Grad ispod Helsinkija

Finska je, definitivno, zemlja koja mnogo polaže na održivi razvoj, budućnost, očuvanje životne sredine i sve što pozitivno utiče na stvaranje boljeg, funkcionalnijeg i zdravijeg okruženja za svoje građane.

Verujem da nikada niste, ukoliko ste posetili Helsinki, razmišljali o tome šta se nalazi ispod glavnog grada Finske, a  da jeste, verujem da biste se iznenadili činjenicom čega sve  ispod ima.

S tim u vezi, Finska je još davno napravila master plan koji je imao za cilj iskorišćavanje podzemnih resursa koji su veoma važni  za razvoj gradske strukture Helsinkija i  susednih područja, a sve u cilju stvaranja jedinstvene i ekološki  efikasne strukture. Tako je, još od 1960. godine, Helsinki bio veoma zainteresovan za iskorišćavanje mogućnosti za podzemnu gradnju, a pravljenjem master plana, Helsinki je postao prvi grad u svetu koji je planski razvio strategiju stvaranja podzemnog grada.

Korišćenje podzemnog prostora, uključuje i doprinos ekološki održivom i estetski prihvatljivom pejzažu, predviđa strukturalnu dugovečnost i održava mogućnosti za razvoj grada budućih generacija. Podzemni gradovi su pored toga, posebno funkcionalni u zemljama sa veoma hladnim ili vrelom klimom, jer dozvoljavaju da ljudske aktivnosti budu dostupne tokom cele godine bez obzira na vremenske prilike. Takođe, ovo nisu jedine dobrobiti razvijanja podzemnog Helsinkija, jer se poslednjih godina znatno smanjila emisija CO2 a i kako Finci vole parkove, šume i prirodu, nikada nisu bili za to da se zarad nekon tržnog centra, šuma zameni betonom. Iz tog razloga, sve te velike prodajne centre i sve što nije nužno da bude na površini zemlje, bolje je staviti u podzemni deo grada. To je u Finskoj inače sve i izvodljivo jer Finska uopšte nije trusno područje.

Danas je u Finskoj, pod temeljima glavnog grada, smeštena ogromna mreža od 400 prostorija odnosno podzemnih objekata i preko 220 km tehničkih tunela, 60 komunalnih tunela. Ispod zemlje se nalaze, osim klasičnog metroa, parkinga i podzemnih trgovačkih centara i crkva (Temppeliaukion kirkko), bazen (Itäkeskuksen uimahalli), klizalište za hokej, teretane, saune, razna skladišta, informacioni centri, podzemna skladišta uglja i nafte ...

Jedan od podzemnih objekata ispod Helsinkija je i bazen Itäkeskuksen uimahalli koji se nalazi ispod zemlje. Ima objekte na dva sprata a u slučaju neophodnosti, samo ovaj prostor se može pretvoriti u sklonište za 3800 ljudi.

Mnoge podzemne prostorije su međusobno povezane kako bi formirale koherentnost. Svi tuneli ispod Helsinkija, obzirom na to da se Helsinki nalazi na stenama, rade se TBM mašinama koje mogu da buše stene, i to D&B tehnikom (Drilling and blasting).

Recimo, podzemni informacioni centri koriste mnoge inovativne stvari, i budući da je veliki finski informacioni centar ispod zemljine površine, tačnije ispod čuvene Uspenski katedrale, u  iskopinama u stenama, tačnije u skloništu na oko 50 m ispod površine zemlje, hladi se  morskom vodom sa finskog zaliva iz Baltičkog mora, a toplota iz računara se potom putem zagrejane vode usmerava upravo u gradski sistem grejanja. Tako, umesto da koristite energiju za hlađenje računara, računari štede energiju za grejanje 500 kuća ili 1000 stanova u ovom gradu gde zimske temperature dosežu i do -27 stepeni C. Tako, iako se zna da serveri  troše ogromnu količinu energije, Finska  se po tom pitanju ponaša veoma odgovorno i bukvalno reciklira energiju, a sve to zahvaljujući kompaniji Helsingin Energia, koja je u vlasništvu grada Helsinkija, jer je rešila ovaj problem na odličan način pošto su dizajnirali  sistem za korišćenje hladnih voda Baltičkog mora za hlađenje servera. Vrućina se, da ponovim, prenosi posebnim cevovodom za desalinisanu morsku vodu, a zatim se kroz ogromnu podzemnu tunelsku mrežu upućuje u sistem daljinskog grejanja, za koju su tuneli originalno izgrađeni.

Takođe, kada je sistem za hlađenje u pitanju, verovatno mislite da Finskoj i nisu potrebni klima uređaji, što je samo donekle tačno. Helsinki i južna Finska nemaju tako surovu klimu kao sam sever zemlje, a kako je svaka godina sve toplija i toplija zbog globalnog zagrevanja, i leta u Finskoj su toplija nego nekada, često se dešavaju rekordne temperature za tu oblast, pa mnogi finski javni i privatni objekti koriste tokom leta, po potrebi naravno, sistem za hlađenje. Doduše, lično, uverena sam da su nas klima uređaji dodatno modifikovali, odnosno veoma snizili naš prag tolerancije na toplotu, pa nam je sada klima uređaj neophodan i za onu temperaturu na koju, pre nekih 20 godina nismo ni reagovali. 

Ako samo pomislite koliko se, na svetskom nivou koristi više električne energije godišnje nego pre, makar samo zbog korišćenja ovih rashladnih uređaja na svakom mestu...u stanovima, na poslu, u pozorištu, autobusu, prodavnicama...shvatićete koliki je to gubitak...međutim, Finci su i za to našli rešenje i to na 300 metara ispod zemlje Naime, jednom kada budete šetali najlepšim parkom Helsinkija, Esplanadi parkom, znajte da se ispod ovog divnog parka krije nešto od posebnog interesa. Na 300 metara ispod Esplanadija krije se ogromna pećina - rezervoar koja stanovnicima ovog dela grada, rashlađivanje klima uređajima u svakom prostoru tokom letnjeg perioda, čini jeftinijim, jednostavnijem, efikasnijem i ekološki superiornijem. Pored Esplanadija, postoji još jedan ogroman podzemni vodni rezervoar i to ispod okruga Pasila. Lokalna kompanija je svojevremeno, na ovoj velikoj dubini napravila ogroman rezervoar koji je napunjen sa 9 miliona galona vode iz mora. Sistemom daljinskog hlađenja, tokom leta, pumpe sprovode ovu ledenu vodu do zgrada i ostalih javnih ustanova i time štedi električnu energiju za 90%. Trenutno je u fazi izrada ovakvog projekta i za ostale finske gradove. Daljinsko hlađenje je centralizovani način proizvodnje i distribucije "energije za hlađenje”, u kome cevovodi isporučuju hladnu vodu industrijskim i stambenim zgradama u određenom okrugu. Ove zgrade su opremljene posebnim jedinicama koje im omogućavaju da koriste ovu vodu za hlađenje vazduha koji se koristi u njihovom sistemu klimatizacije. S obzirom da klimatizacija troši oko 5 % globalnog snabdevanja električnom energijom, sposobnost daljinskog hlađenja da zaobiđe upotrebu ovog dragocenog resursa, predstavlja ključni korak na putu ka održivom razvoju. 

Ovakav sistem hlađenje, u Evropi koriste i Pariz i Amsterdam, ali je Helsinki ipak jedinstven. Ono što čini jedinstvenim sistem Helsinkija je njegova integracija daljinskog hlađenja, daljinskog grejanja i proizvodnje energije u jedan sistem, u procesu koji se zove trigeneracija.

Helsinki je veoma živ ispod onog pravog, vidljivog površinskog dela grada, a i ne samo tu. Mnogi od vas nisu znali da je čuveno utvrđenje Suomenlinna, koje se proteže na šest ostrva naspram Helsinkija, povezan sa Helsinkijem podvodnim tunelom dugim 1300 m, na dubini od  65 metara ispod mora. Tunel počinje sa jednog od šest ostrva  i to sa ostrva Länsi-Mustasaari a završava se na priobalnom delu Helsinkija, u ulici Läntinen Puistotie  u naselju Kaivopuisto. Ovaj tunel je samo jedan od mnogih koji su iskopani u stenama ispod mora oko Helsinkija, a tim putem, po potrebi i hitnosti, vatrogasci i hitna pomoć, brže ce doći, nego da čekate brodić da vas prevede do obale. Takođe ispod svih bolnica u Helsinkiju postoji sistem tunela koji ih povezuje.

 Zanimljivo je da svi veliki gradovi na jugu Finske...Helsinki, Vantaa, Espoo, Hyvinkää, Järvenpää...pijaću vodu dobijaju sa jezera Päijänne, koja dolazi podzemnim vodenim tunelom, dugim 120 km, i to skoro pa slobodnim padom. Voda sa ovog jezera se smatra najkvalitetnijom, i skoro da se uopšte ne mora prečišćavati. Pošto je u dubokom tunelu konstantno niska temperatura koja obezbeđuje visok kvalitet tokom transporta, pre upotrebe ove vode  je potrebna tek samo minimalna obrada.

Trenutno se pored intenziviranja radova na podzemnom gradu, planira rad na još dva projekta. Prvi je povezivanje glavnih gradova Finske i Estonije, podvodnim tunelom dugim 80 km, od Helsinkija do Tallinna, jer kako ove dve države imaju jaku vezu u mnogo pogleda a nemaju kopnenih mogućnosti za saobraćaj, ovo je rešenje naišlo na sveopšte oduševljenje i ovi radovi su planirani da se završe najkasnije do 2030. godine. Ovaj projekat svi zovu Tallsinki ( od Tallinn i Helsinki). Tallsinki će mnogo doprineti povezivanju jer Finski zaliv od 80 km razdvaja gradove i ograničava prevoz ljudi i roba a ovim tunelom će biti produžena i železnička linija Rail Baltica  koja je predviđena da ide od Finske do Nemačke preko Poljske i baltičkih zemalja. Za sada je urađena prva faza ove linije. Projekt je odobren i od strane Saveta EU kao jedan od prioritetnijih projekata EU, jer će ovakvim povezivanjem Finske i Estonije biti stvoren put da se Finska poveže i sa jugom Evrope kopnenim putem. Finska će tu opet biti u prednosti jer će železnica ići ispod mora do Tallina, dok će kroz ostale zemlje ove trase ići kroz mnoge krajeve netaknute prirode i tako štetno uticati na okolinu.

Ovaj tunel će značajno povezati Finsku i Estoniju. Geopolitički, tunel bi povezao dva bliska ali odvojena dela Evropske unije na ekološki prihvatljiv način, uklanjajući potrebu za korišćenjem pomorskog ili vazdušnog saobraćaja. Takođe, i ekonomske koristi bi bile značajne, kako u smislu povećane povezanosti i ekonomske integracije između dva grada, tako i u  širem kontekstu pogodnih putničkih veza između Finske i Estonije. Ovo je slično urađeno i sa povezivanjem Danske i Švedske, ali ogromnim kombinovanim mostom zvanim Øresund, od Kopenhagena do švedskog grada Malmö.

Øresund

Nego, da se vratimo na započetu temu...izgradnja podzemnih tunela za razne namene je izuzetna zbog mnogo stvari..jeftinija je, jer su ispod Helsinkija stene, pa u tunelima nije potrebna betonska obloga, jeftinije je održavanje...zatim, bilo kakva oštećenja i kvarovi, do popravke i sanacije neće nepovoljno uticati na nadzemni deo grada  itd.

Nadam se da će ovakve primere slediti i mnogi gradovi na našem Balkanu.