Jan 28, 2018

28.1.2018. Istorijska pobeda na predsedničkim izborima u Finskoj


Foto/https://www.suomikoris.com
Pre tačno šest godina, pisala sam o predsedničkim izborima u Finskoj, kada je, u drugom krugu, pobedio  Sauli Niinistö (Sauli Väinämö Niinistö) ili na srpskom Sauli Niniste. Tekst se nalazi ovde. Kako se predsednički izbori održavaju na šest godina, koliko traje predsednički mandat, danas je bio dan za nove izbore.

Foto YLE
Foto YLE

Sauli Niinistö  je maja  meseca, 2017. godine objavio da će se kandidovati za predsednika na izborima 2018. godine. Jedan od protivkandidata aktuelnom predsedniku, na ovim izborima, bio je, kao i pre šest godina, Pekka Haavisto iz  Zelene lige. Te 2012.godine, Niinistö je pobedio u drugom krugu, a danas već u prvom. Rezultati današnjih predsedničkih izbora  pokazali su da je Niinistö osvojio 62,7% svih glasova, odnosno 1,8 miliona glasova. 

Foto/https://yle.fi/
I pre izbora bio je favorit, gde se po anketama, moglo naslutiti da  bi mogao da osvoji između 58 i 63% glasova dok bi Pekka Havisto osvojio oko 14%. U slučaju da je drugi krug morao da se održi, bilo bi to 11. februara. Izlaznost je bila 69,9%, što je manje nego pre šest godina, kada je 72,8 % glasalo u prvom krugu i 68,9 % u drugom krugu.


Ovo je istorijska pobeda u Finskoj, jer je ovo prvi put da je finski predsednik izabran u prvom krugu. Finski mediji su izjavili da je on sigurno najpopularniji predsednik u novijoj istoriji Finske, ali ne i svih vremena.

Foto/https://im.mtv.fi/
Inače, u Finskoj, za predsednika može biti izabran samo finski građanin po rođenju. Jedno lice može biti najviše dva puta uzastopno birano.

Od zanimljivosti, na koje ste navikli u svakom mom tekstu, ovde bih napisala da je prvi predsednik Finske bio Kaarlo Juho Ståhlberg, i to u periodu 1919–1925. Pre sadašnjeg predsednika, predsednik Finske je bila jedina žena u istoriji Finske, Tarja Halonen, koja je tu funkciju obavljala u dva mandata, punih 12 godina, i da je po zakonu jedno lice moglo da se bira više od dva puta, ubeđena sam da bi to opet bila Tarja. O njoj sam pisala ovde
 

Pre Tarje Halonen, predsednik Finske bio je Martti Ahtisaari, koji je prvi predsednik na svetu (1994-2000), koji je dobio Nobelovu nagradu za mir.  Najpoznatiji u svetu, finski predsednik koji je vladao punih 26 godina je Urho Kekkonen, koji je bio blizak prijatelj i sa Titom,  i koji je sprovodio  politiku „aktivne neutralnosti“ između Zapadnog i Istočnog bloka, ali o tome u nekoj drugoj priči.

Foto/ https://im.mtv.fi/


Foto/YLE

Predsednik Finske ima na raspolaganju tri nekretnine: 

-Predsedničku palatu u Helsinkiju

-Palatu Mäntyniemi, na obali mora,  koja je završena 1993 godine a u kojoj su živeli predsednici Mauno Koivisto, Martti Ahtisaari, Tarja Halonen iSauli Niinistö.

-Kultaranta, letnjikovac na ostrvu Luonnonmaa, u mestu Naantali

Predsednici kada su bili mali 

Sauli Niinistö
Martti Ahtisaari
Tarja Halonen

 Izvor fotografija http://www.iltalehti.fi/fiidifi/2013123117883594_fd.shtml

Futuro - kuća ili leteći tanjir?




Kada pomislite na finske kuće, verovatno vam je najbliža asocijacija na to, neka drvena kuća sa saunom, i to ćete dolaskom u Finsku sigurno i videti. Nekako, kada pogledate turističke prospekte o Finskoj, tu su uvek neki idilični predeli sa kućicama u šumi kraj jezera…ali, nisu Finci poznati samo po takvim kućama. Finski dizajn su u svetu proslavile i kuće FUTURO i VENTURO, finskog arhitekte Mattija Suuronena. Zato i treba videti nešto novo, nešto drugačije, što ceo svet povezuje sa Finskom, ali na žalost, slabo se o tome zna kod turista, što je šteta.



Videli ste iz mojih tekstova, da su Finci veoma inovativni kada je arhitektura u pitanju, i tu su otišli zaista daleko. Recimo da, nigde u svetu nisam videla toliko modernih crkava, kao u Finskoj, a videla sam da upravo tako nesvakidašnje građevine, izazivaju  veliku pažnju  turista. Zato sam i rešila da vas danas upoznam sa ovim, svetski poznatim kućama, od kojih se original, to jest Futuro 001 nalazi u gradu Espoo… ali, pre toga, bilo bi lepo da vas upoznam sa tvorcem ovih futurističkih dela.


Matti Suuronen je finski arhitekta (1933-2013), rođen u jednom selu pokraj grada Hämeenlinna u Finskoj. Diplomirao je na Univerzitetu tehnologije u Helsinkiju, a u gradu Espoo kraj Helsinkija imao je svoju firmu Casa Finlandia. Suuronen je postao međunarodno poznat po projektovanju objekata korišćenjem ojačane plastike, posebno kuća Futuro i Venturo. On je uveo novu upotrebu materijala kao što su poliesterske smole, fiberglas...Ključni elemenat u njegovom dizajnu bio je stvaranje montažnih elemenata koji bi se kasnije sastavljali u kompletne strukture. Značajan doprinos dao je i na inovativnom dizajnu benzinske stanice kraj mesta Lempäälä.
 
A sada ću da vas upoznam sa Futuro kućom.


Dizajn kuće Futuro, kako joj i samo ime kaže, nastao je šezdesetih godina prošlog veka, i veoma podseća na futurističke leteće  tanjire. Prvenstveno je bila namenjena da bude skijaška kabina za odmor, jer se brzo zagreva, a koja bi mogla da se postavlja i na nepristupačnim terenima. Krajnji rezultat bio je univerzalno prenosiv dom koji je bio sposoban da se masovno replicira i nalazi u gotovo svakom okruženju.  Kuća Futuro se sklapa i demontira za jedan dan, a delovi (ukupno 16 delova) se prenose helikopterom do lokacije. Jedina neophodnost na lokaciji za postavljanje, su četiri betonska stubišta, tako da bi Futuro kuća mogla da se postavi bilo gde. Zbog integrisane poliuretanske izolacije i električnog sistema grejanja, kuća se može zagrejati na udobnu temperaturu za samo trideset minuta, od -28,8 do 15,6 ° C.

Dumbai ( Dombay), Rusija

 Zvanično je predstavljena 1968. godine. Između 1968. i 1978. godine u Finskoj je proizvedeno dvadesetak kuća Futuro, od kojih je dvanaest prodato stranim kupcima. Proizvodne dozvole prodate su u dvadeset pet zemalja. Iako je oblik Futuro bio povezan sa estetikom naučne fantastike, on predstavlja značajnu ranu istragu o upotrebi novih materijala u montažnim stambenim objektima. Futuro je elipsasta, montažna kuća, od kojih je, oko 100 primeraka, izgrađeno krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Ove kuće su tada postale veoma poznate i tražene među kolekcionarima širom sveta. Njene dimenzije su 4 m visina i 8 m prečnika. Težina je 2,5 tone. Površina je 50 m kvadratnih, zapremina 140 m kubnih.




Suuronen je često citirao matematiku, a ne utopijske ideale tada nastalog svemirskog prostora kao inspiraciju za Futuro. Probao je nekoliko sličnih oblika, ali na kraju se odlučio za 2:1 proporcionalnu elipsu. U "dizajnu" Futuro-a, elipsa je morala biti ponovljena što je moguće češće u celoj strukturi - u prozorima, vratima, ručkama, utičnicama, svetlima... 

Ugovor o proizvodnji je dodeljen kompaniji Helsinki pod nazivom Polykem, a prvi prototip je sagrađen početkom 1968. godine, iako je, tek kada je proizveden treći primerak, rođen i naziv "Futuro". Specifikacije enterijera variraju jer se može kupiti ili samo kao školjka, ili sa različitim modularnim elementima unutrašnjosti. Najčešće prihvaćena unutrašnja specifikacija je predsoblje, kupatilo, čajna kuhinja, dnevni boravak sa otvorenim kaminom sa roštiljem, šest stolica koje su se noću rasklapale u krevet i garderoba. Vrata su bila vrlo slična ulazu u avion, kada su zatvorena, integrisana su u zgradu a služe i kao stepenište. Kuća je bila dostupna u tri boje: bela, crvena, žuta i svetlo plava.




Futuro kuća je bila izložena u Londonu 1968. godine kao deo FinnFocus sajma, ali njen uspeh je bio kratkotrajan i do sredine sedamdesetih godina kuća je bila skinuta sa tržišta. Kada je vlasnik prve Futuro kuće, nazvane Futuro 001, Matti Kuusla postavio ovu kuću na šumovitoj obali jezera Puulavesi u Finskoj, izazvao je javni protest zbog toga što je izgledala previše neprirodno za rustično okruženje sa velikim  drvenim kućama, koje su Fincima služile, i služe kao beg iz grada i urbanog, pa im je patuljasta, plastična, futuristička kuća bila poslednja što bi poželeli pokraj jezera. 

Američka kompanija, Futuro Corporation, imala je velike nade za proizvodnju, a ovakva Futuro  korišćena je i kao bankarska kancelarija, zvana "Spacebank" na parkingu tržnog centra Acme & Caldor u gradu New Jersey, gde je helihopterom doneta a gde i danas postoji. Naftna kriza iz 1973. godine, koja je utrostručila cenu plastike, bila je poslednji ekser u kovčegu...a onda je otišao još jedan utopijski san šezdesetih godina. Banke nisu želele da finansiraju kompaniju. 




Procenjuje se da danas na  svetu postoji još 60 Futuro kuća. Većina preživelih primeraka je u privatnom vlasništvu a neki od njih su i u muzejima. ali prototip Futuro (serijski broj 000) kupio je 2007. godine muzej Boijmans Van Beuningen u Roterdamu, u Holandiji, a obnovljena  je i izložena  2011. godine. Poslednja Futuro kuća proizvedena je 1978, kada je otišla u istoriju. Pogledajte video.

1998. godine, finski režiser Mika Taanila iskoristio je kuću Futuro za svoj film “Futuro - A New Stance for Tomorrow”. Prema Taanili, Futuro je odražavao ekonomski bum i optimizam o budućnosti ere. Većina ovih kuća i dalje postoji u Finskoj ( Espoo, Kauhava, Storbroskär, Pöytyä i Hirvensalmi), Novom Zelandu (ima ih nekoliko), SAD-u ( ima ih 19), Belgiji (Tildonk), Australiji, Holandiji...

U Nemačkoj, Witten. Foto Mattes
...u Nemačkoj (Berlin, München, Taunusstein, Niedernhausen, Haigerloch, Witten, Vlotho), Rusiji (Dombay, Krasnodar), Kanadi (Ostrvo Princa Edvarda), Švedskoj ( Tun, Örebro) Norveškoj (Nevlunghavn), Tajvanu (Wanli, gde ih je nekoliko), Ukrajini (Hursuf), Estoniji ( Lihula), Danskoj (Kvistgård), Francuskoj (Saint-Ouen, Ploemeur, Marseille), Grčkoj ((Limni ), Na Antarktiku ( ostrva Hop i Béchervaise), Španiji ( Peguera) i Japanu (Maebashi, Nagano) .

U Švedskoj, Örebro
Futuro 13, Berlin. Foto/Stefan Schneider

Pöytyä. Finska
(... Futuro broj 022 kupljen je u Južnoj Africi u aprilu 2013. od strane umetnika Craiga Barnesa, koji ga je slučajno pronašao dok je bio na odmoru u Africi, odakle ga je otpremio u Veliku Britaniju radi restauracije, pa danas Futuro postoji i u Velikoj Britaniji,  gde je 2014. predstavljen javnosti na izložbi u Londonu.

Danas Futuro kuća sa rednim brojem 001, stoji u Weegee Exhibition centru u gradu Espoo, kraj Helsinkija, pa eto prilike da se slikate za uspomenu kraj  ove futurističke kuće kojih danas ima tek oko 6o u celom svetu.

Futuro, Espoo. Foto lewis Martin





Ako niste znali, svaka Futuro kuća, po ugovoru o pravima za proizvodnju, ima svoj broj, i uvodi se u registar, da bi se znalo koliko ih ima i gde se nalaze.

Iako je Futuro, koji je bio pravi utopijski radikalizam, doživeo komercijalni neuspeh, on je u arhitektonskom svetu okarakterisan kao malo finsko čudo. Ova kuća ima arhitektonsku ali i kulturnu vrednost i njeno očuvanja je značajno za buduće generacije. U Finskoj ih postoji samo još pet. Činjenica, da je Futuro br. 001 je prvi Futuro ikada napravljen nakon proizvodnje prototipa 1968, čini ga još vrednijim. Takođe je ostao u vrlo autentičnom stanju, pa vam toplo preporučujem da ga posetite i ovekovečite, a ako se neko bude od vas našao u Finskoj i slikao kraj njega, može mi poslati fotografiju i objaviću je u ovom tekstu naknadno.

Sa bienala u Istanbulu, 2001.
…I tako, za kraj… Matti Suuronen je imao lepu viziju, ali zbog krize  i cene plastike 1973, kada je bila velika naftna kriza, osujećeni su svi njegovi planovi. U vreme kada je nastala, ova ojačana plastika bila je nov, lagan i jeftin material, pa je ova mobilna kuća mogla lako da se prenosi helihopterom. Plan mu je bio da se masivno proizvodi, jer bi bila dovoljno jeftina da bi je svi mogli kupiti. Za njega je mobilno življenje bilo nova mogućnost za budućnost, ali... ako ništa drugo, ostala je jedna lepa priča i pojedini plastični svedoci kao epitaf jedne lepe ideje.

Photo courtesy of the Janesville Gazette - Larry Tracy and Sue Campbell pose in the Futuro Home. The home was a fixture around Janesville in the 1970s





 















Foto / Još mnogo informacija ako vas interesuje Futuro:
Ilkka Jukarainen, Anna-Maija Kuitunen
http://www.thefuturohouse.com  ( Bukvalno sve informacije imate na ovom sajtu)