Pravoslavni Uskrs i farbanje jaja salvetama

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, a u nedelju prvog maja i Uskrs. U Finskoj živi dosta pravoslavnih hrišćana, posebno u Kareliji, a o tome sam pisala u ovom tekstu.

Danas sam se malo igrala salvetama i jajima i napravila neke svoje kreacije. Ovo je inače i najzdraviji način šaranja jaja, ako izuzmemo one stare bakine tehnike bojenja jaja ljuskom luka ili orahom. Postupak je lak, ali je potrebno biti veoma pažljiv pri radu jer su mokre salvete veoma sklone cepanju.

Ja sam ovom tehnikom ukrasila 17 jaja i za to mi je bilo potrebno:

17  kuvanih jaja.

17 delova salveta veličine u zavisnosti od krupnoće jaja, ali orijentaciono, širine onoliko koliki je obim jaja i dužine kolika je visina jaja, plus još po 1 cm više i gore i dole.

1 belance koje služi kao lepak.

Postupak:

Kada se jaja skuvaju i prohlade, uzeti jedno jaje i kuhinjskom silikonskom četkicom ga u tankom sloju premazati belancetom. 

Zatim uzeti deo salvete ( odnosno samo prvi šareni sloj troslojne salvete) i polako ga obmotati oko jajeta, dok se belance koje služi kao lepak, ne osuši. Zbog lakšeg prijanjanja salvete na vrhu i dnu jaja, napravite izreze na salveti kao što sam ih napravila ja, (videti na slici ispod).

Dok namotavate salvetu oko jaja, mažite je ponovo belancetom dok lepo ne navučete salvetu preko celog jaja. Nakon toga, jaje stavite na pamučnu krpu i uvaljajte ga kako bi višak belanceta ostao na krpi. Jaje se zatim ostavi da se osuši ( oko 30 min) i spremno je da ga stavite u korpicu da čeka nedelju i Uskrs. 

Napomena:

Lepša su jaja koja su obmotana salvetama koje imaju sitne detalje. Sa pojedinih salveta izrežite deo koji ima najlepši ornament i zalepite na jaja. Ako imate dete koje navija za neki fudbalski klub i imate salvetu sa grbom tog kluba, možete izrezati samo taj deo i zalepiti belancetom za jaje...ali u tom slučaju nećete mazati celo jaje već samo taj jedan deo.

Inače, do sada sam svake godine isprobavala različite tehnike šaranja jaja, a ovu tehniku sam prvi put probala. Moji ukućani su oduševljeni. Za prvi put, odlična su...

...a svima vama, želim da u sreći, zdravlju i ljubavi, u krugu ljudi koje volite, dočekate i proslavite Uskrs.

Read More

Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!

Danas je pravoslavni Uskrs (Vaskrs). jedan od najlepših i najradosnijih praznika.  Pre dva dana bio je Veliki petak, dan kada se farbaju jaja, dan kada se završava Vaskršnji post i hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanja Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta.

Kristus nousi kuolleista! Totisesti nousi!...tako danas pravoslavni Finci otpozdravljaju jedni druge, a to u prevodu znači Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese! Iako je Finska, država sa stanovništvom pretežno protestantske vere (70%), ostalih 30% zauzima pravoslavna i rimokatolička vera. Finska pravoslavna crkva je druga zvanična crkva u Finskoj pored Evangelističke luteranske finske crkve i veoma je poštovana od strane ostalih Finaca.

Veliki petak je dan kada većina ljudi posti...i to, većina samo na taj dan. Sigurno je da je post dobar, okrepljujuć za telo i dušu, ali post je sigurno mnogo više od pukog uzdržavanja od određene hrane. Treba uvek postiti od zla, laži, zlih misli, nepravde, površnosti...treba postiti od nezadovoljstva i otvoiti oči, um i dušu za sve ono dobro što nas okružuje, treba postiti od gorčine i biti zahvalan za ono što imamo, treba postiti od oholosti i otkrivati vrednost ljudi koji nas okružuju...postiti od nepotrebnih reči i osvetoljubivosti, postiti od zavisti i radovati se tuđoj radosti, postiti od škrtosti i otvoriti se za ljude koji imaju manje od nas...

Vaskrs znači početak, a ta reč meni intimno mnogo znači. Vaskrs je vera, vera u trenutak  i večnost, a ne u trajanje. Slavim oba Uskrsa (Vaskrsa), i oba su mi bitna i oboma se uvek iskreno radujem. Uživam u šaranju i oslikavanju jaja, koja uvek poklanjam prijateljima i dragim osobama. Uživam u bogatoj trpezi, u prolećnom cveću na stolu, prazničnom porodičnom okupljanju...

„Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti" (ep. Nikolaj Velimirović)

 

U Finskoj tradicionalno jedemo uskršnji delikates zvani Mämmi. On je dosta oporog ukusa, ali ga Finci rado jedu na ovaj dan. Izgledom podseća na gustu tamnu kašu, dok zlobnici kažu da liči na izmet. Pravi se od raženog brašna, vode, malo soli i tamne melase. Peče se u rerni i ustvari je to pečena ražena kaša. Ponekad se dodaje i veoma malo narandžine kore ( od specijalne gorke narandže, koju ja ne dodajem jer ova narandža ima i mnoga neželjena dejstva), a sama kaša se služi sa mlekom, slatkom pavlakom ili prelivom od vanile...postoji mnogo varijanti. Tradicionalno se služi u korpicama od brezove kore, ali se jede i iz tanjira. U finskim prodavnicama, danas se prodaje i gotov Mämmi u kutijama, ali je domaći neuporedivo lepši.

Moj recept za Mämmi:

Staviti na šporet da na tihoj vatri provri 1 litar vode, pola šolje tamne melase i pola kašičice soli. Kada provri, u to se brzo doda četvrtina od  potrebnog raženog brašna ( a ukupno je potrebna 1 šolja ovog brašna) i zatim se skloni sa vatre. Posle deset minuta se umuti i preostalo brašno. Zatim se ova smesa sipa u podmazan pleh i peče na 125 stepeni oko 2,5 do 3 sata. Servira se u zašećerenom mleku, slatkoj pavlaci ili kremi od vanile.

Danas sam došla ovde samo da bih vam poželela da lepo i u radosti provedete ovaj veliki praznik, dan vaskrsa Hristovog.

Vaša Tarja

Lepe lale danas u mom domu...

Ostali tekstovi o Uskrsu u Finskoj:

http://mojafinska.blogspot.com/2012/04/pravoslavni-uskrs-u-finskoj.html

http://mojafinska.blogspot.com/2014/04/hyvaa-paasiaista-srecan-uskrs.html

http://mojafinska.blogspot.com/2012/04/veliki-petak-u-finskoj.html

Read More

Pravoslavna vera u Finskoj

Pravoslavna vera se može smatrati najranijim oblikom hrišćanstva koji je dospeo u Finsku, da bi se kasnije proširila do južne Finske i do naroda Karelije oko jezera Ladoga. Širenju i prihvatanju pravoslavne vere u istočnoj Finskoj, doprinelo je i osnivanje manastira na ostrvima jezera Ladoga.

Uspenska Saborna crkva

Glavni među ovim manastirima bio je Valamo, koga su, kako se smatra, osnovali monah Sergije i njegov mladi pomoćnik Herman. Drugi vazan manastir bio je Konevitsa koji je osnovao Arsenije, krajem 14. veka. Misionarskom revnošću manastira na jezeru Ladoga, Pravoslavna crkva je stekla uporište u istočnoj Finskoj i Kareliji. Crkve su građene u selima, a nekoliko malih manastira u divljini bilo je osnovano bukvalno u nedođiji. U 16. veku, Pravoslavna crkva stogla je i do Arktičkog  okeana osnivanjem manastira Petsamo.

Manastir Konevitsa

Zapadne delove Karelije preuzela je Švedska u ratovima između  Švedske i Rusije, krajem 16. i početkom 17. veka. Puritanska Luteranska Crkva Švedske vršila je pritisak na pravoslavno stanovništvo koje je živelo blizu istočne granice i u to vreme, mnogi stanovnici Karelije – pravoslavci, preselili su se u centralnu Rusiju. Rusija je potpuno povratila kontrolu nad jezerom Ladoga početkom 18. veka, a 1809. cela Finska je postala deo Ruskog Carstva kao autonomno Veliko Vojvodstvo. To je označilo početak perioda snažnog razvoja za manastire na jezeru Ladoga.

Uspenska Saborna crkva - enterijer

Administrativno, Pravoslavna Crkva u Finskoj je prvo spadala pod nadležnost Arhiepiskopa Novogoroda, ali kada je Finsku anektirala Rusija, zemlja je pripojena eparhiji Sankt Peterburga. Krajem 18. veka i sredinom 19. veka, Ruska Crkva je počela  da ulaže u obrazovanje pravoslavnog stanovništva u pograničnim regionima i udaljenim krajevima. Sveti Sinod je doneo Dekret da služba u finskim  parohijama treba da se održava na finskom jeziku i da sveštenici raspoređeni u finske parohije moraju da znaju finski jezik. Osnivanje eparhije Viipuri 1892. bio je veliki napredak za Pravoslavnu Crkvu Finske.

Uspenska Saborna crkva i okolina

Sa ruskom Revolucijom  iz 1917. Finska je postala nezavisna, a administrativne veze sa Ruskom Crkvom su prekinute. Tada je postojala potreba da se Pravoslavna Crkva Finske reorganizuje. Vlada je imenovala komisiju koja je razmatrala položaj Crkve, i komisija je podnela predlog koji je Senat doneo kao Dekret u Pravoslavnoj Crkvi Finske 1918. godine. Ovim Dekretom je uzdignuta Pravoslavna Crkva i stavljena u ravnopravni položaj sa Luteranskom Crkvom, kao druga nacionalna crkva. Tihon, Patrijarh moskovski, potvrdio je autonomiju Pravoslavne Crkve Finske 1921. godine a dve godine kasnije 1923. Dekretom tomos, ova Crkva preneta je u Ekumensku Patrijaršiju Carigrada i Crkvi je dat visok nivo nezavisnosti u unutrašnjim pitanjima. Po sticanju autonomsnog statusa, Crkva je odredila da se njene službe i zvanični poslovi obavljaju na finskom jeziku.Sedište Arhiepiskopa je premešteno iz mesta Viipuri u mesto Sortavala.

Drugi svetski rat je pretvorio Pravoslavnu Crkvu Finske u crkvu raseljnih lica. Posle Zimskog rata, Finska je bila obavezna da preda mesto Sortavala i celu Ladošku Kareliju Sovjetskom Savezu. Tada je Crkva izgubila 90 % svoje autonomije a 70 % njenih članova je moralo da bude raseljeno iz svojih domova. Pravoslavno stanovništvo postalo je rasejano po čitavoj Finskoj.

Uspenska Saborna crkva

Finska vlada je tada olakšala nevolje Pravoslavne Crkve donošenjem Akta o obnovi, po kome su osnovane nove parohije, kako bi se zamenile one koje su izgubljene  u Kareliji. Tada su 50.– ih  i 60.- ih godina  godina izgrađene nove brojne crkve, parohijski domovi i groblja za nove pravoslavne parohije o trošku vlade. Crkva je ponovo našla stabilnost.

Pod Arhiepiskopom Paavalijem i njegovim naslednikom Arhiepiskopom Johanesom, Crkva je uspostavila međunarodne veze u pravoslavnom svetu i tada je priznata kao deo finskog društva i njegove duhovne kulture. 2001. Mitropolit Leo je izabran za Arhiepiskopa Karelije i Cele Finske, nastavljajući put koji su zacrtali njegovi prethodnici.

Uspenska Saborna crkva

Danas ova Crkva ima visok nivo nezavisnosti u unutrašnjim pitanjima i ima slobodu da organizuje svoje poslove u  okvirima zakona koji važe u Finskoj, pod uslovom da tako organizovani poslovi nisu u suprotnosti sa prihvaćenom pravoslavnom tradicijom.

Uspenska Saborna crkva - Helsinki

Vrhunsko telo Crkve je Sinod koji  obuhvata i sveštenike i svetovna lica. Episkopi su članovi Sinoda po službenoj dužnosti. Skupština Episkopa mora da odobri svaku odluku koju donese Sinod  u pogledu duhovnog života ili kanona Crkve.

Pravoslavna Crkva Finske ima članove u celoj zemlji sa oko 70000 ljudi a članstvo neprekidno raste.

Administrativno, Crkva je podeljena na tri eparhije: Kareliju, Helsinki i Oulu. Episkop Karelije je Arhiepiskop, ostali episkopi imaju titulu Mitropolita. Sedište Arhiepiskopa je u mestu Kuopio, gde se takođe nalazi i centralna administracija Crkve.

Novi Valamo

Novi Valamo

Eparhije su dalje podeljene na 25 parohija, a sve one imaju  glavnu crkvu i određen broj ostalih crkava, kapela ili tsasounas gde se održavaju službe. Ukupno ima oko 150 crkava i tsasounas. U Finskoj postoji jedan muški i jedan ženski pravoslavni manastir. Službe se uglavnom održavaju na finskom, a negde i na crkveno slovenskom, grčkom ili švedskom. Internacionalizacija je dovela do toga da se u većim gradovima služba obavlja i na engleskom i estonskom jeziku. Parohija Laponije održava službe i na sami jeziku.

Dve najveće pravoslavne svetinje u Finskoj, po svom značaju, a prva i po veličini su Uspenska Saborna crkva  u Helsinkiju i manastir Valamo u mestu Heinävesi. O njima ću uskoro pisati, a sada ću vas samo ukratko upoznati sa jednom od njih.

Uspenska Saborna crkva u Helsinkiju je najveća pravoslavna crkva u ovom delu Evrope. Zovu je i katedrala Uspenski.Ova crkva je posvećena uspenju presvete Bogorodice. Izgleda fantastično i zadivljuje prolaznike svojom grandioznošću, crvenom opekom i svojim vizantijsko ruskom stilom. Izgrađena je 1868. godine po projektu petrogradskog arhitekte Gornostajeva. Iako spolja naprosto ima magičnu lepotu, unutrašnjost je još lepša, ukrašena mnogobrojnim ikonama o kojoj vam o svakoj pričaju ljubazni vodiči. Ja sam posebno bila  oduševljena ikonom Bogorodice Kazanjski koja se nalazila tu  do 2010. godine dok nije ukradena,  koja je bila remek delo ruskog ikonopisanja.

Read More

Pravoslavni Uskrs u Finskoj

Iako je Finska, država sa stanovništvom pretežno protestantske vere (70%), ostalih 30% zauzima pravoslavna i rimokatolička vera. Finska pravoslavna crkva je druga zvanična crkva u Finskoj pored Evangelističke luteranske finske crkve i veoma je poštovana od strane ostalih Finaca.

 
Finska je sekularna država, odnosno religiozno samoopredeljenje je u potpunosti odvojeno od sekularne javne sfere. Versko opredeljenje je pitanje ličnog izbora ali je sloboda religije zakonom regulisana. Finska država jasno podržava racionalizam, princip liberalne demokratije i pogled na svet izvan univerzuma hrišćanstva, ali zato istovremeno  pruža vernicima svu slobodu veroispovesti, običaja i praznovanja.

 
Finska pravoslavna crkva (fin. Suomen ortodoksinen kirkko) je autonomna crkva koja se oformila 1918. kao nezavisna crkva od Moskovske patrijaršije, a 1923. carigradski patrijarh Meletije IV daje joj rang autonomne arhiepiskopije pod njegovom jurisdikcijom. Crkva ima oko 60 hiljada parohijana, a na čelu crkve se nalazi arhiepiskop karelski i sve Finske Lav (Leo Makkonen), rođen u Pielavesi u istočnoj Finskoj, 4. juna 1948.

 
Najvažniji pravoslavni duhovni centri u Finskoj, nalaze se na jugu, oko Helsinkija, i oko grada Joensu, na istoku, gde se nalazi i Pravoslavni Teološki fakultet. To su ujedno mesta gde živi većina pravoslavnog stanovništva, a tu su i najvažniji duhovni centri Manastir Novi Valaam i ženski Manastir Lintula u blizini Joensua.

 
Iako u Finskoj postoji dosta pravoslavnih crkava i hramova, u mestima gde ih nema, luterani dozvoljavaju služenje Svete Liturgije u njihovim hramovima, što dosta govori o poštovanju ljudi svih vera.

 
Za vreme pravoslavnog uskrsa u Finskoj, mnogo luterana prisustvuje Uskršnoj noći u pravoslavnim crkvama,  zajedno sa znatiželjnim turistima  i pravoslavnim vernicima.

 
Na Veliku subotu uveče, uzbuđenje u crkvi  je sve veće, a kulminira u ponoć kada se simbolizuje vreme kada se Isus "digao iz mrtvih". Obred počinje u mraku, gde svi u crkvi drže neupaljene sveće. Sveštenik zatim osvetljava njegovu sveću sa oltarnog plamena i prenosi svetlost sveće na sledeću osobu, koja će je preneti na drugu, dok su sve sveće u crkvi ne upale. Zatim sa krstom ide prema izlaznim vratima, vernici ga slede, a dok zvona zvone, pevaju pesmu o srećnom trenutku kada je Isus Vaskrsao. 

 
"Sinun ylösnousemistasi Kristus Vapahtaja, enkelit veisuin ylistävät taivaissa, tee meidätkin maan päällä otolliseksi, Sinua puhtain sydämin ylistämään."

 
Ljudi tada pozdravljaju jedni druge, ljubljenjem tri puta u obraze, govoreći: "Kristus nousi kuolleista!" i odgovarajući : "Totisesti nousi ! "....ili  u prevodu "Hristos Voskrese!, Vaistinu Voskrese !"

Hrišćanske crkve zapada, Uskrs su prslavile pre nedelju dana. dok crkve istoka Uskrs obeležavaju danas  15. aprila. Dok je razmak između jednog i drugog Uskrsa ove godine "samo" nedelju dana, iduće godine će biti 36 dana, pa će hrišcanske crkve zapada Uskrs slaviti 31. marta, a "istočne" 5. maja. Međutim, 2014. godine sve crkve će Uskrs slaviti istog datuma, 20. aprila, što će se dogoditi i 2017, 2025. i 2028. 

Pravoslavna crkva  u mestu Tornio

Uspenska pravoslavna katedrala u Helsinkiju

Pravoslavna crka u mestu Tampere

Pravoslavna crkva u mestu Oulu

Pravoslavna crkva u mestu Rovaniemi

Pravoslavna crkvau mestu Vaasa

Crkva Sv. Nikole u mestu Joensuu

Ja, Tarja

Read More