Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Nov 30, 2013

Ari Salmela, fotografije finske zime

Zima je, za mene, sinonim za magiju. Mislim da nije slučajno što se zimi najviše raduju deca. Uvek se sa smeškom setim, kako čas u školi naprosto stane, kada deca razdragano  viknu  „sneeeeeeeg“, videvši, kroz prozor  naše učionice, prve pahulje. Kroz glavu mi prolaze  slike, kako me je pokojni tata vukao sankama, sa sve jastučićem sa roze medama ispod tura,  po ceo dan, jer je  znao da volim sneg...tih  priprema, kada me je mama „trontala“ sa  sve skafanderom preko 3 džempera, da mi samo oči vire.... tople čokolade koja me je uvek čekala na kuhinjskom stolu, kada uđem u kuću...eh...


...i danas volim tu toplu čokoladu posle šetnje i škripe snega pod nogama. I danas se radujem pahuljama koje volim da gledam pod sjajem uličnih svetiljki, toplini doma, upaljenoj mirišljavoj sveći, praznicima.  Taj osećaj kada sediš na sofi, umotan čupavim ćebencetom, dok čitaš knjigu...Zamišljam  kako je divno u stanu dok  svira fina muzika, a svetleće lampice  ukrašavaju i obasjavaju dom, dok iz kuhinje tako mame mirisi tek gotovih kolača...


Napolju bajkovit pejzaž, sve je tako belo i pufnasto...klupe pod gomilom snega, više i nemaju oblik klupa, već nekih penastih skulptura, deca prave anđele u snegu...Pahulje nežno padaju kroz plavu izmaglicu. Zima je, zaista, sinonim za magiju...


 Volim  fotografije zime, volim te belo plave igre...volim  radove Arija Salmele, finskog fotografa iz prelepog grada Tampere. Zamolila sam ga, putem mejla,  da vam ovde pokažem njegove fotografije zimskih predela Finske, što je on, naravno odobrio...zato uživajte...

Nov 26, 2013

Kako uhvatiti Auroru Borealis

Aurora Borealis, ili Revontulet, kako je Finci zovu, je, tokom zime, najčešća na severu Finske, u Laponiji. Ovaj svetlosni, šareni ples na noćnom nebu je, pored posete Deda Mrazu, jedan od najčešćih razloga dolaska turista u ovaj deo oko arktičkog kruga.


Lovci na Auroru, često u neznanju dolaze u letnjem periodu, ali, zbog  ponoćnog sunca i nedovoljno mračnih noći, tada se veoma retko viđa.

Ono što morate znati pre nego što krenete na tako dug put, kako biste videli i fotografisali ovaj divan prirodni fenomen je i to da je Aurora ponekad nepredvidiva. Da biste videli ove boje polarne svetlosti, prvo što je kao uslov neophodno je jasna i tamna noć, da nije oblačno, a ostalo zavisi od dejstva magnetnih oluja, solarnog vetra…

Prognoze  za pojavljivanje Aurore za Evropu, kao i za ostale delove sveta, možete uvek videti i na internet adresi http://www.gi.alaska.edu/AuroraForecast/Europe/2013/11/23 a takođe možete preuzeti i aplikaciju za  iPhone https://itunes.apple.com/us/app/aurora-forecast./id539875792?mt=8  Svedok sam da su ove aplikacije tačne oko 80%, jer se dešavalo da se Aurora jasno vidi i ako je nivo 2 na ovim obaveštenjima, ali i da je uzalud čekaju i kada sajt pokazuje nivo 5...ali uglavnom pogode, pa ovi  online pomoćnici zaista mogu da budu od pomoći. Uglavnom se ova jutarnja prognoza zasniva na informacijama o interakciji između solarnog vetra i magnetosphere.


Iako je Aurora pojava koja je u većoj ili manjoj meri prisutna stalno  na krajnjem severu Evrope….tako i u finskoj Laponiji, retko kada se vidi onako jasno, kao na fotografijama koje prikazuju ovaj predivni fenomen. Čak i kada je izvesno po prognozama da će se Aurora moći jasno videti  u svoj svojoj lepoti,  savetujem vam da ipak odete malo izvan grada, gde nema ulične rasvete ili fabrika koje ispuštaju dim...Rovaniemi je mesto gde sam je ja redovno viđala, ali je ipak najbolja okolina Rovaniemija, recimo selo Deda Mraza ili bilo koje drugo…zato je uvek najbolje izaći van grada. Ljudi koji rade po hotelima na severu Finske, već znaju koji turoperatori dovode turiste, lovce na Auroru i nije retka pojava, štaviše, da zaposleni u hotelu, noću imaju obavezu da bude turiste  koji su zbog toga došli, kada se  Aurora pojavi.

Najbolja mesta za gledanje Aurore Borealis u Finskoj su ipak definitivno mesta Saariselkä, koje se nalazi 250 km severno od arktičkog kruga, Sodankylä, Kilpisjärvi, dolina reke Paatsjoki, Kevo, Muonio... sa skoro 200 svetlećih noći. Ovde je verovatnoća oko 70 – 80 % da se Aurora vidi svake noći, naročito od kraja oktobra do kraja marta (decembar i januar su ipak najbolji), od 9 uveče do 2 posle ponoći, i naročito kada je temperature baš u minusu. Naravno, ovo nije jedino vreme kada se pojavljuje, već vreme kada se, po nekim statistikama, najčešće pojavljuje. Kako se ide južnije duž Finske, sve se ređe viđa, tako da se recimo u Helsinkiju, Aurora može videti svega dvadesetak puta tokom godine, i to pod idealnim uslovima. 


Aurora, ili severna svetlost ima hipnotičku lepotu. Bezbroj oblika, formi i boja…light show prvo kreće polagano, pa ubrzava. Onako tajanstveno, prvo se pojavi par svetlećih snopova koji idu od istoka ka zapadu, a onda i gomila žuto zelenih, rozo ljubičastih, plavičasth… svetlećih talasa , koji zatim dobijaju i na intenzitetu brzine, veličine i jačine svetlosti, da bi opet počela da usporava dok ne nestane… Ova fantastična svetslosna predstava prirode traje oko 5 minuta u proseku, mada može da traje od 2 do 20 minuta, a veoma, veoma retko, najduže do pola sata. U nekim noćima, Aurora se može javiti više puta. Kretanje ovih svetlosnih šara na nebu se kreće  prosečnom brzinom od 400 km/s. Boje naravno zavise od spektra gasova u atmosferi, kao i od visine na kojoj dolazi do interakcije između elektrona i atoma gasova, pa tako, visoko, u jonosferi, najčešći gas je kiseonik, a na toj visini nastaje crvena svetlost, koja se dešava veoma retko. Na visini zmeđu 100 i 300 km, atomi kiseonika emituju nijanse žuto - zelene boje. Lakši gasovi u jonosferi, poput vodonika i helijuma, proizvode različite nijanse plave i ljubičaste boje, ali njih ljudsko oko ne može da vidi,pa je jedini način da se zabeleže taj pomoću izuzetno osetljivih i kvalitetnih foto aparata. Inače, Aurora Borealis se uvek javlja na visinama od 110 do 170 km od površine zemlje.

Jedna stvar mi je veoma fascinantna, naime Saami narod, koji je poznat pod nazivom Laponci, iako oni ne vole da ih ljudi tako zovu, a koji živi na krajnjem severu 4 države ( Norveške, Švedske, Finske i Rusije), Auroru Borealis zovu guovssahas ( svetlost koja se čuje). Ova reč na jeziku drevnog saami naroda zaista odaje tajnu da se Aurora Borealis čuje. Lovci na Auroru, koji dolaze iz celog sveta,sa najmoćnijim foto aparatima i svakojakim napravama za hvatanje zvukova, zaista su dokazali da specifičan zvuk u obliku pucketanja i nekih specifičnih fijukova prati pojavu Aurore i nestaje njenim odlaskom. Neki su ovaj zvuk hvatali i sa običnim malim VLF radio prijemnikom, sa slušalicama preko koga su hvatali niskofrekventne  talase, koji ga je pretvarao u zvuke dostupne ljudskom čulu. Za hvatanje zvuka Aurore, najbolje je otići u neko tiho, ruralno područje, gde ćete uključiti VLF radio prijemnik i okrenuti antenu prema nebu. Bitno je u okolini od pola kilometra nema kuća, ni dalekovoda, a nemojte stajati ni ispod drveta kada snimate zvuk.

Neki od saveta za fotografisanje....u Finskoj je noću veoma hladno u zimskom periodu, a ako ste došli zbog Aurore, sigurno ćete je nekad noću čekati satima. Pošto u vunenim debelim rukavicama nećete moći da rukujete svojim aparatom ili kamerom, obezbedite rukavice kojima se vrhovi skidaju po potrebi....za ovu svrhu veoma su praktične....zatim stativ, koji će vam biti više nego potreban, iako sam viđala i mnogo handmade stative u obliku jastučeta napunjenog pasuljem, koji drže kameru fiksiranom, onako kako je postavite...zatim, najbolje vam je da imate širokougaoni objektiv, možda i telefoto, da uklonite UV filtere i sve ostale filtere sa sočiva jer ćete filterima uništiti prirodnu lepotu polarne svetlosti..., da podesite najširi otvor blende, sa najmanjim f- brojem, kako bi u aparat ulazilo mnogo svetlosti. Fokus podesiti na opciju beskonačno, vreme ekspozicije treba da bude  između 20 i 40 sekundi po slici..preporučujem pre optičko tražilo nego LCD ekran itd....ovo su saveti koje su meni dali ljudi koji se profesionalno bave fotografijom.


...volela bih da, zaista, bar jednom u životu doživite ovaj spoj kosmičke energije i magične lepote...


Nov 22, 2013

Priča o pesmi Walking in the Air


Pesma Walking in the Air, svetsku slavu i masovnu popularnost, doživela je posle predivne interpretacije Tarje Turunen, dok je bila u grupi Nightwish, kada je ova pesma izašla na njihovom drugom albumu Oceanborn 1998. godine. 


Ako ste za ovu pesmu čuli tek posle njihovog izvođenja, moram vam reći da ovo nije njihova autorska pesma, već obrada muzičke teme iz animiranog filma The Snowman  (Sneško Belić), koju je komponovao Howard Blaken.  Ovaj britanski animirani film, nastao je 1982. godine, producent je bio John Coates, a iste godine, 26. decembra, imao je prvu američku TV premijeru, na Kanalu 4. Istog momenta je doživeo neverovatan uspeh, a iste godine je bio nominovan i za nagradu Oscar, za najbolji animirani film.The Snowman je osvojio i BAFTA nagradu. Inače, inspiracija za ovaj animirani film koji traje svega 26 minuta, proistekla je iz istoimene slikovnice za decu, koju je naslikao Raymond Briggs 1978 godine, a koja je stekla ogromnu popularnost u svetu  i osvojila mnoge nagrade. 


Kako je ova slikovnica bila među najpoznatijima na svetu, zbog tople priče i lepih ilustracija, animirani film je bio logičan nastavak. Iako ni u slikovnici, ni u filmu nema teksta, ono što razlikuje slikovnicu od filma je samo to, što dečak u filmu ima ime, James...što vidimo na paketu kada mu ga  Deda Mraz poklanja.



U film nas uvodi David Bowie, odlazeći na potkrovlje "svog detinjstva"... It was a magical day... and it was on that day I made the Snowman...Film počinje na Badnji dan, kada dečak, obradovan snegom koji je pao tokom noći, odluči da napravi Sneška Belića u dvorištu. U noć uoči Božića, od uzbuđenja nije mogao da spava, i kradom odlazi  do prozora da vidi svojih ruku delo...ali, na njegovo iznenađenje, vidi da je Sneško oživeo...Tu počinju njihove avanture, a Sneško mu ispunjava želju da upozna Deda Mraza, koji mu pri susretu poklanja plavi šal. Nakon prelepe avanture, dečak odlazi na spavanje, a ujutru ima šta da vidi...sunce je otopilo sneg i od njegovog  snežnog drugara, ostala je samo kapa. U tom trenutku, dečak je tužan, pa se i on, kao i gledaoci, pita, da li je to sve bio samo san...ali onda vadi plavi šal iz džepa...


The Snowman ( Lumiukko ) 1982 from Tarja M. on Vimeo.


Iako je ovaj animirani film rađen tradicionalnom tehnikom, pastelom, to nije umanjilo njegovo lepotu jer je sama priča prelepa. U ovom animiranom filmu, pesmu Walking in the Air, peva Peter Auty, tada trinaestogodišnjak. Danas je Peter poznati engleski operski pevač. Čast da baš on peva ovu pesmu u filmu, dobio je zahvaljujući prvenstveno svom talentu, ali i činjenici da je bio izuzetno dete za primer, a bio je i stalni član dečijeg hora u katedrali Svetog Pavla u Londonu. Peterov glas u filmu prati Londonski simfonijski orkestar.

Peter Auty, kao dete
Peter Auty, danas
Ovaj animirani film je zaista oborio sve rekorde gledanosti, i u tu čast, i na proslavu 30 godina od prvog prikazivanja, Kanal 4 je za Badnje veče 2012. prikazao, novonapravljeni nastavak ove priče, pod nazivom The Snowman and The Snowdog. Samo nekoliko dana pre ove premijere, preminuo je tvorac ovog filma John Coates, pa je to, na sam dan premijere bio i omaž ovom tvorcu originalne animirane priče iz 1982.

U Finskoj se ovaj film zove Lumiukko, (Sneško Belić). Prvi put je, na finskoj televiziji prikazan na Božić 1983. Od 1991 godine, ni jedan Božić se ne može ni zamisliti bez njega. Naime, na finskoj državnoj televiziji YLE TV2, na Badnji dan od jutra kreće emisija uživo, pod nazivom Joulupukin kuumalinja (Deda Mrazova vruća linija), gde se deca uključuju direktno  kako bi na kratko razgovarala sa Deda Mrazom i njegovim pomoćnicima. (020 697 855). Takođe se poruke i pozdravi Deda Mrazu mogu poslati i mejlom, na joulupukki.kuumalinja@yle.fi  Na kraju ovog druženja, program se, tradicionalno  završava  animiranim filmom The Snowman. Generalno, ovaj film ima veliku ulogu  u životima Finaca, jer su i dan danas, generacije porodica prikovane uz televizor, na ovaj praznik, kada počne ovaj film. Pesmu Walking in the Air, Tarja Turunen je, osim sa bivšom grupom, snimila i na svom prvom samostalnom albumu zvanom Henkäys Ikuisuudesta, 2006 godine, koji je fokusiran na Božićne pesme. Finska verzija pesme Walking in the Air , nosi naziv Avaruus (Svemir)


Avaruus

On allain avaruus ja tähtipolku kauas vie.
On toinen maailma, on hämäräinen tie.
On tähtiaika uus ja taivaansini määränpää,
kun pilven portaisiin vain kevyt jälki jää.
Niin kovin kaukainen on pieni kylä päällä maan,
sen tiet ja talot, puut, on lumipuvussaan.
Joku jää katsomaan kuka lentää noin.
itsekin hämmästyn kun lentää voin.
On jäätä avaruus ja selkääni mä siivet sain.
On kuu niin sininen mun lentomatkallain.
Kuutamoon liukenee portaat pilvien.
Liukenen itsekin ja leijailen.
On aikaa avaruus ja tuhat vuotta hetkinen.
On tähdet kotimaa ja nähdä saan mä sen.


Sada bih vam preporučila da čujete tri izvođenja...

1    * Johanna Kurkela, Jarkko Ahola (Teräsbetoni), Toni Kakko ( Sonata Artica) i Juha-Pekka Leppäluoto (Charon) - Avaruus

       *Tarja Turunen - Walking in the Air

      * Peter Auty  -  Walking in the Air
.


Johanna Kurkela, Jarkko Ahola (Teräsbetoni), Toni Kakko( Sonata Artica),Juha-Pekka Leppäluoto (Charon) - Avaruus from Tarja M. on Vimeo.

Nov 20, 2013

Dete je ljubav u vidljivom obliku



Vaša deca nisu vaša .
Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom .
Oni nastaju preko vas, ali ne od vas,
i, mada su sa vama, ona vam ne pripadaju .
Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
jer ona imaju misli vlastite .
Možete im skućiti tela , ali ne i duše,
jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice,
koju vi ne možete uhoditi, čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni, ali ne pokušavajte ih terati
da budu kao vi .
Jer, život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti .
Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela
odapinju napred .

 Halil  Džubran (1883–1931)

 

Danas je Svetski dan deteta...


Kada se 1918. godine završio Prvi svetski rat, mnoga deca su postala siročad. Nakon tog stravičnog perioda, Engleskinja Eglantyne Jebb je, onako obrazovana i iz imućne porodice, bila veoma posvećena socijalnim pitanjima dece. Njena  jaka socijalna svest i spremnost da pomaže je dovela do toga, da je u Londonu 1919.  godine osnovala Save the Children, najveću međunarodnu nevladinu organizaciju u cilju poboljšanja života dece kroz bolje obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i ekonomske mogućnosti, kao i u cilju  pružanja hitne pomoći u slučaju elementarnih nepogoda, rata, i drugih sukoba. 

Save the Children se takođe bavi i zaštitom i realizacijom ljudskih prava. Nekoliko godina kasnije, na predlog Eglantyne Jebb, nastaje i prva Opšta deklaracija o pravima deteta (u Društvu naroda 1924. godine). Taj dokument je, iako nastao iz humanih pobuda ipak samo izražavao mišljenje da su deca slaba i nezrela bića, kojima je nophodna briga i zaštita odraslih. 

Tek posle Drugog svetskog rata, počeo je da se uobličava termin o pravima deteta, čime su stvoreni uslovi da otpočne normativna faza u oblasti prava dece. 20 novembra 1989.  u okviru organizacije Ujedinjenih nacija, usvojena je Konvencija o pravima deteta, kao prvi međunarodni instrument koji se posebno bavi decom i koji ima obavezujući karakter za države koje ga ratifikuju  Ovaj dokument je bio sveobuhvatan jer se bavio svim kategorijama ljudskih prava...političkim, socijalnim, građanskim, ekonomskim, kulturnim...i prvi, koji je univerzalno prihvatio definiciju deteta. 1998 godine, ovaj dokument su ratifikovale 193 države, a SAD i Somalija su ga potpisale, čime ovaj dokument postaje najmasovnije prihvaćen do tada.





Save the Children Finska, osnovana je 1922. godine i bori se za prava deteta, kako bi se odmah i trajno poboljšali životi dece, kako u Finskoj, tako i u svetu.

Sada želim da vam predstavim nešto lepo i divno...Tony Kakko, pevač finske i svetski poznate metal grupe Sonata Arctica, prošle godine je napisao predivnu pesmu „Imam pravo“ (I Have a Right), koja se bavi pravima deteta. Ovu lepu i dirljivu pesmu, Tony, koji je i u privatnom životu brižan otac, veliki čovek i humanista, obrazložio je rečima „Svako dete ima pravo da raste slobodno, bez predubeđenja i predrasuda, sa pravom da vidi lepotu i raznovrsnost bez iskrivljenih boja i oblika“. 


Give me the right to be heard,

to be seen, to be loved, to be free,

to be everything I need

to be me, to be safe, to believe...

in something...

I have a right to be heard,

to be seen, to be loved, to be free,

to be everything I need

to be me, to be safe, to believe...

in something...



Hyvää lapsen oikeuksien päivää!

Srećan Svetski dan deteta!


Rauma, grad od čipke


Zapadnu obalu Finske, krasi, još jedan u nizu dragulja. Ovaj biser botnijskog zaliva nosi naziv…Rauma.  Samo ime grada  potiče od reči germanskog porekla “strauma”, što u prevodu znači – potok.



Rauma je treći najstariji grad i glavna luka u Finskoj, koji je osnovan 1442. godine, pa zato i ne čudi onako lepa arhitektura koja je zaštitni znak ovog grada, ili bolje reći, gradića, jer Rauma ima oko 40 hiljada stanovnika. Pre nego što je Viipuri postao deo Rusije, Rauma je bila četvrti najstariji grad u Finskoj, ali od tada je treći. Lično, mnogo volim finske srednjovekovne gradove, kao što su Rauma, Porvoo, Turku…


U tekstovima u kojima pišem o nekom mestu u Finskoj, uvek vam objasnim na koji način možete doći do njega, pa ni sada neće biti drugačije. Ukoliko dolazite avionom, najbliži aerodrom je definitivno u gradu Pori, ali do njega ne idu letovi iz inostranstva, već u tom slučaju letite do Helsinkija, a zatim, da biste uštedeli na avionskoj karti,  možete i autobusom direktno za Raumu, koja je od Helsinkija udaljena 242 km, kako kaže moja knjiga. (Pori - Rauma, 50 minuta vožnje, a karta košta oko 8,5 evra). Autobuske linije su veoma dobro povezane sa ostalim delovima Finske, ali su ograničene na nekoliko najvažnijih pravaca. Glavna autobuska stanica je u centru grada. Red vožnje možte naći na sajtu http://www.matkahuolto.info  


Evo, ja sam ukucala da mi treba karta od Helsinkija do Raume i eto, vidite cene…oko 40 evra. Direktnih vozova za Raumu nema, ali možete recimo iz Helsinkija kupiti preko VR, kartu za Raumu, koja će vas odvesti do grada Kokemäki, a odatle će vas transportovati autobusom za Raumu (cena je već uključena u cenu vozne karte). Ako dolazite automobilom, sa svih strana imate dobru vezu. Taksi uzimajte samo ako je neophodno jer je preskup.


Savet…čim stignete, uzmite turistički prospekt grada, koji imate u svakoj turističkoj agenciji. Tu se raspitajte i o smeštaju, jer postoje hoteli od čijih cena će vas zaboleti glava, do onih, pristupačnijih..Cene su skuplje u letnjem periodu, naravno. Tada je najbolje, pošto ćete najviše vremena provoditi napolju, da uzmete neki skromniji a fin smeštaj…recimo u Satamakatu ulici, na 10 minuta hoda od autobuske stanice imate relativno jeftin hostel Kesähotelli, dok biste recimo sobu u hotelu Kalliohovi  u Kalliokatu ulici platili trostruko više.




Inače, u samom srcu grada, nalazi se  i staro jezgro grada, zvano Vanha Rauma (Stara Rauma), jedinstveni istorijski “drvengrad” severne Evrope,  sa  oko šest stotina autentičnih građevina na  oko 28 hektara, a koja je 1991. godine uvršćena i u Uneskovu listu svetske baštine, tačnije na svoj 550. rođendan. U ovom starom delu Raume živi oko osam stotina ljudi. Ova stara Rauma se proširila  izvan starog jezgra grada, početkom XIX veka, dok najstarije građevine starog dela Raume datiraju  iz XVIII veka. Vlasnici ovih građevina su uglavnom privatna lica iako su duž starih ulica pretežno poslovni prostori. Kao i u svakom starom gradu, unutar starog dela se nalazi veliki trg koji je u Raumi i velika živopisna pijaca. Još se sećam mirisa ovog grada, uskih i krivudavih kaldrmisanih ulica, njenih prelepih drvenih zdanja pastelnih fasada, ovalnih pločica sa imenom, na svakoj toj kući odmah pored vrata, ljudi koji govore specifičnim Rauma dijalektom, koji zovu i Rauma jezik (Rauman kieli, odnosno, Rauman giäl, kako bi rekli stanovnici Raume), koji se odlikuje nešto grubljom intonacijom finskog,  zatim ulica Kuninkaankatu i Kauppakatu sa Pits-Priia prodavnicom u kojoj se kupuje najlepša čipka, koju na tradicionalan način prave ispred vas...drvenog mostića preko kanala reke koji odvaja staro jezgro Raume od Raume. Sećam se ukusnog vadelmaviineri peciva...preukusnog pecivo sa malinama... koje se prodaje u odličnoj pekari Kontion Leipomo...mmm...



Mladi se u Raumi, pod uticajem masovnih medija skoro i ne razlikuju od mladih u velikim modernim gradovima Finske, ali stariji ljudi veoma prenose kulturu i tradiciju mlađim naraštajima, a svi oni zajedno, čuvaju istorijsku tradiciju svog grada.Veliki procenat stanovnika Raume odlično govori engleski. Danas mladi u Raumi, govore relativno čistim finskim jezikom, ali sa nekim Rauma idiomima i malo čudnijom intonacijom. Onaj ko zna finski, skoro sve će razumeti.


U ovom gradu ćete videti mnogo divno obojenih kuća, koje izgledaju kao da su juče okrečene, ali nećete verovati da ovakva boja stoji i po 50 godina od samo jednog krečenja, jer ih kreče da tradicionalan način u dva sloja...prvi osnovni, koji ne može da ide bez ovog drugog  jer on i štiti drvo od pucanja. Taj drugi sloj koji daje ovako lepu boju kuće i do pet decenija pravi se od kuvanog lanenog ulja i prirodnih pigmenata.

Postoji mnogo destinacija u Raumi koje jednostavno morate videti...Crkva Svetog krsta (Pyhän Ristin kirkko) je srednjovekovna crkva iz 1520. godine, koja se nalazi na prelepom mestu u Raumi, neposredno pored potoka...Ona je u početku bila crkva namenjena za Franjevački samostan, dok je danas Luteranska crkva.Ona me je najviše opčinila prelepom i misterioznom skulpturom žene, koja se nalazi u ovoj crkvi, a koju turisti prvo primete jer izgleda kao prava. Njen tvorac je Kerttu Horila, umetnica, skulptor, koja živi i radi u starom jezgru Raume, a koja je u Raumi ostavila mnogo skulptura, kao i onu tri kupačice u Rauma kanalu.




Rauma muzej se nalazi u staroj Gradskoj kući koja je izgrađena davne 1776. godine u baroknom stilu. Čak i oni, koji nisu ljubitelji muzeja, jednostavno će se oduševiti originalnom postavkom od šest stotina luksuznih starih, ručno rađenih čipki, koje su se i tada, i danas pravile na tradicionalan način. Rauma je čak i u svetu poznata po ovoj kvalitetnoj rukotvorini. Gledajući bake koje sede za čudnom spravom i brzinom svetlosti se snalaze sa gomilom kalemova i mnogo niti je zapanjujuće. Danas i mnogo mladih  u Raumi rade ovu vrstu unikatne čipke kako bi očuvali tradiciju. Finci jednostavno vole stare zanate i rukotvorine, a u prilog tome ide i činjenica da su upravo Finci, prvi u Evropi integrisali zanatstvo u obrazovni sistem još davne 1860. godine...inače, ulaznica  za muzej košta 3 evra. 


Zanimljiva je i Marela kuća, iz 1700 godine, koja je bila kuća bogate trgovačke porodice Gabriela Granlunda, a koja je danas puna raznih antikviteta, vrednih umetničkih dela, dekorativnih kaljavih peći i mnogo toga što će vas upoznati sa bogatom istorijom ovog  mesta. Nalazi se u Kauppakatu ulici
 


Kirsti kuća u ulici Pohjankatu, je tipična drvena kuća, opremljena tradicionalnim nameštajem i pokazuje kako se živelo u ovom gradu u XIX veku. Kuća ima i dvorište sa prikazom ambara i štale iz tog  doba. Sammallahdenmäki groblje iz bronzanog doba je takođe veoma zanimljivo...svetionici na ostrvima pored Raume...
Mnogo toga se ima za videti u ovom preslatkom gradiću, da bi nabrajanje išlo do sutra...te zato, odmorite malo u nekom od preslatkih lokala, a onda ponovo u istraživanje lepih, skrovitih mesta, kojih ovde ima mnogo...Preporučujem vam Café Sali, u Kuninkaankatu ulici, na korak od stare Raume, koji je uvek pun, vedre atmosfere i sa prelepim kolačima, divnom klopom, živom muzikom...njihova Kaneli-pannacottaa sa vanilom je...uh...ali košta 7 evra...mada, vredi svih para. 


Rauma je i grad sa mnogo festivala, bluz festival, festival čipke, letnji džez festival, Festivo- festival klasične muzike, Klustermus rok festival, filmski festival, bijenale umetnosti ...a tada je sve veselo, sve vrvi od turista i tada  ovaj grad dobija drugi šmek.

Čipka i Rauma su jedno.Ovaj grad je u davna vremena, opstao upravo zahvaljujući ovom srednjovekovnom zanatu. Krajem XIX veka, kada moderna Evropa nije mogla da zamisli ni jedan komad odeće bez čipke, najveći broj ljudi u ovom gradu je upravo bio zaposlen u ovom zanatu, naročito žene, koje su na ovaj način hranile svoje porodice, jer se ovaj posao izuzetno plaćao. Portreti krunisanih glava su u to vreme bili prepuni raznih čipkastih detalja. Danas su Italija, Belgija i Finska jedine zemlje u Evropi koje se i danas u ovolikoj meri bave tradicionalnom izradom čipke...u Finskoj je to posebno negovano upravo u Raumi. Iako je tradicija čipke u Raumi stara koliko i sam grad, ne postoji definitivna informacija kada je tačno počela da se izrađuje, ali se smatra da je u pitanju 1500. godina. Prve čipke su se radile od lanenog konca, vune i svile, kao i od  metalnih niti zlatne i srebrne  boje. Laneno platno i laneni konac se i danas najviše upotrebljavaju jer se u ovom delu Finske gaji lan koji je važan poljoprivredni proizvod. Prve čipke su bile izrađene u rokoko stilu, a kasnije su ih zamenile one u neoklasicističkom stilu, sa karakterističnom simetrijom likova, kao što su primeri Manuela i Floderi mustre. Iako su se  stilovi mustri menjali tokom vekova, ipak je i danas sačuvan stari dizajn, najviše iz perioda baroka i renesanse, kao recimo Torchon mustra, dok  se rokoko stil danas gotovo i ne radi. XVIII vek je definitivno bio era čipke za kojom je plemstvo ludelo, a sama trgovina čipkom  je postala izuzetno profitabilna i doneo je veliko bogatstvo onima koji su majstorski izučili ovaj zanat, U Finskoj  su u to vreme, sve žene nosile posebne kapice tykkimyssy, koje su bile izrađene iz dva dela. Centralni deo je bio od svile, a okolo  je bio od čipke. Odlazak u crkvu i na razne svečanosti se nije mogao zamisliti bez ovih kapica kao modnog detalja. Najbolje čipke su se i tada pravile upravo u Raumi, pa  su se izvozile  u svoro celu Evropu, a  posebno su postale popularne nakon saznanja da je Marija Fjodorovna, supruga cara Aleksandra III, kupovala isključivo čipke iz Raume....i tako, o ovome mogu pisati do sutra, ali reći ću još ovo...iako danas čipka nije  u tolikoj meri zastupljena,  ona danas ima drugu vrednost, jer je ona danas brend ovog grada, i skoro svaki turista kupi neki uzorak koji se i dan danas radi tradicionalnom tehnikom sa kalemovima na specijalnom jastuku sa valjkom. Pored ovog jastuka sa valjkom, upotrebljavaju se i još dva modela jastuka. Finska je zemlja koja ceni tradiciju iznad svega, pa u tom smislu, svake godine stimuliše 150 mladih da nauči ovu tehniku, kako ovaj zanat ne bi nestao, a fascinantno je kako ima i mnogo mladih muškaraca koji su izuzetno uspešni i koji su svojim umećem zadivili i one van granica Finske. Jedan od njih je i Tarmo Thorstrom.Kada je čipka u pitanju, samo još da napomenem da se od 1971, svake godine, krajem jula, održava nedelja čipke




Ovo je mesto gde 
se sudaraju istorija i tehnologija, gde se osećaju  miris sela i puls grada....to je jednostavno...Rauma.


Photo...
Joshua Sims, NicolinaPhotography, Marko Vallius, Gema Fova, Jari Suominen, Shayne Thomas, Juho Ruohola, Merkur54, abecon


Pogledajte video o gradu Rauma
Rauma - Finland Part 1 from Tarja M. on Vimeo.

Rauma - Finland Part 2 from Tarja M. on Vimeo.