Dec 14, 2015

Šta se krije u nazivima finskih geografskih pojmova

Ako bih vam rekla da su Finci koji se prezivaju Svetlost, Divljina, Vatra i Talas veoma popularni  i izvan granica Finske, pomislili biste da i nisam baš „sama sa sobom”, ali ako bih vam rekla te reči na finskom, znali biste o kome se radi: Ville Valo, gde je Valo „Svetlost“ , Kiira Korpi gde je Korpi  „Divljina“ ( ili Pustinja), Tauno Palo gde je Palo „Vatra“ i Alvar Aalto, gde je Aalto „Talas.“ 

Primera je mnogo.

Poznato je da su Finci iskonski vezani za prirodu, da su njihova skoro sva prezimena u korenu reči povezana sa nekim pojmom iz prirode, nekim mestom, prirodnim obeležjem...ali i ne samo sa prirodom već i sa nekim, koje biste najmanje očekivali kod finih Finaca.

Inače, po statistikama, Top 10 najčešćih prezimena u Finskoj su: Korhonen, Virtanen, Koskinen, Mäkinen, Mäkelä, Nieminen, Hämäläinen, Laine, Heikkinen i Järvinen…Recimo prezime Järvinen znači da su preci živeli pored jezera, Mäkinen da su preci živeli kod nekog brda. Nieminen su sa poluostrva, Peltonen je prezime koje govori da su preci živeli pored polja, itd. 

Slično je i sa geografskim pojmovima, odnosno sa nazivima gradova, sela, reka, planina....Recimo, u Botnijskom zalivu u Finskoj postoji mesto koje se zove Ii ( dva slova i). Naziv ovog mesta je poreklom  iz sámi jezika, a  znači mesto za noćenje. E taj Sámi narod, svuda on mora da umeša svoje prste. Verovali ili ne, prste je umešao i u slučaju finskog grada Tampere, jer je i to izvedeno iz sámi jezika, a znači mirna voda između brzaka” kao i u slučaju naziva grada Nokia jer ta reč označava kunu, životinju severne hemisfere, i to onu sa tamnim krznom. Nacionalni park Nuuksio ima prelepo ime koje je iz sámi jezika što znači labud”. Ni moj Rovaniemi se nije maknuo sámi uticaja, što je i nekako normalno s obzirom na to da je glavni deo finske Laponije, ali njegov naziv ima pomešanu etimologiju jer prvi reo reči rova na sámi jeziku znači šumoviti brežuljak, a drugi deo reči niemi je finskog porekla i znači poluostrvo. Železnička pruga koja prolazi kroz severozapadnu Laponiju zlokobno završava u selu Kolari sudar. Ništa manje neobičan, ali i totalno blentav je i naziv jezera Ripulijärvi  dijareja jezero u Laponiji.

U Botnijskom zalivu u Finskoj postoji mesto koje se zove Ii
Za razliku od Nacionalnog parka Nuuksio koji ima prelep naziv labud Nacionalni park Helvetinjärvi koji se nalazi u regionu Pirkanmaa se ne može baš ponositi svojim imenom jer se u prevodu zove Nacionalni park Pakleno jezero.

Grad Joensuu je ušće, iako bi u bukvalnom prevodu moglo biti i Džoova usta (suu - usta). Valkeakoski, grad u centralnoj Finskoj u prevodu znači beli brzaci a  Kalajoki je  Reka riba. Suomenlinna finska tvrđava je tvrđava ostrvo kod Helsinkija. Kuusisaari je ostrvo jelki a Leppävaara je brežuljak Jova (Jova - drvo iz familije breza). Zaliv u gradu Espoo se zove Kivenlahti  kameni zaliv.  Ovakvi nazivi ne treba da vas čude jer su u ovako retko naseljenoj zemlji, u prošlosti  davali nazive naseljima u skladu sa njihovim lokacijama. Takođe, imena mnogih finskih gradova su izvorno bila imena individualnih porodičnih  imanja, koja su postupnim naseljavanjem i izgradnjom prerasla u sela i gradove, pa se iz tog razloga mnogi takvi nazivi završavaju sufiksom -la, što znači mesto...na primer Pusula Mesto za ljubljenje ili  Karhula Mesto medveda.

Mestauskallio ili stena odrubljenih glava
U okolini Helsinkija postoji mnogo primera, i ovakvih i onakvih. Recimo ostrvo pored Helsinkija se zove Mustikkamaa zemlja borovnica. Selo Vihavuosi pored grada Hämeenlinna se zove ljuta godina dok se mesto Mestauskallio zove stena odrubljenih glava. Jezero Vesijärvi je jezero vodea grad Kotka je zapravo orao. Vanhakaupunki stari grad je naselje u Helsinkiju, mesto Kulhu u istočnoj Finskoj se zapravo zove činija a ako niste znali u Finskoj postoji i selo Egyptinkorpi  Egipatska pustinja blizu mesta Lieksa. Zamislite kako bih se pravila važna kada bih rekla da imam vikendicu u egipatskoj pustinji. 

Selo Egyptinkorpi  Egipatska pustinja
 Mada, iskreno, ne bih volela da kampujem u kamp naselju Kökkö koje se nalazi između gradova Hämeenlinna  i Turku, jer ta reč u kolokvijalnom finskom znači „sranje ili nešto skroz bezveze. (Primer: Olipa kökkö filmi! - Kakvo sranje od filma!) U književnom finskom sranje se kaže  Ja Paskat! dok paska znači govno.



 Ako vam kažem da se pored mesta Posio nalazi greben Paskakari biće vam jasno da se greben zove „govnjivi greben (kari - greben). Ju, ju, kako pišem ružne reči...ali, nisam ih ja izmislila. Takođe, blizu grada Nokije, nalazi se ostrvo Murhasaari ostrvo ubistva a na slici ispod imate fotografiju mosta Murhasaaren silta Most preko ostrva ubistva”.

Murhasaaren silta Most preko ostrva ubistva
Ono što mi baš i nije jasno, to je razlog, zašto su neki nazivi u Finskoj dobili ime po nekoj totalno nebuloznoj reči...recimo mesto Lemu u zapadnoj Finskoj se zove zapravo smrad iako nema nikakvog razloga za to. Prelepa zelena i mirna stambena oblast, naselje grada Helsinkija zove se Ruskeasuo, odnosno braon močvara iako opet  ne znam zašto. Ako bih vam rekla da u Finskoj postoji i reka Paskajoki „reka sranjene biste mi verovali. Ovaj naziv je izgleda toliko inspirativan da postoje i Paskalampi sranje ribnjak u gradu Espoo i Paskasaaret sranje ostrva u jezeru Näsijärvi...ali zašto se ostrvo Vittusaari na jezeru Pudasjärvi zove je*eno ostrvo ili zasto se ribnjak u mestu Suomussalmi zove Vittulampi je**ni ribnjak nemam pojma, možda zato jer je i to prirodna radnja...


ali to nije sve, tu su i Kivesjärvi testis jezero u Paltamu, Kivesvaara  testis  brežuljak u provinciji Oulu, kao i Ylä-mulkku i Ala-mulkku  gornji kreten i donji kreten, ostrva  na jezeru Oulujärvi u opštini Vaala. Sama reč nulkku ima više značenja, u zavisnosti od konteksta, pa može značiti i pojmove seronjakreten ali i muški polni organ u vulgarnijoj varijanti. Naziv lepog grada Varkausa je krađa a Pohje je dno.


Ah ti jezici...recimo prelepi hrvatski grad Pula u finskom jeziku bi bio manjak” a na rumunskom muški polni organ. Pitam se da li u ovoj korelaciji postoji neka dublja veza :))

Izvinjavam se,  nisam želela da budem vulgarna, ali eto, tako stoje stvari.

Eto, to su bili samo neki nazivi, a ima ih mnogo mnogo više. Ako nekada posetite Finsku, znajte da se među svim tim lepim mestima kriju i Monni som”, Muukala stranac”, Hankala mesto za rašlje”, Kalmari lignja”, Kinkku šunka”, Korttia kartica”, Piuha žica”, Kumia guma”, Kuolio gangrena”, Letku crevo” Myrkky otrov, Pöljä glupak i mnogi drugi šašavi nazivi. Koliko ima kilometara od Šunke do Creva? Hm... Ipak lepše zvuče na finskom, zar ne? 

Ripulijärvi  dijareja jezero u Laponiji
Pöljä glupak

1 Komentari / Kommentit:

"stenovito brdo" ili tako nesto slicno :)

Post a Comment