Samostrel na finski način

Iako smo svi svedoci da je “selfie” preplavio svet (izvinjavam se što za ovaj termin nemam adekvatnu reč na srpskom), svi takođe znamo da se  po pravilu, da ne kažem po “difoltu”, svi trude  da na tim fotografijama izgledaju najbolje  što mogu, što je i razumljivo...ali naravno,  uvek postoje i oni koji žele da budu originalni, a takav “selfie”, ili “samostrel”, kako na Balkanu duhovito prevode ovu reč, napravila je Finkinja  Iiu Susiraja.

Na žalost, “selfie” fotografije za potrebe paklene trojke Facebook, Instagram, Twitter, najčešće i nemaju neki umetnički duh, već su to većinom samo banalne fotke koje su tu da skupe “lajkove”, ali i kao takve, meni su neke od njih zanimljive i drage, jer volim da vidim fotografije mojih prijatelja, poznanika, rodbine...pa makar to bile i samo fotografije na kojima se vidi neki detalj iz njihove svakodnevnice ili bilo šta drugo. S druge strane, kada sam videla fotografije ove finske umetnice, u prvi mah su mi bile malo odbojne, ali kada sam bolje razmislila o onome šta je njima htela da kaže, postale su mi čak i simpatične...mada, ne previše. Ipak, priznajem da me je šokirala njena smelost i malo luckast način “samostrela”.

Iiu Susiraja je finska umetnica rođena 1975. u mestu Turku. Rođena je kao Pirre Karvinen, ali je 2006. godine promenila ime u Iiu Susiraja. Završila je Fakultet likovne umetnosti. Poznata je po tome što je uglavnom ona u prvom planu na svojim fotografijama i video spotovima koje pravi. Ovih dana je internet preplavljen njenom serijom “selfie” fotografija, koje su brutalno iskrene, nadrealne, cinične, zabavne, nekima i ružne, ali i pored svega toga, mora se priznati da je privukla pažnju. Momenat koji je presudio da napravi ovu seriju fotografija je taj, jer joj se smučilo da gleda ljude koji pokušavaju da prave fotografije, posebno one namenjene postavljnju na društvene mreže, na kojima žele sebe da predstave  kao srećnije, lepše, bogatije, uspešnije od onoga kakvi zaista jesu.

Reakcije  su mahom takve da se ogroman broj ljudi divi njenoj hrabrosti da tako surovo predstavi sebe, neki su je doživeli kao heroinu koja se cinično podsmeva svima onima koji su robovi predstavljanja sebe i stvarnosti lepšom nego što jeste, mada, ima i onih koji sa užasom i gađenjem gledaju na njen rad. Ono što je sigurno je to, da nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Galerija njenih radova obuhvata nekoliko kolekcija:

» Hyvä käytös  -  Dobro vladanje (2008-2010)

» Älä nyt suutu - Ne ljuti se (2008-2009)

» Syömään, pöytä on katettu - Jedite, sto je postavljen (2010)

» Kaunis tuhmuus - Nestašna lepotica (2008-2009)

» One size fits all - Jedna veličina odgovara svima (2010)

» Tuhmaa pullaa - Nevaljale lepinje (2011-2012)

» Täydellinen arki  - Savršena svakodnevnica (2012-2013)

» Arjen sankarit Installaatio - Instacije heroja svakodnevnice (2013)

Svoje radove je izlagala širom sveta i za to osvojila nekoliko značajnih nagrada.

Ipak, ukusi su različiti, pa cenim da fotografije koje slede neće kod svih ostaviti isti utisak. Ipak, ako smem da iznesem svoje mišljenje, iako shvatam duboku poruku ovih fotografija, nekako mi gledanje istih ne ide dobro bez dva Ranisana. Tako ih bolje “varim”. Možda sam staromodna i bez previše razumevanja za ovakve egzibicije, ali ipak radije volim da vidim dela poput Miloske Venere, nego ovako nešto. Nekako je danas izgleda “trend” da je lepše ono odvratnije, bez smisla i sa totalnim odsustvom estetike, jer je tobože to umetnost koju razumeju samo oni produhovljeni i sa IQ >200. U tom slučaju, radije ću biti ona neproduhovljena ograničena osoba koja će se radije diviti delima jednog Tarnera, Monea.. uživati u onome što su stvorili Dega, Vermer, Mikelanđelo...nego diviti se ovakvoj umetnosti...mada, možda je vaš želudac bolji...

http://www.ignant.de/2014/10/21/iiu-susirajas-body-talking-selfies/