Jan 22, 2016

Vodič za svakodnevnu kupovinu u finskim marketima ( I deo)

U par navrata sam pisala o finskoj kuhinji, upravo jer ste vi to tražili...ovde, ovde, ovde  i ovde...

Negde je u fokusu bila tema kako u Finskoj pronaći proizvode na koje smo navikli na Balkanu, negde je bila predstavljena gastronomska razglednica Helsinkija, zatim priča o brzoj hrani i na kraju  priča o kupovini mlečnih proizvoda. 

Danas sam htela malo da vam pričam o finskim  supermarketima i kupovini namirnica za svakodnevnu upotrebu.

Već sam vam rekla da je hrana u Finskoj skuplja nego u ostalim severnim zemljama Evrope, a možda je i među najskupljima u Evropi. Kako često putujem ka pojedinim evropskim destinacijama, rekla bih da je hrana u Finskoj nešto skuplja nego u Nemačkoj i Austriji a možda sličnih cena kao u severnom delu Italije.
Finski supermarketi često imaju svoju PL liniju (od private lable) proizvoda  koji su jeftiniji od ostalih za bar 20 - 40 %. To je nešto kao što je u Srbiji DOBRO, privatna robna marka kompanije DIS marketa, i ti proizvodi sa oznakom DOBRO su jeftiniji od istih proizvofa konkurenata u DIS-u, ili kao što je PREMIA, robna marka MAXI-ja ili MERCATOR marka u Rodić marketima ili marka ARO u METRO-u. U Finskoj su od tih PL marki najpoznatije  RAINBOW  koje se mogu kupiti u sledećim marketima: S- market, PRISMA, Sokos, ABC, ALEPA i Sale. Ovi proizvodi su odličnog kvaliteta a znatno jeftiniji nego isti proizvodi drugih proizvođača. Znači, kada uđete u ove markete ili supermarkete, obavezno tražite proizvode koje imaju RAINBOW logo, ako želite da uštedite. Na svakom kupljenom proizvodu, bilo koje marke, imate podatke o tome gde je proizvedeno, iz koje zemlje je poreklom proizvod, nutritivne  podatke, rok upotrebe itd, ali i obavezno upozorenje da li proizvod sadrži neke supstance, odnosno alergene, kao upozorenje za ljude koji su osetljivi na pojedine stvari iz hrane.
Treba napomenuti da ovakve PL marke nisu jeftinije jer su lošijeg kvaliteta, već zato što u njihovu cenu nisu uračunati nepotrebni troškovi marketinga i luksuznog pakovanja. Zanimljivo je, kada su RAINBOW proizvodi u pitanju, da pored toga što naravno piše da je proizvedeno u Finskoj, jer tako i jeste, mnogi proizvodi su poreklom iz raznih zemalja. Iz Srbije ima nekoliko proizvoda, i to oko 5-6 pretežno voćnih i iz Slovenije su tu higijenski tamponi...
RAINBOW proizvode ćete prepoznati po logou u obliku plavog kvadrata:

 Evo nekih proizvoda iz izuzetno bogatog RAINBOW asortimana:
Moj omiljeni slatkis

Dzem od kajsija
Sladoled
Sir Gauda

Toalet papir
Sunka
A evo i nekoliko proizvoda iz Srbije, koji su naravno upakovani u finsku ambalažu. Poznato je da je Srbija veliki izvoznik malina, pa ovim lepim kvalitetnim malinama iz Srbije, nisu odoleli ni Finci.


Dzem od malina iz Srbije

Marmelada od malina iz Srbije

Smrznute maline iz Srbije



Pored marke RAINBOW, tu je i marka PIRKKA koja je zastupljena u K - marketima. ( K- citymarket, K-market, K-extra, K-supermarket...). Pirkka proizvodi imaju ovakav logo:


Dimljeni fileti kalifornijske pastrmke
Sirni namaz
Losos

Pire krompir sa cveklom


Takođe, u marketima Siwa, Valintatalo i Euromarket, Tarmo i Stockmann prodaje se marka ELDORADO

Pasulj



Kada je u pitanju Stockmann, najprestižnija i najstarija robna kuća u Finskoj, koja u svakom svom objektu ima odeljak delikatesa/supermarketa, moram vam reći da je on ubedljivo najskuplji, ali i ubedljivo najsnadbeveniji, pa mnogi i pored visokih cena rado kupuju upravo ovde. Pored toga, kako ne bi uništili svoj izuzetan ugled, ovde se u najmanju ruku prodaje samo roba vrhunskog kvaliteta.


Po mom skromnom mišljenju, nekako su mi cene najpristupačnije u LIDL supermarketima, koji su u Finskoj zastupljeni već 14 godina. Često je jeftiniji nego kada sa karticama lojalnosti kupujete u nekom od prethodno nabrojanih supermarketa. O karticama lojalnosti pisala sam OVDE.
U Finskoj postoji preko 150 LIDL prodavnica širom zemlje. Pored LIDL-a dosta povoljan je i Prisma Jumbo.


Veliki i najsnadbeveniji supermarketi su obično na obodima grada, i oni uglavnom imaju veću  paletu proizvoda nego oni marketi u centru grada, dok je recimo u centru grada veća ponuda mesara i piljara.

Na proizvodima kojima uskoro ističe rok upotrebe, obično je zalepljena narandžasta nalepnica i oni su uvek 30% jeftiniji, ali i ovi popusti najčešće važe samo za one koje poseduju kartice lojalnosti. pa vam iz tog razloga preporučujem da ih uzmete kada budete bili u tim supermarketima. ( Kada je u pitanju S-etukortti, kartica koja važi u svim prodavnicama S-grupe (Sale, Alepa, Prisma, S-Market...), postoje 4 vrste ove kartice, u zavisnosti koja vam najviše odgovara. Osnovna S-etukortti se ne plaća i kupac je besplatno dobija na zahtev, dok se ostale tri minimalno plaćaju pri dobijanju istih, ali se taj novac vrati već za jednu ili dve kupovine). K-Plussa-kortti, kartica koja važi u svim prodavnicama K- grupe (K-Market, K-Citymarket, K-Extra, K-Supermarket...), se plaća oko 8 pri prvom dobijanju, što je beznačajno u odnosu na svu kasniju uštedu, dok je YkkösBonus-kortti besplatna pri preuzimanju i važi u svim prodavnicama Tradeka lanca.

K-Plussa-kortti


A sada bih ponešto napisala o hlebu (Leipä), koji ćete naravno kupovati svaki dan dok ste u Finskoj. Ako ste navikli na beli hleb, koji na Balkanu mnogi vole da kupuju, u Finskoj će to biti malo teže pronaći, jer Finci baš i ne vole i ne kupuju beli hleb. Finci radije jedu hleb od celog zrna ili hleb koji u sebi ima bar 3 vrste žitarica, ali ako ste baš ljubitelj samo belog hleba, onda vam je najpribližnija varijanta hleb koji se zove Ranskanleipä odnosno francuski hleb, ili beli tost hleb.
 

Ubedljivo najpopularniji, najtraženiji i najjeftiniji hleb u Finskoj je ruisleipä (ražani hleb), koje je jedan od najbitnijih stavki finske kuhinje i finske tradicije. Ovaj hleb je izuzetno zdrav jer ima mnogo vlakana, ali onima koji su navikli na beli hleb, biće potrebno malo vremena da počnu dobro da ga vare. U Finskoj postoji dosta vrsta ražanog hleba, ali je najpopularniji  i najjeftiniji onaj od oštrog brašna- näkkileipä...zatim  ruispala, hleb sa rupom u sredini ako kuglof, dok se za praznike, Uskrs, Božić...a posebno u istočnoj Finskoj jede hleb limppu - tradicionalni slatki ražani hleb u koji se stavljaju  cimet, kandirano voće, pomorandža, anis...već po želji. Ja zaista volim ražani hleb, njega uvek jedem i u Srbiji, a u Finskoj volim i vesirinkeli koji je nešto između đevreka i kifli.



Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi, sve imate u posebnom tekstu OVDE   Videćete da je i kod Finaca bogata ponuda mleka ( maito) i mlečnih proizvoda.

Gde, na koji način se u Finskoj kupuje alkohol,  i ko ga može kupiti, pogledajte OVDE Doduše, ono što vam u tekstu o alkoholu nisam napisala su još par stavki...naime, sistem za reciklažu u Finskoj je veoma razvijen, a uz to se može i uštedeti. Pored svake prodavnice imate i mali deo za recikliranje plastičnih boca i limenki,  gde ćete, ako vratite neudubljenu limenku ili očuvanu praznu plastičnu bocu sa zatvaračem, dobiti 0,15 € za limenku i od 0,10 - 0,40 € za plastičnu bocu. Iako je u Finskoj izričito zabranjeno piti alkohol na javnom mestu, mnogi to rade, a posebno na proslavi Vappu ( 1. maja), a nekada to rade i vikendom kada se opuštaju. Mnogi ljudi tada, posle takvih provoda, iz raznih razloga, da li zbog zarade ili da bi im grad bio čistiji, sakupljaju te boce i nose ih u reciklažni centar kojih ima na mnogo mesta i tako zarade sebi hranu za dan ili par dana.
Recimo ako je limenka piva oko 0,80 €, kada vratite limenku, dobijate nazad 0,15 € i pivo vas izađe još jeftinije. Povratna ambalaža ne važi za staklenu ambalažu.
.
Pri kupovini povrća, obično su razvrstana na povrće (vihannekset) i korenasto povrće (juurekset). Kako na svakom povrću, iznad cene,  piše i zemlja porekla, najbolje je da izaberete lokalno, to jest finsko. Korenasto povrće je izuzetno popularno u Finskoj jer je deo bukvalno svakog tradicionalnog jela, a posebno raznih variva. Šargarepa (porkkana) je nezamenljiva i Finci je obožavaju. Ona je posle krompira, povrće koje Finci najčešće jedu. Celer (selleri, juurselleri, mukulaselleri) se takođe dosta koristi, kao i cvekla (punajuuri), paškanat (palsternakka), indijski krompir (bataatti), repa (nauris), rotkvica (retiisi). U Finskoj se jede i neko korenasto povrće koje se na Balkanu ili ne može naći ili se ne gaji i ne uvozi. Jedna od takvih je i švedska repa ( lanttu) koja je blagog ukusa a koriste je za supe i variva. Sve nazive voća i povrća imate na ovom linku.

Cene voća i povrća su veće nego recimo u Srbiji, mada se može naći i da je ista kao u Srbiji. Salate su inače pakovane u malim kutijama ( oko 1,5 € po porciji), koje su dovoljne za jedan obrok za jednu osobu i nekako mi je isplativije da kupim na pijaci celu glavicu salate, pa da je imam za više dana.
 

Na početku najduže ulice u Helsinkiju, Hämeentie, blizu metro stanice Hakaniemi postoje prodavnice gde se mogu naći skoro svi sastojci koji se koriste za spremanje orijentalne kuhinje ( ukoliko volite kinesku ili indijsku kuhinju, a ne biste da ih jedete samo u restoranima), a za ljubitelje organske hrane, preporučujem odličan ekomarket Ruohonjuuri, koji se nalazi u Helsinkiju u Kamppi centru, jer je pravi raj za ljubitelje organskih proizvoda.

Ruohonjuuri

Ako tražite ribarnice, mesare, prodavnice voća i povrća, značiće vam da su ribarnice - kalakauppias, a ribe se prodaju i u prodavnicama koje nose naziv kalatori ili kalatorikalakauppa ili recimo kalaliike. Moram da vam kažem da nigde osim Finske nećete naći toliki izbor kvalitetne, divne i ukusne ribe. Meso se prodaje u mesarama - lihakauppias, koje se još mogu zvati i lihakauppa ili lihaliike. a voće i povrće  u prodavnicama gde piše hedelmät ja vihannekset ili vihanneskauppias. 


U Finskoj i tokom zime možete kupiti i lubenicu, nektarine, grožđe...tropsko voće, ali im je ukus, pa blago rečeno - nikakav. Zato se lepo držite finskih bobica, da li tokom sezone ili zamrznute, uvek po pristupačnoj ceni, jer ćete sigurno pojesti nešto, prirodno, domaće, zdravo i ukusno. Na žalost, pošto u Finskoj zima traje od novembra do marta, oni su jadni primorani da jedu i ovo drugo voće, jer ako bi kupovali i jeli samo sezonsko i sveže, to bi mogli samo tokom dva - tri meseca tokom godine.



Zapamtite, u Finskoj nema plastičnih kesa. Najbolje je da sa sobom u prodavnicu nosite svoju torbu, a ako je ne ponesete možete je kupiti na kasi. Ove torbe kupljene na kasi su za višekratnu upotrebu i verujte mi da su toliko praktične i izdržljive da traju godinama. Naravno, da ne biste svaki put kupovali novu torbu, samo pre kupovine, ponesite svoju.


...nastaviće se....

4 Komentari / Kommentit:

Ono sto mene odusevljava u svim tekstovima koji se nalaze blogu moja Finska je da su pisani veoma fino, razgovetno i svrsishodno. Jednom recju user friendly, sto je veoma velika retkost kada neko pise uputstva, opise, turisticke vodice. Radim, nadam se ne jos dugo u firmikoja bas i nema mnogo razgovetan i jednostavan sajt, nego natrpano sve i svasta. Tarja ovaj tvoj vodic je jos jedan izuzetan tekst i opis fenomenalnog kvaliteta! Em je turisticki em da kazem radni vodic 😊
Puno hvala na interesantnim i potrebnim informacijama.
Ivan

Ivane, hvala ti na ovako friendly komentaru. Iskreno, smatram da je korisnije i bolje pisati i o nekim zivotnim i svakodnevnim situacijama, koje ce vam se desavati u Finskoj, a ne samo o nekim tehnickim stvarima. Na kraju krajeva, kako zivi narod jedne zemlje, veoma se moze uociti i iz ovakvih tekstova sa naizgled nezanimljivom tematikom. Hvala ti jos jednom.

Svaka cast na blogu.
Svaki post ti je bolji i bolji, samo tako nastavi.
nego znm da nije bas vezano za ovo ali zanima me da li vole tamnokose zene sa juga Evrope
ja sam luda za Skandinavcima(visoki,plavi,plave oci, bled ten uhh)
ja sam inace po prirodi tamno braon kosa, smedje oci i mediteranski ten i veovatno cu jednog dana posetiti Finsku i nadam se da cu upoznati nekog zgodnog Finca ;)

Odličan blog,svaka čast....samo bi napomenuo da u Finskoj ima plastičnih vrećica ali da su skupe....oko 90 centi u Lidlu,pa kada svaki dan kupiš jednu,nakupi se za mjesec dana velik trošak,pa onda nosiš svoju vrećicu stalno :)

Post a Comment