Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Jun 18, 2017

Veoma čudna mesta u Finskoj





Kada je Šveđanka Eva Persson, svojevremeno objavila knjigu ”Život u smrti”, (fin. Elämää Kuolemassa), mnogi su mislili da je u pitanju neka knjiga koja govori o zagrobnom životu ili  da je to nekakav skup članaka iz časopisa “New Scientist”...


...ali, u pitanju je bilo nešto sasvim drugo...

Link foto

Reč je o finskom selu Kuolema, a knjiga Eve Persson opisuje život u tom selu. Ništa tu ne bi bilo neobično da to selo nema ovako jezivo ime. Naime, selo se zove SMRT jer na finskom jeziku KUOLEMA znači SMRT. Selo Kuolema se nalazi u prelepoj oblasti Južna Ostrobotnija, u opštini grada Alajärvi, u kome je rođen i najpoznatiji finski arhitekta Alvar Aalto. U ovom selu je sada samo 16 kuća a deset je naseljeno. Stanovnici ovog sela imaju tri verzije priče o tome kako je ovo selo dobilo ime, ali ni jedna nije do kraja ispitana. Verzija za koju mnogi misle da je i istinita, je ta, da su ime ovom selu dali ruski vojnici 1809 godine u toku rata, kada je tu poginuo ogroman broj ruskih vojnika. Sve u svemu, selo zaista i deluje jezivo. Nigde nikoga, pusto, a ponekad na glavnom putu protutnje kamioni u tranzitu. Stanovnici tog sela pričaju da ih je svojevremeno bilo sramota da pošalju pismo iz tog sela, već bi odlazili u susedna, kako na  pečatu ne bi pisalo Kuolema.
 




...pa, dobrodošli u Kuolemu...


Ali, ovo nije jedino mesto u Finskoj koje ima sablasno ime...


Na jezeru Kallavesi u opštini Kuopio nalazi se ostrvo Pieni Helvetti (Mali Pakao). Dobro, ako Kuolema i izgleda sablasno kao smrt, pitam se žašto je ovo lepo ostrvce dobilo ovako grozno ime...

Mali Pakao se nalazi 300 km severoistočno od glavnog grada Finske. Ovo područje je granična zona gde u Finskoj počinje subarktička klima, pa ako vam recimo zasmeta vreo avgustovski dan, znajte da je ovde prosečna temperatura u avgustu 16 °C.


Myrkky

Ovo selo koje na finskom jeziku znači OTROV, nalazi se u opštini Karijoki na jugozapadu zemlje. Pitam se kako li se zove stanovnica  sela Myrkky/ Otrova...Otrovnica?
Ne naravno, kao što ni u srpskom gradu Varvarinu ne žive Varvari.




 

Mislite da od ovoga nema gore? Ima, ima..


Selo Kuolio ( NEKROZA) je selo u opštini grada Kuusamo na severoistoku Finske.




Murhasaari, ili u prevodu Ostrvo ubistva, nalazi se u Pirkanmaa regionu u gradu Nokia. Ne zna se tačno, iako postoji bar deset priča o tome, kako je ovo ostrvo dobilo ime.

Murhasaari





Ovakvih naziva u Finskoj ima mnogo, a ovo su samo neka od njih...

Prokleti pakao...pa ovi Finci su baš šašavi...žive u smrti, otrovnom selu, nekrozi...odmaraju se u paklu i ostrvu ubistva. Ma nema veze, važno je da je veselo, na samo njima svojstven način ;)

Mada, i mi možemo da pariramo Fincima, ali ovaj put baš veselo, pa da ih pozovemo da posete Golu Glavicu kod Trebinja, srpska sela Svinjište, Smrdić i Dupeljevo ili možda Gornje i Donje Cepidlake, Gaćice i Grudnjak u Hrvatskoj. Poljaci imaju Tumidaj, Francuzi Pornic, Amerikanci Climax


Baš sam pametnica...kao da sam iz Mozgova kod Aleksinca...:)

Jun 11, 2017

Ovo je foka koja živi samo u Finskoj


Da, dobro ste čuli...


Finska je ponosna zemlja u čijem je jezeru Saimaa stanište preslatke foke koja je po ovom jezeru i dobila ime Pusa hispida saimensis (sinonim:Phoca hispida saimensis). Jezero Saimma je najveće jezero u Finskoj ( mreža jezera), i četvrto po veličini u Evropi. O mnogim gradovima koji leže na obalama ovog jezera sam već pisala..( Imatra, Mikkeli, Savonlinna i Lappeenranta).


Pusa hispida je naučni naziv za prstenastu foku  koja je  i najugroženija  foka na svetu, a Pusa hispida saimensis je zastupljena  sa svega 360 jedinki. Sve porodice foka žive u slanim vodama a  jedino su prstenaste foke slatkovodne. Tri podvrste ovih prstenastih foka su Pusa hispida saimensis koja se može, kao što sam već napomenula, naći samo u Finskoj, na jezeru Saimma, zatim Pusa hispida ladogensis koja se nalazi samo na najvećem evropskom jezeru Ladoga u  evropskom delu Rusije... i Pusa sibirica, koja se samo može naći u Bajkalskom jezeru, u azijskom delu Rusije.

link

Pusa hispida saimensis ili Saimaa prstenasta foka predstavlja jedinu endemsku vrstu sisara Finske. Dobro su prilagođene životu u vodi, pa pod vodom mogu ostati i preko 20 minuta. Provode oko 60-80 % svog života pod vodom.


Tokom zime, kada je mračno i vidljivost pod ledom smanjena, ove foke pomoću brkova pronalaze put do svojih zimskih jazbina. Zahvaljujući brkovima pronalaze i rupe u ledu preko kojih dišu i koje tako održavaju  otvorenim.


Saima prstenasta foka je veličine između 85 i 160 cm u dužini i teška je oko 40-90 kg. Sive je boje sa belim krugovima i mužjaci su obično krupniji od ženki.


Ove foke dostižu polnu zrelost u petoj godini života i sposobne su da rađaju jedno mladunče godišnje, iako se to ne dešava baš svake godine. Prosečni životni vek im je 20 godina.


Da biste znali kada je najbolje vreme da ih vidite uživo, potrebno je poznavati kako izgleda jedna godina u životu ove foke.


1. Rođenje mladunca (februar, mart, april)
- U drugoj polovini februara, mama foka rađa mladunce u jazbini u snegu. U tom periodu i mami i mladunčetu treba mir i ne treba ih uznemiravati.
2. Parenje (maj)
- Krajem maja je sezona parenja za odrasle jedinke. Tada se mogu videti na obali jezera. Ne uznemiravaj foku dok suši krzno! U ovom periodu malo jedu.
3. Mladunče se suočava sa opasnostima (jun, jul, avgust)
- Mladunče prestaje da sisa otprilike u isto vreme kada i led počinje da se topi na jezerima. Dok uči da bude nezavisno, suočava se sa brojnim opasnostima, naročito ribarskim mrežama.
4. Dobijanje na kilaži (septembar, oktobar, novembar)
- U jesen, foke jedu jako puno ribe, nekoliko kilograma dnevno, kako bi nagomilale masnoću ispod kože.
5. Zimske jazbine u snegu pružaju skrovište (decembar, januar)
- Tokom zime, foka je sakrivena od ljudskog pogleda. Diše preko rupa na ledu i ponekad se odmara u rupama koje je iskopala na obali u snegu.


Konzervatori brinu i zbog manjka snega pa su u 2016.  godini uz pomoć dobrovoljaca napravili 211 gomila snega u kojima se okotilo 40 mladunaca,  a ove godine 250 gomila snega, jer se zna da je razmnožavanje prstenastih foka potpuno zavisno od leda i snega.


Inače, finski naučnici koji se bave ovim ugroženim vrstama koje su klasifikovane pod “kritično ugrožene”, ovih dana, tačnije počev od 10 maja tekuće godine, pa sve do pre nekoliko dana, želeći da podignu svest ljudi, a vezano za ovaj problem, preko sajta https://wwf.fi/en/norppalive/ prikazivali su uživo način života ovih slatkih stvorenja i njihovo stanište.Naziv Norppa koji stoji u linku je finski naziv za prstenastu foku, a na finskom, Saimaa prstenasta foka se naziva Saimaannorppa.


Organizacija Norppa je postavljanjem ovog LIVE posmatranja foka doprinela velikoj popularnosti ovih životinja. Ovogodišnje, kao i prošlogodišnje izdanje, postalo je internet hit u Finskoj gde je prenošeno u kancelarijama, školama, bibliotekama i holovima hotela, a imalo je više miliona pregleda. Naravno, sve ovo je imalo odjeka i širom sveta, a za Fince je pitanje časti da održe ovu vrstu koja se nalazi samo kod njih.

link

Blage zime su dovele do toga da foke imaju sve manje mogućnosti da u snegu na obali jezera naprave jazbine u kojima radjaju mladunce, a mnoge stradaju u ribarskim mrežama. Jedina prava pretnja fokama su ljudi jer je jezero Saimaa popularno turističko odmaralište, a ribarstvo jedna od glavnih aktivnosti. Mreže posebno ugrožavaju mladunčad foka koja se dave u njima. Jedan mužjak foke je prošle godine postao toliko popularan da je hiljade ljudi slalo predloge za njegovo ime a pobedilo je "Pullervo" (Bucmasti).
link

May 28, 2017

Nivoi znanja kod učenja finskog jezika i polaganje za YKI sertifikat


Ako ste rešeni da krenete sa učenjem finskog jezika, sigurno unapred imate viziju i razlog zašto ste baš izabrali ovaj jezik, u koju svrhu vam treba i koji nivo vam zadovoljava te potrebe.


Znamo da je Finska zemlja u koju ljudi sve češće odlaze, što turistički, što zbog potreba traženja posla ili kakvih drugih razloga. Ukoliko ste student, čak i ako pratite predavanja na engleskom jeziku, imaćete, kao neophodne, kurseve finskog ili švedskog. Takođe, ukoliko se prijavite za finsko državljanstvo, biće vam neophodan sertifikat o poznavanju finskog jezika.



Kada neki jezik poznajete, to u velikoj meri doprinosi da se u toj zemlji osećate kao kod kuće, i da se lakše prilagodite novoj sredini, da pratite vesti, upoznajete nove prijatelje itd. Finci veoma cene i stiču pozitivnu sliku o vama ukoliko se trudite i učite njihov jezik, jer tada smatraju da ste iskreno zainteresovani da upoznate njihovu zemlju. Ako ste u Finsku došli zbog posla, u početku će vam i znanje engleskog biti dovoljno, ali zapamtite…nikada nećete moći da napredujete i prosperirate u poslu, bez znanja finskog jezika. Ako u Finsku krenete sa detetom, ne brinite, deca mnogo brže usvajaju strani jezik od odraslih, a  u ovoj državi postoji mnogo kurseva za strance. Ti kursevi nisu samo formalnog karaktera, već oni veoma prate, putem raznih testova i provera, vaš, i napredak vašeg deteta. Uči se čitanje, pisanje, govor i komunikacija. Fokus obuke za migrante iz raznih država sveta, koji su se doselili u Finsku, ima za cilj njihovu integraciju u finsko drušvo, da se u Finskoj osećaju kao ravnopravni građani Finske, a da opet zadrže svoj kulturni identitet.



Bilo, kako bilo, ja naravno navijam za finski, ali svakako, učite jezike, jer svaki naučen jezik, neizmerno je bogatstvo.



Kao što sam već rekla, oni koji apliciranju za dobijanje finskog državljanstva, to neće ni moći da urade bez sertifikata, dokaza o znanju finskog jezika, bilo govornog, bilo znakovnog.

U Finskoj postoji mnogo opcija za učenje finskog ili švedskog jezika, mnogo kurseva za različite nivoe i potrebe, za odrasle, decu…Možete ga učiti kod kuće, na kursevima ili online. Kada su u pitanju kursevi, u Finskoj imate mnogo načna gde ih učiti. Pri centru za obrazovanje odraslih, (kansalaisopisto), zatim na radničkim univerzitetima (työväenopisto), u narodnim srednjim školama (kansanopisto) koje imaju posebne kurseve za strance i to u više nivoa...( perustaso - osnovni,  keskitaso - srednji,  ylin taso - napredni), zatim kratkoročne (lyhytkurssi), dugoročne  studijske programe (pitkä opintolinja)...
 Izbor kurseva u ponudi varira između centara i svaki centar je odgovoran za dizajniranje vlastitog kurikuluma kako bi se osiguralo da on najbolje  odgovara  potražnji u svojoj lokalnoj zajednici.

Generalno, Nacionalni sertifikat o znanju jezika ili YKI (Yleinen Kielitutkinto), koji je inače i zvanični sertifikat u Finskoj, kada je u pitanju poznavanje ovog jezika, a koji izdaje Univerzitet  Jyväskylä, deli poznavanje finskog jezika u  tri  nivoa (A, B i C). Ovi nivoi su priznati i od CEFR (Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike.

Tri zvanične skale za sertifikate o nivou poznavanja finskog jezika su :

   A1 ili uvodni i A2 tj. srednji su nivoi kandidata početnika

   B1 i B2 prate napredne kandidate, tako što B1 predstavlja prag, a B2 napredni nivo

  C1 i C2 su samostalni kandidati od kojih C1 predstavlja samostalni nivo, a C2 nivo vladanja jezikom.



CEFR
YKI 
A1
1
A2
2
B1
3
B2
4
C1
5
C2
6



Da bi stranci koji dođu u Finsku, mogli da apliciraju za finsko državljanstvo, pored ostalih uslova, moraju imati i sertifikat YKI najmanje za nivo B1 odnosno YKI 3, za poznavanje jednog od tri zvanična jezika u Finskoj ( finski, saami i švedski).



Za dobijanje ovog sertifikata, polaže se tekst, usmeni i pismeni deo. 

U osnovi, pri tom se testiraju četiri stavke: čitanje, pisanje, slušanje i govor.



Inače, da napomenem, trenutne cene za polaganje, koje je odredilo Ministarstvo obrazovanja i kulture su:

Osnovni nivo 100 €

Srednji nivo 123 €

Napredni nivo 160 €


Ovi iznosi se uplaćuju direktno centrima gde se izvode polaganja. Da biste polagali YKI tekst, morate se pre toga prijaviti za polaganje, i to samo u periodu kada se vrši prijavljivanje za određen nivo. Imajte u vidu da su, posebno za srednji nivo, velike gužve i da ima mnogo interesenata, a da je broj prijava za svaki rok ograničen.


U ovoj godini postoji još jedan termin za polaganje finskog a na engleskom jeziku, i to je 28. oktobar 2017. godine, za osnovni, srednji i napredni nivo, a perod za prijavu je od 1. do 29. septembra 2017.


Ako polažete osnovni, srednji ili napredni nivo na španskom, nemačkom ili švedskom jeziku, termin za polaganje je  18. novembar 2017. a period za prijavu je od 1. do 29. septembra 2017.


Prijava se vrši na dosta mesta, u zavisnosti u kom mestu želite da polažete i koji nivo. Za svaki nivo, u tabelama ispod, imate sa desne strane nazive mesta u kojima biste polagali, kao i imejlove osoba kojima se morate obratiti u vezi sa registracijom, ali morate paziti na rokove.


Dobićete online formular za prijavu, koji im nakon popunjavanja vraćate. Da ste registrovani, dobićete potvrdu za to putem sms poruke na broj mobilnog koji im dostavite u prijavi.

OSNOVNI NIVO ( Perustaso)


Test za osnovni nivo traje oko tri - četiri sata.Prvo čitate oko 50 min neke članke, vesti ili oglase iz novina.Ne traži se da prepoznate svaku reč, već da razumete o čemu se piše. Posle toga imate oko pet-šest zadataka gde odgovarate na postavljena pitanja a u vezi sa tekstom. Obično polovina zadataka zahteva zaokruživanje jednog od ponuđena tri odgovora, neki zahtevaju jednostavan kratak napisan odgovor, a jedan zadatak zahteva odgovor sa malo više napisanih reči. Sledećih 50 minuta su posvećeni pisanju, a gde je zadatak da odgovorite i napišete nešto na zadatu temu. Narednih 30 minuta sa CD-a slušate neke reklame, priče, intervjue, oglase ili tako nešto. Na kraju vam se usmeno postavlja oko pet pitanja gde se traži da shvatite značenje nekih odabranih reči iz snimka, da ste shvatili o čemu se tu pričalo, a pitanja koja vam postavljaju su takva da vam prvo oni ponude  tri usmena odgovora od kojih vi odaberete pravi,zatim vam postave usmeno pitanje koje zahteva kraći usmeni odgovor i pitanje koje zahteva duži usmeni odgovor.Poslednji deo je razgovor koji traje oko 20 minuta gde se traži da umete da ćaskate o običnim svakodnevnim stvarima i da imate sposbnost da kratko prozborite sa njima o nekoj temi o kojoj vas pitaju.

SREDNJI NIVO ( Keskitaso)


Srednji nivo se zasniva na sličnoj osnovi kao  test za  osnovni nivo, vremenski isto traju, s tim što su pitanja i zahtevi za srednji nivo malo složeniji i zahtevniji, i traži se da pričate i o vašem mišljenju u vezi sa svim temama koje su se spominjale u zadacima.



NAPREDNI NIVO ( Ylin taso).


Test za napredni nivo traje pet- šest sati i dosta je zahtevan. On ima iste osnove kao i prethodni nivoi, ali traži da izdvajate iz teksta bitne i nebitne stvari, potpuno razumevanje reči i tekstova, da pričate o stavu autora teksta o temi o kojoj je pisao, da sagledate u kom tonu je pisan tekst, da li je ironičan itd. Kod pisanja se traži da pišete o apstraktnim stvarima, da umete da napišete otvoreno pismo recimo direktoru neke firme ili uredniku nekog časopisa. Nakon slušanja audio zapisa od vas se traži da napišete zaključak, da nađete implicirana značenja ukoliko ih ima...Kada su razgovor i konverzacija u pitanju, zahteva se da imate izuzetan fond reči, da možete da razgovarate na sve teme ( izvlačite dve),  zatim sposobnost izražavanja mišljenja i opravdavanja istih u kontekstu šireg...


Znači...kada ste izabrali termin za polaganje, odabrali nivo kursa i mesto gde želite da ga polažete, prvo se ( imate u tabelama gore) obratite organizatoru polaganja, pitate ga da li još ima mesta i ukoliko vam potvrdi da ima mesta, odštampajte prijavu sa ovog linka, popunite  i pošaljite ga organizatoru.


...zatim pitajte organizatora da li se plaća odmah ili kada dođete da polažete.
  

Neki korisni linkovi za testiranje nivoa znanja za osnovni, srednji i napredni  nivo.
 


http://yle.fi/aihe/artikkeli/2013/11/29/rakenne-ja-sanasto  Gramatičke vežbe, koje su odlične za učenje finskog, iako se na YKI generalno ne proverava sama gramatika.
http://www.oph.fi/download/46536_kielo.pdf  materijal na finskom da saznate na kom ste nivou sa znanjem finskog jezika
http://www.oph.fi/download/110150_teht15.mp3 jedan od tekstova za slušanje,  za polaganje ovog dela testa.
http://www.suomikoulut.fi/yki/ Odlične YKI vežbe.
https://www.helao.fi/en/kurssi/1505-languages-english/ Kurs za učenje finskog na engleskom jeziku za YKI.

Na kraju pročitajte par mojih saveta...

Slušajte i pričajte finski kad god ste u prilici.

Na polaganje obavezno ponesite olovku, gumicu i zvanični ID dokument sa fotografijom.

Ne smete imati rečnik na polaganju.

Ako zakasnite na polaganje, nećete moći da polažete. Zato krenite i dosta ranije, samo da biste bili tu na vreme.

Budite odmorni i siti pre polaganja jer će to biti dug dan. Inače između svakog od četiri dela testa, imaćete malu pauzu za toalet i da prezalogajite nešto.

Ne sme vam biti mobilni telefon na stolu, ali u tom slučaju imajte kraj sebe  ručni sat da biste znali koliko vam je vremena ostalo za svaki deo ispita.

Ispit se odvija u dva dela..prva dva u učionici a druga dva u studiju.

Govorite jasno i glasno.
Izbegavajte odgovore  DA i NE.
Ako niste sigurni u odgovor, bolje recite i pogrešno nego da ćutite.
Pažljivo čitajte uputstva na testu, kako ne biste nešto pogrešno uradili, vreme koristite mudro da biste sve stigli da uradite.
Bilo bi dobro da ponovite pojedine glagole, kako biste tako tačno znali šta se od vas traži u datom zadatku.( objasni, opiši, odgovori, prepričaj, podvuci, reci, napiši...)
Prvo uradite lakše zadatke pa se onda bavite težim, jer ukoliko odmah vreme budete gubili na teže, možda posle nećete više imati vremena za njih i bićete  u problemu.
Rezultati su obično nakon dva meseca.
Učite i vredno radite i kada niste kod kuće. U tu svrhu možete instalirati i neke aplikacije za učenje finskog, na vaš mobilni telefon.





Srećno...