Finci u Holivudu

Iako su Sjedinjene Američke Države nastale od kulturne raznolikosti, finski migranti su bili jedni od mnogih koji su masovno dolazili u ovu zemlju sve do sredine 20. veka kada je Finska polako ali sigurno postajala bogata i uređena zemlja i kada su Finci bili zadovoljni životom u svojoj zemlji. U poređenju sa mnogim nacionalnostima, iako danas u Americi živi 700 000 Finaca, oni su i dalje relativno mala migracijska grupa, ali su, bez obzira na to, ostavili neizbrisiv trag u mnogim segmentima istorije Amerike. 

A kako je sve počelo?

Kako je Amerika tada bila pojam za neki dobar život, prvi Finci su u Ameriku došli oko 1638. godine, kada je Finska bila u sklopu Švedskog carstva. U to doba, kako kažu istorijski izvori, nekoliko stotina Finaca se naselilo duž donjeg toka reke Delaver (Delaware) i tu je nastalo prvo finsko naselje u sklopu kolonije Nova Švedska, koja je egzistirala od 29. marta 1638. do 15. septembra 1655. godine, kada je priključena holandskoj naseobini Nova Holandija. Nova Švedska ili Nya Sverige je obuhvatala područja sadašnjih država Delaver (Delaware), Nju Džerzi (New Jersey) i Pensilvanija (Pennsylvania) u Americi.

Izuzetno precizne putničke liste vodila je kompanija Suomen Höyrylaiva Osakeyhtiö, koja se bavila prevozom Finaca u Englesku, odakle su dalje odlazili u Ameriku

Migracija Finaca se odvijala sporadično tokom 17. i 18. veka, jer je prepreka bila velika udaljenost. Međutim, dolaskom industrijske revolucije, koja se sa sobom donela i tehnološke inovacije kao što su parobrodi i železnica, i ova prepreka je uklonjena.

Najveća migracija Finaca desila se od  1870. do 1930. godine. Samo 1900. godine u Ameriku je otišlo 150. 000 Finaca.

Većina ovih Finaca koji su tada odlazili u Ameriku “trbuhom za kruhom” je bila iz siromašnih finskih regija...severne Savonije, Tornio oblasti i regije Pohjanmaa, što zbog loših godina kada im usevi nisu donosili sredstva ni za goli život, što zbog kasnije rusifikacije koju je sprovodilo Rusko carstvo kada je Finska postala njegov deo. Finci su bežali od represije Rusa, a Amerikanci su u Finsku slali svoje vrbovatelje ili agente da nude Fincima šansu za bolji život u Americi, ali ne iz razloga što su voleli Fince, već jer im je bila potrebna jeftina radna snaga.

Bilo kako bilo, danas u Finskoj živi mnogo potomaka tih finskih migranata, koji su finske nacionalnosti a koji samo žive ili su i rođeni na američkom tlu. Finci koji su došli poslednjih decenija u Ameriku govore engleski jezik sa finskim naglaskom, pa je ustaljen termin za taj “novi jezik” - finglish.

Poslednja velika migracija Finaca desila se 1920. godine kada je oko 200.000 ljudi krenulo na taj veliki put iz luke u gradu Hanko, o kome sam pisala, a gde stoji i spomenik postavljen onima koji su u to vreme masovno odlazili u Ameriku.

Nakon 1929. godine¸ ovakvih masovnih odlazaka više nije bilo, da bi se skroz ugasili do 1930. godine.

Kao što sam napisala, danas u Americi živi 700 000 Finaca, od toga najviše u državi Mičigen, pa zatim (ovim redosledom) u Minesoti, Kaliforniji, Vašingtonu, Viskonsinu, Floridi, Oregonu, Masačusetsu, Ohaju...

Mnogi Finci su postali izuzetno poznati i popularni u Americi, na mnogim poljima, i o njima ću pisati sledeći put, a danas ću se samo baviti onima koji su postali poznati u Holivudu i širom sveta, a verujem da za mnoge niste ni sanjali da su Finci.

Pa, krenimo redom...

Ako vam se učinilo da glumac Matt Damon, likom podseća na nekoga ko je iz severne Evrope, bili ste u pravu. Njegova majka je finskog porekla, jer je prabaka ovog poznatog  američkog glumca bila Finkinja Impi Nieminen, rođena 1894 godine, koja je 1916 godine brodom otišla za Ameriku, gde se udala za Amerikanca po imenu John Paige, rođenog  1890 godine. Impi i John, 1916 godine, dobili su sina po imenu John Walter Paige, koji se oženio lepom Margaret, sa kojom je dobio ćerku Nancy Carlsson-Paige, majku slavnog glumca.

Matt

Poznati američki filmski reditelj David Lynch (Twin Peaks) ima finske krvi Naime, njegovi pradeda i prababa sa majčine strane,Victor R Sundholm i Elsa Sundholm su iz rodne Finske preselili u Ameriku.  http://www.iltasanomat.fi/viihde/art-1288338092549.html

David

Poznata američka glumica, dvostruka dobitnica nagrade Oscar, Jessica Lange je finskog porekla po majci, jer su njeni deda i baba sa majčine strane Ilmar i Lilian Sahlman, bili finski migranti .

Jessica

Poznata američka glumica Christine Lahti, dobitnica nagrade Oscar, koja je ulogom  doktorke u seriji Chicago Hope, stekla svetsku popularnost, je ćerka Teodora Lahtija, čiji su roditelji,  Wäinö i Augusta Lahti bili finski migranti.

Christine, dole, u sredini

Još jedna glumica, Pamela Anderson, koju znamo iz serije Čuvari plaže  je Finkinja po ocu, a njen pradeda Juho Hyytiäinen je bio pravi Finac, rođen u finskom mestu Saarijärvi.

Pamela

Richard Davalos, sa očeve strane ima finske krvi.  Glumio je u mnogim filmovima a jedan od njih je i film Istočno od raja, gde je glumio rođenog brata lika kog je tumačio legendarni James Dean.

Richard i James

Anna Easteden, kojoj je pravo ime Anna Katariina Shemeikka je prava Finkinja rođena i odrasla u finskom mestu Tohmajärvi. Kasnije se udala za američkog sportistu i sada živi u Los Anđelesu. Glumila je u mnogo popularnih serija, a mnogi je znaju iz serije Dva i po muškarca (Two and a Half Men).

Moj divni i najomiljeniji, Michael Mahonen je rođen u Kanadi, ali od finskih roditelja. Otac mu je Finac, a majka polu-Finkinja, polu - Irkinja. Voljena majka je tragično izgubila život kada je Michael imao 5 godina. Ima starijeg brata. Michaela svi najbolje znaju iz svetski popularne serije Put za Ejvonli (Road to Avonlea), gde je glumio Gasa. Trenutno se ( juli 2016) ova serija reprizija i na RTS 1 u Srbiji. Meni se Michael dopao i kao Paul u filmu The Facts behind the Helsinki Roccamatios. Michael je jedno divno stvorenje, dobar glumac i dobar čovek. 

Michael danas

Michael i njegov brat kada su bili mali

Mali Michael u narucju majke, skroz levo

Michael i ja

Taina Elg, finska glumica rođena u Helsinkiju 1930. a koja od svoje desete godine živi u Americi. Glumila je u mnogo filmova, a jedan od njih je i Hičkokov film 39 stepenika (The 39 Steps).

Taina

Nancy Juvonen, Finkinja rođena u Americi je američki filmski producent, koja zajedno sa Drew Barrymore poseduje producentsku kuću. Producirala je mnogo holivudskih ostvarenja kao što su  Charlie's Angels  i Donnie Darko u kome je i glumila.

Nancy, desno

Marta Kristen, američka glumica pravog imena Birgit Annalisa Rusanen. Njena majka je rođena Finkinja. Najpoznatija je po ulozi Judy Robinson u popularnoj seriji Izgubljeni u svemiru ( Lost in Space) iz 1965.

Marta, stoji u ljubicastoj haljini

Lisa Niemi, kojoj je pravo ime Lisa Anne Haapaniemi je rođena u Americi od finskih roditelja. Ona je glumica i reditelj, a svakako je najpoznatija kao udovica Patrika Svejzija sa kojim je bila u braku 34 godine, sve do njegove smrti. Ona je režirala i glumila u filmu One Last Dance ( Poslednji ples), pored svog supruga Patrika.

Još jedan Finac iz Čuvara plaže, David Chokachi. Njegova majka je Finkinja koja je došla u Ameriku i tu se udala.

David

George Gaynes je veoma popularan Finac u američkom filmskom svetu. Pravo ime mu je George Jongejans i rođen je u Helsinkiju. Najpoznatije uloge su mu uloga kapetana Erica Lassarda u Policijskoj akademiji (Police Academy), kao i uloge u filmovima Tootsie  i Just Married. Umro je februara 2016. u 98. godini u Vašingtonu.

 

Bonita "Bonnie" Pietila nije glumica, ali je izuzuetno poznata i popularna u Americi jer je producent izuzetno popularne animirane serije The Simpsons. 

Bonita

Još jedan od Finaca koji je stekao svetsku slavu je i Renny Harlin, rođen u finskom mestu Riihimäki  kao  Lauri Mauritz Harjola.On je poznati finski režiser, scenarista i producent koji se proslavio u Holivudu i širom sveta svojim filmovima Strava u ulici brestova (A Nightmare on Elm Street) i Umri muški (Die Hard). Bio je u braku sa američkom glumicom Đinom Dejvis. (Geena Davis).

Ima ih još dosta, ali o njima nekom drugom prilikom. Za kraj pročitajte da je izgleda i glumica i pevačica Vanessa Williams u nekoj vezi sa Finskom.

Za kraj, otkriću vam još tajni... Samuli Edelmann je igrao pored Toma Kruza u filmu Mission: Impossible - Ghost Protocol, a Joonas Suotamo je igrao u filmu Star Wars: Episode VII - The Force Awakens.

Samuli, desno

 

Read More

Karl Collan, Finac koji je obožavao Srbe

Izvor - link

Možda ljudi koji žive u Srbiji ne znaju ko je Karl Collan, ali Karl Collan je dobro znao ko su Srbi, i  ne samo ko su Srbi, kakav je to narod, već i sve o srpskim istorijskim pesmama i srpskoj istoriji. Iz tog razloga, eto prilike da vas upoznam sa likom i delom ovog zanimljivog Finca.

Finac, Karl Collan, je rođen u finskom gradu Iisalmi, davne 1828. godine. Bio je oženjen Mariom Margaretom Pacius, ćerkom kompozitora Frederica Paciusa, tvorca finske himne “Maamme”. Imali su ćerku po imenu Maria Elisabeth Collan, koja je bila poznata pijanistkinja.

Izvor- link

Karl Collan je inače bio pisac i kompozitor, jedan od najpoznatijih predstavnika romantičarskog perioda u Finskoj. Diplomirao je 1850. godine na Istorijsko-filozofskom fakultetu carskog Aleksandrovog univerziteta u Helsinkiju / Keisarillisessa Aleksanterin-yliopistossa  ( danas Helnsiški univerzitet), da bi na istom i doktorirao 7. novembra 1860. godine i to na temu “Öfversigt af Serviens historiska folksånger”, ili u prevodu ”Pregled srpskih istorijskih pesama”.

Ova njegova doktorska disertacija sadrži tri poglavlja: doba cara Dušana, doba cara Lazara i kosovski ciklus i Kraljević Marko. Collan je smatrao da je kosovski ciklus srpskih narodnih pesama  najviši domet težnje srpskog naroda da sačuva svoju nezavisnost i odupre se agresoru. Car Lazar je za njega bio najveći simbol te borbe jer je, kako piše Collan: “Lazaru narod obezbedio bogato i trajno sećanje u narodnim pesmama. Njegovo ime je zabeleženo kao neizbrisivi trag usađen u srcu njegovog naroda. Njegova sudbina je povezana sa sudbinom celog naroda i ako istorija makar samo uzgred bude posvetila pažnju zbivanjima iz Lazarevog doba, ta zbivanja će imati utoliko veći značaj za srpski narod jer je tom borbom časno izvojevao sebi mesto među istorijskim narodima Evrope.

U ovim pesmama vidimo jedan narod u značajnoj, oskudnoj borbi sa svoju nezavisnost, za svoj nacionalni opstanak. Sva pažnja nacije usmerena je na samoodbranu, sve njene snage su podređene tom zahtevu. Lazar poziva svoje zemljake iz njihovih koliba, vinogradare i zamljoradnike sa njihovih žetvi, da se pridruže najistaknutijim ljudima nacije i da učestvuju odbrani zemlje.”

U zaključnom delu disertacije Collan piše: “Tako je srpski narod sećanjem na svoju veličinu iz davne prošlosti, učvrstio nadu u svoju budućnost. A ta nada je tokom dugih i teških godina ropstva stalno živela u njegovom srcu. Ona je neprekidno tražila oduške i hranila se malim, krvavim borbama svojih hrabrih hajduka u kojima je pojedinačna hrabrost tokom vekova prkosila nadmoćnom tuđinu. Ta borba se, najzad, u našem veku razbuktala u svoj svojoj silini u opštenarodni ustanak, koji je doveo do ponovnog rođenja Srbije, obezbedivši narodu položaj u kome je sada manje zavisan od moćnih prethodnih gospodara, nego od sveobuhvatnih, sebičnih političkih planova drugih velikih sila. Nadajmo se da je zaista obezbeđena svetla budućnost tom hrabrom, neobičnom, talentovanom narodu, u kojoj će, zaštićen od spoljnih negativnih uticaja, samostalno stupiti i kretati se stazom evropske civilizacije. ”

Collan je u Finskoj veoma značajna ličnost  i jer je preveo najpoznatiji finski ep “Kalevala” na švedski jezik, jer je bio jedan od najuticajnijih ljudi u stvaranju Univerzitetske biblioteke u Helsinkiju, jer je autor dve himne okruga, jer je poznato da svaka finska regija ili okrug ima svoj grb i svoju  himnu, a Collan je komponovao čak dve: ”Vaasan marssi”, koja je himna dva okruga, Južne Ostrobotnije i Ostrobotnije, a za koju je tekst napisao čuveni finski pisac, istoričar, rektor Helnsiškog univerziteta Zachris Topelius, kao i “Savolaisen laulu” koja je himna okruga Južne Savonije i Severne Savonije. Iako je Collan bio samouk i nije imao formalno muzičko obrazovanje, napisao je mnogo kompozicija, a jedna od najpoznatijih je divna božićna pesma “Sylvian joululaulu”, koju su izvodili i najpoznatiji finski muzičari: Tarja Turunen, Marko Hietala, Ari Koivunen, Jarkko Ahola, Anna Eriksson, JP Leppäluoto i mnogi, mnogi drugi. Poslušajte ove dve, u živom izvođenju Arija i Tarje i uživajte.

Ari Koivunen - Sylvian joululaulu from Tarja M. on Vimeo.
Tarja Turunen - Sylvian joululaulu from Tarja M. on Vimeo.

Na žalost, Karl Collan je umro od kolere u 43. godini, u Helsinkiju.

Znam i verujem da su finski i srpski narod veoma povezani, sličnim patnjama kroz istoriju i sličnom borbom i hrabrošću. Zato se veoma dobro razumemo, iako su nam jezici veoma različiti. Finci su šest stotina godina bili pod švedskom upravom, Srbi pod Turcima isto više vekova. Znam koliko i ne očekujete da Finci i Finkinje pevaju srpske tradicionalne pesme, ili da umni i pametni predstavnici finskog naroda prevode i bave se srpskom istorijom i narodnim istoriskim pesmama. Iz tog razloga, ovo je već peta priča o tim Fincima. Uzgred, kada sam na početku ovog teksta pisala o finskoj himni i njenom kompozitoru, zaboravila sam da vam napišem još nešto, a to je da je autor teksta za tu istu finsku nacionalnu himnu, najpoznatiji finski pesnik iz prve polovine 19. veka, Johan Ludvig Runeberg. On je, nakon što je preveo tridesetak srpskih narodnih pesama na švedski, bio  zadivljen srpskom narodnom poezijom i herojskom borbom Srba za svoje nacionalno oslobođenje, a te iste srpske narodne pesme su čak uticale i na njegov pesnički rad. Za one koji ne znaju ko je Runeberg, reći ću samo to da, ono što je Njegoš za srpski narod, to je Runeberg za finski.

Inače, najpoznatiji istoričar finske književnosti, Kaj Lajtinenen piše: "Najčešće se smatra da je začetak Runebergovog pesništva nastao u jesen 1928. god. kada je u biblioteci prijatelja Fredrika Cignasiukcija pronašao knjižicu Goetzenovog prevoda na nemački 30-ak srpskih narodnih pesama. Runeberg ih je odmah preveo." "Runeberg je - piše Kaj Lajtinen - trebalo najpre da živi u zabačenim šumskim predelima i da se upozna sa srpskom epskom poezijom da bi došao do sopstvenog pesničkog stila. Runebergovim pesmama otpočeo je uticaj finskog narodnog pesništva. Od srpskih narodnih pesama bio je kratak put do tek otkrivene finske narodne poezije."Odmah zatim su se pojavili prvi Runebergovi epski i ostali radovi. Uticaj srpskih epskih pesama na Runeberga je u finskoj kulturnoj i književnoj javnosti mnogo puta konstatovan i potvrđen.

 

Read More

Roditelji velikog Sibeliusa

O Sibeliusu (Johan Julius ”Jean” Christian Sibelius) sam pisala nekoliko tekstova, ali se ni u jednom nisam bavila njegovim roditeljima, bakama, dekama i svima onima koji su uticali na detinjstvo i odrastanje ovog velikog kompozitora. 

Christian Gustaf Sibelius i Maria Charlotta Sibelius (dev. Borg), bili su presrećni kada im se 1865. u njihovom domu u mestu Hämeenlinna (šve. Tavastehus), rodio prvi sin, kršten kao Johan Julius Christian (Jean), nakon rođenja njihovog prvog deteta, ćerke Linde Marie,1863. godine.

 Christian Gustaf Sibelius

Christian Gustaf Sibelius, otac finskog kompozitora, rođen je 10. decembra 1821. godine u mestu Loviisa (šve. Lovisa),od oca Johana Sibeliusa i majke Catharine Fredrike Åkerberg, ćerke švedskog lekara koji je emigrirao iz Švedske. Imao je tri brata i jednu sestru (Pehr Ferdinand Sibelius (1819-1890), Johan Matias Fredrik Sibelius (1818-1864), Carl Edvard Sibelius (1823-1863) i Christina Vilhelmina Evelina Sibelius (1832-1893)). Nakon završene gimnazije u mestu Porvoo, odlazi na studije medicine, koje završava u roku, 1856. godine kao najbolji student, a četiri godine kasnije završava i doktorske studije i postaje doktor medicinskih nauka.

Christian Gustaf Sibelius

Radio je na bojnom brodu "Finland" kao glavni doktor godinu dana, zatim u vojnoj bolnici St Michael, da bi kasnije, kao izuzetan stručnjak radio kao doktor i istovremeno i kao opštinski službenik za zdravlje u mestu Turku, 1856. godine, u mestu Tampere, 1858. godine i na kraju u Hämeenlinni od 1860 godine. 

Maria Charlotta Sibelius i Christian Gustaf Sibelius foto- http://web.abo.fi

Christian Gustaf Sibelius se 3.jula 1862 godine ženi devojkom iz mesta Pyhäjoki po imenu Maria Charlotta Borg, koja je mlađa od njega punih 20 godina, sa kojom već 1863. godine dobija prvo dete, ćerku Lindu Mariu, a dve godine kasnije, 1865. godine i sina Jeana Sibeliusa, današnjeg ponosa čitavog finskog naroda.

Maria Sibelius sa decom ( Linda i Jean Sibelius)  1867 godine

To su bile godine sreće i blagostanja, sve do 31. jula 1868. godine kada doktor Christian Gustaf Sibelius umire od tifusa u svojoj 47. godini, i to na vršenju dužnosti svog humanog lekarskog poziva,  lečeći svoje pacijente obolele od tifusa, od kog i sam podleže, samo nekoliko dana nakon što se inficirao istim. Maria Charlotta Sibelius tako u svojoj 27. godini postaje udovica i samohrana majka petogodišnjoj Lindi i dvoipogodišnjem Jeanu, a da nevolja bude veća, ona tek posle suprugove sahrane, saznaje da je trudna i da nosi treće dete, sina koji je došavši na svet 1869. godine, dobio ime Christian, po ocu koga nikada nije ni upoznao. Christian ne samo što je dobio ime po ocu, već je kasnije postao i doktor medicine u bolnici Lapinlahti, upravo zbog uspomene na oca.

Linda, Jean i Christian Sibelius, foto- http://web.abo.fi

Christian Gustaf Sibelius je sahranjen na starom groblju Kauriala u Hämeenlinni. Ovo groblje se ne koristi od 1870. godine, ali to ne umanjuje posećenost Sibeliusovih obožavalaca..

Grob Sibeliuovog oca

Grob Sibeliuovog deke, bake, strica i tetke

Jean Sibelius je o svom ocu napisao sledeće:" Izgubio sam oca kad sam imao dve i po godine. Ja se ne sećam izgleda i karaktera mog oca. Začudo, jedina stvar koja je ostala u mom sećanju je čisto fizički osećaj njegove blizine kada sam sedeo u njegovom krilu dok smo gledali moju slikovnicu...ali kako sam odrastao, slušao sam sve što se govorilo o njemu kako bih formirao mišljenje o njegovoj ličnosti. Sve što sam čuo o njemu je svedočilo o poštovanju koje je uživao u društvu. Kao doktor je bio omiljen kod njegovih pacijenata, čija je srca osvojio njegov prijateljski stav i njegov simpatičan lik. On je takođe bio i veoma društven: navodno jedva je bilo velikih prijema i proslava koje su prošle bez njegovog prisustva. Svirao je gitaru i imao je dobar glas Moj otac je bio dobar čovek i dobar prijatelj. Imao je veliko srce. Ja sam imao prilike da čitam pisma koja svedoče o njegovoj stalnoj spremnosti da pomogne svojim prijateljima rečju i delom. Njegov veseo i optimističan karakter je verovatno nasledio od njegovog oca, a mog dede, Johana Sibeliusa, koji je bio gradski odbornik u gradu Loviisa, dok je talenat za muziku zasigurno nasledio od njegove majke, a moje bake Chatarine Fredrike Åkerberg, ćerke švedskog lekara Mathiasa Åkerberga, koji je 1780. godine emigrirao iz švedskog grada Skåne u finski grad Loviisa, gde se i oženio mojom prabakom Katarinom Ulrikom Unonius."

Maria Charlotta Sibelius - majka, Christina Vilhelmina Evelina Sibelius -tetka po ocu i Chatarina Fredrika Åkerberg Sibelius - baka po ocu

Chatarina Fredrika Åkerberg Sibelius - baka po ocu

Christian Gustav Sibelius

Roditelji Johan Sibelius i Catharina Fredrika Åkerberg
Supruga Maria Charlotta Sibelius
Deca Linda Maria Sibelius, Jean Sibelius i Christian Sibelius
Braća i sestre Pehr Ferdinand Sibelius, Johan Matias Fredrik Sibelius, Carl Edvard Sibelius i Christina Vilhelmina Evelina Sibelius

Deda i baba po ocu Johan Mattsson Sibelius i Maria Sibbe
Deda i baba po majci Mathias Åkerberg i Katarina Ulrika Unonius

Pradeda i prababa po ocu  Matts Mårtensson i Anna Andersdotter
Pradeda i prababa po majci Elias Unonius i Kristina Juliana Grään

 Maria Charlotta Sibelius

Maria Charlotta Sibelius, majka velikog kompozitora, rođena je 18. avgusta 1841 godine, kao drugo dete po redu, u gradu Turku (šve. Åbo), od oca Gabriela Borga, sveštenika, i majke Katarine Juliane Borg, devojačko Haartman. Njenom ocu je to bio drugi brak, jer mu  je prva supruga umrla. Gabriel Borg je umro u 58. godini, kada je Maria Charlotta imala 14 godina. Njena majka se nakon toga preselila sa decom u Hämeenlinnu, blizu njihovih rođaka, a to je bilo sudbonosno mesto gde je Maria Charlotta kasnije upoznala svog supruga Christiana Gustafa Sibeliusa, za kog se udala 1862. godine i sa kojim je izrodila troje dece.

Maria Charlotta  i Jean Sibelius

Parohijska knjiga rođenih, Maria Charlotta Borg

Maria Charlotta Sibelius, Sibeliusova majka

Katarina Juliana Borg, devojačko Haartman, Sibeliusova baka

 Grob Marie Charlotte Sibelius

 Grob Katarine Juliane Borg, devojačko Haartman

Posle smrti muža ona je sa troje dece napustila dom gde je živela sa njim i otišla u kuću svoje majke Katarine Juliane Borg, pa su deca odrastala u okruženju u kome su dominirale žene, što je kasnije uticalo da su oba sina imala izuzetno poštovanje i ljubav prema suprugama. Deca su bila srećna, mažena i pažena. Tu u Hämeenlinni deca su išla u školu i na časove muzike, ali najlepši periodi detinjstva su im bili dani provedeni u Loviisi, tokom letnjih raspusta, sa bakom po ocu Chatarinom Fredrikom Åkerberg Sibelius i tetkom Christinom Vilhelminom Evelinom Sibelius koju su obožavali.

Evelina Sibelius

Jean Sibelius je o svojoj majci napisao sledeće:"Pošto smo izgubili našeg oca u ranom detinjstvu, mi deca-sestra Linda, ja i moj tri godine mlađi brat Christian, postali smo sve više vezani za svoju majku. Pošto je postala udovica u dobi od dvadeset i sedam godina, ona je hrabro i sa puno  borbenosti nastavila da se sama bori za nas. Ona je bila duboko religiozna a njeni pogledi na život svetli i skladni. Imala je nežan i potpuno žensku karakter. Vrlo skromna, ona je osvajala ljudske simpatije gde god bi otišla. Moja majka je bila dobri anđeo naše kuće. Ona je bila potpuno posvećena brizi za nas, ona je živela za nas i sa nama. Neobično dobrodušno biće. Izgledalo je kao da je njena stalna misao bila ta, da ne dozvoli da gubitak oca zatamni detinjstvo njenih siročadi. Tokom našeg odrastanja majka je dobila odličnu podršku od naših baka...njene majke, Katarine Juliane Borg, udovice Gabriela Borga i očeve majke Catharine Fredrike Åkerberg. Provodili smo godine pod direktnim nadzorom naših baka, jer smo se posle smrti našeg oca, preselili u Hämeenlinnu kod bake Katarine Juliane. Leto je značilo odvajanje na duži period i odlazak u Loviisu, tokom letnjeg raspusta, kod bake po ocu Chatarine Fredrike Åkerberg Sibelius i tetke Eveline koje smo obožavali. Moja baka Chatarina je stalno bila ozbiljna, da ne kažem namrgođenog izgleda, ali je imala savršen smisao za humor. Nije joj bilo potrebno mnogo da se nasmeje, a onda bi teška maska ozbiljnog lica padala u sekundi. Ona nikada nije mogla da bude stroga prema nama kako je želela da bude. Još uvek se sećam kako sam kao dečak, napravio neku veliku štetu u njenoj kući i bio sam spreman i na najgoru kaznu, ali ona me  je samo pogledala i rekla kratko i oštro: "Janne! Vidi da ti to ne postane navika!". Mi smo imali veliko strahopoštovanje za našu baku Chatarinu, ali smo znali, takođe, da možemo da računamo na njenu pomoć i razumevanje, kada  god je to bilo potrebno. Među ličnostima mog detinjstva takođe bih pomenuo i moju tetku Evelinu, koja je imala veliku ulogu u mom životu. Ona je bila neobično ljubazno biće i veoma muzikalna. Ja ih se svih sećam sa velikom zahvalnošću".

Roditelji  Gabriel Borg i Katarina Juliana Haartman
Suprug Christian Gustaf Sibelius

Deca Linda Maria Sibelius, Jear Sibelius i Christian Sibelius
Braća i sestre Tekla Helena Adelinda Borg, Gustaf Julius Borg, Axel Gabriel Borg, Oskar Fredrik Borg, Otto Rudolf Borg, Aurora Katarina Borg, Anna Juliana Borg  i Lydia Johanna  Borg .

Deda i baba po ocu Gabriel Carlsson Borg i Maria Gustava Chydeni
Deda i baba po majci Gustaf Haartman i Helena Katarina Utter

Pradeda i prababa po ocu  Karl Borgh (Borg) i Katarina Andersdotter Ruuth
Pradeda i prababa po majci Johan Utter and Juliana Eleonora Amnorin

Pehr Ferdinand Sibelius

"Naš stric, Pehr (Peter) Sibelius, za koga smo imali veliku naklonost, koji nas je često posećivao i koji je bio blisko vezan za nas, decu njegovog prerano izgubljenog brata, imao je veliki uticaj na mene posebno.Moj stric Pehr je bio veoma ekscentričan za ono vreme. Njegova velika strast, pored muzike i violine koju je marljivo svirao, bila je astronomija. U svojim navikama kao i u drugim stvarima bio je drugačiji od većine ljudi, jer je voleo da svira i stvara muziku uvek oko dva sata ujutru. Nisam imao velikih poteškoća u prilagođavanju sa njegovim čudnim navikama. Naši odnosi su bili izuzetno dobri. Muzika je bila karika koja nas je povezivala, ali je on očekivao da će moja budućnost biti astronomija. Astronomija je bila njegova strast i on je želeo da se ja i moj mlađi brat posvetimo toj nauci, međutim, on nije  imao nikakvih primedbi kada sam se ja odlučio za muziku. "

Johan Matias Fredrik Sibelius

"Moj najstariji stric Johan Matias Fredrik Sibelius, otišao je na more u svojoj mladosti i postao pomorski kapetan i brodovlasnik. Umro je od žute groznice, sredinom 1864. godine u Havani, skoro dve godine pre nego što sam se ja rodio, ali je nastavio da živi kao misteriozna i fascinantna ličnost u mojoj detinjoj mašti. Bio je pomalo ekscentrik kao i stric Pehr. On je bio veoma muzikalan i načitan, što je svakako bilo neobično među pomorskim kapetanima tog vremena i, možda svih vremena. Njegova sačuvana pisma svedoče o njegovim mnogobrojnim interesovanjima, rafiniranom i neobičnom karakteru. U to doba je bio običaj među mladim obrazovanim ljudima u Finskoj da koristite francusku formu za svoja imena, pa je moj stric prativši ovaj običaj, pozvao sebe ”Jean”, kada bi se predstavljao u inostranstvu. Kada je pošao na svoje poslednje dugo putovanje, on je ostavio paket vizit karti u kući moga dede, na kojima je pisalo JEAN SIBELIUS. Uspomena na strica me je inspirisala da ja, kao Johan Julius Christian Sibelius student u Helsinkiju uzmem ime ”Jean”, u početku kao neku vrstu umetničkog imena, ne sluteći da će me to ime pratiti celog mog života.Tako je moj stric, kome se ni grob ne zna, nastavio da živi kroz moje ime.”


U jednom od sledećih tekstova, kroz fotografije brojnih suvenira i knjiga koje imam o Sibeliusu, shvatićete koliko volim ovog velikog kompozitora. Ovo je jedan od diskova koji mnogo volim jer su na njemu neka od meni omiljenih njegovih dela.

Read More