Aug 14, 2018

Vrelo finsko leto

Leto mi je, posebno zbog temperature vazduha, milije u Finskoj nego u Srbiji. Ja jednostavno ne podnosim toplotu i vrelinu, a moj prag tolerancije na toplotu je za plakanje. U Srbiji ponekad, zbog temperature tokom leta imam osećaj kao da sam u kalifornijskoj Dolini smrti. Finska mi je zato uvek bila idealna zbog pristojnih letnjih 25 stepeni i fenomena ponoćnog sunca, i uvek sam govorila da će ljudi iz svih krajeva sveta, tokom leta zbog sve nepodnošljivijih toplota, sve više ići na more u polarne krajeve, što se negde i pokazuje jer Finsku tokom leta posećuje sve više i više turista…ali, avaj…

Rovaniemi 2018. Foto/Pekka Niinivaara
Ovo leto nije kao svako drugo leto. Ovo finsko leto je bilo sve, samo ne ono prepoznatljivo lepo finsko leto sa divnom prijatnim temperaturama.

Pre nekoliko nedelja severnu hemisferu je zahvatio toplotni talas koji, kako naučnici ističu, odgovara ranije predstavljenom modelu klimatskih promena. Istraživači su ispitivali klimatske modele i zaključili da visoke temperature zabeležene u Finskoj, Danskoj, Norveškoj i Švedskoj odgovaraju tom modelu klimatskih promena.

U Finskoj se ovog jula održalo Prvenstvo sveta u atletici za starije juniore, kao i Evropsko prvenstvo u fudbalu do 19 godina (U19). Dok sam pratila utakmice svih 8 plasiranih reprezentacija (Turska, Italija, Francuska, Norveška, Portugalija, Finska, Engleska i Ukrajina), koje su se igrale u gradovima Vaasa i Seinäjoki, pri temperaturama (nenormalnih za Finsku i Norvešku) od 33 stepeni C, čak je i komentator komentrisao kako Finci i Norvežani  trče “kao babe”, jer nisu navikli, za razliku od južnjaka, na ovakve temperature vazduha. I zaista, kad god bi snimatelj zumirao neke severnjačke igrače, svi su bili crveni, znojavi i skroz zajapureni već i u prvim minutima utakmice, što mi je bilo simpatično i smešno. Naravno, veoma rano su ove reprezentaacije i ispale, dok je prvak postala Portugalija. Naravno da nisu ispale samo zbog nepodnošenja toplote, ali verujem i sigurna sam da im je to bio veoma, veoma otežavajući faktor. 


Ljudi se u određenoj meri prilagođavaju svojoj klimi. "Udobna zona" temperature je različita za život u različitim klimatskim uslovima. Fincima je, prema sveobuhvatnom svetskom istraživanju, najudobnije kada je prosečna dnevna temperatura oko 14 stepeni Celzijusa. Finci su znatno bolje adaptirali na hladno nego, na primer, južni Evropljane. Finska je specifična i zato jer smrtnost zbog temperature u Finskoj ide na stranu toplijeg. Naime, rast od desetak stepeni temperature, od one  na koju su navikli je mnogo rizičniji za zdraavlje Finaca od desetak stepeni niže temperature. Kako je u Finskoj neki prosek raspona temperature tokom godine od -25 do + 25, Finci će na -35 odlično funkcionisati, ali će zato na + 35 mnogima pozliti od vreline, posebno hroničnim bolesnicima, deci i starima.



U Finskoj, kriterijumi za toplotna upozorenja isti su u celoj Finskoj, ali kriterijumi za hladna upozorenja  su strožiji na severu nego na jugu. U slučaju mraza, razlike između kriterijuma sever-jug su izabrane na klimatskim osnovama. 


Ono što je veoma zanimljivo, a vezano za temperaturne meteo alarme, ako upoređujemo recimo Srbiju i region, sa Finskom, treba reći da se oni veoma razlikuju. Ako  se zna da postoje 4 nivoa meteo-alarma, zeleni, žuti, narandžasti i crveni, oni nisu svuda isti, zbog različitog percipiranja opasnosti u različitim zemljama. Uopšteno, svuda u svetu, zelena zona je zanemarljiva, jer je sve pod kontrolom, žuta - i dalje je sve normalno, ali vreme može biti potencijalno opasno, jer, iako su prognozirane  vremenske pojave uobičajene, potreban je oprez ako se planiraju aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku. Narandžasta je već znak da su vremenske prilike opasne, kada su prognozirane opasne vremenske pojave takvog  inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Crveni meteo-alarm može izazvati velike materijalne štete i ozbiljno ugroziti bezbednost ljudi i životinja. 

Ovi alarmi se redovno izdaju i tokom zime i tokom leta, U Srbiji je recimo crveni meteo- alarm tek preko 34 stepena, a u Finskoj već sa 28 stepeni, dok je u Finskoj narandžasti meteo-alarm već sa 24 stepena, a žuti već sa 20 stepeni.  Zimski temperaturni meteo-alarmi su  veoma zanimljivi u Finskoj, jer se oni dele na tri regiona. Naime, u južnoj Finskoj gde je i glavni grad Helsinki, kada su u pitanju zimske temperature, sve do – 20 je normalno, temperature ispod -20  tek žuti meteo alarm, ispod -30 je narandžasti i ispod -35 je crveni.  U srednjem delu Finske, sve do – 25 je normalno, temperature ispod -25  tek žuti meteo alarm, ispod -35 je narandžasti i ispod -40 je crveni.  U mom severnom delu, u Laponiji, sve do – 30 je normalno, temperature ispod -30  tek žuti meteo alarm, ispod -40 je narandžasti i ispod -45 je crveni.  U Srbiji je verovatno sve preko -10 stepeni već crveni meteo –alarm, kada ljude tada jedva možete i videti na ulici. 

U Evropi se dešava paradoks da je u delovima Evrope bez Skandinavije, veća smrtnost od smrzavanja nego na krajnjem severu kod polarnog kruga. To je sve zbog severnjačke adaptiranosti na hladnoću.  Moj dobar prijatelj Finac je pre 15 dana bio u Hrvatskoj na moru, i ako izuzmemo svu lepotu  hrvatskog primorja, bilo mu je užasno zbog, za njegov pojam, nesnosne toplote. Kako se telo adaptira na toplotu za dve nedelje, to ide u prilog tome da mu ni desetog, poslednjeg  dana na Jadranu, nije bilo ništa bolje. Libancu ili Irancu bi na 33 stepena bilo možda i hladnjikavo, dok bi u Finskoj sigurno doživeli kliničku smrt…šalim se ja malo.

Kada pogledam ove meteo-alarme u Finskoj i Srbiji, gde je u Finskoj, pri temperature od 24 stepeni C, već narandžasti meteo-alarm, koji po definiciji može biti opasan po ljude i životinje, to znači da su mladi fudbaleri, nadljudskim naporom, trčali po terenu na 33 stepena koji je za 5 stepeni već duboko u crvenom alarmu po finskom merenju. To je recimo slično kao kada Srbi igraju fudbal u pustinji na 45  stepeni.

Kada su vrućine u Srbiji, lekari preko medija savetuju hidrataciju i da se ne izlazi u najtoplijem delu dana. U Finskoj najčešće, pored hidratacije, govore i da se za vreme vrućina  izbegava hrana puna proteina, kafa, slatki napici i alkohol. U Finskoj se u letnjem periodu, zbog svih Finaca koji hrle u svoje vikendice na jezeru (a to radi 90 posto Finaca), dobijaju i upozorenja o  konzumiranju ribe. Naime, kako je u celom svetu živa sveprisutna u vodama, kumulativni efekat unošenja žive, nije dobar za zdravlje, pa se tako u Finskoj naglašava sledeće: Savetodavni odbor za državnu ishranu preporučuje da se riba jede najmanje dva puta nedeljno kako bi se obezbedilo dovoljno vitamina D i omega-3 masnih kiselina, međutim, Finski organ za bezbednost hrane Evira je dao neke izuzetke od opštih preporuka za ribu. Dioksini i PCB se akumuliraju u masnoj ribi u Baltičkom moru. Zbog toga bi, posebno, deca, mladi i trudnice trebalo da jedu haringe i  losose  ulovljene u Baltičkom moru samo 1-2 puta mesečno. 
 
Kada je u pitanju UV zračenje, u Finskoj je takvo zračenje  znatno slabije nego recimo na jugu Evrope. Dok je u Srbiji pri sunčanom letnjem danu UV index često i 10, u Finskoj retko pređe 5, i to na jugu Finske.

Ono po čemu će Finci pamtiti ovo leto je letnja vrelina  koju do sada nisu iskusili. Rovaniemi, koji ima subartičku klimu, i gde je prosečna letnja temperature prijatnih 16 °C, ove godine se  susreo sa  toplotnim rekordom, koji nikada nije zabeležen u istoriji ovog grada. Naime, 18. jula 2018, u Rovaniemiju je bilo rekordnih 32.2°C. Ljudi i životinje nisu mogli da izdrže ovu, za njih nepodnošljivu temperaturu, pa su i jedni i drugi spas potražili u rekama. U Rovaniemiju skoro i da ne postoje klima uređaji, jer im hlađenje u ovom delu sveta i nije neophodno, pa je zato  ovo za njih bilo kao kuvanje u paklenom loncu. 




Svi svetski mediji su objavili da je poznati lanac supermarketa u Finskoj, (K-supermarketPohjois-Haagan), čak pozvao 100 kupaca da noć provedu u njihovoj klimatizovanoj radnji u Helsinkiju. Bilo im je veoma lepo i zabavno. U Finskoj je zaista sve moguće. 








5 Komentari / Kommentit:

Evo i mojih utisaka o ovom ljetu u Finskoj.
Bukvalno mi je bilo mnogo toplije gore (u Helsnikiju) nego što je u Crnoj Gori! Ali stvarno!
Dok se ođe, uvece, moram pokriti, gore sam 15 dana umirala od vrućine. Što zbog nedostatka klima uređaja, što usled nedostatka vjetra. A isto su mi pričali i ljudi koji žive gore, da ne pamte ovakvo ljeto. A ja pošla da se "rashladim" :)
Međutim, kao i uvijek, ništa nije moglo pokvarit utisak savršene Finske :)
Veliki pozdrav i poljubac od Ane :) :*

Upravo tako draga Ana...Zato sam ja sa porodicom u jednoj planinskoj zemlji Ex-Yu, na 1950 m nadmorske visine. Ovde se sada bolje spava nego u Finskoj, a priroda takodje prelepa. Ljubim te i pozdraljam.

Super text , na prvi momenat pomislio sam da je prva slika sa plaze slikana na Strandu u Novom Sadu , most je gotovo isti kao most Slobode :D
Uskoro se selim sa zenom u Finsku , tacnije u Levi u Laponiji gde cemo raditi celu sezonu.
Naisao sam na tvoj blog i hvala puno na korisnim savetima i infomacijama vezanim za Finsku .

Zokinho, da ovaj most mozda i lici na novosadski, ali irvasi su tu cist visak. :)
Uzivajte u Leviju, to je prelep gradic.

Jedinstveno. Žao mi je što sam tek sada (2021) "otkrio" Vaš blog. Bravo.

Post a Comment