Buđenje ranog proleća

Ako zastava Finske simbolizuje sneg i jezera, definitivno bi nacionalna zastava tokom proleća morala biti drugačija. U najmanju ruku, zeleno – plava.

Zemlja u kojoj su se isprepletala jezera, zeleni pašnjaci, ostrva i šume, u proleće dobija novu auru, koja harmonično povezuje carstvo tišine i moderan bučni ritam malih gradova, rasturenih po tom beskrajnom prostranstvu. Finci su toliko povezani sa prirodom, da čak i nazivi  meseca u godini, imaju  imena koja ih slikovito opisuju. Tako se mesec oktobar zove  lokakuu, odnosno, u prevodu, mesec blata, jer je to mesec koji najmanje vole i koji povezuju samo sa blatom, kog' ima u izobilju, izvan asfalta, kada počnu nesnosne duge, dosadne, jesenje kiše. Da nema prirodnog fenomena poznatog za finsku jesen, takozvanu Rusku, kada čitava šumska prostranstva  dobijaju jarko crveno-narandžastu boju, oni bi najradije prespavali jesen. Kada  dođe februar, ili, kako bi Finci rekli ,, helmikuu”, što znači  mesec srebrnih perli, prvi sunčevi zraci obasjavaju sneg, pa cela Finska svetluca, kao na nekim slikama iz bajki…ali

  

…najdramatičniji i najlepši obrt u prirodi, dešava se početkom aprila, kada bukvalno preko noći, bukne zelenilo na zemlji i drveću. Taj ,,brzo zeleneći” fenomen se ne dešava u ostalim delovima Evrope. U Finskoj, kao da i samoj prirodi bude dosta preduge zime, pa u par dana sve ozeleni….i drveće, i žbunje, voćke, trava...sve. U srednjem i južnom delu zemlje sve je u zelenom ogrtaču, dok je u martu i aprilu  sever, odnosno Laponija, nejlepša i najposećenija turistima iz celog sveta, jer sneg tada blista pod obiljem sunčeve svetlosti.

Sneg i zelenilo, pomislićete? Da, proleće prvo stiže na jugu, a posle nekih sedam nedelja i na krajnji sever zemlje. I kao što led napušta reke i jezera u aprilu, na severu se to dešava sredinom maja. Ono što još odlikuje čarobno  finsko proleće  je i to što gotovo da tada i ne padaju kiše, jer je atmosfera  veoma suva  posle duge hladne zime

Pyhä-Häkki nacionalni park

Hauho

 Sama pomisao da je stiglo proleće,  veoma utiče na raspoloženje Finaca. Sve je puno zelenila, cveća. Tamna i  topla odeća polako odlaze na tavan, pa polako šareni i cvetni  Marimekko dezeni dolaze u prvi plan. Ono što strance najviše začudi je, kada vide kako Finci krase javne prostore svojim sadnicama, kao da je njihovo, jer svi osećaju odgovornost za prirodu i vole mnogo cveće, muskarci i žene podjednako, a kako i ne bi, kada toliko meseci čekaju  da uživaju u sunčanim danima, kako bi  provodili više vremena napolju nego unutra.

Helsinki

 Proleće je i prepuno praznika. Uskrs (Pääsiäispäivä), Spasenje Isusovo (Helatorstai ), Duhovi (Helluntai), 1.Maj, koji se slavi kao nadovezivanje na praznik Vappu, koji se slavi u noći između 30. aprila i 1. maja, a koji je ustvari veliki studentski festival, ili Dan studenata.Tada se organizuju žurke u celoj zemlji, Inače Vappu se slavi kao Valpurgina noć, u čast svetice Sv. Walburga, i slavi se u Finskoj, Švedskoj, Estoniji i Nemačkoj. Kraj proleća i početak leta, obeležava se velikim praznikom Ivanjdan /Dan finske zastave  (Juhannuspäivä / Suomen lipun päivä )

Koivukuja

Leuku

 Još da dodam nešto o osobenosti finskog proleća. Postoji jedan cvet koji je nacionalni cvet Finske, a to je đurđevak. On naročito uspeva upravo tu, u hladnim predelima, i cveta tokom čitavog proleća. Ima lep, intezivan i umirujuć miris, pa sve mlade koje se tradicionalno venčavaju u doba kada on cveta, obavezno  imaju bidermajer upravo od buketa đurđevka. Smatra se da ovaj cvet ima takav oblik jer su to suze Bogorodice na raspeću Isusovom.

Markice za pisma