), i samo jednim delom puta, trajektom, od glavnog grada Estonije, Tallinna, do Helsinkija. Put trajektom traje dva do tri sata, i ima desetak polazaka trajekata dnevno. Od izbora trajekta zavisi u koji ćete deo Helsinkija stići. Ako iz Tallinna dolazite trajektom Tallink, doći ćete bliže centru, a ako dolazite trajektom Viking Line, malo ćete stići dalje od centra, a i skuplja je karta.
Sve polaske imate ovde


Postoji mnogo graničnih mesta za ulazak u Finsku , ali se najviše  koriste granični prelazi Vaalimaa (iz Rusije), Karigasniemi (iz Norveške) i Tornio (iz Švedske).

Važeća vozačka dozvola izdata u zemljama EU važi u svim zemljama  EU. U nekim zemljama,  pa i u Finskoj, pored važeće vozačke dozvole, morate imati i dokument za registraciju vozila kojim putujete, dokaz o osiguranju i pasoš. Kada su u pitanju vozačke dozvole izdate u Srbiji, najbolje je da se informišete preko AMSS.

U Finskoj se sigurnosni pojasevi moraju  nositi u svim vozilima, uključujući  i turističke autobuse i minibuseve. Napominjem da se u automobilu moraju vezivati i oni koji sede pozadi. Upotreba mobilnog telefona dok vozite znatno povećava rizik od nesreće i to je, bilo eksplicitno ili implicitno zabranjeno u svim zemljama EU. Maksimalni dozvoljeni nivo alkohola u krvi u Finskoj je 0,5 mg / ml. U Finskoj je zakon veoma strog, pa  ako  policija zaustavi  vozača i ustanovi da ima više od 0,5 mg / ml alkohola, automatski  ima pravo da ga uhapsi. O šarmiranju ili podmićivanju samog policajca, nemojte ni da pomišljate. Litar benzina trenutno košta 1,5 evra, a putarine se  u Finskoj ne naplaćuju.
Vickasti finski vozaci
Vožnja po Finskoj je  bez stresa i veoma ugodno iskustvo,  jer su saobraćajne gužve  tamo nepoznat pojam, ali  u zimskim mesecima, ako nemate zimsku opremu, može biti opasna. Svetla moraju biti uključena u svakom trenutku. Naravno, zimska oprema je i više nego obavezna od  decembra do marta i svi je koriste, i to Nokian gume. To je matična firma kompanije Nokia, koja se pre elektronike i telefona bavila upravo proizvodnjom guma.
Vozači u Finskoj moraju obratiti pažnju na oblasti koje su obeležene znakovima  zbog irvasa na putevima i  činjenicue da su najaktivniji pri sumraku.

Ograničenje brzine
• Na autoputu: 120 km na sat
• U gradovima: 30-40 km na sat
• Na glavnim putevima: 80-100 km na sat
Putovanje PO Finskoj

Za varijantu PO, kada se već nađete u ovoj prelepoj zemlji, ukoliko je vaša destinacija upravo Helsinki, i ukoliko nemate GPS, ovde imate detaljnu online mapu sa ulicama grada i pretraživačem.  
Servisne informacije u Helsinkiju  su ovde 
Helsinki WLAN map je ovde 
Kvartovi u Helsinkiju su ovde (Gornji naziv je na finskom, donji na švedskom )
...ili sve ovde

U Finskoj postoje 9 glavnih turističkih puteva: Kuninkaantie, Saariston Rengastie, Taikayöntie, Hämeen härkätie, Via Karelia, Vihreän kullan kulttuuritie, Sininen tie, Tervan tie i Revontultentie. Svaki od ovih puteva vodi do najpoznatijih odredišta.

Detaljne mape za sve gradove u Finskoj su na ovom linku

Za sva pitanja o vožnji,  putevima... tu  je njihov Auto – moto  savez  +358-9-7258 4400
Benzinska pumpa je na vidiku kada vidite natpis Huoltoasema. Njihova najpoznatija pumpa je ABC.








Apr 20, 2012

Važne informacije za sve koji putuju u Finsku

Kada se nađete u stranoj zemlji, nije na odmet da znate neke podatke vezane za bolju komunikaciju, telefonske i internet veze, brojeve telefona za hitne stvari i slično. Nisam sada baš ptica zloslutnica, već, jednostavno, mislim da svako treba da se informiše o zemlji gde ide, i da ništa ne treba prepustiti slučaju.

Što se internet veza tiče, u Finskoj ne morate brinuti za to, jer čak i svaki kafic ima vezu sa internetom, jer takoreći ova zemlja ima 100% pokrivenosti svoje teritorije modernom telekomunikacionom infrastrukturom. Internet je dosta jeftin. Ustavom je zagarantovana dostupnost  internet usluga u svim domovina, pa čak i u nekim nedođijama. Cene su za finske uslove smešno niske, a zavise od brzine protoka, pa recimo brzina od 10Mbps košta 20 evra mesečno.

Kada je reč o planiranju puta za Finsku, imam dva razloga za radovanje. Prvi je taj što ću neskromno priznati da me mnogo ljudi kontaktira preko emaila kako bih im dala savete oko samog avionskog prevoza, što me neizmerno raduje jer  primećujem da je porastao broj ljudi koji žele i koji uplaćuju putovanje a Finsku, a drugi je taj što su to primetile i turističke agencije, pa  su od skoro obezbeđeni skoro svakodnevni direktni čarter letovi za Finsku, ali je naš državni avioprevoznik još nema u redovnim linijama. Pre je bilo mučenja i presedanja, pa tako cene letova za Helsinki možete videti i  ovde.

Danas takođe postoje i jeftini letovi raznih avio kompanija, pa  se obavezno informišite na najboljim satovima  za to:
Skyscanner, Whichbudget  i Low-cost-airline

Kod svih jeftinih letova postoji jasno ograničenje težine prtljaga, pa do stvari koje ne smete prenositi u ručnom prtljagu, ali o svemu tome se raspitajte na sajtu avioprevoznika  sa kojim putujete.
Ako je neko dovoljno lud da krene autom, za sve informacije tu su Michelin i Amss

Što se tiče telefonskih razgovora, ako je u pitanju mobilna telefonija, proverite na sajtu vašeg mobilnog operatera, koji su najpovoljniji roaming partneri. Glavni operateri u Finskoj su TeliaSonera ( po mom mi
šljenju najbolji), Elisa, DNA OY i Aland. Prefiks za Finsku, ako zovete  u fiksnoj mreži je +358, a u mobilnim mrežama +3584, +35850.

U Finskoj, kao i u svim zemljama EU, u funkciji je besplatan broj 112, u slučajevima kad vam je hitno potrebna milicija, vatrogasci ili hitna pomoć. Za pozivanje ovog broja ne treba kucati pozivni broj, čak i  ako pozivate sa mobilnog telefona. Ovaj poziv je besplatan. U Finskoj se raspitajte i  za kupovinu raznih telefonskih kartica, koje vam mogu uštedeti dosta novca.

Moja kartica

Zdravstvene ustanove su obično otvorene u vremenu od 8 do 16 sati, od ponedeljka do petka. Za rezervaciju termina treba nazvati odmah ujutro, čim zdravstvena ustanova počne sa radom. Uveče i vikendom zdravstvene stanice su zatvorene. Tada se iznenadne bolesti i nezgode leče  u dežurnim  hitnim ambulantama (Päivystys).

Proverite  takođe da li vaša banka omogućava "ebanking", kako biste prema potrebama mogli prebaciti novac s tekućeg računa na karticu za plaćanje u inostranstvu.

I na kraju, izbor odgovorne turističke agencije je VEOMA bitan, kako vam se ne bi desile neprijatnosti da u hotelu nisu ni dobili vašu rezervaciju. Zato preko ovog sajta proverite spisak svih licencirnih odgovornih agencija. YUTA

Srecan put !

Apr 18, 2012

Kallio, četvrt Helsinkija gde zvona uvek zvone


Za današnji obilazak Helsinkija predlažem malu, skromnu radničku četvrt Kallio, koju, lično mnogo volim. Helsinki ima jednu metro liniju koja kruži gradom, pa ako znate gde treba sići, na pola ste puta od uživanja. Da biste stigli u ovaj deo grada, pratite stanicu Hakaniemi i tu izađite. Ulica u kojoj ćete se tada naći je Siltasaarenkatu. U ovaj deo grada idu jos i tramvajske linije 3B i 3T 51.

Hakaniemi stanica
Naše današnje odredište je jedna lepa građevina koja strance podseća na Empire State. Čim dođete do ove zgrade boje terakote, gde piše Oxygenol ( inače predstavništvo kompanije koja ima tradiciju dugu 100 godina, a koja se bavi proizvodnjom najkvalitetnijih pasta za zube, voda za ispiranje usta itd), ukazaće vam se brdašce na kraju ove najduže ulice Siltasaarenkatu, a na vrhu prelepa građevina  koja sa svojih 65 metara visine, dominira okolinom.

Oxygenol
Oni koji prvi put dolaze u Helsinki, ne mogu odmah da pogode šta je ta velelepna građevina. Meni je prvi put delovala kao neki objekat iz Moskve ( recimo kao sedište ruske obaveštajne službe :)), ali na moje veliko iznenađenje,  ta visoka lepotica je ipak bila crkva,  Kallion kirkko, odnosno Kallio crkva, koja je ime dobila po delu grada u kom se nalazi.



Kallion kirkko je dizajnirao čuveni finski arhitekta Lars Eliel Sonck, koji je osmislio mnoge poznate građevine u Finskoj, katedralu u Tampereu, predsedničku letnju rezidenciju, Ainolu, kuću čuvenog finskog kompozitora Sibeliusa, crkvu Mikael Agricola u Helsinkiju, crkvu Mihovila u mestu Turku…i još mnogo toga.





Ova crkva je najlepši primerak Jugend stila i ujedno prva crkva koja je predstavljala finsku romantičarsku eru. Završena je 1912. godine. Visoka je 65 metara a na njenom tornju, nalazi se sedam bronzanih zvona za koje je muziku komponovao Jean Sibelius. Na vrhu crkve nalazi se krst koji  je 94 metara iznad nivoa mora. Zbog njene visine, kula se po lepom vremenu može videti i iz Estonije.


Ova prelepa crkva od sivog granita, svaki dan se oglašava dva puta u toku dana, u 12h i u 18h, uz zvuke Kellokoraali (Opus 65b), J. Sibeliusa. Usluge u crkvi se održavaju nedeljom i za vreme hrišćanskih praznika.

Ispod ove crkve nalazi se Uurnaholvi, odaja za odlaganje urni umrlih. Ova odaja se koristi u te svrhe od 1990. a sve zbog toga kako bi se  vratio tradicionalni običaj odlaganja pokojnika ispod crkvenog poda. Ova odaja ima kapacitet za oko 2500 urni.


.
Kallio crkva je takođe centar orguljarske muzike u Helsinkiju. Akustika je ovde izvrsna.pa se zato ovaj prostor aktivno koristi za koncerte klasične muzike. 

Crkva ima dve velike orgulje. Glavna predstavlja francuski romantični stil, a druga barokni. U ovoj crkvi su svirali najpoznatiji svetski orguljaši, a i mnoge svetske zvezde su ovde nastupale.

    Tarja Turunen peva Božićnu pesmu u Kallio crkvi...pa poslušajte.


                                         Bah na orguljama


Zbog ovakve lepote, ovaj deo grada se nikako ne bi mogao nazvati skromnim, ali ipak, Kallio je deo Helsinkija koji je uvek bio naseljen od strane radničke klase. Danas tu živi puno mladih. Kallio je pun barova i  prodavnica sa  specijalitetima nacionalne kuhinje, tako da turisti rado dolaze u ovaj deo grada.

E pa, toliko za sada...ali  evo još fotografija, pa uživajte !











Apr 17, 2012

Nacionalni parkovi u Finskoj

Već sam pisala o prirodnim lepotama Finske, ali bih se sada posvetila priči o njihovim nacionalnim parkovima. U Finskoj postoji 38 registrovanih nacionalnih parkova. Poslednji koji je dodat ovoj listi je Sipoonkorpi  nacionalni park, sa  juga Finske,  koji je ogromna šumska površina, gde živi osamdeset ugroženih vrsta. Nad svima njima  upravlja Metsähallitus (Šumska uprava), koja je u državnom vlasništvu. Nacionalni parkovi  su veoma posećeni od strane turista i godišnje ih poseti oko 2 miliona. 
 
Njihova primarna svrha je da se osigura raznolikost finske prirode i može se reći da su oni prirodno blago Finske. Svi nacionalni parkovi se koriste za rekreacije na otvorenom, ali  postoje jasna i stroga, pravila i propisi,  kako bi se osiguralo da te aktivnosti  ne ometaju  očuvanje prirode. Zaštita prirode je jedna od glavnih funkcija nacionalnih parkova. To su zaštićena područja za više vrednih i karakterističnih staništa .
 
Nacionalni parkovi se nalaze u svim delovima zemlje, najsevernije je Lemmenjoki nacionalni park u Laponiji a najjužniji je Ekenäs, jugo-zapadno od Helsinkija. Ovaj veliki geografski raspon znači da,  ne samo da ćete iskusiti bogatstvo krajolika i različitosti u Finskoj, nego ćete,  isto tako iskusiti neverovatnu raznolikost finskog biljnog i životinjskog sveta.
 
Ovi parkovi su pogodni za planinarenje, biciklizam, veslanje, ribolov i posmatranje ptica, a zimi iste staze koriste skijaši. 
 
Preporučila bih vam najbolje mesto za početak nekog izleta, a to je da obavezno posetite neki veći centar koji se nalazi u blizini nacionalnog parka koji želite da posetite. Tu ćete pronaći turističke agencije koje će vam dati detaljne karte parkova, dobićete korisne savete o tome kako da izvučete najviše iz vašeg putovanja i upoznati lokalne vodiče čija su znanja o tom području  neprocenjiva. Takođe ćete biti upoznati sa pravilima i propisima kojima se osigurava čuvanje prirode, ali i
čuvanje vašeg novca jer su kazne veoma visoke.
 
U nekim od sledećih tekstova upoznaću vas sa svakim parkom ponaosob…..

Riisitunturi, Laponija

Ekenäs

Oulanka

Valkmusa

Koli

Linnansaari

Petkeljärvi