Oct 23, 2013

Finci i Japanci



Iako su, vazdušnom linijom udaljeni 7850 kilometara ( Helsinki – Tokio ), Japanci naprosto obožavaju da putuju u Finsku, iako je za prelazak ove razdaljine potrebno punih 10 sati leta, avionom koji ima prosečnu brzinu od 500 milja, što je ekvivalent brzini od 805 km/h.





Mereno vadušnom linijom, Finska je zemlja članica EU, koja je najbliža Japanu, ali to nije ni najmanji razlog zašto Finci i Japanci gaje toliki međusobni osećaj bliskosti. Mnogi nalaze odgovor u tome da ove dve zemlje imaju identičan kultni odnos prema prirodi, tišini, kao i dizajnu i umetnosti, dok oni često umeju u šali da kažu da su faktički zemlje iz komšiluka jer ih u svojoj udaljenosti razdvaja samo jedna zemlja, doduše ogromna Rusija…

Koliko Japanci vole i cene finski dizajn, govori i podatak da je upravo Japan najveće izvozno tržište finskog brenda Marimekko, a za Marimekko su dizajnirala i dva japanska dizajnera Fujiwo Ishimoto i Katsuji Wakisaka. Dizajn im je sličan jer vole minimalizam i čiste linije. Takođe, mnogi stanovnici Japana izuzetno vole  nameštaj dizajnera Antti Nurmesniemija i Ilmari Tapiovaare, iako su Japancima Alvar Aalto i mlađi dizajneri Harri Koskinen i Ilkka Suppanen, neprikosnoveni.

Iz moje knjige u kojoj su prikazani ljudi iz Japana koji su se preselili u Finsku
Japance krasi fina smirenost, upravo kao i Fince. Čak i kada je Japan pogodila strašna katastrofa 2011. godine, oni su bili zapanjujuće staloženi i racionalni. Slično bi reagovali i Finci, jer su naprosto takvi. Oba naroda imaju onu specifičnu crtu uzdržanosti i zato se ova dva naroda tako dobro razumeju. Pored toga i jedni i drugi su poprilično introvertni,  Finci rado slušaju japanski pop, dok Japanci obožavaju finski metal, a zanimljivo je da su finski i japanski jezik fonetski slični pa oba naroda lako izgovaraju imena onih drugih. Vole saunu i jedu ribu u ogromnim količinama.

Mnoga istraživanja su se bavila ovom tematikom i smatra se da postoji mnogo zajedničkih imenitelja kada su u pitanju sličnosti Japanaca i Finaca. Vole minimalizam, bistrinu i jasnoću misli i govora, prirodu u svom izvornom obliku, mir i tišinu, čitanje knjiga, klasičnu muziku....Ljudi u Japanu izuzetno vole Sibeliusa, i Japanci su doživeli ekspanziju slušanja evropske klasične muzike upravo zahvaljujući izuzetnoj popularnosti Sibeliusa u Japanu. Violinistkinja Yoshiko Arai se zbog obožavanja Sibeliusa, preselila u Finsku gde je i predavala  na Sibelius akademiji u Helsinkiju,  snimila Sibeliusova dela i osnovala Sibelius kvartet. Takođe, pijanista Izumi Tateno, preselio se u Finsku gde je predavao klavir na Sibelius akademiji. Posle moždanog udara 2001 godine, paralizovana mu je desna ruka, ali je zato postao majstor sviranja levom rukom. Oženjen je Finkinjom i predsednik je japanskog društva ljubitelja Sibeliusa.


Yoshiko Arai i Sibelius kvartet
U Japanu trenutno živi ok 600 finskih državljana, a ove dve zemlje imaju i ogroman broj  japansko – finskih (finsko – japanskih ) društava, što je još jedan pokazatelj  međusobne ljubavi, poštovanja i prijateljstva. Diplomatski odnosi dveju zemalja, počeli su  u maju 1918, samo godinu dana, nakon što je Finska  stekla nezavisnost. Osim toga, odnosi između dve zemlje su više od diplomatskih odnosa dveju zemalja.Odnosi su jaki i među građanima, gradovima, univerzitetima i u oblasti biznisa i kulture. Japanci su opčinjeni finskim Moomin svetom, pa tako u Japanu danas imate pekaru Moomin Bakery & Cafe, Moomin house cafe, prodavnicu Moomin suvenira. Moomin shop, zatim Moomin stand gde možete popiti Hattifattener napitak (fin. Hattivatit ) prelepi čokoladni napitak koji je ime dobio po belim duguljastim likovima nalik duhovima, koji su deo Moomin porodice, Kiitos pekaru, cafe Moi i cafe Finland u Tokiju.Helsinki je prepun japanskih restorana, a neki od njih su Zen Sushi, Domo, Hoshito, Sushibar i mnogi drugi.

Detalj iz Tokijskog Moomin restorana


U Tokiju takođe postoji i finska crkva u kojoj se svake treće nedelje u mesecu održavaju molitve na finskom jeziku,  a u ovoj crkvi postoji i biblioteka sa knjigama na finskom jeziku koje se mogu iznajmiti. Kada sam već kod knjiga, zanimljivo je da ove dve nacije veoma neguju kult čitanja knjiga, još od malih nogu. U Finskoj je inače veoma čitan Murakami. Razmena studenata je veoma aktuelna među ovim zemljama, mnogo Finaca studira japanski i obrnuto.

Neki spisi pokazuju da je prvi Finac koji je boravio u Japanu bio jedan poručnik, koga je  oko 1700 godine, u Japan poslala carica Rusije, Katarina Velika, kako bi sklopio trgovinske odnose sa ovom dalekom zemljom. Finska je inače, u to vreme bila pod vlašću Rusije. Najezda japanskih turista u Finsku, počela je oko 1960 god, a trenutno, prema podacima Zavoda za statistiku Finske,  na sajtu http://www.stat.fi/til/matk/2012/11/matk_2012_11_2013-01-16_tie_001_en.html vidimo da je broj noćenja japanskih turista povećan za 18,5 % u odnosu na prošlu godinu, i da su ujedno japanski turisti najbrojniji u Finskoj. Preciznija istraživanja govore da Japanci najviše vole oblasti severne Finske, odnosno Laponiju zbog Aurore Borealis, irvasa, Deda Mraza itd i centralnu Ostrobothniju.


Web sajtovi nekih društava japansko finskih prijateljstava:

http://www.hokuobunka.org/  Društvo ljubitelja finske kulture
http://sib-jp.org/   Društvo ljubitelja Sibeliusa
http://www.eijirika.com/choir/  Nordijsko pevačko društvo iz Japana
http://www.sadi.jp/  The Scandinavian Architecture and Design Institute of Japan
http://www.gk-design.co.jp/jfda/  Japansko – finska dizajn asocijacija
http://kirjojenpuutarha.pupu.jp/  Sajt ljubitelja finske književnosti


Gradovi pobratimi

Ranua - Iwasaki
Jyväskylä - Niiza
Kalajoki - Izumo
Prijateljski gradovi
Vihti - Fukui
Oulunsalo - Tanno
Kemijärvi - Sobetsu
Housjärvi - Naie
Oulu - Sendai 


Finska i Japan u brojkama…

Populacija F - 5.266.114   J- 127.253.075
Životni vek F- 80 godina  J- 84 godine
Najveći grad F-Helsinki (stanovnika: 558,457)  J-Tokio (stanovnika: 8,336,600)
Stopa pismenosti F- 100%  J- 99%
Procenat žena u parlamentu F-41,5%  J-12.3%

1 Komentari / Kommentit:

iz vasih tekstova uvak naucim nesto novo. Odlican tekst.

Post a Comment