F I N S K A: Gradjevine

Jul 5, 2017

Grad ispod Helsinkija

5.7.17 Gradjevine, Helsinki, Tehnologija 3 comments

Finska je, definitivno, zemlja koja mnogo polaže na održivi razvoj, budućnost, očuvanje životne sredine i sve što pozitivno utiče na stvaranje boljeg, funkcionalnijeg i zdravijeg okruženja za svoje građane.

Verujem da nikada niste, ukoliko ste posetili Helsinki, razmišljali o tome šta se nalazi ispod glavnog grada Finske, a da jeste, verujem da biste se iznenadili činjenicom čega sve ispod ima.

S tim u vezi, Finska je još davno napravila master plan koji je imao za cilj iskorišćavanje podzemnih resursa koji su veoma važni za razvoj gradske strukture Helsinkija i susednih područja, a sve u cilju stvaranja jedinstvene i ekološki efikasne strukture. Tako je, još od 1960. godine, Helsinki bio veoma zainteresovan za iskorišćavanje mogućnosti za podzemnu gradnju, a pravljenjem master plana, Helsinki je postao prvi grad u svetu koji je planski razvio strategiju stvaranja podzemnog grada.

Korišćenje podzemnog prostora, uključuje i doprinos ekološki održivom i estetski prihvatljivom pejzažu, predviđa strukturalnu dugovečnost i održava mogućnosti za razvoj grada budućih generacija. Podzemni gradovi su pored toga, posebno funkcionalni u zemljama sa veoma hladnim ili vrelom klimom, jer dozvoljavaju da ljudske aktivnosti budu dostupne tokom cele godine bez obzira na vremenske prilike. Takođe, ovo nisu jedine dobrobiti razvijanja podzemnog Helsinkija, jer se poslednjih godina znatno smanjila emisija CO2 a i kako Finci vole parkove, šume i prirodu, nikada nisu bili za to da se zarad nekon tržnog centra, šuma zameni betonom. Iz tog razloga, sve te velike prodajne centre i sve što nije nužno da bude na površini zemlje, bolje je staviti u podzemni deo grada. To je u Finskoj inače sve i izvodljivo jer Finska uopšte nije trusno područje.

Danas je u Finskoj, pod temeljima glavnog grada, smeštena ogromna mreža od 400 prostorija odnosno podzemnih objekata i preko 220 km tehničkih tunela, 60 komunalnih tunela. Ispod zemlje se nalaze, osim klasičnog metroa, parkinga i podzemnih trgovačkih centara i crkva (Temppeliaukion kirkko), bazen (Itäkeskuksen uimahalli), klizalište za hokej, teretane, saune, razna skladišta, informacioni centri, podzemna skladišta uglja i nafte ...

Jedan od podzemnih objekata ispod Helsinkija je i bazen Itäkeskuksen uimahalli koji se nalazi ispod zemlje. Ima objekte na dva sprata a u slučaju neophodnosti, samo ovaj prostor se može pretvoriti u sklonište za 3800 ljudi.

Mnoge podzemne prostorije su međusobno povezane kako bi formirale koherentnost. Svi tuneli ispod Helsinkija, obzirom na to da se Helsinki nalazi na stenama, rade se TBM mašinama koje mogu da buše stene, i to D&B tehnikom (Drilling and blasting).

Recimo, podzemni informacioni centri koriste mnoge inovativne stvari, i budući da je veliki finski informacioni centar ispod zemljine površine, tačnije ispod čuvene Uspenski katedrale, u iskopinama u stenama, tačnije u skloništu na oko 50 m ispod površine zemlje, hladi se morskom vodom sa finskog zaliva iz Baltičkog mora, a toplota iz računara se potom putem zagrejane vode usmerava upravo u gradski sistem grejanja. Tako, umesto da koristite energiju za hlađenje računara, računari štede energiju za grejanje 500 kuća ili 1000 stanova u ovom gradu gde zimske temperature dosežu i do -27 stepeni C. Tako, iako se zna da serveri troše ogromnu količinu energije, Finska se po tom pitanju ponaša veoma odgovorno i bukvalno reciklira energiju, a sve to zahvaljujući kompaniji Helsingin Energia, koja je u vlasništvu grada Helsinkija, jer je rešila ovaj problem na odličan način pošto su dizajnirali sistem za korišćenje hladnih voda Baltičkog mora za hlađenje servera. Vrućina se, da ponovim, prenosi posebnim cevovodom za desalinisanu morsku vodu, a zatim se kroz ogromnu podzemnu tunelsku mrežu upućuje u sistem daljinskog grejanja, za koju su tuneli originalno izgrađeni.

Takođe, kada je sistem za hlađenje u pitanju, verovatno mislite da Finskoj i nisu potrebni klima uređaji, što je samo donekle tačno. Helsinki i južna Finska nemaju tako surovu klimu kao sam sever zemlje, a kako je svaka godina sve toplija i toplija zbog globalnog zagrevanja, i leta u Finskoj su toplija nego nekada, često se dešavaju rekordne temperature za tu oblast, pa mnogi finski javni i privatni objekti koriste tokom leta, po potrebi naravno, sistem za hlađenje. Doduše, lično, uverena sam da su nas klima uređaji dodatno modifikovali, odnosno veoma snizili naš prag tolerancije na toplotu, pa nam je sada klima uređaj neophodan i za onu temperaturu na koju, pre nekih 20 godina nismo ni reagovali.

Ako samo pomislite koliko se, na svetskom nivou koristi više električne energije godišnje nego pre, makar samo zbog korišćenja ovih rashladnih uređaja na svakom mestu...u stanovima, na poslu, u pozorištu, autobusu, prodavnicama...shvatićete koliki je to gubitak...međutim, Finci su i za to našli rešenje i to na 300 metara ispod zemlje Naime, jednom kada budete šetali najlepšim parkom Helsinkija, Esplanadi parkom, znajte da se ispod ovog divnog parka krije nešto od posebnog interesa. Na 300 metara ispod Esplanadija krije se ogromna pećina - rezervoar koja stanovnicima ovog dela grada, rashlađivanje klima uređajima u svakom prostoru tokom letnjeg perioda, čini jeftinijim, jednostavnijem, efikasnijem i ekološki superiornijem. Pored Esplanadija, postoji još jedan ogroman podzemni vodni rezervoar i to ispod okruga Pasila. Lokalna kompanija je svojevremeno, na ovoj velikoj dubini napravila ogroman rezervoar koji je napunjen sa 9 miliona galona vode iz mora. Sistemom daljinskog hlađenja, tokom leta, pumpe sprovode ovu ledenu vodu do zgrada i ostalih javnih ustanova i time štedi električnu energiju za 90%. Trenutno je u fazi izrada ovakvog projekta i za ostale finske gradove. Daljinsko hlađenje je centralizovani način proizvodnje i distribucije "energije za hlađenje”, u kome cevovodi isporučuju hladnu vodu industrijskim i stambenim zgradama u određenom okrugu. Ove zgrade su opremljene posebnim jedinicama koje im omogućavaju da koriste ovu vodu za hlađenje vazduha koji se koristi u njihovom sistemu klimatizacije. S obzirom da klimatizacija troši oko 5 % globalnog snabdevanja električnom energijom, sposobnost daljinskog hlađenja da zaobiđe upotrebu ovog dragocenog resursa, predstavlja ključni korak na putu ka održivom razvoju.

Ovakav sistem hlađenje, u Evropi koriste i Pariz i Amsterdam, ali je Helsinki ipak jedinstven. Ono što čini jedinstvenim sistem Helsinkija je njegova integracija daljinskog hlađenja, daljinskog grejanja i proizvodnje energije u jedan sistem, u procesu koji se zove trigeneracija.

Helsinki je veoma živ ispod onog pravog, vidljivog površinskog dela grada, a i ne samo tu. Mnogi od vas nisu znali da je čuveno utvrđenje Suomenlinna, koje se proteže na šest ostrva naspram Helsinkija, povezan sa Helsinkijem podvodnim tunelom dugim 1300 m, na dubini od 65 metara ispod mora. Tunel počinje sa jednog od šest ostrva i to sa ostrva Länsi-Mustasaari a završava se na priobalnom delu Helsinkija, u ulici Läntinen Puistotie u naselju Kaivopuisto. Ovaj tunel je samo jedan od mnogih koji su iskopani u stenama ispod mora oko Helsinkija, a tim putem, po potrebi i hitnosti, vatrogasci i hitna pomoć, brže ce doći, nego da čekate brodić da vas prevede do obale. Takođe ispod svih bolnica u Helsinkiju postoji sistem tunela koji ih povezuje.

Zanimljivo je da svi veliki gradovi na jugu Finske...Helsinki, Vantaa, Espoo, Hyvinkää, Järvenpää...pijaću vodu dobijaju sa jezera Päijänne, koja dolazi podzemnim vodenim tunelom, dugim 120 km, i to skoro pa slobodnim padom. Voda sa ovog jezera se smatra najkvalitetnijom, i skoro da se uopšte ne mora prečišćavati. Pošto je u dubokom tunelu konstantno niska temperatura koja obezbeđuje visok kvalitet tokom transporta, pre upotrebe ove vode je potrebna tek samo minimalna obrada.

Trenutno se pored intenziviranja radova na podzemnom gradu, planira rad na još dva projekta. Prvi je povezivanje glavnih gradova Finske i Estonije, podvodnim tunelom dugim 80 km, od Helsinkija do Tallinna, jer kako ove dve države imaju jaku vezu u mnogo pogleda a nemaju kopnenih mogućnosti za saobraćaj, ovo je rešenje naišlo na sveopšte oduševljenje i ovi radovi su planirani da se završe najkasnije do 2030. godine. Ovaj projekat svi zovu Tallsinki ( od Tallinn i Helsinki). Tallsinki će mnogo doprineti povezivanju jer Finski zaliv od 80 km razdvaja gradove i ograničava prevoz ljudi i roba a ovim tunelom će biti produžena i železnička linija Rail Baltica koja je predviđena da ide od Finske do Nemačke preko Poljske i baltičkih zemalja. Za sada je urađena prva faza ove linije. Projekt je odobren i od strane Saveta EU kao jedan od prioritetnijih projekata EU, jer će ovakvim povezivanjem Finske i Estonije biti stvoren put da se Finska poveže i sa jugom Evrope kopnenim putem. Finska će tu opet biti u prednosti jer će železnica ići ispod mora do Tallina, dok će kroz ostale zemlje ove trase ići kroz mnoge krajeve netaknute prirode i tako štetno uticati na okolinu.

Ovaj tunel će značajno povezati Finsku i Estoniju. Geopolitički, tunel bi povezao dva bliska ali odvojena dela Evropske unije na ekološki prihvatljiv način, uklanjajući potrebu za korišćenjem pomorskog ili vazdušnog saobraćaja. Takođe, i ekonomske koristi bi bile značajne, kako u smislu povećane povezanosti i ekonomske integracije između dva grada, tako i u širem kontekstu pogodnih putničkih veza između Finske i Estonije. Ovo je slično urađeno i sa povezivanjem Danske i Švedske, ali ogromnim kombinovanim mostom zvanim Øresund, od Kopenhagena do švedskog grada Malmö.

Øresund

Nego, da se vratimo na započetu temu...izgradnja podzemnih tunela za razne namene je izuzetna zbog mnogo stvari..jeftinija je, jer su ispod Helsinkija stene, pa u tunelima nije potrebna betonska obloga, jeftinije je održavanje...zatim, bilo kakva oštećenja i kvarovi, do popravke i sanacije neće nepovoljno uticati na nadzemni deo grada itd.

Nadam se da će ovakve primere slediti i mnogi gradovi na našem Balkanu.

Jan 11, 2013

Suomenlinna

11.1.13 Arhitektura, Atrakcije, Gradjevine, Nacionalno obeležje, Suomenlinna, Znamenitosti. 1 comment

Suomenlinna na finskom znači “finska tvrđava ili finski zamak”. Skoro da nema turiste koji dođe u Helsinki, a da ne poseti Suomenlinnu, jer je ovo utvrđenje simbol finske istorije. Iako Finska ima 23 tvrđave, što obnovljenih, što delimično propalih, jedino je ovo prelepo utvrđenje stavljeno na listu UNESCO-ve svetske baštine, 1991. godine, kako bi bilo sačuvano za buduće generacije, kao jedinstven primer vojne arhitekture tog vremena, a koja je istovremeno i najveća pomorska tvrđava na svetu. Finska ima ukupno 7 objekata koji su pod zaštitom a Suomenlina je jedan od njih. Ovaj bastion nepravilnog oblika izgrađen je na neravnom terenu i na šest ostrva Baltika…Kustaanmiekka, Länsi-Mustasaari, Susisaari, Iso-Mustasaari, Pikku-Mustasaari i Långören, koji su inače nadomak obale Helsinkija i terirorijalno pripada ovom gradu.

Suomenlinna na pet ostrva nadomak Helsinkija

Ova znamenitost Helsinkija i Finske je izuzetno popularna, kako među turistima, tako i među meštanima. Ona nikada nije smatana samo za puki deo Helsinkija, već kao nešto mnogo više, kao grad u gradu. Do nje je veoma lako doći jer trajekti za Suomenlinnu polaze sa Market skvera u Helsinkiju na svakih 40 minuta, od 6 ujutru do 2:30 posle ponoći, a vožnja traje svega 15 minuta. Leti pored trajekta funkcioniše i hidrobus JT Line. Povratna karta je prošlog leta koštala oko 6 evra, a ako posedujete helsinšku karticu o kojoj sam vam pisala, vožnja trajektom do ostrva i sve ulaznice za muzeje u Suomenlinni su besplatne.

Suomenlinna crveno, Helsinki zeleno

Suomenlinna, tvrđava na moru osnovana je 1748. godine. Njena gradnja počela je 1700. godine na zahtev švedskog kralja kao zaštita od ruskog ekspanzionizma, po projektu švedskog vojnog oficira i arhitekte Augustina Ehrensvärda, kada je Finska bila deo Kraljevine Švedske. Kada je izgrađena, imala je naziv Sveaborg (švedski naziv za Suomenlinnu). Ovo utvrđenje je pod civilnom upravom od 1973 godine. Zanimljivo je da, iako je samo utvrđenje izgrađeno, Suomenlinna nikad nije skroz završena onako kako je to predviđeno originalnim projektom njenog arhitekte. Inače, na ovom ratnom ostrvu je i grob samog Augustina Ehrensvärda.

Grob Augustina Ehrensvärda na Suomenlinni

Ovo utvrđenje koje se prostire na 80 hektara, idealno je za celodnevnu ekskurziju jer mnogo toga ima za videti. Šetnjom kroz Suomenlinnu i njena ostrva, kaldrmisanim puteljcima, uz udisanje morskog vazduha, predivnim eksterijerom koji miriše na starinu, sa raznim građevinama, crkvom Suomenlinna, prelepom kraljevom kapijom koja je izgrađena 1753. godine, pomorskom tvrđavom, podmornicom, sa šest muzeja oko vas koji su svedoci istorije, divnim galerijama i još mnogim drugim, obogatićete dušu, nahraniti um i osetićete da je jedan dan boravka na ovom mestu, zapravo malo za uživanje u svom ovom kuturnom blagu.

Inače, crkva Suomenlinna je tokom istorije imala 5 kupola, sada samo jednu, i danas je jedinstvena u svetu jer služi i kao svetionk, a takvih crkvi, sa dvostrukom ulogom, danas ima samo par u svetu. Ova crkva je nakon izgradnje bila pravoslavna a 1854. postaje luteranska. Ona je specifična i još po nečemu, a to je da njen svetionik sija u treptajima (četiri kratka treptaja pa pauza), i tako stalno u krug, a taj signal je slovo “H” Morzeove azbuke...naraavno “H” kao Helsinki. U ovoj crkvi se obavi mnogo venčanja. Ovde je takođe i sedište finske Pomorske akademije….a kakav je samo pogled na primorski pejzaž finske prestonice…to se mora videti. Osam kilometara zidova okružuju objekte i kasarne na ovom ostrvu, a poseduje i 100 topova. Oružje koje se čuva u zapadnom delu na Kustaanmiekki, je iz perioda kada su bili pod ruskom vlašću u 19. veku.

Crkva danas

Crkva nekad

Na ovo mesto, koje još zovu i severni Gibraltar, svake godine dođe oko 700 hiljada posetilaca iz celog sveta. Suomenlinna danas, na svom ostrvu ima oko 900 stanovnika i oko 300 ljudi koji su tu zaposleni, što govori da Suomenlinna danas nije samo muzej, već i živa zajednica. Od 1980. godine, ovde je osnovan i Centar nordijske umetnosti, a nekoliko zgrada je pretvoreno u umetničke ateljee, dok u toku leta ovde rade i mnoge umetničke škole za decu. Na Suomenlinni ne postoje nazivi ulica već svaka kuća ima svoju oznaku koja se sastoji od jednog slova i broja….na primer C 83 ili recimo, adresa crkve Suomenlinna je C43. Slovo je u zavisnosti od ostrva. Objekti na ostrvu Kustaanmiekka imaju oznaku A, na ostrvu Susisaari B, na ostrvu Iso-Mustasaari C…i tako dalje za ostala dva ostrva.

Na ostrvu vlada prava starinska, mirna ali i umetnička armosfera. Nikako nemojte propustiti da obiđete predivne galerije kao što su ona u Jetty kasarni, galeriju Augusta, zatim predivnu zanatlijsku radionicu gde se prodaju predivne lokalne rukotvorine, studio keramike Pot Viapori i mnoge druge…

Suomenlinna je specifična i zbog njene istorije u kojoj su istorija Finske i istorija čitavog baltičkog regiona usko isprepletane. Ona pruža posetiocima priliku da istražuju i uživaju u parkovima, moru, arhitekturi i arhipelagu. Takođe nudi raznovrstan spektar znamenitosti, aktivnosti i dešavanja a sve to uz mnogo koncerata i pozorišta na otvorenom, u letnjem periodu, iako je zbog postavljanja zaštitne montažne kupole, produžena sezona i van letnjeg perioda. Za dobar obrok ili osveženje imate i par šarmantnih etno restorana u prelepim baštama. Pa opet, ako ne volite finska jela, imate i pizzeriju Nikolai…Suomenlinna ima i svoju pivaru koja pravi pivo na tradicionalan način…pa obavezno probajte jednu od 4 vrste.

I za kraj savet…pošto su automobili na Suomenlinni zabranjeni, osim kombija za dostavu, nema vozića, iznajmljivanja biciklova ili mini buseva pa se sve mora obilaziti peške, preporučljivo je zbog šetnje i neravnog terena nositi ravnu, udobnu obuću. Suomenlinna je takođe prepuna strmih litica pa roditelji kraj takvih oblasti moraju držati decu na oku. Takođe, zimi ume da bude po liticama klizavo, pa se tada ni odraslima ne preporučuje da tuda prolaze, ili bar ne van obeleženih staza. Kada stignete na Suomenlinnu, brod uvek pristaje ispred roze kasarne i restorana Panimo, a vi tada pratite trasu zvanu plava magistrala, jer su sve znamenitosti duž ove trase a trasa se završava dolaskom do kraljeve kapije. Zaposleni ljudi na ostrvu, imaju dozvolu da voze biciklove, i kada vidite crni bicikl sa tablicama, znajte da nisu od nekog turiste. Ostrvo je zbog neravnog terena, teže za posetu osoba sa invaliditetom, pa se preporučuje da uvek budu sa pratiocem.