Finlandia, harmonija finske duše

U Finskoj se svakog 8. decembra slavi dan rođenja najvećeg finskog kompozitora svih vremena, čija je muzika značajno uticala na formiranje finskog nacionalnog identiteta, a slavi se i Dan muzike. 

O Sibeliusu sam ispričala mnogo priča, ali imam još mnogo toga da napišem o njemu. Godinama, da ne kažem, decenijama, istražujem sve o njemu, putujem, obilazim, kupujem sve i svašta, i mislim da imam zaista mnogo toga još da kažem i ispričam o mom omiljenom kompozitoru.

Ovaj dan, za razliku od Dana nezavisnosti Finske, koji je samo dva dana pre ovog, nije državni praznik, ali je, i pored toga, po značaju u srcima finskog naroda, jednako važan, pa se, kao i na Dan nezavisnosti, zastave Finske svuda viore u čast velikog Sibeliusa.

Sibelius je, za Fince izvor tolikog ponosa, da vam to ne mogu ni opisati. Možda kao zbir toga koliko se u Srbiji ljudi ponose Teslom, Pupinom, Noletom, Milankovićem…

Predmet ovakvog obožavanja Sibeliusa nije samo njegovo stvaralaštvo u celini, već jer je jedno delo, i to izvanredna “Finlandia” nastala “na pravom mestu, u pravo vreme”, i svojom neobičnom lepotom i umetanjem harmonija finske duše i finskih prostranstava, poistovetila svakog Finca sa njom, formirala jak  nacionalni identitet i doprinela stvaranju atmosfere za borbu nezavisnosti i oslobađanja od, vazda,  tuđe vlasti.

Ovo remek delo, nastalo je  1899, a revidirano 1900. godine. Komad je nastao kao prikriveni protest Finaca protiv okupacije od strane ruske imperije i opisuje trenutke finske istorije. Da bi se izbegla ruska cenzura,  samo su Finci znali šta ova simfonijska poema znači za njih kao narod, a Rusi su ovo delo cenili samo po lepoti, ne shvatajući “šta je pisac (kompozitor) hteo njom da kaže”. Iz tog razloga,  pred Rusima je  morala  da se izvoditi pod alternativnim imenima. Samo je u rukopisu ona bila “Finlandia”, a pred Rusima je bila predstavljana kao  ili kao “Scandinavian choral march” ili kao “Happy feelings at the awakening of a finnish spring”. Nadljudskim snagama, nakon toliko vremena, Finska je, 1917.napokon dobila nezavisnost. 

Delo ”Finlandia” ima u sebi dosta prelaza i delova koji pojedinačno predstavljaju nacionalnu borbu finskog naroda. Ova simfonijska poema se otvara laganim suzdržanim uvođenjem (Andante sostenuto), u kome se daje dramatično upoređivanje dva princima…prvog ( poema počinje tako) koji je otelotvoren u  dubokom zvuku bas orkestra,  duvačkim instrumentima na oštro disonantnim akordima (tuba, fagot, trombon, truba, horna) uz timpane i perkusije koje dramatično pojačavaju efekat, kojom se oslikava neka represivna mračna sila i drugog, na koji se nadovezuje skrivena, jedva vidljiva melodija koja pričvršćuje moćne nizove akorda uz međusobno povezane instrumente (flauta, violina, viola…). Sibelius time prikazuje sav smisao dvosmislenosti i unutrašnju borbu u čoveku, koja ga uz  umereno ubrzani tempo (Allegro moderato), kroz trube, timpane i trombone poziva na borbu, dok se odmah zatim u novom, dinamički rastućem delu (Allegro) kroz pozadinski intenzivniji bas oslikavaju bitke ali i pobede kada odmah zatim nastupi mek i blag zvuk žičanih i drvenih duvačkih instrumenata. Iz ovakvih prelaza od borbi do pobeda, polako se rađa melodija koja veliča oslobođenje. Sibelius je to, kroz odabir tempa i instrumenata, vanserijski dočarao. 

Stiče se utisak, da su se ovi prelazi kao najava oslobađanja dopali i samom Sibeliusu, jer ih je stalno ponavljao bez ikakvih promena, samo uz ažuriranja novih orkestarskih “presvlačenja”, da bi tek u završnici, u delu gde je kroz narodne melodične motive prikazao dolazak oslobođenja,  svečano to dočarao čitavim "horom" orkestra….i zaista, samo sjajan i zaista narodni umetnik, kakav je Sibelius, može stvoriti tako istinski narodne slike i teme, poput monolitnih simfonijskih slika. Zato nije ni čudo da je ova poema, dragulj u svetskoj riznici simfonijske muzike.

Taj završni deo u ovom simfonijskoj poemi koja kao deo, ima naziv “Suomi herää” (Finsko buđenje), je ustvari ona srž ove poeme, oda  nacionalnog buđenja Finaca. U originalu, ovde nije bilo predviđeno pevanje, ali kada je tenor Wäinö Sola, sam napisao tekst želeći da otpeva ovaj divan deo, Sibelius je video da se to narodu veoma dopalo, pa je taj deo preinačio  u zaseban komad,  na koji je današnji tekst napisao finski pesnik Veikko Antero Koskenniemi 1941. godine, a Sibelius je taj komad napisao za muški hor i dao mu naziv “Finlandia hymni”(Himna Finlandija), na predlog anonimnog obožavatelja.

Poslušajte završni deo Finlandije, bez pevanja, u videu ispod...

Ova “Finlandija” himna je danas najznačajnija nacionalna pesma svih Finaca, ali ipak nije nacionalna himna. Iako je želja 98% Finaca, da baš ona bude zvanična himna,  to se ni do sada nije u stvarnosti ostvarilo, jer, kao što sam već jednom napisala, ona nije prihvaćena jer muzički kritičari tvrde da je izuzetno teška za pevanje.

Od kada datiraju himne, u obliku hvalospeva državi, kojima se pokazuje odanost i poštovanje, svaki narod je uvek birao svoju himnu, koja je dostojna voljene zemlje, pa je tako i Finska, još  davno pre  nezavisnosti imala neku svoju himnu. J.L.Runeberg je 1844. napisao tekst na švedskom jeziku za pesmu“Vårt land”( Naša zemlja) koju je komponovao Fredrik Pacius, kojom je hteo da Fincima probudi patriotski osećaj za borbu, ali tek krajem 19. veka nakon što je Paavo Cajander, objavio prevod na finski jezik, poznatiji kao “Maamme”,  Finci su je nekako prihvatili, a Runeberg je dobio status nacionalnog pesnika. 

Ova himna je od tada, pa do danas zvanična himna Finske, ali, nakon što se pojavila “Finlandia ” 1900. godine , uz koju je kulminirao finski inat, ponos, borba, želja za sopstvenom samostalnom državom, a posebno od nastanka "Finlandia hymni", Finci upravo “Finlandiu” od tada smatraju svojom nezvaničnom himnom koju mnogo više vole, a “Maamme” od tada nikada nije bila  dobro prihvaćena.

Simfonijska poema “Finlandia” traje oko 9 minuta, a završni deo, poznatiji kao “Finlandia hymni” traje oko 2,5 minuta.

Tekst u originalu za “Finlandia hymni”, na finskom jeziku ima sledeći tekst:

Oi Suomi, katso, sinun päiväs koittaa,

Yön uhka karkoitettu on jo pois,

Ja aamun kiuru kirkkaudessa soittaa,

Kuin itse taivahan kansi sois.

Yön vallat aamun valkeus jo voittaa.

Sun päiväs koittaa, oi synnyinmaa.

Oi nouse, Suomi, nosta korkealle

Pääs seppelöimä suurten muistojen.

Oi nouse, Suomi, näytit maailmalle,

Sa että karkoitit orjuuden

Ja ettet taipunut sa sorron alle.

On aamus alkanut, synnyinmaa.

Od zanimljivosti u vezi sa ovim delom, navešću sledeće:

Najpoznatiji američki dirigent Leopold  Stokowski, predložio je da “Finlandia hymni” bude himna celog sveta.

Uz drugačiji tekst, ova Sibeliusova himna, pod nazivom  ”Land of the rising sun”, uz tekst koji je napisao Nnamdi Azikiwe, bila je nacionalna himna samoproglašene afričke države Biafra, u jugoistočnoj Nigeriji, koja je postojala krajem 1960-ih.

 https://www.youtube.com/watch?v=VX48G8Xjx3c

 

Takođe, uz izmenjen tekst, peva se i hrišćanska himna “Be still, my soul”, koja se izvodi na bogosluženjima širom sveta, uz druge prevode. U Nemačkoj  je poznata kao "Stille meine Wille, dein Jesus hilft siegen"

https://www.youtube.com/watch?v=16Ce39B-zFQ

https://www.youtube.com/watch?v=b_ALfUBgyXM

 

Američka pevačica Joan Baez preradila je Sibeliusovu himnu u pesmu “A song of peace”.

Ova muzika se koristila u filmovima “Umri muški”, “Tuntematon sotilas” (Nepoznati vojnik)…u američkoj seriji  “The walking dead”…

Read More

Jean Sibelius - Priča o nezvaničnoj himni sveta

Oi Suomi, katso, sinun päiväs koittaa, yön uhka karkoitettu on jo pois, ja aamun kiuru kirkkaudessa soittaa kuin itse taivahan kansi sois. Yön vallat aamun valkeus jo voittaa, sun päiväs koittaa, oi ija synnyinmaa. Oi nouse, Suomi, nosta korkealle pääs seppelöimä suurten muistojen, oi nouse, Suomi, näytit maailmalle sa että karkoitit orjuuden ja ettet taipunut sa sorron alle, on aamus alkanut, synnyinmaa…

...tako u originalu glase reči pesme Finlandia hymni ( Himna Finlandia), velikog finskog kompozitora Sibeliusa

Znate, potpuno mi je jasno zašto je Jean Sibelius Bog u očima svih Finaca. To što je on stvarao, to je nebeska muzika, to je muzika kroz koju se oseća patnja, borba, ponos i pobeda…muzika koja mene hipnotiše, jača duh i telo, bistri um i čisti dušu.

Iako je Sibelius bio majstor simfonijske muzike, a njegova simfonijska poema Finlandia pravo remek delo, malo se zna da je ta Sibeliusova poema, nastala inspirisana prethodnim delom Sibelliusa, Finlandia himnom. Muziku za Finlandia himnu (Finlandia Hymni), Sibelius je komponovao 1899. godine, za potrebe mitinga,  kao bunt protiv ruskog carstva, čijeg je i Finska bila deo. To je bila godina u kojoj je među Fincima, nacionalizam sve više jačao, kao i nezadovoljstvo usled sve većeg ruskog ugnjetavanja. Ova muzika je svojom jačinom i gordošću naprosto hipnotisala Fince i dala im nadljudsku snagu da se bore protiv ogromne ruske imperije. Sibelius je, uvidevši koliko njegova muzika podiže narodne mase, ubrzo napisao simfonijsku poemu Finlandia, u kojoj je, u jednom delu mestu našla i Finlandia hymni, koja se savršeno uklopila u celokupno delo Finlandia. Kasnije je Sibelius preradio himnu u samostalno delo. Kako je ova himna doprinela da se Finska odvoji od Rusije i izbori za svoju nezavisnost 1917. godine, tu nije bio kraj finskim mukama. Već u novembru 1939. godine, 2 meseca nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Rusija se ponovo okomila na Finsku u želji da je osvoji.  To je nateralo finskog pesnika Veikko Antero Koskenniemija da 1940. godine napiše reči za  Sibeliusovu Finlandia hymni  Ova  pesma je tada ponovo, ali na snažniji način uticala da se finski maleni narod, oslobodi i pobedi  Rusiju u Zimskom ratu. Rusija je pretrpela velike žrtve i  potpisivanjem mirovnog sporazuma u Moskvi, marta 1940. godine dobila je samo 11 % finske teritorije, a Finska je sačuvala svoju nezavisnost i tada stekla neverovatnu  međunarodnu reputaciju zbog svoje hrabrosti i istrajnosti.

Iako je ova pesma  dizala finski duh i istrajnost u borbi protiv Rusije, iako su je toliko pevali i voleli da je to postala i ostala najvažnija nacionalna patriotska pesma za sve Fince, Sibelius,nije u početku bio oduševljen idejom da se himni dodaju reči govoreći “Ovo delo nije namenjeno da se peva, pisana je za orkestar, ali, ako svet želi da je peva, neka je peva, ja tu ne mogu ništa” Na kraju je Sibelius dao blagoslov horskoj verziji pesme i prvi put je zvanično izvedena u Helsinkiju, 7. decembra 1940 godine, u univerzitetskoj velikoj sali.

Danas, iako je pesma Maamme himna Finske, ona nikada nije zvanično priznata, Finci je ne vole preterano i bore se da himna postane upravo Sibeliusova  Finlandia hymni, koja je u srcima svih Finaca jedina himna Finske. Do sada su stručnjaci razmatrali više puta zahtev da se promeni himna Finske, ali uvek su odbijali da to bude Sibeliusova himna jer navodno nije prilagođena širim narodnim masama jer zahteva naprednu pevačku veštinu. 

Finlandia Hymni je, reklo bi se, osvojila ceo svet. Ona je bila zvanična himna  države Bijafre, dok je postojala. Takođe je, sa prilagođenim i izmenjenim tekstom i himna William Marsh Rice Univerziteta u Hjustonu. Od muzike Finlandia Hymni, napravljena je svetska hrišćanska himna Be Still, My Soul, koja se izvodi  u svim zapadnim crkvama na svetu, zatim na drugi tekst na ovu Sibeliusovu muziku, Lloyd Stone je napisao tekst za svetsku pesmu mira This Is My Song,  koja obrađuje temu na globalnom nivou, veličajući mir i nadu, zatim, ona je, takođe sa izmenjenim tekstom i himna Univerziteta St. Ambrose u Devenportu, kao i u izmenjenom nazivu  Prayer for Wales, nacionalna pesma Velsa. Finska grupa Nightwish je na svojoj svetskoj Imaginaerum  turneji, svaki koncert započinjala Finlandia himnom, ponoseći se svojom državom…i,  nabrajanju nikad kraja.

I tako, svi koji poznaju istoriju Finske, nedaće kroz koje je prošla oslobađajući se od Švedske i Ruske okupacije, a posebno porodice koje su izgubile drage i bliske osobe u najgorim zimskim finskim smetovima boreći se za  ovu divnu zemlju, znaju šta Finlandia znači. Finlandia hymni je mnogo više od pesme. Mnoge generacije su decenijama posle Zimskog rata, odrastale u strahu da bi Rusija opet i opet mogla da napadne Finsku u želji da je osvoji, pa se tako sećam da su generacije koje su odrastale sedamdesetih godina 20. veka prvo  učile gde je sklonište,pa tek onda da pišu i uče slova, a svaka zgrada, škola ili bilo kakva ustanova bila je u obavezi da ga ima, a ima ga i danas. Svi su znali kako zvuče signali za vazdušnu opasnost…Svi su imali podsvesni strah od rata, ali su svi i učeni i vaspitavani u Sisu duhu, da fanatički vole i brane svoju zemlju. Knjiga koja opisuje sve te nedaće, neverovatan finski duh i snagu, je Tuntematon Sotilas, odnosno  u prevodu Neznani vojnik, koju je napisao Väinö Linna ubrzo nakon rata i koja je upravo zato najpoznatiji finski roman. U istoimenom filmu u jezivo tužnim scenama u pozadini ide Finlandia hymni…i danas, ne verujem da postoji osoba u Finskoj koja se ne naježi na prve tonove Finlandia himne. Na Dan nezavisnosti Finske, ova pesma se čuje na svakom koraku. To treba doživeti.

Čuveni američki dirigent, Leopold Stokowski najbolje je opisao Finlandia himnu, rekavši da je to muzika koja zaslužuje da bude himna sveta. Zaista mislim da ova pesma to zaslužje.

 A sada poslušajte tri verzije Finlandia hymni...

U ovom spotu, poslušajte Finlandia hymni.

U ovom spotu, poslušajte Finlandia simfonijsku poemu, gde od 6:10 min, počinje Finlandia hymni Ovde poslušajte muški hor, koji peva Finlandia hymni Verzija grupe Nightwish...

Read More

Sibelius, portreti velikana

Sibelius, umetnik koji je svoju inspiraciju pretočio u genijalna muzička dela, i sam je bio inspiracija mnogim umetnicima  koji su zauvek ostavili njegov lik na platnu i papiru. Uz prelepe zvuke Sibeliusove Finlandije, uživajte i u delima umetnika među kojima su Billy Childish, Jon Stich, Tim Binger, Lasse Rantanen, N.C. Mallory, Leolie Quagraine, Richard Zela, Neale Osborne, Albert Engström, Christine Caitlin Fraser, Arthur Hunter-Blair, Eric Orchard, Ante Johansson, Lorena Bowser i mnogi drugi…

Read More