Finska u malom, a u Sankt Peterburgu

U tekstu o izletu iz Finske do Sankt Peterburga, pisala sam OVDE, jer  mnogi koju dođu u Finsku, to iskoriste i da posete  ovaj ruski biser, ali, u tom tekstu vam nisam pisala koliko se vidi finski uticaj na Rusiju, pa i na Sankt Peterburg. Zato to činim sada.

U ovom lepom ruskom gradu živi oko pet miliona stanovnika (isto koliko ima stanovnika cela Finska), i negde svega četiri hiljade Finaca, što je zanemarljivo mali broj u odnosu na ukupnu cifru, ali finski uticaj se oseća na bezbroj mesta.

Kada ste u Sankt Peterburgu, nekad imate osećaj da ne morate ni prelaziti finsku granicu da biste doživeli Finsku, toliko ulica na finskom, barova, građevina...

Iz tog razloga, tvrdim da nema stanovnika Sankt Peterburga koji ne zna bar nekoliko finskih reči.

Pa krenimo...

Na primer, glavna astronomska opservatorija Ruske akademije nauka, u Sankt Peterburgu, naziva se Pulkovska opservatorija, (ruski. Пу́лковская Астрономи́ческая обсервато́рия), a nalazi se u Pulkovoj ulici. Sigurna sam da znate i za ogromni aerodrom Pulkovo u ovom gradu. Ime ove opservatorije i cele oblasti dolazi od finske reči PULKKA (sanke), jer se, prema legendi, nekada u ovoj oblasti nalazilo selo u kome su živeli ljudi koji su pravili najkvalitetnije, najlakse i najdugotrajnije sanke.

FOTO© galery.timofeyev.ru

 FOTO https://ucare.timepad.ru/

Zatim, u  centralnoj ulici zvanoj Большая Конюшенная ulica, gde su nekada živeli kompozitor Rimski -Korsakov i pisac Turgenjev, nalazi se prelepa finska luteranska crkva Sveta Marija (Pyhän Marian kirkko) ( ruski: Финская церковь Святой Марии), iz 1734. godine, koja je jedna od najstarijih i najvećih protestanskih crkava u Rusiji. U crkvi Svete Marije mise se održavaju nedeljom, u 10.30 na finskom i na 13.00 na ruskom jeziku.

FOTO http://static.panoramio.com/photos

Čuveno prelepo Vasiljevsko ostrvo (Васильевский остров), najveće ostrvo u delti reke Neve je pre ovog imena imalo finsko ime Hirvisaari, što znači ostrvo losa.

FOTO http://piter-arenda.ru/images/ostrov-1_1_w800.jpg

Ostrvo Jelagin (ruski: Елагин остров), pre ovog imena je imalo finsko ime Mistulansaari (ostrvo Mistula). Ovo prelepo ostrvo je pod zaštitom države od 2016. godine.

FOTO https://s.inyourpocket.com/gallery/45170.jpg

Petrogradsko ostrvo ( ruski: Петрогра́дский о́стров), ranije je imalo finsko ime  Koivusaari ( ostrvo breza). Mnogi Rusi ova ostrva i danas nazivaju starim finskim imenom.

 FOTO https://ekskursii-peterburg.ru/images/dost/PetrogradskijOstrovPeterburg.jpg

Zatim, blizu Beogradske ulice (ruski:Белградская улица) u Sankt Peterburgu, nalazi se i Ulica Turku (ruski:Улица Ту́рку) (Turku je veliki grad u Finskoj). Ova ulica se ovako zove od 1987. godine, kada su nakon dugo godina, finsko- ruski odnosi počeli da bivaju sve prijateljskiji.

FOTO http://photos.wikimapia.org/p/00/03/73/13/81_big.jpg

Poznata reka Neva, se kroz Nevski zaliv uliva u Finski zaliv, koji iako se nalazi u delu Rusije, i dalje nosi ime Finski zaliv (Suomenlahti), ili na ruskom Фи́нский зали́в.

 FOTO https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Komarovo_bereg.jpg/800px-Komarovo_bereg.jpg

Železnička stanica Finlandski ( ruski Станция Финляндский вокзал), odnosno u prevodu Finska stanica, koja se nalazi na Trgu Lenjina, poznata je po tome što je upravo na ovoj stanici Lenjin izašao iz voza 1917. godine kada se  vratio u Rusiju iz izgnanstva. 

 FOTO http://www.rupoezd.ru/wp-content/uploads/2017/02/1487234663404_stanciya-finlyandskii-vokzal-sankt-peterburg-0.jpg

Finski železnički most (ruski:Финля́ндский железнодоро́жный мост), iz 1910. godine, koji ide preko reke Neve, u Sankt Peterburgu, izaziva pažnju svojom lepotom i svojim lukovima. Ovaj most veoma podseća na železnički most preko reke Zapadne Dvine u Rigi, koji je izgrađen 40 godina pre Finskog mosta u Sankt Peterburgu. Most je trebalo da se zove Most cara Aleksandra I, ali ipak nije, već je odlučeno da se ipak nazove Finski železnički most, jer je most uglavnom izgrađen od sredstava Velikog vojvodstva Finske.

FOTO http://www.ros-rels.ru/img/most.jpg

Šetalište, pešačka zona Finska staza (ruski: Фи́нский переулок) u Sankt Peterburgu, proteže se sve do Trga Lenjina. Ovaj naziv datira iz 1871. godine

FOTO https://ru.wikipedia.org

Finski prospekt (ruski: Финляндский проспект) je avenija u ovom velikom ruskom gradu, a naziv datira od 1821. godine

FOTO http://photo.gradpetra.net/photo_spb/prospekt/2/web/28274.jpg

Reka Мо́йка koja prolazi kroz Sankt Peterburg, pritoka Neve, dobila je naziv po staroj finskoj reči  Mja što je značilo stajaća voda. Danas dok plovite ovom rekom, videćete luksuzne dvorce i građevine, a u jednoj od njih je živeo i umro čuveni Puškin.

FOTO http://www.saint-petersburg.com/rivers-and-canals/moyka-river/

Takođe, deo grada (oblast) na jugozapadu, naziva se Ульянка, koja nosi naziv od finskog sela Uljaala, koje se u 17. veku nalazilo na ovom mestu. Tokom 19. veka, tokom opsade Lenjingrada, sve je uništeno, a šezdesetih godina prošlog veka, ovde je izgrađen obroman broj stambenih objekata.

FOTO http://photos.wikimapia.org/p/00/00/83/77/00_big.jpg

U samom srcu Sant Peterburga, u ulici Большая Конюшенная улица, odnosno odmah pored finske crkve Svete Marije, od 1992. godine se nalazi i Finski dom  (ruski: Дом Финляндии), u kome se nalaze i Finski institut i velika biblioteka. Ovde se nalazi blizu 3000 knjiga pisanih na finskom i ruskom. Institut aktivno učestvuje u razvoju saradnje između Finske i Rusije u oblastima kao što su nauka i kultura. Institut takođe organizuje kreativna takmičenja i takmičenja za decu koja proučavaju finski jezik. Finska književnost redovno se prevodi na ruski jezik i objavljuje je upravo ovaj institut. On organizuje izložbe, koncerte, seminare i druge događaje, a takođe stimuliše i interesovanje za finski i švedski jezik i podržava proučavanje ovih jezika. Institut promoviše razvoj kulturne i naučne saradnje između Rusije i Finske. Institut je deo finskog sistema izvoza kulture. On kreira planove i sprovodi projekte zajedno sa Rusijom i učestvuje u projektima zajedničke saradnje između EU i regije Baltičkog mora.

FOTO http://www.suomi-talo.fi/uploads/images/views/news/small_%20suomitalo11.jpg

Takođe, u ovom Finskom domu, od 2015. godine nalazi se i popularni Helsinki cafe. Rusi vole ovde da jedu finsku tradicionalnu hranu, supe, pite koje su isključivo od sezonskog voća i povrća, razna finska peciva i piju finska pića. Rusi su naročito očarani karelijskom pitom, odličnom finskom kafom i popularnim zlatnim pivom.

 

Pored ovog kafea, u drugoj ulici, odnosno u ulici Кадетская линия postoji i Helsinki bar, gde se sluša muzika iz Finske, i sve podseća na Finsku, od ambijenta do pića. Ovde se okupljaju Finci koji žive u ovom gradu.

FOTO tripadvizor

Verovatno niste znali da gradić Зеленого́рск koji pripada opštini Sankt Peterburg, i danas mnogi zovu finskim nazivom Terijoki jer se grad tako zvao do 1946. godine. Terijoki je bio grad Velikog vojvodstva Finske do 1917. godine. Iako je cela Finska bila, u jednom delu  svoga postojanja, deo  Ruske Imperije, Terijoki je bio carinska granica. Kada je Republika Finska stekla nezavisnost 6. decembra 1917, Terijoki je postao deo nje i ostao je sve dok ga nije zauzeo Sovjetski Savez tokom Zimskog rata (1939-1940). Finska ga je vratila 1941. godine tokom kontinuiranog rata (1941-1944), ali je kasnije ponovo okupiran od strane Crvene armije u kasnijim fazama istog rata i od tada je u sastavu današnje Rusije. Posle Drugog svetskog rata, njegovo izvorno finsko stanovništvo je proterano. Premešteni su u Helsinki a sovjetski građani prebačeni su u Terijoki.

Istorijsko područje u jugozapadnom delu Sankt Peterburga, naziva se Ligovo, odnosno  Лигово na ruskom. Ime je poreklom od sela koje se tu nalazilo oko 1500 godine, a koje se zvalo Liiha, od reči Liha, što na finskom znači meso. Pre izgradnje svih građevina u ovom delu, tu su bile samo šume sa mnogo zečeva, medveda i divljih svinja.

Inače u ovom gradu postoji i prava Finska škola za decu od prvog do devetog razreda ( toliko traje osnovno obrazovanje u Finskoj), po finskom planu i programu, koju pohađaju deca Finaca, ali uz obavezni predmet ruskog jezika.

Eto, iako toga ima dosta, ovo bi  za sada bilo sve..

.

Mada, kada se zna da je Igrija, odnosno istorijska regija obuhvatala južnu obalu finskog zaliva pa deo do jezera Ladoga i delove Estonije i Rusije, onda i ne treba da čude ovakve povezanosti, ali mislim da ste ipak uživali u tekstu i saznali nešto novo.

Read More

Tihi ljudi pored puta

Na putu  E 63 između mesta Suomussalmi i Kuusamo, duž puta Valtatie 5 (Autoput 5), u severnoj Finskoj,  koji je ujedno i glavni put koji povezuje sever i jug zemlje, naletećete na čudnovat prizor gde 1000 ljudi stoji nepomično u polju. Tek kada se bolje zagledate, zbunjeni prizorom, iznenađenje će biti još veće. Tada ćete shvatiti da nisu u pitanju ljudi, već neke kreature, gde su obučeni drveni krstovi, sa sve improvizovanim glavama ispod šešira.Ovaj prizor nekome deluje sablasno, nekome originalno,  nekome zbunjujuće, bolesno ili duhovito, ali nikoga  ne ostavlja ravnodušnim.

Za ovaj čudnovat prizor, zaslužan je Reijo Kela (60), finski igrač, koreograf i svestrani slobodni umetnik. Rođen je 1952. godine u mestu Suomussalmi u Finskoj, završio je moderan ples, prvo u Helsinkiju a zatim i u Njujorku. Poznat je kao koreograf jedinstvenog stila i po svom neobičnom pristupu plesu. Njegov najkraći performans trajao je 1,5 sekundi  a najduži  164 sati neprekidno. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada u Finskoj, između ostalih i nagrade Finlandia Pro – orden lava,  koja je najrespektabilnija nagrada koju može da dobije finski umetnik. Ovu nagradu je prošle godine dobio finski  virtuoz na harmonici, Kimmo Pohjonen, koji je gostovao u Beogradu 2007. godine, a čiju smo virtuoznost videli i u filmu  Soundbreaker, koji je bio  prikazan na festivalu dokumentarnog filma ''7 Veličanstvenih'' u Beogradu ove godine.

  

Ova  stalna umetnička instalacija, udaljena  30 km severno od centra finskog mesta  Suomussalmi ,nazvana Tihi ljudi (Hiljainen Kansa) sa 646 sablasnih imitacija ljudi u košuljama koje se pomeraju na vetru, u  toj  jezivoj tišini, postavljena 1994. godine, namerno je napravljena u slabo naseljenom delu Finske. Šta je bilo inspiracija umetniku za ovakav prizor pored puta, nikada nije hteo da da odgovor, već  je uvek insistirao da posetilac sam nađe svoju verziju odgovora. Za ovaj performans, Reijo Kela je 2008. godine u Engleskoj dobio nagradu na Medway  festivalu  u kategoriji vizuelne umetnosti. Tada je sa sobom “poveo” manju grupu od 200 tihih ljudi i izložio ih  po balkonima zamka Rochester. Prizor je bio veličanstveno jeziv. Ovu nagradu je, kako su tada rekli, zaslužio  kombinacijom magije, misterije i zlokobnog šarma, začinjenog izuzetno zabavnim momentima. 

Inače, ove kreature, svake godine, u svakom godišnjem dobu, dobijaju novu, sezonsku odeću koju ostavljaju ljudi u prolazu tokom cele godine. Presvlače ih volonteri ali i putnici koji usput prođu, jer je već tradicija da oni koji tuda dođu i požele da se slikaju sa njima, ostave, tj. obuku  neku  od njih. Volonteri vam mogu dozvoliti i da razmenite odeću  sa  svojim novim drvrnim drugarima, čisto onako za uspomenu. Ovo mesto, samo u leto 2011. godine, obišlo je 400 hiljada ljudi iz 44 zemlje sveta.

Ovaj prizor poprilično jezivo deluje kada padne sneg, a naročito  u nekim jesenjim noćima kada je pun mesec, svuda okolo samo opustelo  golograno drveće i kada se samo vide neke siluete u polumraku na kojima se samo odeća pomera, pa ko ne zna za ovo mesto, može pomisliti  kao da gleda uživo scene iz video spota Thriller, Majkla Džeksona. 

U neposrednoj blizini ove instalacije, nalazi se i letnja kafana, Niittykahvila (Livada – kafe), koja  je otvorena samo  u letnjem periodu, svake godine u tačno određenom periodu. Ove, 2013. godine radiće od 17. juna do 11. avgusta od  9 –18h. To i nije kafana u pravom smislu reči, već skup od par drvenih baraka sa klupama i stolovima  ispred njih, gde vam na licu mesta, na improvizovanoj plotni iznad vatre mogu ispeći genijalne palačinke sa sezonskim pekmezom od finskih bobicam i poslužiti vas nekim toplim napitkom. Gospođa Ritva vas može uslužiti i van radnog vremena, ako ste u prolazu, i ako je kontaktirate na broj 050-362 0609.

…eto,  bila je to mala, slatka priča o neobičnom mestu u Finskoj, pa, ako vas put nanese…

Read More

Suomenlinna

Suomenlinna na finskom znači “finska tvrđava ili finski zamak”. Skoro da nema turiste koji dođe u Helsinki, a da ne poseti Suomenlinnu, jer je ovo utvrđenje simbol finske istorije. Iako Finska ima 23 tvrđave, što obnovljenih, što delimično propalih, jedino je ovo prelepo utvrđenje stavljeno na listu UNESCO-ve svetske baštine, 1991. godine, kako bi bilo sačuvano za buduće generacije, kao  jedinstven primer vojne arhitekture tog vremena, a koja je istovremeno i najveća pomorska tvrđava na svetu. Finska ima ukupno 7 objekata koji su pod zaštitom a Suomenlina je jedan od njih. Ovaj bastion nepravilnog oblika izgrađen je na neravnom terenu i na šest ostrva Baltika…Kustaanmiekka, Länsi-Mustasaari, Susisaari, Iso-Mustasaari, Pikku-Mustasaari i Långören, koji su inače nadomak obale Helsinkija i terirorijalno pripada ovom gradu.

Suomenlinna na pet ostrva  nadomak Helsinkija

Ova znamenitost Helsinkija i Finske je izuzetno popularna, kako među turistima, tako i među  meštanima. Ona nikada nije smatana samo za puki deo Helsinkija, već kao nešto mnogo više, kao grad u gradu. Do nje je veoma lako doći jer trajekti za Suomenlinnu polaze sa Market skvera u Helsinkiju na svakih 40 minuta, od 6 ujutru do 2:30 posle ponoći, a vožnja traje svega 15 minuta. Leti  pored trajekta funkcioniše i hidrobus JT Line. Povratna karta je prošlog leta koštala oko 6 evra, a ako posedujete helsinšku karticu o kojoj sam vam pisala, vožnja trajektom do ostrva i sve ulaznice za muzeje u Suomenlinni su besplatne.

Suomenlinna crveno, Helsinki zeleno

Suomenlinna, tvrđava na moru osnovana je 1748. godine. Njena gradnja počela je 1700. godine na zahtev švedskog kralja kao zaštita od ruskog ekspanzionizma, po projektu švedskog vojnog oficira i arhitekte Augustina Ehrensvärda, kada je Finska bila deo Kraljevine Švedske. Kada je izgrađena, imala je naziv Sveaborg (švedski naziv za Suomenlinnu). Ovo utvrđenje je pod civilnom upravom od 1973 godine. Zanimljivo je da, iako je samo utvrđenje izgrađeno, Suomenlinna nikad nije skroz završena onako kako je to predviđeno originalnim projektom njenog arhitekte. Inače, na ovom ratnom ostrvu je i grob samog Augustina Ehrensvärda.

Grob Augustina Ehrensvärda na Suomenlinni

Ovo utvrđenje koje se prostire na 80 hektara, idealno je za celodnevnu ekskurziju jer mnogo toga ima za videti. Šetnjom kroz Suomenlinnu i njena ostrva, kaldrmisanim puteljcima, uz udisanje morskog vazduha, predivnim eksterijerom koji miriše na starinu, sa raznim građevinama, crkvom Suomenlinna, prelepom kraljevom kapijom  koja je izgrađena 1753. godine, pomorskom tvrđavom, podmornicom, sa šest muzeja oko vas koji su svedoci istorije, divnim galerijama i još mnogim drugim, obogatićete dušu, nahraniti um i osetićete da je jedan dan boravka na ovom mestu, zapravo malo za uživanje u svom ovom kuturnom blagu.

Inače, crkva Suomenlinna je tokom istorije imala 5 kupola, sada samo jednu, i danas je jedinstvena u svetu jer služi i kao svetionk, a takvih crkvi, sa dvostrukom ulogom, danas ima samo par u svetu. Ova crkva je nakon izgradnje bila pravoslavna a 1854. postaje luteranska. Ona je specifična i još po nečemu, a to je da njen svetionik sija u treptajima (četiri kratka treptaja pa pauza),  i tako stalno u krug, a taj signal je slovo “H” Morzeove azbuke...naraavno “H” kao Helsinki. U ovoj crkvi se obavi mnogo venčanja. Ovde je takođe i sedište finske Pomorske akademije….a kakav je samo pogled na primorski pejzaž finske prestonice…to se mora videti. Osam kilometara zidova okružuju objekte i kasarne na ovom ostrvu, a poseduje i 100 topova. Oružje koje se čuva u zapadnom delu na Kustaanmiekki, je iz perioda kada su bili pod ruskom vlašću u 19. veku.

Crkva danas

Crkva nekad

Na ovo mesto, koje još zovu i severni Gibraltar, svake godine dođe oko 700 hiljada posetilaca iz celog sveta. Suomenlinna danas,  na svom ostrvu ima oko 900 stanovnika i oko 300 ljudi koji su tu zaposleni, što govori da Suomenlinna danas nije samo muzej, već i živa zajednica. Od 1980. godine, ovde je osnovan i Centar nordijske umetnosti, a nekoliko zgrada je pretvoreno u umetničke ateljee, dok u toku leta ovde rade i mnoge umetničke škole za decu. Na Suomenlinni ne postoje nazivi ulica već svaka kuća ima svoju oznaku koja  se sastoji od jednog slova i broja….na primer C 83 ili recimo, adresa crkve Suomenlinna je  C43. Slovo je u zavisnosti od ostrva. Objekti na ostrvu Kustaanmiekka imaju oznaku A, na ostrvu Susisaari B, na ostrvu Iso-Mustasaari C…i tako dalje za ostala dva ostrva.

Na ostrvu vlada prava starinska, mirna ali i umetnička armosfera. Nikako nemojte propustiti da obiđete predivne galerije kao što su ona u Jetty kasarni, galeriju Augusta, zatim predivnu zanatlijsku radionicu gde se prodaju  predivne lokalne rukotvorine, studio keramike Pot Viapori i mnoge druge…

Suomenlinna je specifična i zbog njene istorije u kojoj su istorija Finske i istorija čitavog baltičkog regiona usko isprepletane. Ona pruža posetiocima priliku da istražuju i uživaju u parkovima, moru, arhitekturi i  arhipelagu. Takođe nudi raznovrstan spektar znamenitosti, aktivnosti i dešavanja a sve to uz mnogo koncerata i pozorišta na otvorenom, u letnjem periodu, iako je zbog postavljanja zaštitne  montažne kupole, produžena sezona i van letnjeg perioda. Za dobar obrok ili osveženje imate i par šarmantnih  etno restorana u prelepim baštama. Pa opet, ako ne volite finska jela, imate i pizzeriju Nikolai…Suomenlinna ima i svoju pivaru koja pravi pivo na tradicionalan način…pa obavezno probajte jednu od 4 vrste.

I za kraj savet…pošto su automobili na Suomenlinni  zabranjeni, osim kombija za dostavu, nema vozića, iznajmljivanja biciklova ili mini buseva pa se sve mora obilaziti peške, preporučljivo je zbog šetnje i neravnog terena nositi ravnu, udobnu obuću. Suomenlinna je takođe prepuna strmih litica pa roditelji kraj takvih oblasti moraju držati decu na oku. Takođe, zimi ume da bude po liticama klizavo, pa se tada ni odraslima ne preporučuje da tuda prolaze, ili bar ne van obeleženih staza. Kada stignete na Suomenlinnu, brod uvek pristaje ispred roze kasarne i restorana Panimo, a vi tada pratite trasu zvanu plava magistrala, jer su sve znamenitosti duž ove trase a trasa se završava dolaskom do kraljeve kapije. Zaposleni ljudi na ostrvu, imaju dozvolu da voze biciklove, i kada vidite crni bicikl sa tablicama, znajte da nisu od nekog turiste. Ostrvo je zbog neravnog terena, teže  za  posetu osoba sa invaliditetom, pa se preporučuje da uvek budu sa pratiocem. 

Pa, ako dođete u Helsinki, ovo ne smete propustiti, a ako želite da upoznate istoriju Finske, bez Suomenlinne je to, naprosto, nemoguće.

Korišćene fotografije sa sledećih linkova:

http://www.flickr.com/photos/plopponen

http://www.flickr.com/photos/elisala/

http://www.flickr.com/photos/turquoisedays/

http://www.flickr.com/photos/elena86/

http://www.toinenlinja.fi/fi/search?q=Suomenlinna

Panoramsku fotografiju kraljeve kapije imate OVDE

Kraljeva kapija

Kraljeva kapija

Suomenlinna zimi

Read More