Made in Finland

Kada pomislite na neki nemački proizvod za koji zna ceo svet, nema sumnje da ćete prvo pomisliti na Mercedes, Adidas, BMW…Takođe, Francusku je nemoguće ne povezati sa brendovima Luis Vuitton, Cartier, L’Oreal. Velika Britanija je sinonim za Johnnie Walker, Burberry,  Švedska za Volvo, H&M,  Ikeu, Austrija za Red Bull, Švajcarska za Nestle, Nescafe…a, Amerika i Coca Cola su jedno, zna se….i tako, nabrajanju  nikad kraja…

Kada je Finska u pitanju, zasigurno će svima prvo pasti na pamet Nokia, i naravno, biće u pravu…ali, pokušaću  ovde da sastavim listu 15 najpoznatijih finskih proizvoda, brendova ili čega već, a što je proslavilo Finsku u svetu, ali i doprinelo nekoj dobrobiti na svetskom nivou i učinilo život lepšim i lakšim. Neki proizvodi i brendovi  možda neće zvučati poznato  svima, ali verujte mi da su svojim kvalitetom, namenom,   ili praktičnošću stekli svetsku popularnost i slavu.

Kada sam svojevremeno na Facebook stranici Music from Finland, upitala ljude širom planete, šta ih najviše asocira na Finsku, odgovori su bili sasvim različiti, neki i veoma lični, ali posle dobijenih pregršt odgovora, shvatila sam da su Nokia, Deda Mraz, Nightwish i sneg bili u ogromnom broju odgovora. Zanemarujući  slavne ličnosti…u ovom tekstu sam se više fokusirala na proizvode  i izume koji su, između ostalog, doprineli popularizaciji ove zemlje.

Redosled  je sasvim slučajan.

1. Nokia

    O Nokiji ne treba mnogo pričati, dovoljno je reći  da je to najpoznatiji finski proizvod i da je Nokia, sa prihodom od 25 milijardi dolara, 2010. godine bio na drugom mestu u Evropi, odmah posle nemačkog Mercedesa,  na top listi najvrednijih evropskih brendova…a, ni  ja se, pravo da vam kažem,  ne odvajam od moje ljubičaste Nokie…inače, Nokia postoji od 1966 godine, a možda niste znali  sledeće zanimljivosti…naime, verovatno niste ni sanjali da je ton, koji korisnici Nokijinih telefona čuju prilikom prijema SMS poruka,  zapravo Morzeov kod za S-M-S. Shodno tome „Rastući“ ton je Morzeov kod za Nokijin slogan „Connecting People“ („Povezujemo ljude“). Još jedna zanimljivot je i ta da je melodija zvona „Nokia Tune“ zapravo zasnovana na „Gran Vals“delu pisanom za gitaru u 19. veku, španskog muzičara Franciska Terege.
 

Nokia

       2. Sauna

O dobrobiti saune su svi na svetu  čuli. Ona  pospešuje  fizičku i mentalnu relaksaciju, čisti um i dušu, a Finci su je otkrili pre skoro  2000 godina….Iako danas postoji bezbroj vaijacija na temu saune, najdelotvornija je još uvek ona sauna koja se nalazi svuda širom Finske, u divnim drvenim kućicama u šumi, na obalama mnogobrojnih finskih jezera. Možda će vam biti zanimljiv podatak da reč sauna, zapravo znači “ Prostorija  od drveta”. Danas se svuda u svetu prodaju upravo finske saune jer imaju određene standarde koji se odnose na vrstu i kvalitet drveta, visinu sedala  po nivoima, kao i ostale parametre koji su odlika baš finskih sauna.              

Sauna

  3. Linux

Linux je operativni sistem za računare i njegovo jezgro. Ovaj operativni sistem sa čuvenom maskotom pingvina, koriste mnoge velike korporacije kao što su  IBM, Hewlett-Packard i mnoge druge, a veliki uspeh je stekao zahvaljujući njegovoj nezavisnosti od bilo kakvog centralnog proizvođača, niskom trošku, sigurnosti i pouzdanosti. Njegov izumitelj je Finac Linus Torvalds, koji je, kada ga je izumeo 1991 godine, bio običan dvadesetjednogodišnji student informatike. Inače, ako niste znali, ime ovog slatkog pingvina je Tux.

Linux logo

   4. Bezbednosni reflektor

Ovo je izum koji se koristi u celom svetu, a naročito je popularan u ruralnim predelima gde se pešaci noću kreću drumovima, u Kanadi, Rusiji ili nordijskim zemljama kada je tokom cele zime slaba vidljivost, zatim je neophodan skijašima, rudarima….a posebno je koristan deci i đacima. Nose se  najčešće oko ruke,  kao zašivena traka na odeći,  kao bedž na školskoj torbi….itd. Ovo je otkrio i patentirao Finac Arvi Lehti  1950. godine. Sada će se neko možda  nasmejati jer sam stavila ovo na listu  poznatih finskih izuma, ali on upravo to jeste jer je mnogima u svetu, ova mala stvarčica sigurno  sačuvala život.

Reflektor

Reflektor

   5. Sušilica  za sudove

Ovaj finski izum je skoro najrasprostranjeniji na svetu, iako malo njih zna da ga je izmislio neko iz Finske. Savremeno opremljene kuhinje širim sveta, danas  imaju ugrađene ove delove za sušenje sudova  koji se nalaze iznad sudopere, kako bi se voda sa sudova direktno cedila u sudoperu.  Za ovaj izum zaslužna je Maiju Gebhard, koja je ženama širom sveta uštedela oko 300000 sati tokom života, koje bi trošile za brisanje  sudova….osim što štedi vreme, štedi  i prostor. Oni koji nemaju ovaj viseći deo u kuhinji, svakako imaju mini sušilicu, koja stoji pored sudopere i u koju se odlažu oprani sudovi….e, pa vidite, i taj deo je izum ove visprene Finkinje.

Susilica za sudove

  6. Angry birds

Angry Birds je jedna od najpopularnijih  svetskih video igrica finske kompanije Rovio, stacionirane u gradu Espoo, koja je od 2009. godine, kada se pojavila, pa do danas preuzeta, odnosno  “skinuta” preko milijardu puta. Rovio je, samo od ove ignice profitirao sa rekordnim prihodom od 152 miliona dolara. Ogromni  Angry Birds tematski parkovi postoje u Finskoj i Velikoj Britaniji, a sledeće godine se otvara i jedan  u Šangaju. Za leto 2016. godIne, Rovio je najavio 3D animirani dugometražni  film Angri Birds, koji će kompanija samostalno finasirati, nezavisno od Holivuda, kako bi zadržao kreativnu kontrolu….ako ste gledali ovogodišnju veliku pobedu velikog Kimija (Kimi Räikkönen), na kapi ste videli ko je jedan od njegovih sponzora…..pa naravno  Angry Birds!

 7. Finlandia Vodka

Iako  su Finci ponosni vlasnici dva sjajna  pića, (Koskenkorva i Finlandia), ipak je Finlandia, koja se, inače,  pravi od ječma, neuporedivo više  poznatija u svetu. Ovaj severni deo ima sjajne primerke, pa tako i susedi Šveđani imaju sjajnu Absolut vodku. Inače, Finlandia, koju proizvodi Altia, postoji od 1970 godine, a danas se pravi u sedam ukusa, pa tako pored klasične  imamo i limun, mango, brusnicu, crnu ribizlu, šumsko voće, grejp i mandarinu. Ukus grejpa, pored klasične, ubedljivo se najviše prodaje. Finci je najviše konzumiraju čistu, ili kao dodatak koktelu Krvava Meri. Sadašnju flašu koja simbolizuje glečer, dizajnirao je finski dizajner Koskinen…i još nešto,  ako ne verujete da je ova vodka fantastična, onda obratite pažnju koje piće pije slavni baja  Džejms Bond u filmu Die another day...tek da se zna….i još jedan savet…ako odlučite da  u  Finskoj kupite, uspomene radi, jedno od ova dva pića, to ipak uradite na aerodromu ili na trajektu, jer su tamo dva puta jeftinije nego po prodavnicama u Finskoj.

8.Marimekko

Eh, ko još nije čuo za Marimekko dizajn, ili ga bar video. Sve te prelepe Unikko cvetove veselih boja,  koji već imaju legendarni status u svetu…pa nije uzalud bila njime fascinirana  i slavna Žaklina Kenedi, koja je nosila Marimekko haljine….ali, ako ste gledali seriju Sex & Grad, onda ste videli Saru Džesiku Parker u bezboj Marimekko varijacija... u kupaćem, haljini, pa čak i draperije u sobi su joj u Marimekko dezenu…tek da se zna.

Marimekko dizajn

9. Deda Mraz

Nisu  ga Finci izmislili, ali se ovaj dekica uvek nekako povezuje sa Finskom i irvasima, ali ni to nije slučajno, jer se govori da  je Deda Mraz rođen u u finskom mestu, Korvatunturi  u čijoj blizini, u mestu Rovaniemi, se nalazi i čitavo selo Deda Mraza, u kome onprima turiste iz celog sveta. U Finskoj ovaj debeljuškasti dekica ima i svoju televiziju. Na ovom blogu sam pisala dosta o gradu Deda Mraza, a  to možete pročitati u tekstu o gradu Rovaniemi  Adresa Deda Mrazove kuće je Joulumaantie 1 96930 Rovaniemi, Suomi, pa ako želite da mu pišete, imate adresu...

Deda Mraz

10. Fiskars 

Fiskars je jedan od najvećih finskih brendova posle Nokie  jer nema zemlje na svetu gde se njihovi proizvodi ne prodaju. Inače Fiskars je vodeći svetski proizvođač alata i opreme za održavanje bašte i dvorišta. Sekire, makaze za grane, makaze za cveće, sekire i ostalo… već 360 godina se upotrebljavaju u mnogim domovima širom sveta. Fiskars kompanija je i najstarija kompanija u Finskoj, koja je osnovana u malenom finskom selu Fiskars, a njihovi extra kvalitetni proizvodi, koji su bukvalno neuništivi, osim što su, onako tipično finski  jednostavno vizuelno privlačni, oni su i funkcionalni, inovativni, ergonomsko  dizajnirani i laki za upotrebu.

11. Moomin 

Za ove slatke trolove koji su junaci istoimenih  knjiga, stripova i animiranih filmova  svi su čuli. Na ovom blogu, pronađite tekst o njima.

12. Stool 60 

Čuveni finski arhitekta Alvar Aalto,  davne 1933. godine, kreirao je ovu savršeno jednostavnu, funkcionalnu i veoma jaku stolicu, sa tri drvena nogara, zakrivljenog L oblika, koja je savršena za održavanje ali i za transport. O ovom  proizvodu imate u tekstu o ovom genijalnom arhitekti, a ove godine, navršava se 80 godina masovne proizvodnje ove stolice

13.Xylitol

Posle obimnog istraživanja finskih naučnika, otkriveno je da ovaj sastojak doprinosi zdravlju zuba, pa se danas  on dodaje mnogim prehrambenim proizvodima (Orbit žvakama na primer), u cilju očuvanja zdravlja zuba.

14. F-Secure

Finska korporacija koja se bavi bezbednošću i koja je tvorac istoimenog  poznatog antivirusnog programa.

15. Hukka šolja

Posuđe  i razni predmeti od stearita koriste se svuda u svetu. Finci su prvi otkrili da pravljenje posuda od ovog  ekološkog, izdržljivog i dugovečnog materijala ima svojih dobrih strana. Steatit ( finski Vuolukivi, engleski Soapstone) je materijal koji se često koristi i kao izolator zbog svoje velike toplotne  izdrživosti. Najbolji  na  svetu je upravo finski steatit koji se nalazi u divnom Koli krajoliku u istočnoj karelijskoj Finskoj. Turisti koji dođu u Finsku, skoro pod obavezno kupe neku posudu od ovog materijala, najčešće šolju kreiranu od strane dizajnerske kuće Hukka Design Oy, od pravog finskog steatita, u kojoj je kafa odličnog ukusa, jer dugo drži aromu, kao i toplotu, bar 10 puta duže od keramike ili porcelana. Takođe i ako u letnjem periodu sipate hladno pivo u kriglu od steatita, pivo će dugo ostati hladno. Veoma je gust materijal, ne upija nikakvu tečnost, kao ni ukuse ili mirise, pa i ne čudi zašto je opstao u prirodi već 2,3 milijardi godina. Finski dizajn plus finski steatit, dali su poznate finske proizvode koji turisti  rado kupuju…sve popularniji u svetu su i finski kameni  steatit zvučnici, kompanije Prime Loudspeakers Oy, koji daju odličnu akustiku i sve više osvajaju svetsko tržište a,…zanimljivost je i da je ultra poznata skulptura Hrista spasitelja u Rio de Žaneiru napravljena  od finskog steatita, odnosno njen  spoljašnji deo.

Hukka solja

Zvucnici od stearita

Stearit stene u Finskoj

…I zapamtite,  kada kupujete u Finskoj ili inostranstvu neki proizvod koji je 100% napravljen u Finskoj, on mora imati na sebi  logo ključa sa finskom zastavom. Ovaj logo koji zapravo znači Tehty Suomessa (Napravljeno u Finskoj), je usvojila finska vlada i nalazi se samo na proizvodima originalne finske proizvodnje, sa svim visokim standardima koje su utvrđene u  ovoj zemlji.

Made in Finland

MARIMEKKO

Read More

Helsinki, nekad i sad

Svaki grad ima neku svoju priču iz prošlosti, neke davne dane koje nismo imali prilike da upoznamo i doživimo, ali se nadam da će nas ovi prizori i slike uvesti u vremeplov zvani, Helsinki, nekad...i sad.

 ...pa, zaplovimo zajedno...

Helsinki, slike 1 i 1a

Na ovim slikama ( 1 i 1a), se vidi zaliv Töölö u Helsinkiju, koji je spojen sa otvorenim morem. Ovaj kraj se veoma izmenio u odnosu  na gornju sliku iz 1913. godine  Na novijoj fotografiji koja je slikana sa tornja Narodnog muzeja Finske, pogled se pruža na čuvenu građevinu koju je projektovao Alvar Aalto, zvanu Finlandia,  odmah pored  Finaladia parka. Inače Finlandia ima kosi krov jer je Aalto tvrdio da kosi krovovi daju bolju akustiku. Spolja je sva u mermeru, ali posebnom mermeru, donetom iz italijanskog grada Karare. Iako se na ovoj fotografiji ne vidi, levo od Finlandie, u blizini je još jedna znamenita zgrada, Finska nacionalna opera, a između njih Hesperia park.

Helsinki, slike 2 i 2a

Ovaj deo grada, zvan Katajanokka, (Slike 2 i 2a), ostao je, čini mi se, relativno sličan, osim što je na fotografiji iz 1910. godine tu pored Uspenske katedrale u to vreme postojala i Normenova kuća (Norrménin talo), ili Normenov dvorac, koja je bila takođe, kao i katedrala, izgrađena od crvene cigle, a projektovao je finski arhitekta Theodor Höijer. Demontirana je 1960. godine iz, meni, nepoznatih razloga, a  na tom mestu danas stoji bela zgrada u kojoj je sada sedište kompanije Storaenso, glavne za šumarsku industriju  Finske, koju je takođe projektovao Alvar Aalto. Za starim dvorcem tuguje čitava Finska i svi naprosto misle da ova bela zgrada odudara od stila ovog dela grada, jer je upravo ovaj deo grada prepun onih starih, predivnih zdanja, zidanih u stilu secesije, poznatijem po nazivima Jugend ili Art Noveau. Inače, nikad mi nije bilo jasno zašto su uništene Normenova kuća, kao i prelepa Huber kuća, rad istog arhitekte koja se nalazila u centru Helsinkija, da bi je zamenila rugobna zgrada u kojoj je danas sedište kompanije Fiskars. Na ovoj slici iz današnjih dana, skroz desno je kej, odnosno putnička luka odakle veliki feri brodovi idu ka Stokholmu, Talinu, Rostoku i Mariehamnu ( glavnom gradu Alandskih ostrva).

Helsinki, slike 3 i 3a

Na ovim slikama ( 3 i 3a), prikazan je deo Erottaja trga na kraju Esplanadija. Bela zgrada desno je Švedsko pozorište, a ulica sa leve strane  vodi u pravcu Helnsiške katedrale ( pravo skroz do kraja, pa odmah levo). Inače ova zgrada pozorišta ima jednu zanimljivost…slično kao na Allianz areni u Minhenu, zgrada uveče svetli u bojama u zavisnosti šta se prikazuje. Ako svetli zeleno, prikazuju se švedske i finske drame, crveno svetli kada su muzičke predstave, žuto ako su predstave za decu i plavo kada se prikazuju strani klasici. Gornja slika je iz 1938. godine.

Slike 4 i 4a

Južna luka u Helsinkiju je kao konzervirana ( Slike 4 i 4a)….Pravo se vidi centar, katedrala i Market skver, a levo je Market hala. Inače odavde takođe kreću putnički brodovi kao i sa gore opisane zapadne luke. Gornja slika je iz 1908. godine.

Slike  5 i 5a

Još jedan pogled na Töölö zaliv, gledan iz Kaisaniemi parka. ( Slike 5 i 5a). Na fotografiji novijeg datuma vidimo ove tri zgrade sa desne strane, koje se nastavljaju u nizu duž čitave ulice. Ispred zgrada je široki kej sa klupama i delom za šetače. Od tog dela, iza zgrada, pocinje Kallio četvrt, a ako bi iza ove zgrade koja je skroz desno na slici, skrenuli levo u poprečnu ulicu, izašli bi na Kallio crkvu o kojoj sam već pisala. Gornja slika je iz 1904. godine.

Slike 6 i 6a

Pogled na Hakaniemi četvrt, kao i na ulicu Hakaniemenranta, zgradu Unije metalskih radnika i zgradu McDonalds (Slike 6 i 6a). Jedino je zgrada desno, ostala u istom duhu, a danas se u njoj nalazi Sokos robna kuća sa mnoštvom brendirane robe. Gornja fotografija je iz 1926. godine.

Slike 7 i 7a

Još jedan pogled na stari deo Helsinkija, (Slike 7 i 7a), i naselje Katajanokka, za koje sam vam već rekla da je izgrađeno u Jugend stilu. Veoma se primećuje na fotografijama da se od 1910 pa do danas, malo šta, na sreću promenilo. U prvom planu na ovoj fotografiji je zelena zgrada poznata pod nazivom Aeolus, koja se nalazi na uglu dve ulice, pa tako ima dve adrese…Kruunuvuorenkatu 1 I Satamakatu 5. Projektovao je arhitekta Selim A. Lindqvist i završena je 1903. Inače, ovo naselje ima veoma homogenu strukturu građevina i fizički razdvaja severni i južni deo luke. Lično, mnogo volim ovaj deo grada.

Slike 8 i 8a

Pohjoisranta (Slike 8 i 8a) ili severna plaža je deo Helsinkija, odnosno šetalište pored obale u delu grada koji se zove Kruununhaka. I ovaj deo grada je sličan gornjoj fotografiji iz 1903. godine, a na ovoj fotografiji vidimo dela slavnih finskih arhitekata, Theodora Höijera, Larsa Soncka, Magnusa Schjerfbecka, Sebastiana Gripenbergina i mnogih drugih.

Slike 9 i 9a

Pogled na Katajanokku i na Uspensku katedralu u daljini. Ovaj deo je baš pretrpeo značajne izmene.(9 i 9a)

Slike 10 i 10 a

Pogled na reku Keravanjoki 1910. godine i sad…(Slike 10 i 10a)

Slike 11 i 11a

Još jednom pogled na južnu luku i Olimpia terminal koji je izgrađen 1952. za potrebe Olimpijskih igara u Helsinkiju. Odavde polazi Silja line feri za Stokholm i Talin. Fotografija je iz 1931. godine. (Slike 11 i 11a)

Slike 12 i 12a

Pogled na ostrvo Harakka sa Kaivopuisto obale. Bela zgrada koja danas postoji je bivša kasarna. Fotografija je iz 1929. godine. (Slike 12 i 12a)

Slike 13 i 13a

Kaisaniemi park,najstariji park u gradu, lociran u delu grada zvanom Kluuvi. (Slike 13 i 13a)

...nadam se da ste uživali u ovom današnjem vremeplovu....

Read More