Jun 5, 2016

Karl Collan, Finac koji je obožavao Srbe


Izvor - link

Možda ljudi koji žive u Srbiji ne znaju ko je Karl Collan, ali Karl Collan je dobro znao ko su Srbi, i  ne samo ko su Srbi, kakav je to narod, već i sve o srpskim istorijskim pesmama i srpskoj istoriji. Iz tog razloga, eto prilike da vas upoznam sa likom i delom ovog zanimljivog Finca.

Finac, Karl Collan, je rođen u finskom gradu Iisalmi, davne 1828. godine. Bio je oženjen Mariom Margaretom Pacius, ćerkom kompozitora Frederica Paciusa, tvorca finske himne “Maamme”. Imali su ćerku po imenu Maria Elisabeth Collan, koja je bila poznata pijanistkinja.

Izvor- link

Karl Collan je inače bio pisac i kompozitor, jedan od najpoznatijih predstavnika romantičarskog perioda u Finskoj. Diplomirao je 1850. godine na Istorijsko-filozofskom fakultetu carskog Aleksandrovog univerziteta u Helsinkiju / Keisarillisessa Aleksanterin-yliopistossa  ( danas Helnsiški univerzitet), da bi na istom i doktorirao 7. novembra 1860. godine i to na temu “Öfversigt af Serviens historiska folksånger”, ili u prevodu ”Pregled srpskih istorijskih pesama”.



Ova njegova doktorska disertacija sadrži tri poglavlja: doba cara Dušana, doba cara Lazara i kosovski ciklus i Kraljević Marko. Collan je smatrao da je kosovski ciklus srpskih narodnih pesama  najviši domet težnje srpskog naroda da sačuva svoju nezavisnost i odupre se agresoru. Car Lazar je za njega bio najveći simbol te borbe jer je, kako piše Collan: “Lazaru narod obezbedio bogato i trajno sećanje u narodnim pesmama. Njegovo ime je zabeleženo kao neizbrisivi trag usađen u srcu njegovog naroda. Njegova sudbina je povezana sa sudbinom celog naroda i ako istorija makar samo uzgred bude posvetila pažnju zbivanjima iz Lazarevog doba, ta zbivanja će imati utoliko veći značaj za srpski narod jer je tom borbom časno izvojevao sebi mesto među istorijskim narodima Evrope.

U ovim pesmama vidimo jedan narod u značajnoj, oskudnoj borbi sa svoju nezavisnost, za svoj nacionalni opstanak. Sva pažnja nacije usmerena je na samoodbranu, sve njene snage su podređene tom zahtevu. Lazar poziva svoje zemljake iz njihovih koliba, vinogradare i zamljoradnike sa njihovih žetvi, da se pridruže najistaknutijim ljudima nacije i da učestvuju odbrani zemlje.”

U zaključnom delu disertacije Collan piše: “Tako je srpski narod sećanjem na svoju veličinu iz davne prošlosti, učvrstio nadu u svoju budućnost. A ta nada je tokom dugih i teških godina ropstva stalno živela u njegovom srcu. Ona je neprekidno tražila oduške i hranila se malim, krvavim borbama svojih hrabrih hajduka u kojima je pojedinačna hrabrost tokom vekova prkosila nadmoćnom tuđinu. Ta borba se, najzad, u našem veku razbuktala u svoj svojoj silini u opštenarodni ustanak, koji je doveo do ponovnog rođenja Srbije, obezbedivši narodu položaj u kome je sada manje zavisan od moćnih prethodnih gospodara, nego od sveobuhvatnih, sebičnih političkih planova drugih velikih sila. Nadajmo se da je zaista obezbeđena svetla budućnost tom hrabrom, neobičnom, talentovanom narodu, u kojoj će, zaštićen od spoljnih negativnih uticaja, samostalno stupiti i kretati se stazom evropske civilizacije. ”

Collan je u Finskoj veoma značajna ličnost  i jer je preveo najpoznatiji finski ep “Kalevala” na švedski jezik, jer je bio jedan od najuticajnijih ljudi u stvaranju Univerzitetske biblioteke u Helsinkiju, jer je autor dve himne okruga, jer je poznato da svaka finska regija ili okrug ima svoj grb i svoju  himnu, a Collan je komponovao čak dve: ”Vaasan marssi”, koja je himna dva okruga, Južne Ostrobotnije i Ostrobotnije, a za koju je tekst napisao čuveni finski pisac, istoričar, rektor Helnsiškog univerziteta Zachris Topelius, kao i “Savolaisen laulu” koja je himna okruga Južne Savonije i Severne Savonije. Iako je Collan bio samouk i nije imao formalno muzičko obrazovanje, napisao je mnogo kompozicija, a jedna od najpoznatijih je divna božićna pesma “Sylvian joululaulu”, koju su izvodili i najpoznatiji finski muzičari: Tarja Turunen, Marko Hietala, Ari Koivunen, Jarkko Ahola, Anna Eriksson, JP Leppäluoto i mnogi, mnogi drugi. Poslušajte ove dve, u živom izvođenju Arija i Tarje i uživajte.


Ari Koivunen - Sylvian joululaulu from Tarja M. on Vimeo.
Tarja Turunen - Sylvian joululaulu from Tarja M. on Vimeo.



Na žalost, Karl Collan je umro od kolere u 43. godini, u Helsinkiju.


Znam i verujem da su finski i srpski narod veoma povezani, sličnim patnjama kroz istoriju i sličnom borbom i hrabrošću. Zato se veoma dobro razumemo, iako su nam jezici veoma različiti. Finci su šest stotina godina bili pod švedskom upravom, Srbi pod Turcima isto više vekova. Znam koliko i ne očekujete da Finci i Finkinje pevaju srpske tradicionalne pesme, ili da umni i pametni predstavnici finskog naroda prevode i bave se srpskom istorijom i narodnim istoriskim pesmama. Iz tog razloga, ovo je već peta priča o tim Fincima. Uzgred, kada sam na početku ovog teksta pisala o finskoj himni i njenom kompozitoru, zaboravila sam da vam napišem još nešto, a to je da je autor teksta za tu istu finsku nacionalnu himnu, najpoznatiji finski pesnik iz prve polovine 19. veka, Johan Ludvig Runeberg. On je, nakon što je preveo tridesetak srpskih narodnih pesama na švedski, bio  zadivljen srpskom narodnom poezijom i herojskom borbom Srba za svoje nacionalno oslobođenje, a te iste srpske narodne pesme su čak uticale i na njegov pesnički rad. Za one koji ne znaju ko je Runeberg, reći ću samo to da, ono što je Njegoš za srpski narod, to je Runeberg za finski.


Inače, najpoznatiji istoričar finske književnosti, Kaj Lajtinenen piše: "Najčešće se smatra da je začetak Runebergovog pesništva nastao u jesen 1928. god. kada je u biblioteci prijatelja Fredrika Cignasiukcija pronašao knjižicu Goetzenovog prevoda na nemački 30-ak srpskih narodnih pesama. Runeberg ih je odmah preveo." "Runeberg je - piše Kaj Lajtinen - trebalo najpre da živi u zabačenim šumskim predelima i da se upozna sa srpskom epskom poezijom da bi došao do sopstvenog pesničkog stila. Runebergovim pesmama otpočeo je uticaj finskog narodnog pesništva. Od srpskih narodnih pesama bio je kratak put do tek otkrivene finske narodne poezije."Odmah zatim su se pojavili prvi Runebergovi epski i ostali radovi. Uticaj srpskih epskih pesama na Runeberga je u finskoj kulturnoj i književnoj javnosti mnogo puta konstatovan i potvrđen.


 

4 Komentari / Kommentit:

Поштована,
хвала Вам на овом поучном и јако пријатном тексту. Потребно је често подсјетити да смо ми Срби имали великих пријатеља у Европи. Указали сте нам на још једнога, за кога морам признати прије нијесам ни чуо. Лијепо је кад знамо да тако предивна земља осјећа повезаност са нашим напаћеним народом.
Најважније од свега је то да не смијемо гледати на све Финце по узору на Мартија Ахтисарија, који је одиграо џелатску улогу у ликвидацији онога што нам је најсветије.
Поздрав за братску Финску из српске Црне Горе!

Divno. Toliko razliciti, a u opet tako slicni. :)

Hvala vama gospodine i hvala tebi Jeco. Na zalost, Marti Ahtisari i Oli Ren su finski politicari koji su vise okrenuti spoljnoj politici SAD-a, ali na srecu nisu pravi predstavnici svog naroda koji zaista vole i cene nas narod. Ne znam da li ste znali, finski pukovnik Valdemar Beker bio je clan generalstaba srpske vojske u srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878 god...zatim da je bivsi predsednik Republike Finske Mauno Koivisto javno i energicno protestovao zbog agresije NATO-a na Srbiju...ili recimo podatak da se nekadasnji legendarni finski predsednik Urho Kekonen, podrzavajuci nesvrstanu politiku SFRJ, toliko poistovetio sa spoljnom politikom Jugoslavije da se prilikom jedne posete Jugoslaviji u Bugojnu 1974 god. zvanicno pobratimio sa Titom....a takvih primera je mnogo.

Поштована Тарја, све су ово значајни подаци и хвала Ти на томе. Постоји још низ примјера о братским односима нашег и финског народа.
Данас сам прочитао текст у коме пише да је НАТО хунта имала вјежбе у Финској. Један мрки медвјед је пришао да узме мало хране која је била припремљена војницима. Нажалост као и у свим примјерима у којима учествује НАТО, домаћин је настрадао ни крив ни дужан. Ипак су они дошли на његову територију да тестирају своје крваве споссобости и да трују бојним отвровима ту прелијепу природу и све што јој припада. Јако сам се растужио, јер је страдао медвјед и јер се то десило у једној уређеној земљи. Шта тек ми можемо да очекујемо у Црној Гори, пошто нас не нашом вољом, диктатор води у руке том злочиначком савезу.

Post a Comment