Mar 27, 2016

Srećan Uskrs iz Finske



U Rovaniemiju je još sneg. Jelka na glavnom trgu Lordi, gde je sneg uglavnom očišćen, stoji  sa sve svetiljkama još od Božića, i sve je to lepo i krasno, ali nekako glavni utisak nije kao da je Uskrs. Ali, šalu na stranu, iako se po prirodi ne naslućuje da je ovaj veliki praznik, ipak se to naslućuje po prodavnicama koje su prepune čokoladnih zeka i čokoladnih jaja, po tezgama sa prolećnim cvećem (iz staklenika ili iz uvoza) i nezaobilaznim prepunim rafovima na kojima stoji glavni uskršnji delikates- Mämmi

Rovaniemi, veceras 27.63.2016.
Rovaniemi, danas popodne, 27.3. 2016
Rovaniemi, danas popodne, 27.3.2016.
Na istoku Finske, gde se više oseća uticaj  pravoslavnog hrišćanstva, pravi se drugi specijalitet, a to je Pasha. Pasha je puding krem boje koji se izrađuje od domaćeg slatkog sira, jaja, pavlake i začina tako što  se ostavi da se stvrdne preko noći i to tradicionalno u kalupu ukrašenom verskim motivima

delikates- Mämmi
Pasha - link

U Finskoj se na ovaj praznik male devojčice maskiraju u uskršnje veštice, na lice crtaju pegice i tako obučene u stare šarene krpice idu od vrata do vrata noseći blagoslov u domove u vidu brezinih grančica koje su ukrašene raznobojnim papirima i perjem u boji, a sve to kako bi iz domova oterale zle duhove. Pred vratima one pevaju stihove domaćinu kako bi otvorio vrata: "Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks. Vitsa sulle, palkka mulle", a stihovi u prevodu znače "Mašem grančicom za uspešnu i zdravu godinu. Grančica je za tebe, a poslastica za mene.". Kao nagradu od domaćina, dobijaju čokoladice, uskršnje čokoladne zeke i čokoladna jaja, parice...a one svakom domaćinu daruju po jednu vrbinu grančicu koja im stoji u kući da je čuva.



Ovaj predivan običaj se u Finskoj zove Virvonta. U Finskoj je ovaj praznik nešto kao pandan zapadnjačkoj “Noći veštica”, samo što su ovde veštice zapravo slatke i dobre jer daruju zdravlje i sreću svima kojima daju ukrašenu grančicu.

Moj rucni rad
Verovali  ili ne, u susednoj Norveškoj je opet nesvakidašnja proslava Uskrsa. Uskrs im dođe kao dan Šerloka Holmsa. Oni na ovaj praznik rešavaju ubistva jer su na televizijskim programima samo detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče a ambalaže mleka imaju slike sa pričama o nerešenim ubistvima. Rekoh ja da Skaninavci uvek imaju neku svoju osobenost u svemu, pa čak i u proslavi Uskrsa.


Na finskom jeziku se Uskrs čestita uz izgovaranje “Hyvää pääsiäistä”, što znači “Srećan Uskrs”. Kako se na Veliki petak, koga Finci zovu Dugi petak ne jede puno, kao i u subotu, nedelja kao glavni dan Uskrsa, u finskoj reči za Uskrs koja je “Pääsiäinen” krije pravo značenje, a to je kraj gladovanja i kraj uzdržavanja od jela i pića, što znači bogatu trpezu. U Finskoj se ne boje jaja već se jedu čokoladna minjon jaja.  Ova jaja pravi finski gigant u pravljenju čokolade, Fazer, a ukus ovih minjon jaja nije sa ovoga sveta, verujte mi na reč.

link
link
link
Ova čokoladna jaja koja  su smesa najbolje čokolade, badema i lešnika su najstariji proizvod Fazera i prave se od 1896. godine. Ova jaja se ručno prave u fabrici u gradu Vantaa i godišnje se proda više miliona komada. Kuriozitet je da su ova jaja u pravoj ljusci od kokošjih jaja koja su ispražnjena, obrađena, sipana čokolada i zatvorena. Ma lepota Božja.


Uz ovu čokoladnu lepotu, želim vam sladak i srećan Uskrs.


Mar 16, 2016

Kada Finci pevaju pesme sa prostore Ex-Yu ( II deo)



Nakon teksta Kada Finci pevaju pesme sa prostore Ex-Yu (Ideo), koji je bio izuzetno popularan, jer je samo na ovom blogu imao na stotine hiljada pregleda do sada, rešila sam da napišem i drugi deo i postavim još hitova za koje možda niste ni sanjali da će ih finski pevači ”obraditi”.


Ujedno, ovo je bio i jedan od mojih tekstova koji je, pored tekstova o poslovima u Finskoj, finskom obrazovanju i tekstovima o finskom jeziku bio najviše objavljivan na mnogim popularnim portalima u celom regionu. Iz tog razloga, evo prilike da ponovo uživate u starim dobrim hitovima i da procenite koje verzije vam se više dopadaju.

Neno Belan...postoji li osoba koja ne voli pesme ovog izuzetnog umetnika? Nema lepšeg osećaja, nego kada tokom leta po sunčanom danu, vozite putem koji baca pogled na more i slušate pesmu Sunčan dan (Sunny day). To je shvatio i Tony Montana pa je od ove pesme nastala pesma  “Bulevardi punainen”. Nakon ovih pesma, poslušajte kako u finskoj verziji zvuče Dino Merlin, Magazin, Aerodrom, Tajči, Indexi, Amila, Novi fosili, Zdravko Čolić, Hari Mata Hari, Regina, Doris Dragović, Neda Ukraden, Crvena jabuka, Kemal Monteno, Teška industrija...

Pojedine pesme nemaju youtube video, pa ih poslušajte na postavljenom linku.


Tony Montana - Bulevardi punainen Neno Belan - Sunčan dan
 

 Petri Salminen - Ui aurinkoon Dino Merlin- Danas sam OK

 http://mp3pm.ws/song/61709305/Petri_Salminen_-_Ui_aurinkoon/ 

Petri Salminen - Punatukka Punatukka - Indexi - Sve ove godine

Janne Hurme i Tanja Lainio - Shangri-La Hari Mata Hari i Dino Merlin - Emina

 

Isto Hiltunen - Kosketa mua Tajći - Dve zvjezdice

   
Petri Salminen - Kerran palaan Aerodrom - Fratello \

Johanna Siekkinen - Sininen kuu Hari Mata Hari - Nek nebo nam sudi

Mikko Hirvonsalo - Pieni enkeli Zdravko Čolić -Ljubav ima lažni sjaj

 
Isto Hiltunen - Luoksesi tahtoisin Crvena jabuka - VolIo bih da si tu

Isto Hiltunen - Takaisin - Kemal Monteno - Nekako s proljeca  

Marilii - Tuoksuva rosmariini - Teška industrija - Bokser i balerina 


   
Laura Voutilainen - Kyynelvirta Hari Mata Hari - Ostavi suze za kraj


Laura Voutilainen - Lupaa siihen en saa - Regina - Ljubav nije za nas

 

Piritta Venho i Jari Hellman - Luoksein jää Eurovision 1994 - Alma i Dejan - Ostani kraj mene 

 



Ostale poslušajte na internetu...



Tanja Lainio- Surun merkki  Hari Mata Hari- Bilo je lijepo dok je trajalo

MARILII- Siivilläin lennän-Amila- A šta da radim

Tanja Lainio -Lähtölahja - Doris -  Haljina bijela haljina crna

Tanja Lainio - Rakkauden vanki - Novi fosili - Još te volim

Tanja Lainio -Kyynelmaa  Neda Ukraden - Krijem da te volim

Janne Hurme - Kadun kasvatti - Hari Mati Hari - Pusti me bože, pusti me

Janne Hurme -Yksi yö - Hari Mata Hari - Upomoć

Janne Hurme - Isäni maa - Hari Mata Hari -Spavaj mi spavaj

Janne Hurme - Toinen kevät - Hari Mata Hari - Ja sam kriv što te moram voljeti

Janne Hurme - Tyhjä maailma - Hari Mata Hari - Nije čudo što te volim ludo

Tanja Lainio - Kuin kansanlaulu - Magazin - Oko moje sanjivo

Janne Hurme - Suuttumaan - Hari Mata Hari - Sam pao sam se ubio

Janne Hurme - Ikävä - Hari Mata Hari -  Volio bih da te ne volim

Janne Hurme - Sinun kaupunki - Hari Mata Hari -Ja ne pijem

Janne Hurme -Pettymystä vain - Hari Mata Hari  - Kad dodje oktobar

Janne Hurme -Myrskylintu - Hari Mata Hari -Sto je bilo bilo je

Janne Hurme- Pohjantähti ja etelänristi - Hari Mata Hari - Ti si mi droga

Isto Hiltunen - Kultainen ketju - Hari Mata Hari  - Zzbog tebe

Isto Hiltunen - Humpan kohtalo - Hari Mata Hari -Hajde ustani

Taivassatama - Tavallinen tarina - Regina - Samo bol je ostala

Laura Voutilainen - Sen kesän muistan -Hari Mata Hari- Sjeti se ljeta

Laura Voutilainen -Muuttanut oot maailmain -Hari Mata Hari- Otkud ti k`o sudbina

Laura Voutilainen -Sydäntuhkaa - Hari Mata Hari -Nije zima što je zima

Laura Voutilainen -Kaikkein kaunein maa -Hari Mata Hari- Ne budi me

Laura Voutilainen -Yksi ainoa suudelma - Hari Mata Hari-17 ti je godina

Laura Voutilainen - Tein eilen sen- Hari Mata Hari-Zakuni se oživi me

Mar 5, 2016

Studiranje u Finskoj od 2017. godine neće biti besplatno





Kada su se krajem 2013. godine u Finskoj čule priče o mogućnosti uvođenja plaćanja školarine za strane studente u ovoj zemlji, retki su bili oni koji su mogli da poveruju u tako nešto. Tu su se mogle čuti razne varijacije na temu, ali su svi verovali da je u pitanju ipak samo jedan loše konstruisan trač.

Međutim...

Sredinom decembra 2015. godine, u Finskoj je donet zakon u kome piše da studenti koji nisu iz EU/EEA ( Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora) sada moraju da plaćaju školarinu ukoliko žele da studiraju na engleskom jeziku. To znači da svi studenti koji nisu iz EU zemalja ili iz Lihtenštajna, Norveške ili sa Islanda, moraće da plate godišnje školarine, i to počevši od avgusta 2017. godine. Jedino studenti iz zemalja koje nisu iz EU/EEP (odnosno EEA), a koji žele da studiraju na finskom ili švedskom jeziku osnovne ili master studije, biće oslobođeni plaćanja. Takođe, samo će postdiplomske studije ostati i dalje besplatne.

Iako se ovome pričalo i decembra 2014. godine, Vlada je tada ipak odustala od naplate školarine od najmanje 4000 evra za studente koje nisu iz EU/EEA a koji su želeli da studije u Finskoj imaju na engleskom jeziku. Ipak, 2015, to se više nije moglo izbeći. Zakon je izglasan dvotrećinskom većinom, iako su se neke stranke poput Leve alijanse (Vasemmistoliitto), Zelene lige ((Vihreä liitto) i Švedske narodne partije (Svenska Folkpartiet) odlučno protivile tome.

Za sada, Finska još ne naplaćuje školarinu u redovnim studijskim programima, bilo da su u pitanju domaći ili strani studenti, iako su troškovi života i stanovanja i dalje briga studenta, ali, ponoviću. od avgusta 2017. godine, svi studenti koji ne pripadaju  EU/EEA a koji žele da upišu osnovne ili master studije na engleskom jeziku, plaćaće školarinu ( iako je predloženo da minimalni iznos bude 1500 evra...priča se da će školarine biti  mnogo veće, od 10 000 do 20 000 evra). Ukoliko niste iz EU/EEA, a želite da upišete osnovne ili master studije na finskom ili švedskom, ili postdiplomske studije, one će i dalje biti besplatne. 

Ipak, i pored ovako loših vesti za studente koji ne pripadaju EU/EEA, nazire se ideja da će Finska obezbediti neke vrste stipendija za ove studente.

Iz ovoga sledi da ukoliko do avgusta 2017. godine, odnosno do upisa na jesenji semestar 2017. godine upišete studije u Finskoj, ići ćete po starom programu, besplatno.

U Finskoj trenutno studira oko 20 hiljada stranih studenata od kojih je većina iz zemalja koje nisu iz EU/EEA. Iako sam vam u OVOM tekstu pisala o izuzetnim uslovima studiranja u Finskoj, taj tekst više ne važi, bar u onom delu o besplatnom studiranju, iako je sve ostalo tačno. Na žalost, ako pričamo o mnogim ex-Yu zemljama, izuzetno mi je žao što će naši mladi biti uskraćeni za ovaj izuzetan sistem obrazovanja. Jedino mogu da se nadam da će Finska ovo u bliskoj budućnosti ukinuti, ili ću u suprotnom morati da im preporučim neku drugu zemlju Skandinavije, u kojoj je studiranje još uvek besplatno...a to je još samo u Norveškoj. U  Danskoj školarine variraju u zavisnosti od studijskog programa, dok su školarine za studente  iz zemalja koje ne pripadaju EU/EEA oko 10 000 evra godišnje. Na Islandu se školarina ne plaća ali se plaćaju takse od 100 - 250 evra. U Švedskoj je školarina za studente  iz zemalja koje ne pripadaju EU/EEA od najmanje 9700 evra godišnje....

...znači, ili pravac Norveška ili hvatajte poslednji voz za studiranje u Finskoj.