Vodič za dobijanje boravišne dozvole za studente

Pozdrav prijatelji moji. 

U gužvi sam poslednjih meseci, ali na zahteve mnogih koji mi se obraćaju imejlom, evo smernica za dobijanje boravišne dozvole za studente. Državljani EU, ne moraju imati ovu dozvolu, ali svakako moraju da registruju svoj boravak u Finskoj.

Za studente izvan EU, postupak  je sledeći:

Studirati u Finskoj je privilegija, vrhunsko iskustvo i garancija za odlično obrazovanje. Da naglasim i da, počevši od 2017. godine,  većina studijskih programa na univerzitetima, na žalost, nije više besplatna za studente izvan EU.

Kada posle konkursa dobijete i zvanični dopis da ste primljeni na neku finsku visoko-obrazovanu  ustanovu, sledeći korak, ako želite ostati u Finskoj i studirati, a niste državljanin Finske, je podnošenje zahteva za dobijanje jedne od dve vrste studentske vize u Finskoj, a to su ili studentska viza (nešto kao kratkoročni  Šengen) ili studentska boravišna dozvola. 

Šta su jedno i drugo? 

Finska studentska viza je privremena, kratkoročna dozvola koja se izdaje stranom studentu koji želi da ostane i studira u Finskoj najviše 90 dana (3 meseca). Ovo je pogodno za strane studente koji planiraju da polažu kratkotrajni jezički kurs u Finskoj ili žele da se pojave na prijemnom ispitu. Za razliku od ove kratkoročne studentske vize, studentska boravišna dozvola u Finskoj, izdaje se stranom studentu koji želi da ostane i studira u Finskoj u trajanju dužem od 90 dana. Ove dozvole za boravak stranih studenata u Finskoj, odobravaju se na dve godine, izuzev ako se ne podnese za kraći period, recimo na godinu dana. Ova pravila međutim ne važe i za studente nordijskih zemalja (Švedska, Norveška, Island i Danska), jer oni imaju pravo da žive i studiraju u Finskoj bez podnošenja zahteva za boravišnu dozvolu, iako će oni i na dalje morati da se registruju kod lokalnih vlasti, posebno ako njihove studije traju duže od 90 dana. Uopšteno, boravišna dozvola studenta važi dve godine, tako da, ako nameravate ostati duže, svakako morate podneti zahtev za produženje boravka u lokalnoj policijskoj stanici.

Da biste  uopšte i aplicirali za neku od ove dve dozvole, morate ispuniti sledeće uslove...

1. Priložite službeno pismo o prijemu na fakultet izdato od strane vašeg matičnog univerziteta u Finskoj, odnosno overenu kopiju.

2. Važeći pasoš koji mora imati važenje koje prelazi trajanje vize ili boravišne dozvole za koju se prijavljujete, najmanje za još 3 meseca. 

3.  Popunjen i potpisan obrazac prijave.   

 

5.  Dostavite najskoriju validnu potvrdu o svojoj finansijskoj situaciji od vaše banke koja pokazuje da imate najmanje 13440  ili 6720 evra na vašem (ne roditeljskom) bankovnom računu. Trenutno, studentski troškovi života u Finskoj iznose 560 evra mesečno. Ovo se prevodi na minimum od 13440 evra za dve godine ili 6720 evra za jednu godinu. Ovo su sredstva koja su minimalna i koje se zahteva zbog boravišne dozvole, ali realno, bez 800 ili 900 evra ne može se pregurati mesec. Studenti koji pohađaju studije u Finskoj moraju imati sredstva makar za jednu godinu, dok studenti razmene moraju imati sredstva za sve vreme  boravka u Finskoj. Ako nemate gore navedeni iznos na svom računu, morate dati pismeni dokaz da ste primili stipendiju ili da ste izabrani za beneficije koje će vam pružiti vaša obrazovna institucija. ( Ovaj, kao i svaki dokument koji je na srpskom, hrvatskom ili bilo kom drugom jeziku, mora biti preveden od strane prevodioca.)

6.  Ako se studije plaćaju, priložite dokument da ste ih platili, ili da će vam biti novac uplaćen ako vam neko daje stipendiju, ili morate imati plus i taj novac na računu da biste dokazali da možete da platite školarinu. Ako školarinu plaćate tek nakon dolaska u Finsku, priložite dokumentaciju o posedovanju neophodnih sredstava za plaćanje školarine.

7.  Dostavite dokaz o uplaćenom zdravstvenom osiguranju koje će pokriti eventualne troškove lečenja i lekova, sve vreme boravka u Finskoj. (Ako imate evropsku karticu zdravstvenog osiguranja, EHIC (European Health Insurance Card), ne morate uplaćivati osiguranje). U tom slučaju ćete priložiti kopiju kartice. Ako vaše studije traju najmanje dve godine (četiri semestra ili više), vaše osiguranje mora pokriti farmaceutske troškove do 40 000 evra. Ako vaše studije traju manje od dve godine (manje od četiri semestra), vaše osiguranje mora pokriti troškove lečenja do 120.000 evra. Drugim rečima, što kraće traju vaše studije, potrebno vam je obimnije osiguranje. Na primer, studentu na razmeni potrebno je sveobuhvatnije osiguranje nego regularnom studentu.

8.   Da ste u dobrom fizičkom i mentalnom zdravlju i da niste bolesni od kakvih zaraznih bolesti.

9.   Da nemate kriminalni dosije.

10.  Da nikada niste deportovani iz Finske.

Kao prvi korak morate podneti zahtev za boravišnu dozvolu u ambasadi ili konzulatu u vašoj zemlji. Prethodno se obratite ambasadi ili konzulatu kako biste dogovorili posetu. Pokušajte i da rezervišite termin putem e-maila.

Zahtev možete skinuti sa ovog linka:

https://migri.fi/documents/5202425/5790178/Opiskelijan+oleskelulupahakemus%2C+OLE_OPI+%28en%29/be236f82-1811-4451-b3d8-9fd9b4a98d49/Opiskelijan+oleskelulupahakemus%2C+OLE_OPI+%28en%29.pdf

(Popunjavate ga na finskom, švedskom ili engleskom). Ako ne bude na nekom od ova tri jezika, morate angažovati ovlašćenog prevodioca za prevod.

Spisak zemalja koje imaju finsku ambasadu ili konzulat je na ovom linku. https://um.fi/web-presence-of-the-finnish-missions

Možete se prijaviti i putem interneta, ali ćete svakako morati posetiti i lokalnu ambasadu, u roku od tri meseca od podnošenja prijave kako biste potvrdili svoj identitet i dostavili kopije drugih dokumenata koja su vam potrebna tokom procesa prijave. ( Tom prilikom se uzimaju i otisci prstiju, a proverite i koja dokumenta moraju biti overena kod notara, kao i da li treba da ponesete jednu ili dve najnovije  fotografije u boji). Zapamtite da morate da podnesete zahtev za boravišnu dozvolu  pre nego što stignete u Finsku, a tek nakon obaveštenja od strane finske visoko-obrazovane ustanove da ste primljeni. Uzmite u obzir da se ponekada i duže čeka na odgovor ( do 90 dana), pa zahtev podnesite što pre. Vaš zahtev će biti obrađen tek nakon što posetite finsku ambasadu. Takođe, procenjeno vreme obrade vašeg zahteva (do 90 dana),  počinje od dana kada posetite ambasadu, a ne kada ste se prijavili putem interneta. 

Zahtevi za boravišnu dozvolu zbog studiranja imaju prednost po hitnosti. U matičnoj zemlji gde ste predali zahtev, čekate obradu zahteva i odgovor finske imigracione službe. Ako je odgovor negativan, možete uložiti žalbu, a ako je odgovor pozitivan, dobićete biometrijsku karticu sa čipom za dozvolu boravka, na kojoj će osim čipa biti i vaša fotografija kao i otisci dva prsta. Nakon dobijanja ove kartice, koja se u proseku dobija nakon mesec dana poštom iz Finske, a koja stiže u ambasadu ili konzulat gde ste predali zahtev, moći ćete da odete u Finsku na studije. Ako kartica ne stigne u roku od 6 nedelja, morate intervenisati u ambasadi ili konzulatu.  Do pre par godina, umesto čipovanih kartica, dodeljivale su se knjižice sa upisom dozvole boravka. Da napomenem da se naknada za obradu zahteva plaća.

Ako stignete u Finsku dok se obrađuje vaš zahtev i želite da sačekate odluku u Finskoj, morate otkazati zahtev koji ste podneli van Finske i podneti novi zahtev za dozvolu boravka u Finskoj. Ako podnesete novu prijavu,  biće vam naplaćena ponovna naknada za obradu zahteva.

Nakon što ste diplomirali, možete ostati u Finskoj da potražite posao, jer strani studenti koji su završili studije u Finskoj, mogu dobiti dozvolu boravka u trajanju od još jedne godine zbog traženja posla ili pokretanja posla, a takođe mogu podneti i zahtev za dozvolu boravka radi rada ili postdiplomskih studija, ili na osnovu porodičnih veza.

Korisni saveti

Koristan savet 1: Načula sam, ali ne i proverila, da je novčana naknada koja se naplaćuje za elektronsko podnošenje zahteva manja od naknade koja se naplaćuje za direktno podnošenje u ambasadi ili konzulatu Finske. U prvom slučaju je bila manja za 30 evra...300 evra naspram 330 evra. U slučaju elektronske prijave, naknada za obradu se naplaćuje putem elektronske usluge.

Koristan savet 2: Zahtev za dozvolu boravka u Finskoj ne može se obraditi dok podnosilac zahteva ne poseti ambasadu, bez obzira da li je prijava podnesena elektronskim putem ili u samoj ambasadi ili konzulatu.

Koristan savet 3: Naknada vam neće biti vraćena ni u slučaju da je vaš zahtev odbijen.

Koristan savet br 4: Nemojte kupovati avionske karte za Finsku pre dobijanja boravišne dozvole, jer ona može i kasniti, a bez nje nećete moći da idete.

Koristan savet broj 5: Iz pouzdanog izvora sam saznala da je ove godine bilo mnogo kašnjenja u vezi sa obradom zahteva studenata za boravišu dozvolu, iako se ove obrade za studente tretitaju kao hitne.Nadam se i verujem da studenti zbog toga nisu imali problema.

Želim vam mnogo uspeha i sreće u dobijanju dozvole, studiranju i boravku u Finskoj.

Read More

Intervju - Poznata umetnica na harmonici priča o studiranju na Sibelius akademiji

Pre izvesnog vremena, tražeći na YouTube kanalu neko izvođenje kompozicije “Interieur”, francuskog kompozitora Francka Angelisa, naišla sam na video jedne devojke koja je maestralno izvela ovu kompoziciju, sa toliko tehničke virtuoznosti i mnogo ekspresivnosti. Tada sam jedino videla da se zove Mia Čojbašić, i to me je podstaklo da se na internetu informišem ko je ona. Naišla sam na mnogo linkova o njoj i shvatila sam da je s pravom popularna, naročito u svojoj domovini, Hrvatskoj. 

Tragajući dalje, videla sam da je master studije, sa najvišom ocenom i uz velike pohvale stručne komisije, završila na prestižnoj Sibelius akademiji u Helsinkiju, u klasi Mike Väyrynena i Mattija Rantanena, koji spadaju u najeminentnije svetske pedagoge ovog instrumenta i to me je podstaklo da nekako stupim u kontakt sa njom. Napisala sam joj poruku i ubrzo mi se javila. Kroz par prepiski i razmene imejlova, shvatila sam da se iza lika ove devojke ne krije samo  izuzetno nadarena umetnica, već i prijatna osoba i dobar čovek.

Ne skrivajući divljenje, pitala sam je da li bi dala intervju za ovaj blog kako bi mnogo ljudi čulo za nju, i kako bi saznali ponešto o tome kako je bilo studirati u Finskoj. Prihvatila je, i evo, danas, nakon kratkog uvoda iz njene biografije, objavljujem u celini naš razgovor.

Mia Ćojbašić je rođena 11.04.1987. godine u Puli. Harmoniku je počela da svira sa osam godina. Nakon završene muzičke škole “Ivan Matetić Ronjgov” u Puli, Filološko - umetničkog fakulteta u Kragujevcu, studija na Hochschule für Musik Theater und Medien u nemačkom gradu Hannoveru, upisuje se na Sibelius akademiju (Sibelius Akatemia) u Helsinkiju. Kao izvođač, ostvarila je brojne zapažene nastupe i recitale, kao solist i kao član komornih sastava. Svirala je u pulskom amfiteatru, atriju Klovićevih dvora, glavnoj koncertnoj dvorani u Finskoj (Helsinki Music Centre, Main Concert Hall), Balder Hall (Helsinki), Korjaamo Galeriji (Helsinki), Lapidariju Sv. Marka na Hvaru, i bila deo sledećih muzičkih festivala: Večeri na Griču, Poluotok radosti, ExClam!, Helsinki Park Art, Hvarske ljetne priredbe, Medulinsko koncertno ljeto, Recollection (gde praizvodi kompoziciju Promenade Moderne for accordion duo, rumunskog kompozitora Mateia Gheorghiua, Mramorne dvorane u Rijeci i Vrsarskog kulturnog ljeta. Osim rada sa svojim profesorima, učestvovala je na mnogim međunarodnim seminarima klasične muzike gde su predavači bili: F. Lips, J. Macerollo, E. Moser, V.Semionov, A. Skliarov, itd.

Dobitnica je dvadesetak prvih i drugih nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima u zemlji i inostranstvu i dva puta je izabrana za finalistu međunarodnog multi-instrumentalnog takmičenja Ferdo Livadić u Samoboru.

Radila je kao asistent na katedri za harmoniku na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. U aprilu 2013. godine, pozvana je da održi predavanje na temu „Finska harmonikaška kultura i pedagogija“ u Poreču na trožupanijskom skupu profesora harmonike. Godine 2015. primljena je u zvanje asistenta na Muzičkoj akademiji u Puli Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli. Uz to predaje harmoniku u GŠ Ivana Matetića Ronjgova u Rijeci i u OGŠ Ive Tijardovića u Delnicama.

Mia Ćojbašić

Mia, dobar dan, izuzetno mi je drago što ćete priču  o vama, vašem studiranju u Finskoj i vašim uspesima podeliti sa svima nama. 

Dobar dan i Vama, vrlo rado ću podijeliti s Vama svoja iskustva iz Finske. 

Recite nam Mia, zašto baš harmonika?

Željela sam svirati klavir, međutim, oba roditelja su mi svirali harmoniku, pa su me nagovorili da je i ja odaberem. Ubrzo nakon što sam počela svirati, postalo mi je jasno da je baš harmonika instrument za mene.

Početak studija vezali ste za grad Kragujevac, gde ste pokazali izuzetan uspeh, da biste kasnije upravo zbog izuzetnih rezultata, na ovom  fakultetu radili kao asistent. Kako je, tako mladoj osobi bilo sa one strane katedre? Da li ste tada zavoleli pedagoški rad?

Kad sam prvi put ušla u učionicu u kojoj sam četiri godine bila u ulozi studenta i sjela s one strane katedre, osjetila sam veliko uzbuđenje i ujedno veliku odgovornost prema nešto mlađim kolegama, studentima. Pedagoški rad sam zavoljela i prije toga, a što se tiče same katedre za harmoniku na FILUM-u u Kragujevcu, taj je posao bio jedinstven budući da je svirački nivo kragujevačkih studenata iznimno visok.

Nakon toga odlazite u Hannover. Recite nam nešto o tom iskustvu.

U Njemačkoj sam imala priliku raditi s prof. Elsbeth Moser kao i biti dio mnogobrojnih koncerata i projekata u suradnji s umjetnicima na drugim instrumentima. Tamo sam se imala prilike baviti raznim vrstama glazbe – od klasične, preko suvremene, do tanga i nešto ležernije glazbe. U Njemačkoj mi se svidjelo što su koncerti bili vrlo posjećeni i što je publika iznimno zainteresirana za glazbu općenito.

Na kraju, kao kruna svega, usavršavanje na prestižnoj Sibelius akademiji u Helsinkiju, koja je i jedna od najprestižnijih akademija klasične muzike na svetu i to, ni manje ni više nego kod čuvenog profesora Mike Väyrynena. Da li ste pre odlaska u Helsinki imali nekog favorita za mentora?

Želja za odlaskom na studij u Finsku se javila nakon masterclassa s prof. Väyrynenom za vrijeme studija u Kragujevcu. Bila sam oduševljena njegovim načinom rada kao i koncertom koji je tada održao. Također sam bila upućena u stručnost Mattija Rantanena i željela sam dio studija biti i u njegovoj klasi.

Mia u Helsinkiju

Kakav utisak je ostavila Sibelius akademija na vas, kao i njeni profesori?

Sibelius akademija je ostavila vrlo snažan dojam na mene. Tokom studija nisam nijednom izašla s bilo kojeg predavanja bez novih saznanja. Svako predavanje me obogatilo i motiviralo da nastavim raditi na sebi kao umjetnici. Što se tiče profesora, redovito se radi o iznimnim ljudima i profesionalcima koji se trude od svog kolegija napraviti nešto posebno i drugačije. 

Mia sa prof. Macerollom na masterclassu, Kallio-Kuninkala

Kakve su organizacija  i opšta atmosfera na Sibelius akademiji?

Organizacija je fenomenalna. Administracija i uredi koji se brinu o studentima su uvijek bili od pomoći. Atmosfera je vrlo opuštena i konstruktivna te se svi postavljaju prije svega kao jednostavni ljudi. Stvara se dojam ravnopravnosti svih na fakultetu, bilo da se radi o profesorima, administrativnom osoblju ili studentima. To mi se jako svidjelo i u takvoj je atmosferi lakše napredovati i pomicati vlastite granice.

Arrasate Hiria competition

Da li je bilo u to vreme studenata sa prostora Ex-Yu?

U vrijeme kad sam studirala u Helsinkiju, uz mene bila su još dva studenta iz Hrvatske. Kasnije je došao i jedan student s ljubljanske akademije u sklopu međunarodne razmjene studenata.

Mia na dodeli diplome

Skandinavija je kolevka današnje harmonike, i ovaj instrument je veoma popularan u Finskoj. Da li ste se upoznali sa likom i delom nekog poznatog finskog harmonikaša, i ko je na vas ostavio jak utisak?

Matti Rantanen je otac suvremene harmonike u Finskoj te je ostavio veoma jak dojam na mene. Uz njega, Helka Kymäläinen, Veli Kujala i naravno, Mika Väyrynen su najveća imena moderne harmonike i izvan Finske. Svatko od njih je poseban na svoj način te su svi oni utjecali na mene. 

Na trožupanijskom stručnom veću učitelja harmonike u Poreču, držali ste predavanje na temu”Finska harmonikaška kultura i pedagogija”. Da li biste nas makar ukratko upoznali o tome kakva je  zapravo finska harmonikaška kultura i pedagogija ?

U Finskoj je harmonika ravnopravan klasični instrument. Pedagogija je na vrlo visokom nivou, općenito. Ipak se radi o zemlji koja je u svjetskom vrhu kad je obrazovanje u pitanju. Posebnost je u ležernosti i opuštenosti pristupa prema učenicima od najranijih dana školovanja do diplome. Smatram da je to za mnogo stvari odličan pristup zato što se budući mladi glazbenici od početka ohrabruju da budu originalni i svoji. Cijeli koncept autoriteta je potpuno drugačiji nego na našem području, pa mi je zbog toga izrazito drago da sam imala prilike iskusiti njihov način predavanja. Razlika između njih i obrazovanja na našim prostorima je u tome što se njihov pristup konstantno mijenja, razvija i prilagođava.

Mnogo se u svetu priča o finskom modelu obrazovanja. Da li ste zaista stekli utisak da je zasluženo na vrhu svetske lestvice?

Da, u svakom smislu je zasluženo. 

Kako vam se dopao Helsinki i da li ste posetili i neka druga mesta u Finskoj?

Helsinki mi se svidio. Posjetila sam više mjesta, među kojima Tampere, Kallio-Kuninkala, Järvenpää, Espoo i Vantaa. Nažalost, nisam imala prilike otići u Laponiju, ali svakako planiram. Jako su mi se svidjela finska jezera, šume, bogatstvo prirodnih boja u jesen i proljeće te naravno, nezaobilazni bijeli pokrivač i finska zima. Posebno iskustvo, pogotovo za nekoga s Mediterana. 

Kako vam se dopadaju Finci i njihov mentalitet?

Na prvi pogled su introvertni i hladni. Međutim, radi se samo o prvom dojmu kojeg mi stječemo radi razlike u mentalitetu i drugačijeg pristupa ljudima. Zapravo su veoma topli i srdačni ljudi. Uvijek su spremni pomoći i zadovoljstvo je razgovarati s njima jer su veoma obrazovan i inteligentan narod. 

Mia ispred spomenika Sibeliusu u Helsinkiju

Da li ste imali priliku da se upoznate sa finskom muzikom ostalih zanrova i da li biste izdvojili nešto?

Došla sam u doticaj i s njihovom narodnom glazbom. Najviše me oduševilo pjevanje stihova iz narodne epske poezije kalevala. 

Ispred Uspenski katedrale u Helsinkiju

Imate li vi neke omiljene kompozitore, čijim delima se uvek vraćate?

Nemam jednom omiljenog kompozitora, trenutno više sviram djela autora koji nisu izvorno pisali za harmoniku. Uz to, za koncert u Daruvaru u sklopu Hrvatskog natjecanja za harmoniku spremam praizvedbu skladbe Damira Bužlete posvećene meni. Moglo bi se reći da se uvijek ipak vraćam djelima J. S. Bacha i P. I. Čajkovskog.

Danas se bavite pedagoškim radom. Da li vas to ispunjava?

Ove godine predajem harmoniku učenicima i studentima svih uzrasta - od 7 do 20 godina. Ovo je posao koji ispunjava, ali istodobno može biti i veoma naporan jer uz radno vrijeme koje je uvijek više od 8 sati dnevno te rad na četiri lokacije (Delnice, Rijeka, Rab i Pula) ne ostaje mi dovoljno vremena za vježbanje i odmor, u konačnici.

Za kraj, evo...danas je vaš rođendan i moglo bi se reći da ste za 29 godina mnogo toga ostvarili. Kako je ovo priča o vama i Finskoj, ne znam da li ste znali da je u Finskoj vaše ime dosta popularno i da ga pišu kao Miia dok se u Švedskoj piše Mia. Izgleda ja je april zaista vaš mesec jer je i u Finskoj, imendan svih dama koje se tako zovu upravo u aprilu, tačnije 30. aprila. Iz tog razloga, jer je april vesnik lepog vremena i bujanja prirode, neka ovaj april bude vesnik za još mnogo nagrada i uspeha koje svakako zaslužujete. 

Hvala Vam! I ja Vama želim puno sreće u daljnjem radu. Pozdravite mi Finsku, zemlju koje ću se uvijek sjećati s osmjehom na licu.

 

Napomena: Sve fotografije mi je licno Mia ustupila iz svoje licne arhive i ovim putem joj se zahvaljujem. Skracena verzija ovog intervjua je izasla i za sajt Vecernji,hr za koji pisem.
http://mojahrvatska.vecernji.hr/hrvatica-briljirala-na-sibelius-akademiji-1075353 

Mia - licni sajt - http://www.miacojbasic.com/index.php/hr/

Read More

Studiranje u Finskoj od 2017. godine neće biti besplatno

Kada su se krajem 2013. godine u Finskoj čule priče o mogućnosti uvođenja plaćanja školarine za strane studente u ovoj zemlji, retki su bili oni koji su mogli da poveruju u tako nešto. Tu su se mogle čuti razne varijacije na temu, ali su svi verovali da je u pitanju ipak samo jedan loše konstruisan trač.

Međutim...

Sredinom decembra 2015. godine, u Finskoj je donet zakon u kome piše da studenti koji nisu iz EU/EEA ( Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora) sada moraju da plaćaju školarinu ukoliko žele da studiraju na engleskom jeziku. To znači da svi studenti koji nisu iz EU zemalja ili iz Lihtenštajna, Norveške ili sa Islanda, moraće da plate godišnje školarine, i to počevši od avgusta 2017. godine. Jedino studenti iz zemalja koje nisu iz EU/EEP (odnosno EEA), a koji žele da studiraju na finskom ili švedskom jeziku osnovne ili master studije, biće oslobođeni plaćanja. Takođe, samo će postdiplomske studije ostati i dalje besplatne.

Iako se ovome pričalo i decembra 2014. godine, Vlada je tada ipak odustala od naplate školarine od najmanje 4000 evra za studente koje nisu iz EU/EEA a koji su želeli da studije u Finskoj imaju na engleskom jeziku. Ipak, 2015, to se više nije moglo izbeći. Zakon je izglasan dvotrećinskom većinom, iako su se neke stranke poput Leve alijanse (Vasemmistoliitto), Zelene lige ((Vihreä liitto) i Švedske narodne partije (Svenska Folkpartiet) odlučno protivile tome.

Za sada, Finska još ne naplaćuje školarinu u redovnim studijskim programima, bilo da su u pitanju domaći ili strani studenti, iako su troškovi života i stanovanja i dalje briga studenta, ali, ponoviću. od avgusta 2017. godine, svi studenti koji ne pripadaju  EU/EEA a koji žele da upišu osnovne ili master studije na engleskom jeziku, plaćaće školarinu ( iako je predloženo da minimalni iznos bude 1500 evra...priča se da će školarine biti  mnogo veće, od 10 000 do 20 000 evra). Ukoliko niste iz EU/EEA, a želite da upišete osnovne ili master studije na finskom ili švedskom, ili postdiplomske studije, one će i dalje biti besplatne. 

Ipak, i pored ovako loših vesti za studente koji ne pripadaju EU/EEA, nazire se ideja da će Finska obezbediti neke vrste stipendija za ove studente.

Iz ovoga sledi da ukoliko do avgusta 2017. godine, odnosno do upisa na jesenji semestar 2017. godine upišete studije u Finskoj, ići ćete po starom programu, besplatno.

U Finskoj trenutno studira oko 20 hiljada stranih studenata od kojih je većina iz zemalja koje nisu iz EU/EEA. Iako sam vam u OVOM tekstu pisala o izuzetnim uslovima studiranja u Finskoj, taj tekst više ne važi, bar u onom delu o besplatnom studiranju, iako je sve ostalo tačno. Na žalost, ako pričamo o mnogim ex-Yu zemljama, izuzetno mi je žao što će naši mladi biti uskraćeni za ovaj izuzetan sistem obrazovanja. Jedino mogu da se nadam da će Finska ovo u bliskoj budućnosti ukinuti, ili ću u suprotnom morati da im preporučim neku drugu zemlju Skandinavije, u kojoj je studiranje još uvek besplatno...a to je još samo u Norveškoj. U  Danskoj školarine variraju u zavisnosti od studijskog programa, dok su školarine za studente  iz zemalja koje ne pripadaju EU/EEA oko 10 000 evra godišnje. Na Islandu se školarina ne plaća ali se plaćaju takse od 100 - 250 evra. U Švedskoj je školarina za studente  iz zemalja koje ne pripadaju EU/EEA od najmanje 9700 evra godišnje....

...znači, ili pravac Norveška ili hvatajte poslednji voz za studiranje u Finskoj.

Read More

VIDEO PRIČA 5 – Univerzitet u Rovaniemiju, (Lapin yliopisto)

Ovo je mali video prikaz univerziteta u Rovaniemiju, na severu Finske. Laponija univerzitet ili kako ga Finci zovu, Lapin yliopisto, osnovan je 1. marta 1979. godine i najseverniji je univerzitet na celoj teritoriji  EU. To je na početku bio samo Pedagoški fakultet, ali je 1981  zgrada značajno proširena i sada je ovde Laponija univerzitet. Ovaj univerzitet obuhvata četiri fakulteta: Fakultet za umetnost i dizajn, Pedagoški fakultet, Pravni fakultet i Fakultet društvenih nauka. Svi ovi fakulteti imaju i postdiplomske studije. Pri fakultetu je i Arctic centar koji je namenjen istraživačkim radovima. Na ovom univerzitetu studira i mnogo studenata iz inostranstva  Univerzitet ima blizu 5 hiljada studenata, što iz Finske, što iz inostranstva, kao i oko 300 studenata koji su ovde došli putem razmene studenata. Univerzitet je maksimalno dobro opremljen, profesori su zaista vrhunski a i država mnogo polaže na obrazovanje, pa je tako recimo, budžet za 2011 godinu iznosio 54 miliona evra. Rektor je Mauri Ylä-Kotola. Školarina na svim nivoima je potpuno besplatna, kako za strane, tako i za domaća studente. Ono što pada na teret studenta su stan i hrana. U Finskoj su inače troškovi života visoki, ali U Rovaniemiju i severnoj Finskoj, ipak mnogo niži nego na jugu. Troškovi života na mesečnom nivou za studenta su oko 750 evra, Rentiranje stanova je od 150 evra pa  do 450 u centru grada, hrana oko 250 evra, prevoz 50 evra i plus trošak za izlaske i provod. Ako ne izlazite preterano i nađete stan na periferiji, možete proći i sa  500 evra mesečno. Ne brinite, i sa periferije imate odličan prevoz za sve delove grada. Ako kupite studentsku karticu koja važi za jednu akademsku godinu, imaćete i jeftinije obroke...( parče pice za 2.80, ručak za 2 evra,  kafu za 1 evro, parče torte 1.70….)

Web sajt Laponija univerziteta je http://www.ulapland.fi/InEnglish

Konkursi za sve nivoe studija su ovde http://www.ulapland.fi/InEnglish/Admissions/Apply-Now

Telefon +358 16 341341

Adresa Yliopistonkatu 8, 96300 Rovaniemi

Ako želite da dođete u Rovaniemi, kao student razmene, na jesenji ili proleći semester,  okvirne smernice imate  na ovim linkovima.

http://www2.kent.edu/educationabroad/exchanges/upload/ulapland-institutional-fact-sheet-2012-2013-2.pdf

Format za apliciranje  http://www.ulapland.fi/loader.aspx?id=1eed3d98-287b-42ff-83d9-0fb29260f06e

Read More