Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Oct 21, 2017

Poets of the fall, muzika iznad muzike (I deo)


U Finskoj svi znaju  za grupu Poets of the fall, ili skraćeno POTF. Oni su moja najomiljenija grupa, ili kao što sam ih jednom u jednom od tekstova, poređala, moj finski Top1 od Top 10, a Marko Saaresto, pevač, osnivač, tekstopisac, kompozitor i lider grupe, moj najomiljeniji finski umetnik. Pazi, tako kaže i moja LastFM stanica, koja beleži samo moja slušanja muzike dok sam ulogovana na LastFM, inače, kada bi se računala moja preslušavanja pesama grupe POTF u kolima dok vozim, dok šetam, pišem, spremam stan…bila bi to opet moja naslušanija grupa od kada postoje. Nego, krenimo sa upoznavanjem ove fantastične grupe i fantastičnog Marka.

Poets off the fall (Markus, Jani, Jari, Marko, Jaska i Olli)
Marko Saaresto
Marko Saaresto ( 4 godine)
Marko Saaresto
Marko Saaresto, rođen je u Helsinkiju 5. decembra 1970. godine. Markova majka je pre njegovog rođenja živela dugo u Engleskoj i kada se udala za Markovog oca, prešli su u Helsinki gde se Marko i rodio. Majka ga je još kao sasvim malog forsirala da govori engleski, tako da je bukvalno od rođenja  dvojezičan. Iz tog razloga, Marko odlično govori engleski jezik i piše savršene stihove na ovom jeziku, jer je smatrao da bi ga pisanje pesama na finskom verovatno ograničilo na slušalačku publiku  koja ne bi išla dalje od njegove Finske. Naravno, tu je u potpunosti bio u pravu jer sve planetarno poznate finske grupe, rade isključivo pesme na engleskom jeziku ( Nightwish, Apocalyptica, H.I.M, Tarja Turunen, Sonata Arctica, The Rasmus…). Ipak, na koncertima skoro uvek peva jednu pesmu na finskom jeziku, i to pesmu Salaisuuksia (Tajne), koju u originalu izvodi finska pevačica Johanna Kurkela, supruga Tuomasa H. lidera finske grupe Nightwish.

Marko je inače mnogostruko talentovan i obrazovan. Diplomirao je grafički dizajn a dok je bio na studijama, bio u u okviru razmene studenata u Irskoj i na Floridi a  završio je i za sportskog masera.
Markov hobi je crtanje stripova, za koje misli da će ih jednom objaviti, kao i čitanje knjiga. Nekoliko puta je izjavljivao da ima tone knjiga i da ih čita po nekoliko istovremeno.
Iako je muzika ljubav njegovog života, uspeo je da bude uspešan i kao reklamni preduzetnik  dok je imao sopstvenu reklamnu agenciju Sleeping dog u poslovnom delu grada Espoo, Matinkylä koja je funkcionisala osam godina. Bio je i vizuelni umetnik pa i džudo trener, jer se od malena bavi sportom, izučavao je akupunkturu i majstor je za tai či borilačke veštine. Sve je to bilo lepo i krasno, ali muzika je bila ono što je zaista želeo da radi i o čemu je maštao od malih nogu. Svira gitaru i klavir, a pohađao je i časove klasičnog pevanja na Sibelius akademiji u Helsinkiju. Na kraju je odlučio da proda sve što je imao i stekao…pa i stan, jer se rano odvojio iz roditeljskog doma, lišio se bezbednosti i udobnosi i rešio da ostvari svoje snove u koje je toliko verovao, pa je živeo u podrumu gde je imao samo krevet i frižider. Često je izjavljivao kasnije da je u tom periodu bio veoma uplašen i nervozan, na ivici egzistencije, ali da je bio istrajan da da sebi šansu za uspeh.


Eh, kako ja volim njegov iskren osmeh, prijateljski stav prema svima, njegovo slatko luckasto ponašanje na sceni, njegovu mimiku dok peva…volim tu njegovu  sigurnost na sceni, povezanost sa publikom,  familijarni odnos sa prijateljima iz  grupe,  ljupke plave oči…


Ovo sigurno niste znali…Marko voli da se, u pauzama na turnejama, opušta uz meditaciju, a često tada  i sam štrika neke jednostavne stvari, najčešće šalove, jer ga to jako opušta dok se odmara.



Marko obožava i životinje, posebno pse…





Prva grupa, Playground, koju je osnovao 2002. godine bila je lokalno uspešna, i sa njom je snimio samo demo sa 11 pesama,  a  u proleće 2003. godine, zajedno sa prijateljem Ollijem (Olli Tukiainen) koji je tada diplomirao klasičnu gitaru na državnom konzervatorijumu Oulunkylä, osniva grupu Poets of the fall

Marko i Olli


Ova divna grupa je poznata i popularna širom sveta, ne samo iz razloga jer su im pesme isključivo na engleskom jeziku, pa mnogi i ne znaju da su finska grupa, već prvenstveno zbog izuzetnih pesama, koje imaju zaista ogromnu vrednost, zbog  genijalnih Markovih tekstova, odlične muzike, vrsnih školovanih instrumentalista i još mnogo, mnogo toga, što ćete saznati iz ovog teksta.

Grupa POTF je veoma posebna finska alternativna rok grupa, mada, kako i sam Marko voli da kaže, ne voli da ih ljudi svrstavaju u žanrove, jer u njihovim pesmama ima svega, u zavisnosti od inspiracije, a mišljenja je da je žanr okov za kreativnost. Pesme su, kao što rekoh, na engleskom jeziku,  tekstovi su im osobeni znak jer su dubokoumni i sjajni sa mnogo simbolike, muzika odlična  a Markov bas - bariton vokal koji često dopunjuje falsetto pevanjem je prepoznatljiv obožavaocima  celog sveta. 

Kažu da njegov bariton ima opseg od B1 do E5, ali ovi podaci nisu ništa u poređenju sa tim koliko on svojim baršunastim magičnim glasom, toliko ume da emotivno  iznese tekst i donese sirovu emociju slušaocu.



Falsetto koristi skoro u svakoj pesmi, čime kao da upotpunjava čitavu simboliku njegovog stvaralaštva...snažan a istovremeno i nežan glas je u dosluhu i sa nazivom grupe, jer je naziv rođen iz dve suprotne strane, pozitivnog i negativnog, koje formiraju celinu, prožimaju se i ne mogu jedna bez druge. Poets ovde predstavlja pozitivnu stranu, a The Fall negativnu.

Kao što i sam naziv grupe nosi izvesnu životnu metaforu, tako su im i tekstovi pesama izrazito duboki, kompleksni  jer  Marko ima  taj dar da uvek pravu reč i pravu misao stavi na papir.



Grupu POTF pored Marka čine i gitarista Olli Tukiainen i  klavijaturista Markus "Captain" Kaarlonen, dok koncertno izdanje grupe POTF uključuje i basistu Janija  Snellmana, gitaristu  Jaska Makinena i bubnjara  Jarija Salminena, koji su zajedno od samog početka.





Snimili su do danas, sedam studijskih albuma: Signs of Life (2005), Carnival of Rust (2006), Revolution Roulette (2008), Twilight Theater (2010), Temple of Thought (2012), Jealous Gods (2014), Clearview  (2016). 


A kako je zapravo sve počelo…



Poetsi (kako ih u zargonu mnogi zovu), stekli su svetsku popularnost 2002. godine, pre izdavanja prvog studijskog albuma i to zahvaljujući planetarno poznatoj vanserijskoj igrici Max Payne, tačnije drugom delu igrice  Max Payne 2: The Fall of Max Payne, delu finskih programera studija Remedy Entertainment, jer je Marko tada komponovao kultni vodeći singl Late goodbye  za ovu igricu, a kasnije i film.



Pesma Late goodbye  izazvala je veliko svetsko interesovanje za Marka i POTF, a nekoliko meseci kasnije, dobili su i nagradu na ceremoniji G.A.N.G. Awards u SAD-u.  G.A.N.G. je inače skraćenica za Game Audio Network Guild. Ovu ceremoniju je direktno prenosio i međunarodni MTV kanal kao  i američki kanali. Markova pesma Late goodbye pobedila je u kategoriji  Best Original Vocal Song – Pop, kao i u kategoriji Best Original Instrumental Song.  Dok je nastajala ova pesma, grupa je bukvalno imala samo dva člana, Marka i Ollija. Ova pesma je zasluženo pobedila, iako je konkurencija bila žestoka. Sami Järvi, pisac scenarija za Max Payne, koji je poznat širom sveta kao Sam Lake (Samijevo prezime Järvi na finskom znači jezero), ponudio je Marku usluge odličnog klavijaturiste  Markusa "Kapu" Kaarlonena Tako je prvo zvanično izdanje grupe Poets of the fall upravo bio singl Late goodbye, objavljen u Finskoj, juna 2004. godine, a Markus je od tada stalni član ove grupe.


Igricu Max Payne je Britanska akademija filmske i televizijske umetnosti, skraćeno BAFTA proglasila za najbolju svetsku PC igricu za 2001. godinu.
 


Ovi momci funkcionišu kao jedno i najbolji su prijatelji, kažu, više su porodica. Znaju sve o svakome, uvek su tu jedan za drugoga, i osim kreativne rasprave kada je u pitanju nastajanje pesme i albuma, banalnih rasprava i trzavica nikada nema. Kažu da umeju da budu nervozni kada su duge naporne turneje i dugotrajne vožnje autobusom, ali tada ne bacaju agresivne varnice jedan na drugoga nego se, po sopstvenom receptu,  brane ćutanjem, dok im se raspoloženje ne popravi.


Da biste zaista stekli uvid u rad ove grupe, volela bih da tekst pročitate do kraja, uz obavezno slušanje  pesama sa video spotova, kako budu išle redom tokom ove priče o njima, jer će se i među vama naći sigurno budući ljubitelji njihovog rada.  Ova grupa zavređuje  da joj posvetite bar dva sata, što čitajući ovaj i naredni tekst ( II  deo), što slušajući muziku, koja će vas, kao vremeplov voditi kroz razvojni put POTF-a.

Prvi, debi album Signs of Life nastao je nakon izdavanja dva singla…jednog sa pesmom Late goodbye, juna 2004. i drugog, singla Lift, objavljenog septembra 2004. Pomenuti debi album izašao je januara 2005. godine, osvojio top liste posle samo sedam dana od objavljivanja, ostao na istim 56 nedelja i kasnije sertifikovan kao platinasti. Sve pesme sa ovog albuma su delo fantastične POTF trojke. Ovaj album je na Emma-gaala, koji je najveći finski godišnji muzički događaj, dobio nagradu za najbolji debi album 2005, a grupa POTF nagradu za najbolju novu grupu. Naslov albuma Signs of Life je isti kao i naziv instrumentala grupe Pink Floyd sa albuma iz 1987. godine, jer su svi članovi ove finske grupe veliki poštovaoci grupe Pink Floyd.

Sa ovog albuma obavezno poslušajte pesme Late goodbye, Lift i prelepu nežnu baladu Sleep, za koju sam napravila skroman spotić davne 2011. godine...
 

Drugi album, Carnival of Rust, objavljen je  aprila 2006. godine. Na tom albumu se nalazi moja omiljena pesma, po kojoj i album nosi naziv, a spot za tu pesmu je dobio  YLE Audience Choice Award za najbolji finski spot svih vremena. Po mom mišljenju, potpuno opravdano. Nije zbog toga jer je to moja omiljena pesma, već jer ima odličnu poentu, odličnu simboliku i metaforu. U centru pažnje spota je Zoltar, vašarska robot mašina, koja kada se ubaci novčić u nju,  izbacuje karticu koja u jednoj metaforično -šifrovanoj  rečenici proriče sudbinu. Život je prikazan kao karneval, simbolično prikazan kroz tarot karte koje se  pojavljuju u toku spota na svetlećim panoima…Star, Nine of Swords, High Priestess, Ace of Wands, Strength...pa ponovo Nine of Swords i na kraju Stars… Marko nas svakim svojim spotom tera da povezujemo značenja i shvatimo neke životne istine. Prva kartica zvezde u kartama, koju devojci pod maskom pokazuje Zoltar, označava početak života, a sa istom karticom se spot i završava. Marko je i ovaj put, za manje od pet minuta, pokazao kako svet  zapravo funkcioniše i šta jedino može da bude smisao života. Ljubav je jedini zajednički cilj svakom ljudskom biću na ovom svetu. Materijalističke radosti mogu nam dati nekoliko trenutaka uzbuđenja, ali na duži rok ljubav je jedini način doživotne sreće.Na kraju sami dokučite šta u poslednjem kadru spota znači kartica koju mašina izbacuje, a na kojoj piše cor cordis.


Ovaj album je posle samo mesec dana dostigao platinasti tiraž, a iste godine izdat je i u Rusiji, Nemačkoj, Švedskoj, Australiji, Ukrajini…Režirao ga je Finac Stobe Harju, koji je režirao i film Imaginaerum/ Nightwish, spot The Islander iste grupe i mnoge spotove grupr POTF a najtiražniji finski i nordijski  dnevni list Helsingin Sanomat, proglasio ga je za Najbolji finski album.


Što se zanimljivosti oko ovog spota tiče, iako je spot napravljen 2006.godine, zbog izuzetnog doprinosa finskoj kulturi, ovaj spot je ponovo, nakon tri godine, ali u visokoj rezoluciji ponovo izdao  Elmeri Raitanen, jedan od najboljih umetnika za vizuelne efekte, koji radi u sklopu Remedije, koja je izdala sve one najpoznatije finske PC igrice.


Ono što je još zanimljivo u vezi ovog spota je i glavna ženska uloga, koja je ponovo poverena Markovoj najboljoj drugarici, učiteljici joge. Mia Jokiniva je imala zapaženu ulogu i u spotu za pesmu Lift ( zatvoreniku Marku pokazuje Roršarhovu tekst mrlju moljca), a u spotu Carnival of Rust je devojka sa maskom na licu, u baletskim patikama.




A sada pogledajte spot moje omiljene pesme i moje omiljene grupe. Za sada ovoliko...
Nastaviće se...

Oct 2, 2017

Radost Evrope - Kako je Jarko postao Darko


Aleksandar i Jarko
Danas, 2. oktobra 2017. godine, u Beogradu počinje 48. Međunarodni susret dece Evrope "Radost Evrope", koji traje do 5. oktobra. Ova vesela manifestacija sa sloganom "Svako dete ima krila" okupila je ove godine više od 500 dece iz 17 zemalja.


Tim povodom, deca iz 17 beogradskih osnovnih škola ugostila su u svojim domovima vršnjake iz Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kine, Litvanije, Makedonije, Moldavije, Nemačke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Turske i Ukrajine.

Postanska marka iz 1983.

“Radost Evrope” je zaista divna manifestacija koja promoviše prijateljstvo kao simbol jedinstva dece, kroz različite aktivnosti i prezentaciju razmene različitih kultura. Autentična dečja kreativnost, izražena u direktnom kontaktu sa građanima Beograda, svakog oktobra otvara vrata za bolje međusobno razumevanje i bolje razumevanje dečjeg sveta uopšte.


“Radost Evrope” je najznačajnija manifestacija posvećena deci Evrope. Ustanovljena je 1969. godine povodom Svetskog dana deteta, a prvi put je trajala od 3. do 7. oktobra 1969. godine. Nastala je prema ideji legndarne Donke Špiček, dugogodišnje urednice programa za decu i mlade TV Beograda.

Prvi plakat iz 1969. godine
Interesanto je da manifestacija “Radost Evrope” odoleva svim izazovima, pa  je tako opstala i tokom devedesetih godina kada je međunarodna zajednica izolovala Jugoslaviju (sada Srbiju). Do 2008. godine, glavni događaji su se odvijali u beogradskom Sava centru, a od tada u Beogradskoj areni.


A sada, kako to i priliči ovom blogu, upletimo malo Finske u ovu lepu priču.


Naime, jedan od najznačajnijih sprskih književnih stvaralaca, Duško Radović, povodom prvog susreta dece Evrope, sačinio je “Rečnik prijateljstva” izabravši  petnaest najlepših reči za decu: dete, Evropa, hleb, igra, knjiga, ljubav, majka, mir, otac, pesma, prijatelj, ptica, radost, sloboda i sunce. Za početak, naučimo ovih  petnaest reči na finskom.

Dete – lapsi
Evropa   Eurooppa
Hleb – leipä
Igra – peli
Knjiga – kirja
Ljubav – rakkaus
Majka – äiti
Mir – rauha
Otac – isä
Pesma – laulu
Prijatelj – ystävä
Ptica – lintu
Radost – ilo ( može i ”riemu”)
Sloboda – vapaus
Sunce – aurinko


A sada sledi jedna lepa pričica iz 1983. godine, kada su na manifestaciji “Radost Evrope” učestvovala i deca iz Finske, koja su bila smeštena u porodicama svojih vršnjaka, učenika osnovne škole “Radoje Domanović” iz Beograda. Jednu lepa priču o dečaku iz Beograda i njegovom gostu iz Finske, objavio je tada i popularni list “Praktična žena” novembra 1983, a kasnije i sajt Yugopapir, pa prenosim tekst u celini.

Radost Evrope 1983: Aleksandar Đelić ugostio je vršnjaka iz Finske / Kako je Jarkko postao Darko



 Posle jubilarnog 15. susreta prijateljstva "Radost Evrope", u beogradskoj palati sportova "Pionir" pre desetak dana, udružili su svoje snage mališani iz 14 zemalja, približno toliko jezika i uzrasta, ali sa jednim ciljem: radovati se do iznemoglosti!



Razgovaramo sa učenicima Osnovne škole "Radoje Domanović" iz Novog Beograda. Oni su dočekali Fince.

 Jedan pita, svi odgovaraju. Pred nama je vragolan, Aca Đelić. Do njega njegov gost Jarko iz Finske.
 Jarko koga mali Jugosloveni zovu Darko, Italijani - Jarkoni, Grci - Jarkus a Austrijanci Jahr!
 Jarko-Darko, naravno, ćuti.


 - Ko da je iz Finske - kažu naši, dok ruše Jarka-Darka na pod.


 - O kej, bojs - kaže Jarko-Darko u vestern stilu i hvata najbližeg do sebe...


 Aleksandar Đelić, učenik osmog razreda odgovarao je na naša pitanja. Bio je to njegov prvi intervju.

 KOD TEBE U GOSTIMA JE FINAC JARKO. KO JE ON?


 - Mnogo je sličan meni. Nije osobenjak, voli da pika fudbal, ne znam mu prezime, što nije ni bitno. Razlikujemo se po tome što je njemu na ovih plus 16 stepeni celzijusa vruće, a meni hladnjikavo.

 KAKO SE SPORAZUMEVAJU DECA IZ EVROPE?


 - Nogama i rukama ako ne znaju jedan zajednički jezik. Uglavnom nema nejasnih i nerazjašnjenih stvari.

 ŠTA MISLIŠ, TUKU LI MNOGO DECU?


 - Slušam veoma često i o takvim stvarima. To je divljaštvo. Onaj ko tuče decu neće nikada biti čovek. Postoji jedna užasno gadna situacija. To je onda kada su roditelji nesložni: o svom detetu imaju različita shvatanja i o vaspitanju deteta imaju različite poglede.


 KAKO ŽIVE NAPUŠTENA DECA?


 - To je gadno! Moja majka je od šeste godine ostala siroče. Pričala mi je kako se oseća dete bez roditelja.


 SVET JE POGODILA KRIZA?


 - Ne treba kukati. Kad smo kod te krize i nestašice, moram reći ono što ne razumem. Piju kafu a ona ih truje? Mi deca, na primer, možemo i bez čokolade. Nema je, i gotovo! Možda bi gunđali da nestane koka-kole ali bi i to brzo preboleli.


 ZAŠTO JARKA ZOVEŠ DARKO?


 - Zato što je moj drug i kad mu dam naše ime dođe mi najbliži. Kad ja odem u Finsku voleo bih da me zovu onako kako je njima najlakše. Imena nisu važna. Važno je da znaš šta hoćeš. A ja hoću da Jarko stvarno upozna nas Jugoslovene. Ne sa atlasa ili nekog udžbenika!




 

Aug 29, 2017

Finska u malom, a u Sankt Peterburgu



U tekstu o izletu iz Finske do Sankt Peterburga, pisala sam OVDE, jer  mnogi koju dođu u Finsku, to iskoriste i da posete  ovaj ruski biser, ali, u tom tekstu vam nisam pisala koliko se vidi finski uticaj na Rusiju, pa i na Sankt Peterburg. Zato to činim sada.



U ovom lepom ruskom gradu živi oko pet miliona stanovnika (isto koliko ima stanovnika cela Finska), i negde svega četiri hiljade Finaca, što je zanemarljivo mali broj u odnosu na ukupnu cifru, ali finski uticaj se oseća na bezbroj mesta.


Kada ste u Sankt Peterburgu, nekad imate osećaj da ne morate ni prelaziti finsku granicu da biste doživeli Finsku, toliko ulica na finskom, barova, građevina...
Iz tog razloga, tvrdim da nema stanovnika Sankt Peterburga koji ne zna bar nekoliko finskih reči.
Pa krenimo...

Na primer, glavna astronomska opservatorija Ruske akademije nauka, u Sankt Peterburgu, naziva se Pulkovska opservatorija, (ruski. Пу́лковская Астрономи́ческая обсервато́рия), a nalazi se u Pulkovoj ulici. Sigurna sam da znate i za ogromni aerodrom Pulkovo u ovom gradu. Ime ove opservatorije i cele oblasti dolazi od finske reči PULKKA (sanke), jer se, prema legendi, nekada u ovoj oblasti nalazilo selo u kome su živeli ljudi koji su pravili najkvalitetnije, najlakse i najdugotrajnije sanke.

FOTO© galery.timofeyev.ru

 FOTO https://ucare.timepad.ru/
Zatim, u  centralnoj ulici zvanoj Большая Конюшенная ulica, gde su nekada živeli kompozitor Rimski -Korsakov i pisac Turgenjev, nalazi se prelepa finska luteranska crkva Sveta Marija (Pyhän Marian kirkko) ( ruski: Финская церковь Святой Марии), iz 1734. godine, koja je jedna od najstarijih i najvećih protestanskih crkava u Rusiji. U crkvi Svete Marije mise se održavaju nedeljom, u 10.30 na finskom i na 13.00 na ruskom jeziku.

FOTO http://static.panoramio.com/photos

Čuveno prelepo Vasiljevsko ostrvo (Васильевский остров), najveće ostrvo u delti reke Neve je pre ovog imena imalo finsko ime Hirvisaari, što znači ostrvo losa.

FOTO http://piter-arenda.ru/images/ostrov-1_1_w800.jpg

Ostrvo Jelagin (ruski: Елагин остров), pre ovog imena je imalo finsko ime Mistulansaari (ostrvo Mistula). Ovo prelepo ostrvo je pod zaštitom države od 2016. godine.

FOTO https://s.inyourpocket.com/gallery/45170.jpg

Petrogradsko ostrvo ( ruski: Петрогра́дский о́стров), ranije je imalo finsko ime  Koivusaari ( ostrvo breza). Mnogi Rusi ova ostrva i danas nazivaju starim finskim imenom.

 FOTO https://ekskursii-peterburg.ru/images/dost/PetrogradskijOstrovPeterburg.jpg

Zatim, blizu Beogradske ulice (ruski:Белградская улица) u Sankt Peterburgu, nalazi se i Ulica Turku (ruski:Улица Ту́рку) (Turku je veliki grad u Finskoj). Ova ulica se ovako zove od 1987. godine, kada su nakon dugo godina, finsko- ruski odnosi počeli da bivaju sve prijateljskiji.

FOTO http://photos.wikimapia.org/p/00/03/73/13/81_big.jpg

Poznata reka Neva, se kroz Nevski zaliv uliva u Finski zaliv, koji iako se nalazi u delu Rusije, i dalje nosi ime Finski zaliv (Suomenlahti), ili na ruskom Фи́нский зали́в.

 FOTO https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Komarovo_bereg.jpg/800px-Komarovo_bereg.jpg

Železnička stanica Finlandski ( ruski Станция Финляндский вокзал), odnosno u prevodu Finska stanica, koja se nalazi na Trgu Lenjina, poznata je po tome što je upravo na ovoj stanici Lenjin izašao iz voza 1917. godine kada se  vratio u Rusiju iz izgnanstva. 

 FOTO http://www.rupoezd.ru/wp-content/uploads/2017/02/1487234663404_stanciya-finlyandskii-vokzal-sankt-peterburg-0.jpg

Finski železnički most (ruski:Финля́ндский железнодоро́жный мост), iz 1910. godine, koji ide preko reke Neve, u Sankt Peterburgu, izaziva pažnju svojom lepotom i svojim lukovima. Ovaj most veoma podseća na železnički most preko reke Zapadne Dvine u Rigi, koji je izgrađen 40 godina pre Finskog mosta u Sankt Peterburgu. Most je trebalo da se zove Most cara Aleksandra I, ali ipak nije, već je odlučeno da se ipak nazove Finski železnički most, jer je most uglavnom izgrađen od sredstava Velikog vojvodstva Finske.

FOTO http://www.ros-rels.ru/img/most.jpg

Šetalište, pešačka zona Finska staza (ruski: Фи́нский переулок) u Sankt Peterburgu, proteže se sve do Trga Lenjina. Ovaj naziv datira iz 1871. godine



FOTO https://ru.wikipedia.org

Finski prospekt (ruski: Финляндский проспект) je avenija u ovom velikom ruskom gradu, a naziv datira od 1821. godine


FOTO http://photo.gradpetra.net/photo_spb/prospekt/2/web/28274.jpg


Reka Мо́йка koja prolazi kroz Sankt Peterburg, pritoka Neve, dobila je naziv po staroj finskoj rečMja što je značilo stajaća voda. Danas dok plovite ovom rekom, videćete luksuzne dvorce i građevine, a u jednoj od njih je živeo i umro čuveni Puškin.


FOTO http://www.saint-petersburg.com/rivers-and-canals/moyka-river/


Takođe, deo grada (oblast) na jugozapadu, naziva se Ульянка, koja nosi naziv od finskog sela Uljaala, koje se u 17. veku nalazilo na ovom mestu. Tokom 19. veka, tokom opsade Lenjingrada, sve je uništeno, a šezdesetih godina prošlog veka, ovde je izgrađen obroman broj stambenih objekata.


FOTO http://photos.wikimapia.org/p/00/00/83/77/00_big.jpg

U samom srcu Sant Peterburga, u ulici Большая Конюшенная улица, odnosno odmah pored finske crkve Svete Marije, od 1992. godine se nalazi i Finski dom  (ruski: Дом Финляндии), u kome se nalaze i Finski institut i velika biblioteka. Ovde se nalazi blizu 3000 knjiga pisanih na finskom i ruskom. Institut aktivno učestvuje u razvoju saradnje između Finske i Rusije u oblastima kao što su nauka i kultura. Institut takođe organizuje kreativna takmičenja i takmičenja za decu koja proučavaju finski jezik. Finska književnost redovno se prevodi na ruski jezik i objavljuje je upravo ovaj institut. On organizuje izložbe, koncerte, seminare i druge događaje, a takođe stimuliše i interesovanje za finski i švedski jezik i podržava proučavanje ovih jezika. Institut promoviše razvoj kulturne i naučne saradnje između Rusije i Finske. Institut je deo finskog sistema izvoza kulture. On kreira planove i sprovodi projekte zajedno sa Rusijom i učestvuje u projektima zajedničke saradnje između EU i regije Baltičkog mora.


FOTO http://www.suomi-talo.fi/uploads/images/views/news/small_%20suomitalo11.jpg

Takođe, u ovom Finskom domu, od 2015. godine nalazi se i popularni Helsinki cafe. Rusi vole ovde da jedu finsku tradicionalnu hranu, supe, pite koje su isključivo od sezonskog voća i povrća, razna finska peciva i piju finska pića. Rusi su naročito očarani karelijskom pitom, odličnom finskom kafom i popularnim zlatnim pivom.
 

Pored ovog kafea, u drugoj ulici, odnosno u ulici Кадетская линия postoji i Helsinki bar, gde se sluša muzika iz Finske, i sve podseća na Finsku, od ambijenta do pića. Ovde se okupljaju Finci koji žive u ovom gradu.




FOTO tripadvizor

Verovatno niste znali da gradić Зеленого́рск koji pripada opštini Sankt Peterburg, i danas mnogi zovu finskim nazivom Terijoki jer se grad tako zvao do 1946. godine. Terijoki je bio grad Velikog vojvodstva Finske do 1917. godine. Iako je cela Finska bila, u jednom delu  svoga postojanja, deo  Ruske Imperije, Terijoki je bio carinska granica. Kada je Republika Finska stekla nezavisnost 6. decembra 1917, Terijoki je postao deo nje i ostao je sve dok ga nije zauzeo Sovjetski Savez tokom Zimskog rata (1939-1940). Finska ga je vratila 1941. godine tokom kontinuiranog rata (1941-1944), ali je kasnije ponovo okupiran od strane Crvene armije u kasnijim fazama istog rata i od tada je u sastavu današnje Rusije. Posle Drugog svetskog rata, njegovo izvorno finsko stanovništvo je proterano. Premešteni su u Helsinki a sovjetski građani prebačeni su u Terijoki.



Istorijsko područje u jugozapadnom delu Sankt Peterburga, naziva se Ligovo, odnosno  Лигово na ruskom. Ime je poreklom od sela koje se tu nalazilo oko 1500 godine, a koje se zvalo Liiha, od reči Liha, što na finskom znači meso. Pre izgradnje svih građevina u ovom delu, tu su bile samo šume sa mnogo zečeva, medveda i divljih svinja.



Inače u ovom gradu postoji i prava Finska škola za decu od prvog do devetog razreda ( toliko traje osnovno obrazovanje u Finskoj), po finskom planu i programu, koju pohađaju deca Finaca, ali uz obavezni predmet ruskog jezika.


Eto, iako toga ima dosta, ovo bi  za sada bilo sve..
.

Mada, kada se zna da je Igrija, odnosno istorijska regija obuhvatala južnu obalu finskog zaliva pa deo do jezera Ladoga i delove Estonije i Rusije, onda i ne treba da čude ovakve povezanosti, ali mislim da ste ipak uživali u tekstu i saznali nešto novo.