Oct 2, 2017

Radost Evrope - Kako je Jarko postao Darko


Aleksandar i Jarko
Danas, 2. oktobra 2017. godine, u Beogradu počinje 48. Međunarodni susret dece Evrope "Radost Evrope", koji traje do 5. oktobra. Ova vesela manifestacija sa sloganom "Svako dete ima krila" okupila je ove godine više od 500 dece iz 17 zemalja.


Tim povodom, deca iz 17 beogradskih osnovnih škola ugostila su u svojim domovima vršnjake iz Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kine, Litvanije, Makedonije, Moldavije, Nemačke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Turske i Ukrajine.

Postanska marka iz 1983.

“Radost Evrope” je zaista divna manifestacija koja promoviše prijateljstvo kao simbol jedinstva dece, kroz različite aktivnosti i prezentaciju razmene različitih kultura. Autentična dečja kreativnost, izražena u direktnom kontaktu sa građanima Beograda, svakog oktobra otvara vrata za bolje međusobno razumevanje i bolje razumevanje dečjeg sveta uopšte.


“Radost Evrope” je najznačajnija manifestacija posvećena deci Evrope. Ustanovljena je 1969. godine povodom Svetskog dana deteta, a prvi put je trajala od 3. do 7. oktobra 1969. godine. Nastala je prema ideji legndarne Donke Špiček, dugogodišnje urednice programa za decu i mlade TV Beograda.

Prvi plakat iz 1969. godine
Interesanto je da manifestacija “Radost Evrope” odoleva svim izazovima, pa  je tako opstala i tokom devedesetih godina kada je međunarodna zajednica izolovala Jugoslaviju (sada Srbiju). Do 2008. godine, glavni događaji su se odvijali u beogradskom Sava centru, a od tada u Beogradskoj areni.


A sada, kako to i priliči ovom blogu, upletimo malo Finske u ovu lepu priču.


Naime, jedan od najznačajnijih sprskih književnih stvaralaca, Duško Radović, povodom prvog susreta dece Evrope, sačinio je “Rečnik prijateljstva” izabravši  petnaest najlepših reči za decu: dete, Evropa, hleb, igra, knjiga, ljubav, majka, mir, otac, pesma, prijatelj, ptica, radost, sloboda i sunce. Za početak, naučimo ovih  petnaest reči na finskom.

Dete – lapsi
Evropa   Eurooppa
Hleb – leipä
Igra – peli
Knjiga – kirja
Ljubav – rakkaus
Majka – äiti
Mir – rauha
Otac – isä
Pesma – laulu
Prijatelj – ystävä
Ptica – lintu
Radost – ilo ( može i ”riemu”)
Sloboda – vapaus
Sunce – aurinko


A sada sledi jedna lepa pričica iz 1983. godine, kada su na manifestaciji “Radost Evrope” učestvovala i deca iz Finske, koja su bila smeštena u porodicama svojih vršnjaka, učenika osnovne škole “Radoje Domanović” iz Beograda. Jednu lepa priču o dečaku iz Beograda i njegovom gostu iz Finske, objavio je tada i popularni list “Praktična žena” novembra 1983, a kasnije i sajt Yugopapir, pa prenosim tekst u celini.

Radost Evrope 1983: Aleksandar Đelić ugostio je vršnjaka iz Finske / Kako je Jarkko postao Darko



 Posle jubilarnog 15. susreta prijateljstva "Radost Evrope", u beogradskoj palati sportova "Pionir" pre desetak dana, udružili su svoje snage mališani iz 14 zemalja, približno toliko jezika i uzrasta, ali sa jednim ciljem: radovati se do iznemoglosti!



Razgovaramo sa učenicima Osnovne škole "Radoje Domanović" iz Novog Beograda. Oni su dočekali Fince.

 Jedan pita, svi odgovaraju. Pred nama je vragolan, Aca Đelić. Do njega njegov gost Jarko iz Finske.
 Jarko koga mali Jugosloveni zovu Darko, Italijani - Jarkoni, Grci - Jarkus a Austrijanci Jahr!
 Jarko-Darko, naravno, ćuti.


 - Ko da je iz Finske - kažu naši, dok ruše Jarka-Darka na pod.


 - O kej, bojs - kaže Jarko-Darko u vestern stilu i hvata najbližeg do sebe...


 Aleksandar Đelić, učenik osmog razreda odgovarao je na naša pitanja. Bio je to njegov prvi intervju.

 KOD TEBE U GOSTIMA JE FINAC JARKO. KO JE ON?


 - Mnogo je sličan meni. Nije osobenjak, voli da pika fudbal, ne znam mu prezime, što nije ni bitno. Razlikujemo se po tome što je njemu na ovih plus 16 stepeni celzijusa vruće, a meni hladnjikavo.

 KAKO SE SPORAZUMEVAJU DECA IZ EVROPE?


 - Nogama i rukama ako ne znaju jedan zajednički jezik. Uglavnom nema nejasnih i nerazjašnjenih stvari.

 ŠTA MISLIŠ, TUKU LI MNOGO DECU?


 - Slušam veoma često i o takvim stvarima. To je divljaštvo. Onaj ko tuče decu neće nikada biti čovek. Postoji jedna užasno gadna situacija. To je onda kada su roditelji nesložni: o svom detetu imaju različita shvatanja i o vaspitanju deteta imaju različite poglede.


 KAKO ŽIVE NAPUŠTENA DECA?


 - To je gadno! Moja majka je od šeste godine ostala siroče. Pričala mi je kako se oseća dete bez roditelja.


 SVET JE POGODILA KRIZA?


 - Ne treba kukati. Kad smo kod te krize i nestašice, moram reći ono što ne razumem. Piju kafu a ona ih truje? Mi deca, na primer, možemo i bez čokolade. Nema je, i gotovo! Možda bi gunđali da nestane koka-kole ali bi i to brzo preboleli.


 ZAŠTO JARKA ZOVEŠ DARKO?


 - Zato što je moj drug i kad mu dam naše ime dođe mi najbliži. Kad ja odem u Finsku voleo bih da me zovu onako kako je njima najlakše. Imena nisu važna. Važno je da znaš šta hoćeš. A ja hoću da Jarko stvarno upozna nas Jugoslovene. Ne sa atlasa ili nekog udžbenika!




Nakon pisanja ovog teksta pronašla sam i kontaktirala glavnog aktera ove priče, Aleksandra, koji je bio veoma ljubazan, da mi odgovori na par postavljenih pitanja, prisećajući se tog događaja. Njegovi odgovori slede...



Draga Tarja,

Niže su odgovori na Vaša pitanja.

  1. Da li se danas, posle toliko godina, možete vratiti  u  to vreme i reći mi, kakav ste utisak tada stekli o Fincima, družeći se s Jarkom i pretpostavljam, upoznavši i ostalu decu iz Finske, koja su tada stigla u Beograd na manifestaciju "Radost Evrope"?

Mogu da se vratim u to vreme vrlo lako. Glavni osećaj je osećaj bezbrižnosti, a sećanja su samo lepa, na lepo detinjstvo. Dobri drugovi i drugarice, sa kojima sam ostao u kontaktu do danas, veoma mnogo vremena smo provodili u dvorištu između zgrada i na otvorenom. Družili smo se i po kućama pre ili posle škole. Tako je bilo i kada su došli Finci u posetu. Svi smo se još više zbližili, bez obzira ko je iz kog odeljenja, već po modelu onako kako su naši gosti bili bliski jedni sa drugima. Prvi utisak koji imam kada se setim svog gosta i njegovih drugara I drugarica je – osmeh. Svi su imali jedan miran izraz lica i divan topao osmeh koji je uvek prisutan. Blagi ljudi. Komunikativni. Kao da su bili malo zreliji od nas. Možda preterujem. Vodili smo neke “ozbiljne” razgovore. Imali smo (barem ja) po 13 godina. Lepo smo se družili svi.  Imao sam čak i simpatiju – dve, njegove drugarice Satu i Sari. I Darko (Jarko) me je naučio kako se na Finskom kaže “Volim te.”
  1. Da li je vaš gost Jarko bio posebno oduševljen nečim u Beogradu?
Znam da smo se tih nekoliko dana družili se kao da se znamo ceo život. Jarko je prihvatao svaku inicijativu za druženjem, odlaskom u neku posetu, obilazak grada. Ne sećam se bilo čega posebnog čime bi bio oduševljen. Znam sigurno da mu je bilo dobro u svemu.

  1. Kako mu se dopala srpska hrana, s obzirom na to da je finska kuhinja zaista dosta drugačija?
Klopali smo bar-a-bar, sve zajedno isto i domaćinski. Nismo tada obraćali posebnu pažnju na klopu. Moja majka je spremala sve ono što je inače spremala nama u porodici, a mama kuva fenomenalno, tako da verujem na mu ništa nije nedostajalo. Šta više.
  1. Da li ste nekada posle toga otišli u Finsku?
Nisam nikada bio u Finskoj. i taj deo mi je sada kada ste me to pitali I podsetili - “tužan”.
  1. Da li ste se nekada posle toga videli sa tim dečakom?
Nikada se nismo videli posle toga, razmenili smo par čestitki za praznike (ako se dobro sećam), i nekako brzo izgubili svaki kontakt.
  1. Da li ste ostali u kontaktu na bilo kakav način?
Osim u mislima i zajedničkim sećanjima, konkretan kontakt nismo zadržali, i zato mi je ovaj deo priče malo tužan.

  1. Da li mislite da danas deca domacini, koja  primaju drugare  iz raznih zemalja, ucesnica "Radosti Evrope", mogu zahvaljujuci internetu i društvenim mrežama, lakše da neguju i održavaju prijateljstvo, ili je to negovanje prijateljstva moglo podjednako dobro da se održava i pre više decenija?

Mislim da je danas lakše biti u kontaktu sa ljudima širom planete, ali to nije presudno.

  1. U intervjuu koji ste tada dali, davali ste utisak otresitog i veoma bistrog dečaka. Cime se danas bavite i da li ste u sebi zadržali nesto od onog dečačkog u sebi?
Ahahaha. Moram da priznam da neke izjave iz tog intervjua ne mogu da sto posto pripišem sebi, pa mislim da je malo radila i “novinarska sloboda”. U principu sam vrlo komunikativan i, verujem, rečit. Danas sam advokat u Beogradu. Bavim se privredno-pravnim temama (korporativno upravljanje, ugovori o građenju, održivi koncepti u energetici, infrastrukturni projekti). Aktivan sam u društvenom životu kroz različita udruženja civilnog društva iz oblasti održivosti (sustainability), kao što su Savet zelene gradnje Srbije, Centar za razvoj energetskog menadžmenta, sve u cilju podizanja svesti o potrebi smanjenja emisije CO2, povećanja energetske efikasnosti i potrebe primene novih naprednih pristupa i tehnologija u svakodnevnom životu, od transporta, izgradnje objekata, u privredi, do načina korišćenja resursa ouopte.
Zadržao sam svoj hobi, pa tokom godine organizujem sa prijateljima jedan do dva muzička događaja ili neko predavanje i puštam muziku kao DJ. Mislim da sam zadržao dosta od tog dečačkog u sebi.

Hvala Vam Tarja na interesovanju i podsećanju na ovaj divan period i ljude koje sam upoznao. Ako ste radili neko istraživanje o toj poseti finske dece Beogradu, molim da me uputite kako bih možda mogao da nađem neki kontakt od Jarka ili njegovih drugarica i drugara.

Izvinite na kasnom odgovoru, ali nekako mi je ovo vreme od Vašeg poslednjeg mejla – proletelo. Kao uostalom i vreme od posete Jarka-Darka do danas.

Slažem se da odgovore objavite javno na blogu. Za fotografiju, nemam bolju sada, pa javite ako moram da nađem neku pristojniju.

Srdačan pozdrav,

Aleksandar – Aki Đelić



Hvala Aki...

4 Komentari / Kommentit:

Dirljivo i predivno, kao i uvijek!
Ana :* :* <3

Divan text, podelila na fejsbuk stranici...

Post a Comment