Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

May 22, 2013

Zanimljivosti o finskim imenima


O finskim imenima i prezimenima sam već pisala ali u ovom tekstu želim da pridodam još par zanimljivosti  vezanih za ovu temu. Sećate se da sam pisala koliko su finska prezimena vezana za pojmove iz prirode, a imena nekih, sada starijih ljudi, su davana iz almanaha i najčešće su bila vezana za imena junaka iz epa Kalevala…e, vidite, ponekad imena i prezimena deluju malo šašavo ako se onako "finski” dubinski analiziraju. Recimo, verujem da svi znate ko je Marti Ahtisaari, ponosni dobitnik Nobelove nagrade za mir,  2008 godine. Nekako mi ne ide ovo njegovo ime i prezime uz nagradu za mir...objasniću vam i zašto…kao prvo ime Marti je finska verzija imena Martin koji je nastao od latinskog Martinus, koji je bio bog rata…zatim Ahtisaari….Ahti je ime iz Kalevale koji je bio bog mora, a Saari je ostrvo…i kad sve to sklopimo dobijamo da  je Marti Ahtisaari ustvari “Ratoborni bog morskog ostrva”


Neka finska imena označavaju neki pojam , pa je tako
Armas Järnefelt (Poznati finski kompozitor)…ustvari Dragi Järnefelt, jer na finskom “Amas” znači “dragi”,                                                                                                                                                                           Suvi Teräsniska ( Poznata finska pevačica je Leto Teräsniska, jer “Suvi” na finskom znači “ leto”,  Ville Valo je Vile Svetlost, jer Valo na finskom znači “svetlost”.
  
Ako sretnete Finca po imenu Kai, znajte da se zove ”verovatno”, Lempi je u arhaičnom finskom “ljubav”, a u modernom ”favorit”, Meri se zove “more”, Hertta je “srce”, Lemmikki je “ljubimica”, Minttu je “menta”…

E sad, ono što nekad buni sve osim same Fince je koja su ustvari muška a koja ženska imena, jer evo, ako pogledate ženska imena u Srbiji, većina ih se završava na slovo “a”, muška većinom na “n” “r” ili “e”. Verovatno bi većina od vas pogrešila bar u jednom od ovih slučajeva koje je ovde muško, a koje žensko finsko ime…dobro, možda i ne biste ako ste već pre ovoga čuli za neku njihovu znamenitu ličnost, ali finsko pravilo je da nema pravila….

Anne, Janne, Manne, Hanne….su redom žensko, muško, muško, žensko
Roni, Sini, Jani, Anni … muško, žensko, muško, žensko
Sami, Kimi, Emmi, Immi… muško, muško, žensko, žensko…e ovde taman “ pohvatate” da muška imena imaju samo jedno slovo”m”, a onda vam neki Finac Tommi, sve pokvari…
Ari, Sari, Jari, Kari, Lari….e ovde je samo Sari dama….
Assi, Lassi, Ossi, Essi….žensko, muško, muško, žensko
Leevi, Eevi, Taavi… ovde je samo Eevi dama…

Recimo, znate da je đurđevak finski nacionalni cvet. Danas ima mnogo ljudi u Finskoj koji se zovu Kielo (đurđevak), ali neobičnost ovog imena se ogleda u tome da se do 1939. godine ono iskljucivo davalo muškoj deci, o od 1939. godine ženskoj, tako da, danas u Finskoj možete naći i muškarce (baš stare) i žene sa ovim imenom.

Za sada ovoliko, i obećavam još mnogo interesantnih priča na temu finskih imena…

Kao bonus ovom tekstu, daću vam prevode nekih finskih imena, i kako bi se ona prevela kod nas…

Vasilije - Pasi
Karlo- Kaarlo
Anton – Anttoni
Grigor - Reijo
David  - Taavetti
Ilija - Elias
Daniel, Danilo – Taneli
Joakim - Aki
Mihajlo- Mikael. Mikko
Stefan – Tapani
Lav – Leo
Marko – Markku,  Markus
Aleksandar - Aleksanteri
Martin – Martti
Luka – Luukas
Teodor – Teuvo ( U pograničnim delovima sa Rusijom I varijanta Fedor)
Robert -  Roopertti, Roope
Mateja -  Matias, Matti
Nikola – Niko
Adam - Aatami
Pavle – Paavo, Paavali
Đorđe - Jyri
Adrijan - Ari
Petar – PetrI, Pekka, Pietari
Filip – Vilppu
Aleksa – Aleksi
Andrej – Antero, Antti
Srećko - Onni
Gabrijel – Kaapo, Gabriel ( internacionalna verzija prihvaćena u Finskoj)
Viktor - Vihtori
Albert – Pertti
Vartolomej - Perttu
Ivan, Jovan -  Johannes,  Juho,  Juhani
Josip – Juuso
Lavrentije – Lauri
Gregor - Reko
Tomislav – Tuomas
Benedikt – Pentti
Filip - Villpu


Ana – Anni
Anica  - Annikki , Anneli, Anu
Una - Oona
Tanja – Taina
Vera – Veera
Jasmina - Jasmiina
Dana – Paiva
Nataša, Natalija - Natalia
Erika – Eerika
Vitka – Virpi
Eleonora –Eleonoora
Brigita – Piritta, Pirjo
Svetlana - Raisa
Nora - Elli
Elizabeta  - Elisabet
Hana – Hanna
Kristina – Kirsi
Tina – Tiina
Lena – Leena
Mihaela – Mikaela
Olga - Oili
Mira – Rauha
Sara - Saara
Bisera - Helmi
Helena - Heleena
Marijana – Marjaana
Sofija – Sofia
Višnja -  Kirsikka
Cveta - Kukka
Katarina – Kaarina, Katariina
Kaća – Kaija, Kaisa, Katri
Jana – Jaana
Jovana, Ivana – Johanna 
Darija – Tarja
Gertruda – Kerttu
Cecilija – Silja
Ksenija - Senja
Suzana - Susanna
Ljiljana -  Lilja, Lilli
Snežana – Lumikki
Sneža – Lumi
Lidija – Lyydia
Marija – Maaria. Marja
Marica – Maarika
Maja – Maija
Margareta – Margareeta
Ruža - Roosa

May 20, 2013

Škola, mesto za rad i radost



Možda niste znali, ali škole se u Finskoj doživljavaju kao drugi dom, nastavnici se oslovljavaju imenom, radna je, pozitivna i otvorena atmosfera, mnogo se priča i diskutuje, vrata svih učionica po školama su uvek otvorena,  učenici su u školama ležerno i kućevno obučeni, uvek po učionici  trčkaraju u čarapama, a neki obuvaju kućne papuče.

Deca se raspoređuju po školama po mestu prebivališta kako bi se izbegle socio-ekonomske razlike. Finci imaju mogućnost doživotnog permanentnog usavršavanja jer je obrazovanje, ma na kom nivuo, uvek i za sve besplatno, pa čak i u privatnim školama koje su takođe besplatne i koje rade po istom planu i programu kao i državne škole. Didaktički materijali su odlični, a pošto je omasovljena upotreba kompjutera, mnogi udžbenici se štampaju i u elektronskoj formi.



Inače, kada se u 7:30 izjutra otvore škole u Finskoj,  đaci veselo utrčavaju u školske hodnike, skidaju cipele i jakne, odlažu ih u svoje plakare, peru ruke i toliki je žamor gde se svako svakom javlja, svi se  poznaju,  imenom dozivaju nastavnike, javljaju im se, osmeh ne silazi sa lica, muzika se čuje dok ne počne čas i to je izvrstan pozitivan efekat na radnu atmosferu koja im prehodi. Svako dete pronalazi svoje odeljenje, koje po finskim školama, ima svoje ime…najčešće su to pojmovi vezani za prirodu, imena biljaka, životinja itd. Deca sa smetnjama u razvoju stižu taksijem, koji plaća država, i nastava može da počne.
Pranje ruku pre nastave

Učionice su prostrane i svetle sa mnogim pomoćnim sredstvima koja doprinose boljoj nastavi. Materijali nameštaja su trajni, a boje zidova  pastelnih veselih boja.



U školama, pored redovnih učionica postoje i teretana, biblioteka, prostorije za razonodu, soba sa muzičkim sadržajima, soba za sekciju narodnih rukotvorina, studio za glumu, prostorija za  naučna istraživanja,  fotelje gde se učenici odmaraju čitajući, šah stolovi i mnogo toga još. Bitna stvar je i ta, da škole imaju i razne životinje koje učenici hrane, ribice, kornjače, zeke itd…a mnogobrojno bilje sami đaci zalivaju i time se uče odgovornosti i ljubavi prema prirodi. Pored ovoga, sakupljaju i materijale za reciklažu što im širi ekološku svest. Deci je dozvoljeno i da pomažu tetkicama ili u kuhinji ako to žele, i time se briše preterana hijerarhija. Kada je vreme za odmor, deci je dozvoljeno da idu napolje bez obzira da li je kiša ili sneg.  

Citaonica
Radionica rucnih radova





Atmosfera u odeljenjima je opuštena, pa, ako učeniku dosadi da sedi, može da protegne noge, mogu da šetkaju po učionici, ali je bitno da diskusija o onome o čemu se uči, nikad ne prestaje. Svi učestvuju u radu, bez izuzetka. Nije bitno da svi sede neprirodno mirno i pravo.




Posle rada dolazi bogat topao obrok, često su recimo na meniju ćufte, pire, salata, hleb, a fascinantan je običaj da svi jedu za stolom na kome je uvek čist stoljnjak ili veliki salvet, na kome je obavezno vaza sa cvetom, tokom cele godine. Obroci se mogu prilagoditi deci sa raznim potrebama, ali se to unapred najavi, pa se sprema i vegetarijanska hrana, hrana za određene bolesti, organska hrana…itd. Sami obroci su nutritivno izbalansirani  i čine trećinu  preporučene kalorijske vrednosti za dati uzrast.  Statistike kažu da deca u školama najviše vole da jedu mariniranog lososa, desert od borovnica, lazanje, vegeratijanske palačinke…U školi, nastavnici jedu zajedno sa decom .Kada se vreme za ručak završi, deca sklanjaju  sve za sobom i odnose pribor  na mesto gde se odlažu  upotrebljeni  sudovi, a takvu naviku posle prenose i u svojim domovima. Inače, Finska služi đacima besplatne obroke još od 1946. godine.

Vreme za topli obrok





Škola se obično završava u  periodu od 12:00 – 14:00 h. zavisno od uzrasta. Kako roditelji mnoge dece rade do 17:00 h. škole deci mlađeg uzrasta daju mogućnost da ostanu u školi, a škole su zbog ovog problema, napravile za decu staijeg uzrasta i mnoga velika igrališta u blizini škole, koja su bezbedna od motornog saobraćaja i tu se oni rado druže.


Dobro je znati da ni  finska deca nisu uvek anđeli, ali je bitan pristup kako se rešavaju problemi. Čim se kod deteta uoči pad zainteresovanosti ili kontinuirani pad u uspehu, odmah se kontaktiraju roditelji da se vidi uzrok tome, ili recimo, ako se uoči da je neko na putu ka porocima, škola odmah alarmira najbolje ustanove koje se bave tim problemom.


Ono što je najbitnije u  Finskoj je upravo činjenica da je radna etika uvek bila na najvišem nivou i da su Finci, kako u prošlosti, tako i danas, ubeđeni da samo  kontinuirani rad učenje mogu donet blagodeti, kako na ličnom planu, tako i na planu razvitka društva, dok je  u Srbiji često mišljenje da uspeh u životu zavisi od veze i kom političkom klanu pripadaš. Dok god bude postojao takav stav, nikakve nam reforme školstva neće pomoći. Učenje jednostavno nikada ne sme da izgubi vrednost.


Niko ne može da bira kakav će se roditi, ali svako može da izabere kakav će čovek postati.

























May 4, 2013

Vozom po Finskoj




Do Finske, istina, nije lako, a pomalo je i nemoguće doći vozom, ali je zato putovanje ovim prevoznim sredstvom unutar same Finske, prijatno  i divno iskustvo.  Sada sam vas verovatno zbunila prvom rečenicom  i onim terminom “nemoguće”, ali ću vam objasniti  zašto je tako. Naime, finske železnice imaju drugačiji  železnički kolosek od skoro svih evropskih država, pa većina međunarodnih vozova sa spavaćim kolima dolazi samo do granice Finske, a onda putnici prelaze u finske vozove, koji su odlični. Širina koloseka u Finskoj je 1524 mm, i to je takozvani široki ili ruski kolosek koji postoji još samo u Rusiji, Estoniji i ostalim državama bivšeg S.S.S.R.-a, i nigde više. Zato međunarodni voz iz Finske saobraća samo sa ovim državama. O ovim vozovima zvanim Pendolino već sam pisala, pa ću samo još reći da su to vozovi koji svojim dizajnom nagibne šasije i konstrukcijom lako savlađuju krivine velikom brzinom, što im omogućava  glatku i brzu vožnju. Dosežu brzinu od 250 km/h.



Vozna mreža je u Finskoj veoma razvijena, ali morate znati da vozovi ne idu do krajnjeg severa, jer su najsevernije tačke do kojih vozovi saobraćaju Rovaniemi, Kolari i Kemijärvi. Samo putovanje vozim od najjužnije tačke Helsinkija do najsevernije Kolari, traje 13 sati. Inače, brzina putničkog voza iznosi max 220km/h, a zimi sporije zbog vremenskih uslova.

Vozna mreza u Finskoj
Kada u Finskoj vidite znak VR, znajte da je to oznaka za  državnu železničku kompaniju Valtion Rautatiet, što u prevodu znači  “državna železnica”, koja postoji  više od 150 godina. Ova kompanija ima monopol u prevoženju putnika, ali ona, naravno, nije jedina  Ovim prugama, koje imaju 6000 km,  prevoze  se putnici, roba, ali i automobili, jer je Finska jedina nordijska zemlja u kojoj postoje i koriste se auto - vozovi.


Finski vozovi imaju reputaciju udobnih, čistih i tačnih, uz obilje usluga, a o tome da li su skupi, i za koga, teško je reći. Uz to, putovanje vozom  kroz Finsku je uvek zanimljivo jer možete neprekidno uživati u pogledu na divan krajolik, bilo da ste na jugu koji je prožet starim srednjovekovnim gradovima, istoku koji obiluje jezerima, zapadu pored divnog primorja ili severu prepunom divnih nacionalnih parkova.

Finska je velika zemlja sa malom gustinom naseljenosti,  gde ogromna većina ljudi živi u graadovima, pa su vozne linije najčešće ismeđu  velikih gradova  Ili  turističkih centara do Helsinkija.  Poređenja radi, Finska je  4 puta veća od Srbije, a ima manje stanovnika od Srbije.  (Finska 6 miliona, Srbija 9 miliona). U Srbiji  na km² živi 92. ljudi, u Finskoj samo 17. Zbog retke naseljenosti, Finska ima samo 9 auto-puteva između najvažnijih centara,  a dobra vest je što se, usled male preopterećenosti, ne naplaćuje putarina. Noćne linije vozova saobraćaju samo između najprometnije linije Helsinki – Turku - Oulu – Laponija. Iz Helsinkija, vozovi voze za Turku, Pori, Vaasu, Kemijärvi, Iisalmi,  Kajaani,  Joensuu  i za još mnoga mesta.

Tim linijama  prolazi kroz sve veće gradove i turistička mesta. Recimo ako sletite u Helsinki i želite vozom za Rovaniemi da posetite Deda Mraza, onda uzimate voz za Kemijärvi i  pretposlednja stanica na ovoj liniji je baš Rovaniemi. Ova linija prolazi i kroz mnoga poznata mesta u Finskoj…kroz Oulu, Tampere, Kokkolu, Kemi, Hämeenlinnu itd… 

...i jedan savet... u  kojoj god turističkoj agenciji u Finskoj, kao i na bilo kojoj železničkoj stanici, možete uzeti  knjižicu o redu vožnje za sve vozove u Finskoj gde je sve do detalja dato i to na čitavih 260 strana, verovali ili ne…Knjižice važe  6 meseci jer se razlikuju letnji i zimski režim.

Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Додајте натпис
Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Što se tičželezničkog saobraćaja  između Finske i Rusije, ukoliko ste recimo u Helsinkiju a želite da posetite Sankt Peterburg, za to vam je najbolji Karelijski voz, koji je nastao kao rezultat dogovora između Ruske železnice i finske državne železničke kompanije VR. Vožnja između ova dva grada nekad je iznosila pet sati, a sada svega tri, zahvaljujući brzim Pendolino vozovima. Putnički voz  na relaciji Finska – Rusija ide nekoliko puta dnevno, ali recimo za Švedsku ne ide ni jedan  voz, iz već pomenutih razloga. Vozne linije za Norvešku i Estoniju se razmatraju, odnosno do glavnog grada Estonije će  u skoroj budućnosti biti izgrađen tunel koji će biti deo železničkog  projekta Baltica.

Finski dizajn i na vozu
Finski vozovi su  dobro opremljeni, pa pored udobnih sedišta, imaju  i deo za  zanimaciju najmlađih, sve uslove za boravak osoba sa invaliditetom, prostor za biciklove i ski opremu, ormare za prtljag, telefonsku govornicu, poseban prostor za osobe  sa kućnim ljubimcima, deo za pušače, deo za osobe koje pate od alergija i mnogo toga još, dok vozovi koji  voze na daljim relacijama, pored svega ovog imaju i restoran na bazi švedskog stola, krevete za spavanje itd…





Kada već pričam o vozovima, ne smem zaboraviti  ni da vam kažem da ukoliko znate koju biste voznu rutu koristili, morate paziti i na rezervacije, pogotovo ako su u pitanju noćne vožnje, jer su one obično pune putnika. Jedan od razloga je i taj što se tako štedi novac na smeštaj i prenoćište. Ovi vozovi su pretežno avionskog tipa, je nisu sedišta podeljena  po kupeima, pa zbog velikog broja ljudi čitavu noć radi klima koja prija severnjacima, ali ljudi koji nisu tako čelični moraju imati neku deblju slojevitu odeću. Rezervacija se plaća, a cena rezervacije zavisi od mnogo faktora, dužine puta, tipa voza itd. Red vožnje za sve vozove, kao i ostale informacije, najbolje je proveriti na sajtu http://www.sbb.ch/en




Finski železnički saobraćaj je prošao kroz mnoge periode u svojoj istorij, od 1862. kada je otvorena prva vozna linija između Helsinkija i Hämeenlinne pa do danas, a sve divne eksponate možete videti u  Železničkom muzeju, ako vas put nanese u mesto Hyvinkää koje je na  oko 40 min vožnje od Helsinkija. U ovom muzeju  se nalazi i voz kojim se prevozio ruski car.

Detalj iz muzeja
I za kraj ovog  teksta napisala bih par rečenica o glavnoj železničkoj stanici u Helsinkiju.  Ova centralna stanica u glavnom gradu Finske, zvana Helsingin päärautatieasema,  nezaobilazna je na svim fotografijama Finske. Veoma je prepoznatljiva  po kamenim ljudskim statuama, sa obe strane glavnog ulaza, koje u rukama drže loptaste lampe, koje se pale u večernjim časovima, kao i po kuli sa satom. Ova divna zgrada centralne železničke stanice i jedan od simbola Helsinkija, delo arhitekte Eliela Saarinena, nalazi se u samom centru grada, u Asema-aukio, i jedan je od bitnih orijentira u gradu.  Sa obe strane zgrade nalaze se autobuske stanice, a ispod same železničke stanice, nalazi se i metro Rautatientori sa velikim podzemnim tržnim centrom Asematunneli, koji povezuje stanicu i samo gradsko jezgro Helsinkija. Kuriozitet je i taj da  ova železnička stanica poseduje i jedinstven predsednički salon za predsednika Finske i njegove goste ako putuju vozom.

Zeleznicka stanica, levo
Zeleznicka stanica, glavni ulaz
Zeleznicka stanica, Helsinki
Asematunneli 
Plan metroa

Jedan događaj je doprineo da  ova stanica bude na svim  svetskim vestima, i to decembra 1940. godine, kada je  tadašnji predsednik Finske, Kyösti Kallio,  iznenada preminuo na ovoj stanici od posledica srčanog udara, kada je po isteku predsedničkog mandata, jer je dao ostavku iz zdravstvenih razloga,  krenuo svojoj kući.  Fotografisan je 10 sekundi pre smrti, a pored njega je bio i maršal Mannerheim, na čijim je rukama umro.

Kyösti Kallio, levo, 10 sekundi pre smrti, iza u crnom odelu novi predsednik Finske

I tako, bila je to još jedna priča o  finskim vozovima, a vaš mašinovođa Tarja, želi vam srećan put…


Tarja