Taj divan Božić u Finskoj

Magija Božića je neosporna. To je vreme dobre volje, vreme koje provodimo u krugu bližnjih, vreme koje je najčovečnije u godini…vreme bratstva, ljubaznosti, praštanja i milosrđa.

Božić u Finskoj, slavi se 25.decembra. Na finskom se on zove Joulu. Božić Batu zovu Joulupukki, a ako nekom čestitate Božić, onda to uradite izgovaranjem Hyvää Joulua. Badnje veče zovu Jouluaatto. 

Inače, Finci su u praznično - božićnom slavlju 4 nedelje pre Božića, to jest, od vremena kada počne Božićni post ili Advent sezona ( Advent  je od latinske reči Adventus, što znači “ Dolazak” ( misli se na dolazak Hrista). To je vreme iščekivanja. Ovo je za Fince, drugi praznik po važnosti, odmah posle Dana nezavisnosti, pa mu u ovoj zemlji pridaju veliki značaj.

Turku

Za vreme bozićnog posta, na stolu domaćina nalazi se venac sa 4 sveće koje simbolizuju 4 nedelje posta. Ovo vreme služi za božićne pripreme…spremanje kuće, nabavku namirnica, slanje čestitki, kupovinu poklona dragim osobama i planiranje šta će se servirati za božićnu večeru. U mnogim gradovima Finske, vreme posta zvanično počinje otvaranjem božićnih sajmova, obično na glavnom trgu u području pešačke zone, na kome se prodaju razni ukrasi, peciva, rukotvorine, umetnički predmeti lokalnih umetnika, čestitke, praznična hrana i ostali simboli Božića. Oni su obično u organizaciji studentskih zadruga, raznih klubova,  dobrotvornih organizacija, udruženja žena, zanatlija…U Helsinkiju je to uvek ispred  luteranske katedrale, ali i na još nekim mestima u ovom gradu, kao na pr. u starom studentskom domu u ulici Mannerheimintie, u staroj zgradi iz 19 veka Wanha Satama u ulici Pikku Satamakatu i mnogim drugim. Market Joulumaailma (Svet Božića), otvoren je od  1. decembra do Bogojavljanja 6. januara. 

Bozicni sajam u Finskoj

Bozicni sajam

Bozicni sajam

Deca u Finskoj, na prvi dan posta dobijaju Advent kalendare koji imaju datume od 1 12. - 24. 12 i on im služi kako bi sa radošću iščekivali svaki dan do Božića. To naravno nije običan kalendar već kalendar sa 24 kutijice u nizu, a u svakoj kutijici koja se otvara ujutru, krije se po neki mali dar, čololadica, igračka… pa svako dete jedva čeka sutrašnji dan kako bi videlo šta će dobiti. Tradicija korišćenja ovih kalendara u Finskoj  datira iz 1940. godine

Advent kalendar

Za vreme Advent sezone, mnoge finske kompanije organizuju za svoje zaposlene Pikkujoulu, odnosno božićnu veliku žurku u nekom ekskluzivnom restoranu, a takođe se održavaju i razni koncerti klasične muzike ili sa božićnom tematikom, naročito u prvoj Advent nedelji.  U crkvama se obavezno peva Hosanna. Deca se raspuštaju oko 21. decembra i na odmoru su naredne dve nedelje.

13 decembra Finci slave Svetu Luciju (Lucian päivä). To je praznik koji se slavi 12 dana pre Božića, gde svaki dan prikazuje jedan mesec u godini, pa se prateći vremenske prilike svakog dana, veruje da će takav biti i mesec koji taj dan predstavlja. Svake godine se u Finskoj bira devojka koja će te godine predstavljati Svetu Luciju. Ona se, obučena u belo, sa crvenim pojasom oko struka i zelenim vencem  sa 4 sveće na glavi, kruniše ispred katedrale na glavnom trgu u Helsinkiju, nakon čega silazi stepeništem među ljude, deleći im zelenilo i svetlost u mračnim danima.

Dan Svete Lucije

Dan Svete Lucije

Badnji dan je dan pre Božića, i to je vreme u kome Finci imaju  određene rituale. Tog 24. decembra, kiti se jelka, obavezno se ide u saunu, kako bi pročišćeni dočekali rođenje Isusa Hrista, posećuju se grobovi dragih pokojnika gde im se pale sveće, pa često čitava groblja svetle od mnogobrojnih sveća na snegu, priprema se Božićna večera, u domovima se slušaju Božićne pesme, peva se božićna himna Enkeli taivaan (Anđeo sa neba), u kojoj se peva o anđelu koji je dojavio pastirima da je Isus rođen i uopšte božićni običaji u Finskoj, uvek su usmereni na dom i porodicu. U mnogim gradovima Finske, (Turku, Porvoo, Rauma, Naantali, Tornio…), tačno u podne proglašava se božićni mir, čitanjem proglasa na glavnom gradskom trgu, nakon kojeg se oglašavaju crkvena zvona tačno 12 puta. Ovaj  događaj iz mesta Turku, koji je pre Helsinkija bio glavni grad Finske, uvek se prenosi u podne na državnoj televiziji. Na kraju ceremonije svira se državna himna. Božićni mir traje 20 dana. Ova tradicija datira iz XIII veka, ali se od svih severnih zemalja, održala još samo u Finskoj.

Groblja za vreme Bozica

Proglasavanje Bozicnog mira

Opisaću vam kako izgleda Badnji dan u Finskoj...

Na Badnji dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon doručka očevi sa decom idu u nabavku božićnog drveta, jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim javnog prevoza. Zatim se uz prenos proglašenja božićnog mira,  ruča lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali  sa tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim raženim  hlebom, salatom od cvekle,  kuvanim krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća. Ovo sve je obavezno, a ostalo se sprema u skladu sa željama porodice. Za ovu priliku obavezno se pije nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima. Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je  postao sastavni deo Božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije. Na Badnje veče, običaj je da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima  deo iz Jevanđelja po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći,  tate se naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju  pevajući pesmu, Joulupukki laula  (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime.

Keks od djumbira

Inače, reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima na glavi. Lik sadašnjeg Božić Bate (Deda Mraza). bucmastog i bradatog dedice, rumenih obraza, odevenog u crveno, prvi put je nacrtao  Haddon  Sundblom, sin Finca i Šveđanke, daleke 1930. godine za potrebe božićnog postera za firmu Coca Cola. Od tada je ovakvo obličje Deda Mraza prihvaćeno svuda u svetu. Iako je Haddon živeo u Americi, zbog njegovog porekla, može se smatrati da ovaj veseli dedica ima finske korene.

Joulupukki

Domovi u Finskoj se za ove praznike  ukrašavaju raznim dekoracijama, ali zasigurno je da svi oni imaju ono što obeležava ove radosne praznike. Tako je u Finskoj tradicija da u svakom domu postoje osvetljene papirne zvezde, figura jarca od slame, mnogo sveća i obavezan finski ukras Himmeli koji visi iznad stola.  Ono što mnoge Fince užasava su kič i šarenilo ukrasa, treperava svetla, plastični ukrasi i slično,  pa su više okrenuti prirodnim materijalima, drvetu, slami, grančicama omorike ili bora, glini, lanu, vuni…

Rovaniemi za Bozic

Finski Božić ima svoje korene u paganskom prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa  hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.

Himmeli

Himmeli

Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice. dok neki idu na jutarnju službu u crkvu. Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.

Božićni i novogodišnji praznici završavaju se  6. januara na Bogojavljanje.

 E pa, dragi moji...Hyvää ja rauhallista joulua !

Finski nacionalni muzej, izlozba Bozicnih cestitki

Finski nacionalni muzej, izlozba Bozicnih cestitki

 

Read More

Turku, kolevka finske kulture ( I deo)

Turku je grad koji nikoga ne ostavlja  ravnodušnim,  iz kog god razloga da dođete. Ako ste čuli za njega da je najstariji veliki grad srednjevekovne kulture i tradicije u Finskoj, da je to bio glavni grad Finske pre Helsinkija, da je izrazito moćan kulturni centar sa čuvenim univerzitetima, da ima dobar provod, da bajkovito lepo izgleda …verujte, nisu vas lagali.

Turku panorama

Do sada sam vas upoznala sa nekim gradovima…pričala sam vam o Helsinkiju, upoznali ste Kotku, Porvoo…i nekako,  zadržaćemo se još na jugozapadu zemlje jer zaista ima mnogo, mnogo toga za videti i upoznati. Danas  je došao red na Turku.

Smiraj dana uz reku Aurajoki

Turku, ili Åbo, na drugom zvaničnom jeziku, švedskom, nalazi se na samom jugozapadu Finske, na obali reke Aura (Aurajoki), koja vijugavo prolazi gradom. Ako su vam nazivi čudni, oni imaju svoje poreklo, pa tako ako analiziramo finski naziv grada, Turku, u ruskoj arhaičnoj verziji” tǔrgǔ “ znači “ pijaca”, jer je ovaj grad vekovima imao najveću i najbolju pijacu na južnoj obali, a ako vas interesuje švedska verzija Åbo, to je složenica od dve reči ( bo- naselje, å- reka), ili jednostavno “naselje na reci”.

Arhipelag Turku

Raj za odmor

Jedan je od najvećih gradova ove zemlje i kao što rekoh, bivši glavni grad Finske, tačnije od 1808. pa do 1812. kada je taj primat preuzeo Helsinki, iz razloga što je posle Finskog rata u kome je Švedska 1809. predala Finsku carskoj Rusiji, ruski car Aleksandar I Romanov smatrao da je Turku predaleko od matice Rusije, pa je 1812. Helsinki postao glavni grad Velikog vojvodstva Finske.Stanovnici Turkua još uvek nežno  i bez zle namere ismevaju ovaj trenutak geopolitike ističući da je Helsinki u to vreme bio "samo ribarsko selo sa šest koliba".

Turku zamak

Turku je domaćin aktivnih zabavnih sadržaja, čuvenih letnjih festivala,  magičnih parkova i mnoštva zanimljivih istorijskih znamenitosti. Ovaj grad nudi i bogate letnje aktivnosti, kao što su jedrenje, kajak ili jednostavno uživanje u nijansama plave reke Aure, nad kojom ponosno stoji devet mostova u ovom gradu, a sve to uz dodir svežeg morskog vazduha. Leti ovaj grad ne “liči” na finsku klimu, jer se temperature kreću do 3O°C, ali su zime ipak dosta jake, sa prosečnom temperaturom od -7 °C.

Zimska idila

Turunlinna - zamak Turku

Turunlinna

Turku katedrala - Tuomiokirkko 

 U gradu izlazi regionalni dnevni list Turun Sanomat, koji je po tiražu treći u državi.

Reka Aura je bukvalno u središtu grada, jer se grad ravnomerno gradio i sa istočne i zapadne strane reke.Svih devet mostova dozvoljava prelaz preko reke Aura, ali posle poslednjeg mosta, kao što je slučaj između ulica Tervahovinkatu  i Wechterinkuja  (zapadne obale), tu ćete naići na preslatki crveni trajekt za pešake, koji cirkuliše od  obale do obale bez reda vožnje, već kada se napuni. Potpuno je besplatan i prima do 75 putnika. Naziv mu je Föri, funkcioniše od 1904. i jedna je od atrakcija. Ova reka je zamrznuta  tokom zime pa do marta-aprila, i tada trajekt ne saobraća. Godine 2008, reka Aura, po prvi put ikada nije bila uopšte zaleđena ni jedan jedini dan. Ta godina je totalna misterija, zašto se to desilo.

  

Turku je kolevka kulture i istorije Finske, a 2011. bio je i zvanična evropska prestonica kulture za tu godinu. Ovaj grad ima toliko mnogo toga za videti, ali za ovu priliku nabrojaću bar neke koje ne bi trebalo propustiti.

Dvorac Turku - sagrađen u XIII.veku, koji je ujedno i najstarija zidina u zemlji, sa lokacijom u ulici Linnankatu, reku Auru - šetnja uz reku Aurajoki (originalni naziv), gde su često usidreni mnogobrojni brodovi iz celog sveta, Turku katedralu, koja je majka crkva Evangelističke Luteranske crkve u Finskoj, finsko nacionalno svetilište i sedište nadbiskupa Finske, koji se nalazi u ulici nazvanoj po ovoj katedrali, u Tuomiokirkonkatu broj 1, Luostarinmäki muzej rukotvorina  na otvorenom, koji se sastoji od 18 blokova zgrada iz XVIII i XIX veka na njihovim originalnim lokacijama, gde se nalaze oko 30 potpuno opremljenih radionica, a gde je let posebno divno jer kostimirane zanatlije rade unutar starih drvenih kuća a ulični svirači šetaju drevnim stazama. Takođe treba posetiti i Muzej umetnosti, kao i Sibelius muzej u ulici Piispankatu, jedini muzej u Finskoj posvećen muzici, koji je dobio ime, naravno, po svom čuvenom kompozitoru…

Arcanum Univerzitet 

Muzej umetnosti

Kakskerran kirkko i vojno groblje

 Zbratimljen je sa nekoliko evropskih gradova, Kelnom, Firencom, Segedinom, Sankt Peterburgom, Talinom, Gdanjskom, Geteborgom, Bergenom i Bratislavom.

...i za kraj ovog uvodnog dela o ovom gradu, sledi nekoliko praktičnih saveta. U Turku je najbolje doći u julu, jer je najtopliji mesec u godini i jer tada sve vrvi od turista zbog mnoštva festivala...čuvenog godišnjeg događaja zvanog Medieval Market, DBTL rok  festivala, UMF festivala koji je najveći festival u Evropi posvećen elektronskoj muzici...i zbog mnogo toga još. Ono što nije dobro u ovom gradu je to što su autobuska i železnička stanica na suprotnim delovima grada, pa je to nekad veoma konfuzno za turiste, ali koga god da pitate, uvek će vam rado pomoći. Radi se na tome da se u bliskoj budućnosti ovo promeni izgradnjom jedinstvene stanice. Naravno, za nezaobilazni šoping, tu je najbolji Hansakortteli, ili jednostavno Hansa tržni centar gde nema čega nema....i još nešto nemojte propustiti...najbolji senf na svetu, po originalnom receptu iz ovog grada, za nezaobilazne letnje roštiljijade, Turun Sinappi, koga turisti kupuju na kilograme kao suvenir a za koga se veže i još jedna priča..naime, ovaj proizvod je imao veoma efektan slogan "Nikada se neću odreći dve stvari - senfa i seksa".Kada je proizvodnja ovog originalnog finskog senfa prebačena u Poljsku, uvek šašavi Finci su napravili parodiju na poljsku reklamu sa sloganom " Nikada se neću odreći dve stvari - mojih čarapa"

Kauppahalli market

Hansa

Read More