Apr 9, 2018

Vakcinacija u Finskoj



Bez sumnje, sve se više polemiše o vakcinama i vakcinisanju dece. U poslednje vreme sve je više onih roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu jer misle da je vakcinacija dece veoma štetna po njih. Kontroverze oko vakcinacije su, reklo bi se, postale učestalije s pojavom takozvanog "svinjskog gripa'', kada je na ljude vršen gotovo medijski pritisak da se vakcinišu, pa se od tada počelo sumnjati u delotvornost ne samo te, nego i svih ostalih vakcina. Sumnja je nastala kada je Svetska zdravstena organizacija, pre par godina preporučila vakcinu protiv gripa koja je bila praktično beskorisna, pa je na kraju i sama SZO morala da povuče svoju preporuku.

U ovom tekstu ću vas upoznati kakva je situacija u Finskoj u vezi sa tim. Na kraju krajeva, o tome ću dati i neko svoje mišljenje, jer je ovaj blog ipak satkan od priča o činjenicama, ali i ličnog utiska.. 

U Srbiji je zakonom propisano 10 vakcina, odnosno 11 vakcina od 1. aprila 2018. One su obavezne i besplatne i dobijaju se po kalendaru vakcinacije. Predviđena je zaštita od tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize (polio), hepatitisa B, malih boginja, zaušaka, rubeole, oboljenja izazvanim Hemofilusom influence tip b, a od 2018. godine i od zapaljenja pluća, uha i sinusa, kao i komplikacija poput meningitisa i sepse.
U Finskoj, odluke o programu vakcinacije donosi Ministarstvo za zdravstvo i socijalna pitanja. Vakcine iz programa, finansiraju se iz budžeta centralne vlade. Svrha nacionalnog programa vakcinacije je da zaštiti ljude, što je više moguće, od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. Zakonom je propisano 11 vakcina, a devojčicama od 11 do 12 godina, se dodatno nudi HPV vakcina protiv raka grlića materice. Sve vakcinacije u okviru nacionalnog programa vakcinacije su besplatne, ali, za razliku od Srbije i dobrovoljne.

Pokrivenost vakcinacijom u Finskoj pod programom vakcinacije je odlična, odnosno, stope vakcinisanja dece u Finskoj su među najvišim u Evropi. Porodice vrlo retko odbijaju vakcinacije u detinjstvu. Vakcine se daju u zdravstvenim klinikama (lastenneuvola) i u školama, nakon pregleda doktora. Svi koji žele da njihovo dete dobije vakcinu koja nije u programu vakcinacije, zakazuju sastanak sa doktorom koji, nakon pregleda može da napiše recept za vakcinu, a medicinska sestra vakciniše  dete. 

Ovih dana treba da se usvoji novi zakon u Finskoj, po kome je vakcinacija obavezna za sve zdravstvene radnike i studente medicine koji imaju kontakte sa pacijentima koji su  ugroženi, i to sa četiri vakcije…protiv malih boginja, velikog kašlja, gripa i varičele. Mnogi lekari su pozdravili ovaj korak, kao meru zaštite, a Dr Taneli Puumalainen, načelnik Odseka za kontrolu infektivnih bolesti i vakcinacije, izjavio je da "specijalisti za zarazne bolesti veoma podržavaju i vide ovo kao dobar način za poboljšanje pokrivenosti vakcinacijom među zdravstvenim radnicima".

Sada ću uporediti plan vakcijanacije u Srbiji i Finskoj...

Vakcinacija odmah po rođenju. (Daje se odmah u porodilištu)

BCG vakcina ( be-se-že), se u Srbiji daje odmah po rođenju ili tokom prve godine života. Štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa.

U Finskoj, BCG vakcina se do 2006 godine davala svim novorođenčadima, a od 2006. godine se daje samo deci do 7 godina koja spadaju u grupu rizika. To su deca, u čijem domaćinstvu živi osoba koja je poreklom iz zemlje gde je velika pojava tuberkuloze, ili osoba koja je obolela od tuberkuloze. Dodatno, vakcina daje se i deci ispod 7 godina, koja u toku godine putuju u zemlju u kojoj je tuberkuloza česta bolest i borave u toj zemlji preko mesec dana. Znači, vakcina protiv tuberkuloze se pruža samo deci koja su pod povišenim rizikom od tuberkuloze, prema indikacijama koje je utvrdio Nacionalni institut za zdravlje i socijalnu zaštitu.

HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze, a po rođenju se daje prva doza.
U Finskoj, samo deci koja zbog životnih okolnosti imaju povećan rizik od dobijanja hepatitisa A ili hepatitisa B, nude se vakcinacije protiv hepatitisa.Nije u sklopu programa  vakcinacije.

HBIG, imunoglobin protiv hepatitisa B, u Srbiji, primaju samo novorođenčad HBsAG+ majki, koje dobijaju četiri doze (0, 1,2 i 12. mesec) .

Vakcinacija u drugom mesecu života

HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze, u drugom mesecu je druga doza
U Srbiji se od 1.aprila 2018. daje i vakcina PCV protiv pneumokoka (štiti od zapaljenja pluća, zapaljenja uha i sinusa, kao i komplikacija poput meningitisa i sepse) koja je dodata na spisak obaveznih vakcina,  prema novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Vakcina se daje u tri doze: bebama kada napune dva meseca, sa razmakom četiri do osam nedelja, a revakcinacija je u drugoj godini.

U Finskoj, samo deci koja zbog životnih okolnosti imaju povećan rizik od dobijanja hepatitisa A ili hepatitisa B, nudi se vakcinacija protiv hepatitisa. Nije u sklopu programa  vakcinacije.

Vakcina protiv rota virusa, prva doza, daje se u Finskoj u drugom mesecu života i u sklopu je programa vakcinacije od 2009 godine, ali nije obavezna. (Ovaj virus odgovoran je za 30% infekcija gastrointestinalnog sistema kod novorođenčadi i male dece. Nema leka koji će savladati ovaj virus, pa se vakcina preporučuje. Od rota virusa najčešće obolevaju deca u dobi od 6 meseci do 5 godina života. Infekcije uzrokovane ovim virusom čest su uzrok hospitalizacije beba jer izazivaju teške prolive i povraćanje uz povišenu temperaturu što sve zajedno vrlo brzo može dovesti do dehidracije (gubitka telesne tečnosti). Vakcina koja stoji na raspolaganju može sprečiti bolest, ili se ona javlja u znatno blažem obliku. U  Finskoj  se  epidemija  rota  virusa  javlja  svake  godine  na  prelazu  zime  u  proleće Ova vakcija je u Finskoj besplatna, preporučena, ali kao što rekoh, nije obavezna. Daje se na usta.

U Srbiji, ova vakcina je registrovana, ali se ne nalaze na listi obaveznih vakcina, pa roditelji moraju sami da je plate, ukoliko žele da zaštite svoju decu od rota virusa. 

Vakcinacija u trećem mesecu života

U Srbiji se daju tri obavezne vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. ( Prva doza)
OPV –  Protiv dečje paralize, (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). ( Prva doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. ( Prva doza).

U Finskoj se u trećem mesecu preporučuju sledeće neobavezne vakcine:

PCV
– Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis), daje se od 2010.godine.
Davanjem ove vakcine sprečavaju se bolesti, sprečavaju se i posledice bolesti, utiče se na racionalnu upotrebu antibiotika (smanjuje se rezistencija na AB, što je rastući svetski problem. Čak 83% pneumokoknih meningitisa se javlja kod dece mlađe od 2 godine, zbog čega je bitno vakcinisati ih u najranijem uzrastu. Populacije sa najvećim rizikom od nastanka pneumokoknog meningitisa su deca mlađa od 2 godine i odrasli stariji od 65 godina.). U Finskoj se daje vakcina u obliku PCV10 koju proizvodi britanska farmaceutska kompanija GlaxoSmithKline, a koja  se koristi u EU

Vakcina protiv rota virusa, druga doza.

DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa ( Prva doza) Danas je difterija, zahvaljući vakcinisanju, retka bolest u zapadnom svetu, a u Finskoj se gotovo  uopšte ne susreće, jer se vakcinisanje stanovništva protiv difterije temeljno sprovodi. Tetanus  je  veoma   retka   bolest   u   Finskoj.   Većina   onih   koje   ova   bolest   pogađa   su  nevakcinisane starije osobe. Daje se od 2005. godine.

IPV –  Protiv dečje paralize. ( Prva doza). Daje se od 2005. godine.
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b ( Prva doza) Daje se od 2005. godine
Pre 1986. godine, kada se počelo sa ispitivanjima Hib - vakcine, u Finskoj je godišnje obolevalo  150 - 200 dece od teških bolesti izazvanih Hib - bakterijom. U većini slučajeva se radilo o meningitisu ili o upali grla. Od svih obolelih od meningitisa umrlo je nekoliko procenata, dok je oko 10% zadobilo  trajne posledice (obično oštećenje sluha). Zahvaljujući sveobuhvatnoj vakcinaciji u Finskoj se  danas beleže samo retki pojedinačni slučajevi teških oboljenja izazvanih ovom bakterijom.
Vakcinacija sa 3,5 meseca života

U Srbiji se daju tri vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. ( Druga doza).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). ( Druga doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b (Druga doza)

U Finskoj  u ovom peridu nema vakcinacija.

Vakcinacija u petom mesecu života

U Srbiji se daju četiri vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Treća doza).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). (Treća doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Treća doza).
HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze: U petom mesecu je treća doza.

U Finskoj se daju pet vakcina

PCV – Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis) – druga doza
Vakcina protiv rota virusa, treća doza
DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Druga doza).
IPV –  Protiv dečje paralize. (Druga doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Druga doza).
Vakcinacija u prvoj godini života


U Finskoj se daju četiri vakcine
PCV – Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis) – treća doza
DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Treća doza).
IPV –  Protiv dečje paralize.  (Treća doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Treća doza).
U Srbiji u ovom periodu nema vakcina..

Vakcinacija nakon prve  godine života

U Srbiji  od 12. -15. meseca života beba dobija MMR vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole. – prva doza.
Od 17.- 24. meseca  DTP – Protiv difterije, tetnusa I velikog kašlja/ pertusisa. (Prva revakcinacija).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine) (Prva revakcinacija). Prva revakcinacija se sprovodi godinu dana nakon treće doze
U Srbiji od 1. marta 2018. revakcina PVC

U Finskoj od 12. – 18. meseca života bebe, od 1982. godine dobijaju MMR vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubeole. – prva doza. U Finskoj se savetuje da je najbolje da se prva doza primi odmah nakon napunjenih godinu dana.

U Finskoj od 6.- 36. meseca, vakcina protiv gripa, jednom godišnje, po potrebi. Reč je o virusu, izazivaču sezonskog gripa, protiv koga se preporučuje vakcinisanje jednom godišnje, posebno za decu pod zdravstvenim rizikom, kojima bi dobijanje gripa pogoršalo osnovnu bolest. Vakcinu protiv sezonskog gripa mogu da prime deca starija od šest meseci. Ova vakcina je uvedena 2007. godine.

Vakcinacija od 18. meseca do 11. godine života

U Finskoj se u ovom periodu vakcinišu deca protiv varičela, poznatijih kao “ovčje boginje”, ali samo ona koja ih nisu preležala. Ova vakcina je uvedena 2017.godine

Vakcinacija u četvrtoj  godini života

U Finskoj DTaP – Protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja/ pertusisa (Prva revakcinacija)
IPV –  Protiv dečje paralize (IPV- inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom) (Prva revakcinacija).

Vakcinacija u šestoj  godini života

U Finskoj, MMR vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole. – revakcinacija.

Vakcinacija u sedmoj  godini života

U Srbiji, pre upisa u prvi razred, prima se tri vakcine.

DT – Protiv difterije i tetanusa- (Druga revakcinacija)i
OPV - Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). (Druga revakcinacija).
MMR vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole. – (Revakcinacija).

Vakcinacija u dvanaestoj godini života

U Srbiji HB/Hepatitis B vakcina  koja se daje deci koja do tada nisu primila ovu vakcinu u tri propisane doze.
U Finskoj, devojčicama od 11. do 12. godine, HPV vakcina protiv raka grlića materice. Vakcina uvedena 2013.godine

Vakcinacija u četrnaestoj godini života
U Srbiji se daju
DT – Protiv difterije i tetanusa- (Treća revakcinacija) u osmom razredu.
OPV - Protiv dečje paralize - (Treća revakcinacija).
U Finskoj
dtap – Protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja/ pertusisa (Druga revakcinacija).

Ono što je mene nateralo na istraživanje dok sam pisala ovaj tekst je to, da sam primetila da postoje razne varijante DTP vakcina. Primetićete da su gore napisane u raznim varijantama…kao DTP, DP, DTap, dtap…DTP je  vakcina protiv D-difterije, T-tetanusa i P- pertusisa, odnosno velikog kašlja.

Velicina slova znači veličinu doze. DTaP je jača doza od dtap…ali ono što me je nateralo da pronađem razliku je to što deca u Srbiji primaju DTP, a deca u Finskoj DTaP. Saznala sam da je razlika u tipu vakcina. DTP je  celoćelijska vakcina ( whole cells), a vakcina DTaP je vakcina acelularna (acellular), pa otuda ono malo slovo “a”. Razlika je u tome što je efikasnost prve  78%, a druge od 71-85%, ali ono bitnije je da se acelularne vakcine češće koriste u razvijenom svetu jer imaju manje neželjenih efekata i prečišćene su.

Acelularna vakcina koristi odabrane antigene patogena pertusis da indukuje imunitet. Zbog toga što koristi manje antigena nego celoćelijske vakcine, smatra se sigurnijom, ali je zato i skuplja. DTP je i u Americi odavno izbačena i zamenjena DTaP vakcinom. Zašto deca u Srbiji primaju DTP? Volela bih da saznam odgovor na to pitanje.

Takođe, primetili ste da se u Srbiji dobija OPV vakcina, a u Finskoj IPV vakcina. Postoje dva tipa vakcine protiv dečije paralize: OPV- oralna ili živa vakcina i IPV inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom. IPV vakcine, odnosno inaktivisane vakcine su mnogo bolje i bezbednije za sva lica koja imaju oslabljen imuni odgovor, odnosno ona koja imaju iz raznih razloga slab imunitet.

Kako se u ovu grupu lica sa oslabljenim imunim odgovorom svrstavaju mala deca i starije osobe kao osetljive grupe, osobe koje su na hemoterapiji, osobe sa autoimunim bolestima, osobe koje uzimaju imunosupresivne lekove, osobe sa reumatoidnim artritisom kao i osobe koje imaju neke generalizovane bolesti koje utiču na smanjenje imunog odgovora, jasno je da su inaktivisane vakcine bolje.

U Finskoj, pored vakcina koje se rutinski nude svoj deci i adolescentima u nacionalnom programu vakcinacije, deci i adolescentima u rizičnim grupama ponuđene su prilagođene vakcine protiv određenih bolesti. One su takođe obuhvaćene nacionalnim programom vakcinacije i besplatne su za primaoce po kliničkoj indikaciji.
To su:
-gore pomenuta BCG vakcina, zatim …
-Od 2010. godine PCV + PPV,deci do 5 godina (pneumokokna konjugatna vakcina i pneumokokna polisaharidna vakcina ).
-Sezonska vakcina protiv gripa.
-TBE vakcina se od početka 2006 daje deci preko 3 godine i to samo onoj koja žive na arhipelagu Åland, koji je naseljen uglavnom Šveđanima, a posebno u oblasti grada  Parainen (Pargas na švedskom), iz razloga jer na ovom arhipelagu ima mnogo krpelja, pa je iz tog razloga, moguće da neko dobije encelofalitis, ako ga potkači zaraženi krpelj. Svako ko je registrovan na Ålandu, ima pravo na tri besplatne doze vakcine. Svaka naredna se plaća. Takođe, pravo na vakcinu ima svako ko namerava da u ovim oblastima, na otvorenom provede više od 4 nedelje.
- Vakcina protiv hepatitisa A i B
- Vakcina  za pacijente nakon transplantacije matičnih ćelija.

Kalendar imunizacije/vakcinacije veoma je sličan u Finskoj i Srbiji, ali je zakonska regulativa različita. U Finskoj je vakcinacija preporučena i dobrovoljna, a u Srbiji zakonom obavezna. Ono što je za sada u Srbiji konfuzno je to, da, zbog nekompatibilnosti, postoji čudna situacija. Naime, ZAKON o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti „Službeni glasnik RS”, br. 15/2016, lepo navodi da je vakcinacija dece obavezna i da nevakcinisana deca ne mogu da se upišu u vrtić i školu, a sa druge strane, prema ZAKONU o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, osnovna škola je obavezna za svu decu ( prema tome i za vakcinisanu i nevakcinisanu). Drugo, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, u članu 25 piše da:” Svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizički i psihički integritet  i  na  bezbednost  njegove  ličnosti,  kao  i  na  uvažavanje  njegovih  moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.”-što bih ja protumačila kao da svako ima pravo da ne vakciniše svoje dete, ako nije ubeđeno u njenu bezbednost, a opet, država preti za neprimanje iste.Hm...

Iako je u  Finskoj, vakcinisanje samo preporučeno, a u Srbiji i obavezno, apsurd je da je veći odziv za vakcinaciju u Finskoj, nego u Srbiji. U Finskoj, Nacionalni institut za zdravlje i socijalni rad vodi nacionalni registar vakcinacije koji omogućava praćenje vakcinacije skoro u realnom vremenu. Podaci se mogu izvući na nacionalnom i regionalnom nivou, za svaku vrstu vakcine posebno, kao i za svaki uzrast. U ovom trenutku, nacionalni registar vakcinacije obuhvata vakcinaciju dace u javnoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Detalji o vakcinisanju se elektronski prenose iz informacionih sistema  o podacima pacijenata u nacionalni registar vakcinacije. U Finskoj se uvek naglašava da su vakcinacije, nakon ishrane i čiste vode, najvažniji element koji utiče na zdravlje širom sveta.

SZO je dala preporuku da se u Americi i Evropi vrši i revakcinacija odraslog stanovništva. Slovenija i Hrvatska uvode obavezu revakcinisanja svih, dok u Švedskoj, Norveškoj i Finskoj vakcinacija nije obavezna, ali morate imati u vidu da u Finskoj i ostalim severnoevropskim zemljama roditelji slušaju savete lekara jer imaju poverenja u zdravstveni sistem.

Ove godine se  u Srbiji preko medija stalno govori o velikom porastu obolelih od malih boginja. Prema sadašnjem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", u Srbiji je obolelo 4360 osoba, od kojih je dvanaestoro preminulo. Vеćinа оbоlеlih оsоbа (95%) је nеvаkcinisаnа. Dana 20. 12.2017. godine, Кlinikа zа infеktivnе i trоpsке bоlеsti u Bеоgrаdu priјаvilа је smrtni ishоd kоd оsоbе uzrаstа 30 gоdinа iz Bеоgrаdа, koја niје bilа vаkcinisаnа.. Tо је bio prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа rеgistrоvаn pоslе 20 gоdinа u Srbiјi.

Zašto se ovo događa i zašto su pojedinci izgubili poverenje u vakcinaciju, a pojedinci čak i stvorili antivakcijacijski pokret?

S tim u vezi, danas bukvalno postoje dva  ''klana '' kada je vakcinacija u pitanju. Onaj koji je ZA, i onaj PROTIV. Preko medija često čujem kako su roditelji koji ne vakcinišu decu, najčešće neobrazovani i neobavešteni, što mislim da nije tako. Naprotiv, skoro uvek su to visoko-obrazovani inteligentni i veoma obavešteni ljudi, ali, veoma često, na žalost, pogrešnim informacijama. Ljudi su intuitivni procenitelji rizika i uvek odmeravaju prednosti i slabosti različitih izbora na osnovu toga koliko će oni, verovatno, doneti korist  ili štetu. Upravo zato, motivisano razmišljanje igra veliku ulogu u tome kako pojedinci reaguju na pretnje njihovim dubokim uverenjima. Motivisano razmišljanje često  pogrešno percepira i ispravne informaacije kako bi se zaštitio sistem verovanja. Ne radi se o inteligenciji ili obrazovanju, već  upravo u tome koliko snažno osoba veruje u nešto. Sve je to ljudski i u redu, ali, mislim da treba verovati nauci, pravoj nauci, dugogodišnjim istraživanjima ljudi koji su živote posvetili nauci.

Paradoksalno je da svi trče kod lekara kada im treba lekarska pomoć, ali je zato selektivno poverenje veoma sveprisutno kada je u pitanju vakcinacija. Ponekad se zaista pitam, odakle pojedinim pevačicama i raznim osobama, toliko smelosti i da pomisle da imaju dovoljno, pa i više znanja od istraživača koji decenijama, u najmodernim istraživačkim centrima proučavaju vakcine. Pa, ne znam, kolika god mi bila želja i motivisanost da verujem u to, jednostavno, ne mogu. Svakako, svi imamo svoje sisteme verovanja i vrednovanja, koje intenzivno čuvamo, ali dezinformacije zaista dovode do stereotipa, a oni dalje do stigmatizacije, što može zaista biti opasno po društvo, a u ovom slučaju za  javno zdravlje u celini. Zato molim roditelje da ne budu isključivi.

Kada sam, onako, čiste glave, otvorenog uma, pogledala linkove dve tri neubedljive fejsbuk stranice koja kruže internetom, a protiv vakcina, zaista sam uvidela da njihovi tekstovi, i samim načinom pisanja navode na smer razmišljanja u koji već i veruju pseudointelektualci ili veliki laici, a koji nema ni jednog dokaza koji je zvanično objavljen nakon opsežnih istraživanja...već su tekstovi u stilu...'' Lekari iz jedne od najboljih bolnica u Mančesteru... ''. To mu dođe kao ono '' Nekada davno u jednoj zemlji''. Zamislite samo koliko je prethodnih godina, Andrew Wakefield, doneo zla svetu, kada je 1998. objavio lažni istraživački rad, koji navodno povezuje MMR vakcinu sa autizmom. Tokom narednih dvanaest godina, iscrpno je proučavana mogućnost veze između MMR i autizma, ali nijedna ugledna relevantna studija nije potvrdila nalaze Wakefielda; naprotiv, nisu našli baš nikakvu vezu između MMR-a i autizma. Uzgred, novinar Brian Deer, koji je radio  na ovom slučaju, potvrdio je i dokumentovao da je razgovarao sa roditeljima dece iz pomenute studije i pronašao dokaze da je Wakefield počinio istraživačku prevaru falsifikovanjem podataka. Nakon te 1998. godine, jedno vreme je u svetu značajno opalo vakcinisanje MMR vakcinom, i nakon mnogo vremena, ipak je vraćeno poverenje u ovu vakcinu, ali je šteta ipak ostala. Ipak, zna se da laž može proputovati pola sveta, dok istina obuje svoje cipele. Wakefield, koji je bio suspendovan, nastavio je i dalje svoju ličnu kampanju, a vrhunac se desio kada je 2016. objavio film VAXXED, koji, iako nalikuje dokumentarcu, nije bio naučno potkovan. Međutim, razum je ipak prevladao, pa je 2017. godine, nastao film, koji je išao u pravcu suprotnom od VAXXED-a. Film " Science Moms", koji je zasnovan na nauci i dokazima, je sinteza mišljenja razumnih majki, koje veruju nauci i bore se protiv kulture zasnovane na strahu, kao i samih relevantnih naučnika i najvećih istraživačkih centara. Film se može peuzati sa  http://www.sciencemomsdoc.com/

Danas imam utisak da je vakcina, ironično, žrtva sopstvenog uspeha, jer su vakcine u istoriji toliko bile delotvorne u smanjivanju bolesti, da roditelji jednostavno nisu upoznati sa potencijalnom ozbiljnošću ovih bolesti i ne prepoznaju ih kao opasnu pretnju. Samo kada se setim onog filma “Variola  Vera”, krv mi se ledi u žilama…srećom, ta bolest je, zahvaljujući vakcini, iskorenjena u ljudskoj populaciji.

Roditelji uvek žele dobro svojoj deci, ali su u strahu jer ne žele da snose rizik  ako nisu sigurni u bezbednost i neškodljivost vakcina. Zato je tu od presudnog značaja pravilna informisanost roditelja kako bi procenili koristi i eventualne rizike. Skoro je, pa i nemoguće, reći da vakcine nemaju neželjene efekte. Naravno da imaju. Vakcine su kao lek, a svaki lek ima i svoje loše strane. Tu je uvek pitanje procene da  li je veća šteta ili korist. Roditelji imaju, ispravno, veliki broj pitanja za pedijatre i ispravno je znati šta se sve nalazi u vakcinama.

Sve naučne studije ipak pokazuju da su vakcine veoma efikasne i bezbedne, uz samo retke, umerene, negativne neželjene efekte koji nisu ni približno tako opasni kao bolest i eventualne posledice bolesti, protiv kojih se vrši vakcinacija. Zahvaljujući ogromnom farmakotehnološkom napretku, vakcine su sve bolje i čistije, pa su i neželjeni efekti veoma retki i blagi. Ozbiljni efekti vakcinacije su zaista izuzetno retki, ali se ipak dešavaju. Zato je važno svakom roditelju detaljno objasniti šta se može desiti. Jer, kada se dese, neželjeni efekti moraju da se evidentiraju i isprate. Svako dete je priča za sebe, i to mora da se poštuje, čak i ako je verovatnoća nastanka neke komplikacije izuzetno mala.

Moje mišljenje o vakcinisanju je da treba da bude na dobrovoljnoj bazi kao u Finskoj, ali tako da se roditeljima najdetaljnije i najiskrenije objasne koristi i eventualne štete od vakcinacije ili nevakcinacije. Da se radi na razvijanju svesti o tome, međutim, pitanje vakcinacije je nešto što zavisi mnogo i od sociokulturoloških uslova sredine, pa se zato ne može dati jedinstvena preporuka o obaveznosti za ceo svet.

Ja svakako nisam anti vakcinista, ali sam svakako za najbolje a ne najjeftinije vakcine, proverene i pročišćene, za edukaciju i pravu informisanost, kao i za pravo na izbor o vakcinaciji a ne na pretnje i kazne.

Kada neka osoba javno napiše da neće da vakciniše dete jer u vakcinama ima žive, javnost se uznemiri. Svakako, nisam hemičar, farmaceut, biohemičar...ali svakako, zdrav razum mi nalaže da razmislim da li je to baš tako i da posumnjam da tu nešto ne štima. Nisam studirala hemiju, nisam studirala ni medicinu, ali učili smo da i isti hemijski elemenat u različitim jedinjenjima reaguje drugačije i dobija različita hemijska svojstva. Učili smo i da razliikujemo ETIL od METIL,  jer verovatno ne biste popili antifriz koji je metil alkohol, ali biste popili vino koje je etil alkohol. Učili smo i da toksičnost zavisi i od doze. Bez vode nema života, ali verovatno znate da postoji i trovanje vodom usled prekomernog unosa vode.Kada pročitam bombastične naslove da "živa iz vakcina ubija decu", prvo se "smrznem" zatim se zamislim i aktivno upotrebim mozak pa kažem sebi da je to prosto nemoguće, a onda pitam svoje prijatelje, profesore, doktore i ostale da me činjenicama ubede da li je to istina ili laž.

Timerosal ili tiomersal je predmet polemisanja svih antivakcinista jer navodno, ne žele da deci ubrizgavaju živu.To je u redu, ali, antivakcinisti treba da znaju, ili da pitaju i saznaju, da se tiomersal, koji u vakcinama služi kao konzervans, pretvara u organizmu u ETIL živu koja je metabolit tiomersala, a ne u METIL živu koja je znatno toksičnija, a stalno je svi jedemo u tunjevini, gde se još i zna da se akumulira u telu. Iz tog razloga se tunjevina i ne savetuje trudnicama i maloj deci. ETIL živa je u minimalnoj netoksičnoj dozi u vakcinama i brzo se eliminiše iz tela. Ipak, zbog bojazni roditelja, danas se tiomersal u Evropi, sve češće izbacuje iz upotrebe u vakcinama, iako ni do sada nije bilo mesta panici, ali u redu.

Za kraj, dovoljno je samo da kažem da sam ja svoju decu vakcinisala, i da i danas, posle 27 godina od rođenja prvog deteta, smatram da sam ispravno postupila.

Uopšte, u Skandinaviji se generalno vakciniše veliki broj dece, i bez postojanja zakona, pretnji i kazni, i još uvek se uspešno  štite kolektivnim imunitetom i oni koji nisu vakcinisani. To je zaista tako i zbog izuzetne informisanosti, veoma odgovornog stanovništva ali i onog najbitnijeg...zbog toga jer od malena razvijaju kritičko mišljenje, koje je i jedan od glavnih razloga što im je obrazovanje najbolje. Uče se da misle. Mada, iako su naučna dostignuća  danas nadmašila duhovna dostignuća, ipak pored superiornih navođenih raketa, još uvek imamo i zalutale ljude koji ne žele da se potrude da nauče načine kako  da proveravaju lako dostupne, informacije.


1 Komentari / Kommentit:

Sve u svemu, mozda je i to jedan od razloga sto roditelji ovde nece vakcine. Ipak daju losije vakcine nego u civilizovanom svetu. Nada.
PS. Blog sam nedavno otkrila i odlican je.

Post a Comment