Uskršnje čarolije

U hrišćanskom svetu Uskrs je jedan od najvećih praznika. Tog dana se slavi Isusov povratak u život, a ove godine ga, ponovo nakon 2014. godine,  svi hrišćani obeležavaju u isto vreme. Posle ove, to će se desiti i 2025. godine.

Uskršnji praznici su, kao i svuda, počeli na Veliki petak, (Pitkäperjantai), koji je je u Finskoj više dan za tugu, pa se u crkvama, na ovaj dan žalosti, oltar pokriva  crnom tkaninom a mise se obavljaju tiho, bez orgulja i crkvenih zvona. Kod nas se zove “Veliki petak” a u Finskoj "Dugi petak". Taj naziv se retko može videti izvan Skandinavije.

U Rovaniemiju još ima snega po ulicama, pokraj puteva i na obižnjem brdu. Danas je bilo nula stepeni, a hlaadno je bilo i ovih dana, ali to svakako nije sprečilo male šarene veštice da tako obučene u stare šarene krpice idu od vrata do vrata noseći blagoslov u domove u vidu brezinih grančica koje su ukrašene raznobojnim krep papirima i perjem u boji, a sve to kako bi iz domova oterale zle duhove. Pred vratima one pevaju stihove domaćinu kako bi otvorio vrata... ”Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks. Vitsa sulle, palkka mulle.”, a stihovi u prevodu znače nešto kao..."Mašem grančicom za uspešnu i zdravu godinu, grančica je za tebe, a poslastica za mene...".Kao nagradu od domaćina, dobijaju čokoladice, uskršnje čokoladne zeke, parice...a one svakom domaćinu daruju po jednu grančicu koja im stoji u kući da je čuva.

Ovaj običaj je sličan onome kada se u Srbiji na Badnje veče korinđa. Na sreću, ovaj običaj korinđanja, pevanja duhovitih vrcavih pesmica, kako bi deca od ljudi, ispred čijih vrata pevaju,  dobila jabuke, orahe, slatkiše...se još uvek zadržao u Vojvodini, pa me to, kada sam u Srbiji, odnosno u Vojvodini, mom drugom domu, to uvek raduje i podseća na Finsku. To su lepi običaji koji se prenose s kolena na koleno i bilo da ste vernik ili niste, deca se ovom običaju uvek raduju. 

U Finskoj su male veštice koje pevaju pesmice od vrata do vrata isto lep običaj, koji se praktikuje širom Finske, ali se malo zna da je ovo ustvari miks istočnih i zapadnih uticaja, jer korene ovog rituala nalazimo u ruskoj i švedskoj tradiciji. Od ruske je pokupila brezine grančice, koje u Ruskoj pravoslavnoj crkvi predstavljaju palmine grane koje su polagane na zemlju kada je Isus ulazio u Jerusalim, a od švedske tradicije su nastale ove veštice, koje u švedskim ritualima imaju zadatak da teraju zle duhove iz domova. Ovaj predivan običaj se u Finskoj zove Virvonta, i on je nešto kao pandan zapadnjačkoj “Noći veštica”, samo što su ovde veštice zapravo slatke i dobre jer daruju zdravlje i sreću svima kojima daju ukrašenu grančicu.

Iako je Finska, država sa stanovništvom pretežno protestantske vere (70%), ostalih 30% zauzima pravoslavna i rimokatolička vera. Finska pravoslavna crkva je druga zvanična crkva u Finskoj pored Evangelističke luteranske finske crkve i veoma je poštovana od strane ostalih Finaca. Iz tog razloga je lako zaključiti kako su se umešali raazličiti uticaji u finsku kulturu i tradiciju. Iako Finci nisu previše religiozni, veoma poštuju tradiciju i ponose se njom.

Na finskom jeziku se Uskrs čestita uz izgovaranje “Hyvää pääsiäistä”, što znači “Srećan Uskrs”. Kako se na Veliki petak, koga Finci zovu Dugi petak ne jede puno, kao ni u subotu, nedelja kao glavni dan Uskrsa, u finskoj reči za Uskrs koja je “Pääsiäinen” krije pravo značenje, a to je kraj gladovanja i kraj uzdržavanja od jela i pića, što znači bogatu trpezu. Već sam pisala o hrani i poslasticama koje se tradicionalno jedu za Uskrs, ali ja sam ovaj put pravila poslastice koje su bile želja moje dece, a ta tradicija je za mene najbitnija.

U Finskoj se ne boje jaja već se jedu čokoladna minjon jaja, ali kako sam ja krativac koji voli da se igra,  obožavam da ih dekorišem na svoj način. 

Ili ih dekorišem svilom koju kuvam privezanom za jaje, ili ih ukrašavam salvetama koje pomoću umućenog belanca lepim na jaja, ili ih pak bojim prirodnim putem...žuta jaja kurkumom, crvena cveklom itd. Uglavnom, bitno je da se lepo igram i da uživam.

Evo vam delić atmosfere iz mog doma i mojih ruku delo. Naravno, tek kada su mi deca na okupu i kada mi dođe starija ćerka koja živi u Italiji, mojoj sreći nema kraja. Da mi svi budete srećni i zdravi, dragi moji prijatelji...

Srećan Uskrs svima!- Hyvää pääsiäistä kaikille!

Read More

Pravoslavni Uskrs i farbanje jaja salvetama

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, a u nedelju prvog maja i Uskrs. U Finskoj živi dosta pravoslavnih hrišćana, posebno u Kareliji, a o tome sam pisala u ovom tekstu.

Danas sam se malo igrala salvetama i jajima i napravila neke svoje kreacije. Ovo je inače i najzdraviji način šaranja jaja, ako izuzmemo one stare bakine tehnike bojenja jaja ljuskom luka ili orahom. Postupak je lak, ali je potrebno biti veoma pažljiv pri radu jer su mokre salvete veoma sklone cepanju.

Ja sam ovom tehnikom ukrasila 17 jaja i za to mi je bilo potrebno:

17  kuvanih jaja.

17 delova salveta veličine u zavisnosti od krupnoće jaja, ali orijentaciono, širine onoliko koliki je obim jaja i dužine kolika je visina jaja, plus još po 1 cm više i gore i dole.

1 belance koje služi kao lepak.

Postupak:

Kada se jaja skuvaju i prohlade, uzeti jedno jaje i kuhinjskom silikonskom četkicom ga u tankom sloju premazati belancetom. 

Zatim uzeti deo salvete ( odnosno samo prvi šareni sloj troslojne salvete) i polako ga obmotati oko jajeta, dok se belance koje služi kao lepak, ne osuši. Zbog lakšeg prijanjanja salvete na vrhu i dnu jaja, napravite izreze na salveti kao što sam ih napravila ja, (videti na slici ispod).

Dok namotavate salvetu oko jaja, mažite je ponovo belancetom dok lepo ne navučete salvetu preko celog jaja. Nakon toga, jaje stavite na pamučnu krpu i uvaljajte ga kako bi višak belanceta ostao na krpi. Jaje se zatim ostavi da se osuši ( oko 30 min) i spremno je da ga stavite u korpicu da čeka nedelju i Uskrs. 

Napomena:

Lepša su jaja koja su obmotana salvetama koje imaju sitne detalje. Sa pojedinih salveta izrežite deo koji ima najlepši ornament i zalepite na jaja. Ako imate dete koje navija za neki fudbalski klub i imate salvetu sa grbom tog kluba, možete izrezati samo taj deo i zalepiti belancetom za jaje...ali u tom slučaju nećete mazati celo jaje već samo taj jedan deo.

Inače, do sada sam svake godine isprobavala različite tehnike šaranja jaja, a ovu tehniku sam prvi put probala. Moji ukućani su oduševljeni. Za prvi put, odlična su...

...a svima vama, želim da u sreći, zdravlju i ljubavi, u krugu ljudi koje volite, dočekate i proslavite Uskrs.

Read More

Srećan Uskrs iz Finske

U Rovaniemiju je još sneg. Jelka na glavnom trgu Lordi, gde je sneg uglavnom očišćen, stoji  sa sve svetiljkama još od Božića, i sve je to lepo i krasno, ali nekako glavni utisak nije kao da je Uskrs. Ali, šalu na stranu, iako se po prirodi ne naslućuje da je ovaj veliki praznik, ipak se to naslućuje po prodavnicama koje su prepune čokoladnih zeka i čokoladnih jaja, po tezgama sa prolećnim cvećem (iz staklenika ili iz uvoza) i nezaobilaznim prepunim rafovima na kojima stoji glavni uskršnji delikates- Mämmi. 

Rovaniemi, veceras 27.63.2016.

Rovaniemi, danas popodne, 27.3. 2016

Rovaniemi, danas popodne, 27.3.2016.

Na istoku Finske, gde se više oseća uticaj  pravoslavnog hrišćanstva, pravi se drugi specijalitet, a to je Pasha. Pasha je puding krem boje koji se izrađuje od domaćeg slatkog sira, jaja, pavlake i začina tako što  se ostavi da se stvrdne preko noći i to tradicionalno u kalupu ukrašenom verskim motivima

delikates- Mämmi

Pasha - link

U Finskoj se na ovaj praznik male devojčice maskiraju u uskršnje veštice, na lice crtaju pegice i tako obučene u stare šarene krpice idu od vrata do vrata noseći blagoslov u domove u vidu brezinih grančica koje su ukrašene raznobojnim papirima i perjem u boji, a sve to kako bi iz domova oterale zle duhove. Pred vratima one pevaju stihove domaćinu kako bi otvorio vrata: "Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks. Vitsa sulle, palkka mulle", a stihovi u prevodu znače "Mašem grančicom za uspešnu i zdravu godinu. Grančica je za tebe, a poslastica za mene.". Kao nagradu od domaćina, dobijaju čokoladice, uskršnje čokoladne zeke i čokoladna jaja, parice...a one svakom domaćinu daruju po jednu vrbinu grančicu koja im stoji u kući da je čuva.

Ovaj predivan običaj se u Finskoj zove Virvonta. U Finskoj je ovaj praznik nešto kao pandan zapadnjačkoj “Noći veštica”, samo što su ovde veštice zapravo slatke i dobre jer daruju zdravlje i sreću svima kojima daju ukrašenu grančicu.

Moj rucni rad

Verovali  ili ne, u susednoj Norveškoj je opet nesvakidašnja proslava Uskrsa. Uskrs im dođe kao dan Šerloka Holmsa. Oni na ovaj praznik rešavaju ubistva jer su na televizijskim programima samo detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče a ambalaže mleka imaju slike sa pričama o nerešenim ubistvima. Rekoh ja da Skaninavci uvek imaju neku svoju osobenost u svemu, pa čak i u proslavi Uskrsa.

Na finskom jeziku se Uskrs čestita uz izgovaranje “Hyvää pääsiäistä”, što znači “Srećan Uskrs”. Kako se na Veliki petak, koga Finci zovu Dugi petak ne jede puno, kao i u subotu, nedelja kao glavni dan Uskrsa, u finskoj reči za Uskrs koja je “Pääsiäinen” krije pravo značenje, a to je kraj gladovanja i kraj uzdržavanja od jela i pića, što znači bogatu trpezu. U Finskoj se ne boje jaja već se jedu čokoladna minjon jaja.  Ova jaja pravi finski gigant u pravljenju čokolade, Fazer, a ukus ovih minjon jaja nije sa ovoga sveta, verujte mi na reč.

link

link

link

Ova čokoladna jaja koja  su smesa najbolje čokolade, badema i lešnika su najstariji proizvod Fazera i prave se od 1896. godine. Ova jaja se ručno prave u fabrici u gradu Vantaa i godišnje se proda više miliona komada. Kuriozitet je da su ova jaja u pravoj ljusci od kokošjih jaja koja su ispražnjena, obrađena, sipana čokolada i zatvorena. Ma lepota Božja.

Uz ovu čokoladnu lepotu, želim vam sladak i srećan Uskrs.

Read More