Oct 2, 2017

Radost Evrope - Kako je Jarko postao Darko


Aleksandar i Jarko
Danas, 2. oktobra 2017. godine, u Beogradu počinje 48. Međunarodni susret dece Evrope "Radost Evrope", koji traje do 5. oktobra. Ova vesela manifestacija sa sloganom "Svako dete ima krila" okupila je ove godine više od 500 dece iz 17 zemalja.


Tim povodom, deca iz 17 beogradskih osnovnih škola ugostila su u svojim domovima vršnjake iz Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kine, Litvanije, Makedonije, Moldavije, Nemačke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Turske i Ukrajine.

Postanska marka iz 1983.

“Radost Evrope” je zaista divna manifestacija koja promoviše prijateljstvo kao simbol jedinstva dece, kroz različite aktivnosti i prezentaciju razmene različitih kultura. Autentična dečja kreativnost, izražena u direktnom kontaktu sa građanima Beograda, svakog oktobra otvara vrata za bolje međusobno razumevanje i bolje razumevanje dečjeg sveta uopšte.


“Radost Evrope” je najznačajnija manifestacija posvećena deci Evrope. Ustanovljena je 1969. godine povodom Svetskog dana deteta, a prvi put je trajala od 3. do 7. oktobra 1969. godine. Nastala je prema ideji legndarne Donke Špiček, dugogodišnje urednice programa za decu i mlade TV Beograda.

Prvi plakat iz 1969. godine
Interesanto je da manifestacija “Radost Evrope” odoleva svim izazovima, pa  je tako opstala i tokom devedesetih godina kada je međunarodna zajednica izolovala Jugoslaviju (sada Srbiju). Do 2008. godine, glavni događaji su se odvijali u beogradskom Sava centru, a od tada u Beogradskoj areni.


A sada, kako to i priliči ovom blogu, upletimo malo Finske u ovu lepu priču.


Naime, jedan od najznačajnijih sprskih književnih stvaralaca, Duško Radović, povodom prvog susreta dece Evrope, sačinio je “Rečnik prijateljstva” izabravši  petnaest najlepših reči za decu: dete, Evropa, hleb, igra, knjiga, ljubav, majka, mir, otac, pesma, prijatelj, ptica, radost, sloboda i sunce. Za početak, naučimo ovih  petnaest reči na finskom.

Dete – lapsi
Evropa   Eurooppa
Hleb – leipä
Igra – peli
Knjiga – kirja
Ljubav – rakkaus
Majka – äiti
Mir – rauha
Otac – isä
Pesma – laulu
Prijatelj – ystävä
Ptica – lintu
Radost – ilo ( može i ”riemu”)
Sloboda – vapaus
Sunce – aurinko


A sada sledi jedna lepa pričica iz 1983. godine, kada su na manifestaciji “Radost Evrope” učestvovala i deca iz Finske, koja su bila smeštena u porodicama svojih vršnjaka, učenika osnovne škole “Radoje Domanović” iz Beograda. Jednu lepa priču o dečaku iz Beograda i njegovom gostu iz Finske, objavio je tada i popularni list “Praktična žena” novembra 1983, a kasnije i sajt Yugopapir, pa prenosim tekst u celini.

Radost Evrope 1983: Aleksandar Đelić ugostio je vršnjaka iz Finske / Kako je Jarkko postao Darko



 Posle jubilarnog 15. susreta prijateljstva "Radost Evrope", u beogradskoj palati sportova "Pionir" pre desetak dana, udružili su svoje snage mališani iz 14 zemalja, približno toliko jezika i uzrasta, ali sa jednim ciljem: radovati se do iznemoglosti!



Razgovaramo sa učenicima Osnovne škole "Radoje Domanović" iz Novog Beograda. Oni su dočekali Fince.

 Jedan pita, svi odgovaraju. Pred nama je vragolan, Aca Đelić. Do njega njegov gost Jarko iz Finske.
 Jarko koga mali Jugosloveni zovu Darko, Italijani - Jarkoni, Grci - Jarkus a Austrijanci Jahr!
 Jarko-Darko, naravno, ćuti.


 - Ko da je iz Finske - kažu naši, dok ruše Jarka-Darka na pod.


 - O kej, bojs - kaže Jarko-Darko u vestern stilu i hvata najbližeg do sebe...


 Aleksandar Đelić, učenik osmog razreda odgovarao je na naša pitanja. Bio je to njegov prvi intervju.

 KOD TEBE U GOSTIMA JE FINAC JARKO. KO JE ON?


 - Mnogo je sličan meni. Nije osobenjak, voli da pika fudbal, ne znam mu prezime, što nije ni bitno. Razlikujemo se po tome što je njemu na ovih plus 16 stepeni celzijusa vruće, a meni hladnjikavo.

 KAKO SE SPORAZUMEVAJU DECA IZ EVROPE?


 - Nogama i rukama ako ne znaju jedan zajednički jezik. Uglavnom nema nejasnih i nerazjašnjenih stvari.

 ŠTA MISLIŠ, TUKU LI MNOGO DECU?


 - Slušam veoma često i o takvim stvarima. To je divljaštvo. Onaj ko tuče decu neće nikada biti čovek. Postoji jedna užasno gadna situacija. To je onda kada su roditelji nesložni: o svom detetu imaju različita shvatanja i o vaspitanju deteta imaju različite poglede.


 KAKO ŽIVE NAPUŠTENA DECA?


 - To je gadno! Moja majka je od šeste godine ostala siroče. Pričala mi je kako se oseća dete bez roditelja.


 SVET JE POGODILA KRIZA?


 - Ne treba kukati. Kad smo kod te krize i nestašice, moram reći ono što ne razumem. Piju kafu a ona ih truje? Mi deca, na primer, možemo i bez čokolade. Nema je, i gotovo! Možda bi gunđali da nestane koka-kole ali bi i to brzo preboleli.


 ZAŠTO JARKA ZOVEŠ DARKO?


 - Zato što je moj drug i kad mu dam naše ime dođe mi najbliži. Kad ja odem u Finsku voleo bih da me zovu onako kako je njima najlakše. Imena nisu važna. Važno je da znaš šta hoćeš. A ja hoću da Jarko stvarno upozna nas Jugoslovene. Ne sa atlasa ili nekog udžbenika!




 

4 Komentari / Kommentit:

Dirljivo i predivno, kao i uvijek!
Ana :* :* <3

Divan text, podelila na fejsbuk stranici...

Post a Comment