Hyvää ja siunattua Itsenäisyyspäivää! Srećan i blagosloven Dan nezavisnosti!

Ovo je godina koja se razlikuje od prethodnih po mnogo čemu, ali ono što će obeležiti ovu godinu je globalna pandemija korona virusa. Danas, na 103. rođendan moje Finske, na Dan nezavisnosti koji svaki Finac iskreno i duboko praznuje u svom srcu, tradicionalni prijem neće biti održan, a centar proslave će i ovaj put biti Predsednička palata, ali na malo drugačiji način.

O ovom prazniku,  napisala sam mnogo tekstova, jer je ovaj dan jedan od najvažnijih državnih praznika u Finskoj, ako ne i najvažniji, pa njih možete pročitati na ovim linkovima, a danas ću se baviti isključivo temom kako se ovaj praznik proslavlja danas u Finskoj, u vreme aktuelne pandemije.

http://mojafinska.blogspot.com/2012/12/hyvaa-itsenaisyyspaivaa-suomi.html

http://mojafinska.blogspot.com/2013/12/hyvaa-itsenaisyyspaivaa-suomi-ja.html

http://mojafinska.blogspot.com/2015/12/hyvaa-itsenaisyyspaivaa-suomi.html

https://mojafinska.blogspot.com/2016/12/dan-nezavisnosti-dan-ponosa.html

https://mojafinska.blogspot.com/2017/12/hyvaa-itsenaisyyspaivaa-rakas-suomi-ja.html 

https://mojafinska.blogspot.com/2018/12/velelepni-oodi-na-101-godisnjicu.html

https://mojafinska.blogspot.com/2019/12/onnea-102-vuotias-suomi-srecan-102.html

Finska je postala nezavisna 6. decembra 1917. Ove godine se navršava 103 godine. Dan nezavisnosti Finske obično se slavi na vrlo tradicionalan način, ali ove godine se, razumljivo, zbog korone, slavi na nov način. Umesto tradicionalnog prijema, predsednik Republike Sauli Niinistö i njegova supruga Jenni Haukio pozvali su sve Fince da proslave Dan nezavisnosti kod kuće. 

Do ove godine, zvanične svečanosti povodom Dana nezavisnosti Finske, započinjale su podizanjem finske zastave na Tähtitorninmäkiju (opservatorije na brdu u Helsinkiju), a ove godine, prvi put od 1957. u gradu Hämeenlinna, rodnom mestu nacionalnog kompozitora Sibeliusa, kako bi se onemogućilo okupljanje i gužva. (Trenutno su u ovom gradu, do 7. 1. 2021. na snazi mere zabrane okupljanja, pored svih ostalih mera, pa se podizanje zastave obavlja bez publike). Centar podizanja zastave bio je južni deo parka zamka Häme (zamak Häme se na finskom kaže Hämeen linna, što je zapravo i naziv grada). Prošlih godina, izuzetno veliki broj građana pratio je ovaj sam čin podizanja zastave, dok je ove godine sve to moglo da se prati samo putem direktnog prenosa na nacionalnoj radio  televiziji YLE (Yle TV1, Yle Radio 1 i Yle Areena), sa početkom u 9 ujutru po finskom vremenu.

KUVA: RONI REKOMAA

Kuva: Silja Viitala Yle

U samom gradu, osvetljena su gradska groblja (svih 7), junaka koji su dali živote za nezavisnost Finske, i tako osvetljenja biće do sutra do 9 sati ujutru.

Tradicionalni govor, ove godine je održao Ministar odbrane Antti Kaikkonen, a za muziči deo bio je zadužen muški hor iz Helsinkija, kvartet Viipurin Lauluveikot, koji je jedan od najstarijih horova u ovoj zemlji, a koji je osnovan 1897 u gradu Viborgu na obali finskog zaliva. Viburg se na finskom kaže Viipuri, pa otud i naziv hora. Sam hor je bio veoma povezan sa Sibeliusom.

                                              Video inserti sa https://areena.yle.fi/1-50701422

U 10 sati po lokalnom vremenu, predsednik Finske položio je venac na grob neznanog junaka na groblju  Hietaniemi u Helsinkiju (Hietaniemen hautausmaa). Istovremeno, nad grobljem je preletalo 4 borbena aviona F/ A-18, koji su se slabo videli zbog oblačnog vremena, ali su se zato izuzetno čuli. Vazduhoplovstvo je organizovalo prelete i po ostalim finskim gradovima, iznad groblja gde su sahranjeni junaci oslobodioci. Preleti su bili preko groblja Kalevankangas (Kalevankankaan hautausmaa) u Tampereu,  zatim u gradovima Pori, Jyväskylä, Kuopio, Mikkeli, Lahti, Turku…

Niinistö je uputio čestitke za Dan nezavisnosti naciji putem Twitera, dok je premijerka Sanna Marin objavila video čestitke u ime vlade. Predsedavajuća parlamenta Anu Vehviläinen i drugi političari takođe su se odoglasili na društvenim mrežama.

Niinistö i njegova supruga Jenni Haukio su zatim otišli ​​da zapale sveće u Luteranskoj katedrali u Helsinkiju uoči godišnjeg Vaseljenskog crkvenog bogosluženja na Dan nezavisnosti koji je počeo u podne.

Propoved je održao luteranski episkop Tamperea, Matti Repo, uz pojanje dečačkog hora Cantores Minores, članova koji su nosili maske i bili odvojeni jedni od drugih. Jedno od čitanja održala je ministarka nauke i kulture Annika Saarikko

Jednosatnu službu uživo se emitovala na Yle TV1, Yle Radio 1 i Yle Areena.

Svi oni koji su tradicionalno hteli da po 21654717 put pogledaju film Tuntematon sotilas ( Neponati vojnik) koji se svakog Dana nezavisnosti prikazuje na televiziji, imali su za to priliku u 14h na državnoj YLE 1.

Dnevni događaji Dana nezavisnosti, uvek su se završavali godišnjim prijemom u Predsedničkoj palati, koji je ove godine samo virtuelni događaj bez gostiju. Do sada je to uvek bio prijem za oko 2000 javnih ličnosti, koji se prenosio uvek uživo, i to je bilo uvek izuzetno praćeno od strane svih Finaca. Ove godine, prijem poznat kao Linnanjuhlat, od 1919, od kada se održava, nije se prenosio tek nekoliko puta iz opravdanih razloga. Najpopularniji televizijski segment dočeka na Dan nezavisnosti je bio uvek sam ulaz gostiju. U goste spadaju osobe koje svake godine dobijaju pozivnice, uključujući vitezove Mannerheimovog krsta (tradicionalno prvi su ulazili), članove vlade i parlamenta Finske, nadbiskupe, sudije, visoke vojne i policijske službenike i razne diplomate i uglednike. Druga grupa uključuje goste po izboru predsednika: obično su tu zabavljači, aktivisti, muzičari, glumci, kulturni radnici, umetnici, sportisti; i uopšte, ljudi koji su bili u centru pažnje tokom protekle godine. Poslednji gosti koji ulaze, uvek su preživeli bivši finski predsednici.

I to znate sigurno, plava i bela su simboli Finske i simboli ovog dana, pa se plave i bele sveće nalaze na svakom prozoru.

 

Kako ovaj  tekst nije obilovao nekim zanimljivim događajima,  jer je i sama proslava bila izuzetno skromna i svedena, moram za kraj da vam predočim dve zanimljivosti vezane za ovaj datum…

Naime, Dan nezavisnosti  i Praznik rada 1. maj, jedini su nehrišćanski praznici u Finskoj…

Znate li da su mnoge zemlje svetlosnim perormansom u plavo beloj boji, obeležile Dan nezavisnosti Finske, pre 3 godine, na stogodišnjicu nezavisnosti.. Neke od njih su bile…

·        Argentina, Buenos Aires, The Usina del Arte cultural centre

·        Australia, Adelaide, Adelaide Town Hall

·        Australia, Brisbane, Story Bridge and Victoria Bridge

·        Australia, Canberra, Telstra Tower, the Old Parliament House, Malcolm Fraser Bridge, Questacon – The National Science and Technology Centre(Parkes)

·        Australia, Hobart, Railway Roundabout Fountain, Elizabeth Street Mall and the Kennedy Lane Tourism Precinct

·        Australia, Perth, The Council House building and Trafalgar Bridge

·        Austria, Vienna, The Wiener Riesenrad Ferris wheel

·        Brazil, Rio de Janeiro, The Christ the Redeemer statue

·        Bulgaria, Sofia, The National Palace of Culture

·        Canada, Niagara Falls

·        Cyprus, Nicosia, The White Walls building

·        Czech Republic, Prague, The Dancing House designed by Frank Gehry

·        Estonia, Tallinn, Stenbock House (The seat of the Government)

·        Estonia, Tartu, The Vanemuine Theatre, Võidu sild Bridge,

·        Ethiopia, Addis Ababa, Lion of Judah monument in front of the Ethiopian National Theatre

·        Greece, Athens, The Arch of Hadrian

·        Hungary, Budapest, Elizabeth Bridge

·        Iceland, Reykjavik, Harpa Concert Hall and Conference Center

·        Ireland, Dublin, Mansion House, the residence of the Lord Mayor of Dublin

·        Italy, Rome, The Colosseum

·        Kazakhstan, Astana, The bridges across the Ishim River, St. Regis hotel

·        Latvia, Jelgava, Railway Bridge

·        Latvia, Riga, The Tower of the Town Hall in the Old Town, the Railway Bridge across the Daugava river

·        Lithuania, Vilnius, Three Crosses monument

·        Mexico, Mexico City, The Angel of Independence monument (Ángel de la Independencia)

·        Mozambique, Maputo, Maputo Fortress

·        Netherlands, Alkmaar, Stadskantine Alkmaar

·        Norway, Oslo, Holmenkollen ski jumping hill

·        Poland, Warsaw, The Palace of Culture and Science

·        Portugal, Lisbon, Belém Tower (a UNESCO World Heritage Site)

·        Russia, Lumivaara, Lumivaara Church

·        Russia, Moscow, The Embassy of Finland

·        Russia, Petrozavodsk, The National Theatre

·        Russia, Saint Petersburg, The Museum of Ethnography

·        Serbia, Belgrade, Ada Bridge, Palace Albania

·        Sweden, Stockholm, Globen

·        Switzerland, Montreux, The Mannerheim memorial

·        Ukraine, Kiev, The Embassy of Finland

·        United Kingdom, Newcastle,The Gateshead Millennium Bridge

Palata Albanije 2017. foto: Neda Mojsilović

Hyvää ja siunattua Itsenäisyyspäivää jokaiselle suomalaiselle! Kiitollisena Jumalalle ja niille, jotka taistelivat Suomen itsenäisyyden puolesta ja kävivät raskaat sotavuodet läpi ja sen jälkeen rakensivat tämän maan kovalla työllään ja uurastuksellaan, vaivannäöllään. Kiitos jokaiselle suomalaiselle! Yksi maailman rehellisimmistä, tunnollisimmista, vilpittömimmistä ja nöyrimmistä kansoista. Herra, siunaa maatamme ja kansaamme, varjele meitä ja pidä sydämemme aina kääntyneinä Sinun puoleesi, niin vaikeina kuin hyvinä aikoina! Kiitos itsenäisyydestä ja anna sen jatkua! Varjele tätä maata sodilta, levottomuuksilta ja kulkutaudeilta! Anna hengellinen herätys tähän maahan!

Hyvää itsenäisyyspäivää kaikille ja nöyrin kiitos sotiemme veteraaneille!

Minun Youtube-videoni...  https://www.youtube.com/watch?app=desktop&v=F5zg_af9b8c

Read More

Za Božić, svi putevi vode kući

Danas je taj divan dan, Božić.

…priča o božićnim praznicima u Finskoj…

Finci su u praznično - božićnom slavlju četiri nedelje pre Božića, to jest, od vremena kada počne božićni post ili Advent sezona (Advent  je od latinske reči Adventus, što znači “Dolazak” (misli se na dolazak Hrista). To je vreme iščekivanja. 

Deca u Finskoj, na prvi dan posta dobijaju Advent kalendare koji imaju datume od 1 12. - 24. 12. i on im služi kako bi sa radošću iščekivali svaki dan do Božića. To naravno nije običan kalendar već kalendar sa 24 kutijice u nizu, a u svakoj kutijici koja se otvara ujutru, krije se po neki mali dar, čololadica, igračka… pa svako dete jedva čeka sutrašnji dan kako bi videlo šta će dobiti. Tradicija korišćenja ovih kalendara u Finskoj  datira iz 1940. godine.

Za vreme Advent sezone, mnoge finske kompanije organizuju za svoje zaposlene Pikkujoulu, odnosno božićnu veliku žurku u nekom ekskluzivnom restoranu, a takođe se održavaju i razni koncerti klasične muzike ili koncerti sa božićnom tematikom, naročito u prvoj Advent nedelji.  U crkvama se obavezno peva Hosanna.

Za vreme bozićnog posta, na stolu domaćina nalazi se venac sa četiri sveće koje simbolizuju četiri nedelje posta. Ovo vreme služi za božićne pripreme…spremanje kuće, nabavku namirnica, slanje čestitki, kupovinu poklona dragim osobama i planiranje šta će se servirati za božićnu večeru. U mnogim gradovima Finske, vreme posta zvanično počinje otvaranjem božićnih sajmova, obično na glavnom trgu u području pešačke zone, na kome se prodaju razni ukrasi, peciva, rukotvorine, umetnički predmeti lokalnih umetnika, čestitke, praznična hrana i ostali simboli Božića. Oni su obično u organizaciji studentskih zadruga, raznih klubova,  dobrotvornih organizacija, udruženja žena, zanatlija…U Helsinkiju je to uvek ispred  luteranske katedrale, ali i na još nekim mestima u ovom gradu, kao na pr. u starom studentskom domu u ulici Mannerheimintie, u staroj zgradi iz 19 veka Wanha Satama u ulici Pikku Satamakatu i mnogim drugim. Market Joulumaailma (Svet Božića), otvoren je od  1. decembra do Bogojavljanja 6. januara. 

Badnji dan je dan pre Božića, i to je vreme u kome Finci imaju  određene rituale. Tog 24. decembra, kiti se jelka, obavezno se ide u saunu, kako bi pročišćeni dočekali rođenje Isusa Hrista, posećuju se grobovi dragih pokojnika gde se pale sveće, pa često čitava groblja svetle od mnogobrojnih sveća na snegu, priprema se božićna večera, u domovima se slušaju božićne pesme, peva se božićna himna Enkeli taivaan (Anđeo sa neba), u kojoj se peva o anđelu koji je dojavio pastirima da je Isus rođen i uopšte božićni običaji u Finskoj, uvek su usmereni na dom i porodicu… 

Na ovaj dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon doručka, očevi sa decom idu u nabavku božićnog drveta, jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim javnog prevoza, koji je takođe redukovan. 

U podne, na državnoj televiziji, prenosi se proglašenje božićnog mira iz mesta Turku. Iako se, tačno u podne, proglašenje božićnog mira odvija u mnogim gradovima Finske, (Turku, Porvoo, Rauma, Naantali, Tornio…), čitanjem proglasa na glavnom gradskom trgu, nakon kojeg se oglašavaju crkvena zvona tačno 12 puta, na televiziji se prenosi samo prenos iz Turkua, jer je on pre Helsinkija bio glavni grad Finske. Na kraju ceremonije svira se državna himna. Božićni mir traje 20 dana. Ova tradicija datira iz XIII veka, ali se od svih severnih zemalja, održala još samo u Finskoj.

U vreme trajanja ovog prenosa, porodica je na okupu za stolom i ruča se lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Ručak je obično kaša, u kojoj se nalazi jedan skriveni badem. Osoba koja ga otkrije u svom tanjiru, mora da otpeva pesmu i smatra se da će biti najsrećnija u periodu do sledećeg Božića.

Za ovu priliku obavezno se pije i nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima. Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je  postao sastavni deo božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije.

Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali  sa tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim raženim  hlebom, salatom od cvekle,  kuvanim krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća. Ovo sve je obavezno, a ostalo se sprema u skladu sa željama porodice. Crvena, zelena i zlatna boja obavezne su boje za dekoraciju stola, kao i jabuke i joulukukka (božićni cvet), koji može biti lala, ljiljan ili zumbul.

Takođe, na Badnje veče, običaj je da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima  deo iz Jevanđelja po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći,  tate se naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju  pevajući pesmu "Joulupukki laula" (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično. Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime.

Inače, reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima na glavi. Lik sadašnjeg Božić Bate (Deda Mraza). bucmastog i bradatog dedice, rumenih obraza, odevenog u crveno, prvi put je nacrtao Haddon  Sundblom, sin Finca i Šveđanke, daleke 1930. godine za potrebe božićnog postera za firmu Coca Cola. Od tada je ovakvo obličje Deda Mraza prihvaćeno svuda u svetu. Iako je Haddon živeo u Americi, zbog njegovog porekla, može se smatrati da ovaj veseli dedica ima finske korene.

Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice, dok mnogi idu na jutarnju službu u crkvu. 

Ovo je i dan darivanja poklona. Svrha darivanja nema onu materijalnu stranu, već je u centru pažnje sam čin da nekoga obradujemo i darujemo. U Finskoj mi se dopada to što su za ove praznike svi okrenuti sećanju na drage i voljene ljude kojih više nema, nema tuluma i ceo praznik odiše ljubavlju, mirom, milosrđem i dostojanstvom. Mnogim Fincima je bilo jako zanimljivo i lepo kada sam im pričala kako se u Srbiji za Božić pravi česnica, odnosno obredni hleb, koju  pre ručka, domaćin diže u vis i zajedno sa ukućanima je okreće tri puta, lomi je na pola, nakon čega svako odlomi komad. Ovaj ritual deljenja hleba, ili kolača podrseća nas na samilost i skromnost, na koje, u moru iskušenja  ponekad i zaboravimo.

Finski Božić ima svoje korene u paganskom prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa  hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.

Domovi u Finskoj se za ove praznike  ukrašavaju raznim dekoracijama, ali zasigurno je da svi oni imaju ono što obeležava ove radosne praznike. Tako je u Finskoj tradicija da u svakom domu postoje osvetljene papirne zvezde, figura jarca od slame, mnogo sveća i obavezan finski ukras Himmeli koji visi iznad stola. 

Za Božić je u Finskoj tradicija pisanja čestitki dragim osobama, rodbini, prijateljima...Prva čestitka ovog tipa, u Finskoj je poslata 1850. godine. Te prve čestitke, bile su sa motivima žena i anđela, a tek od 1900. godine pojavljuju se prve čestitke sa motivima zime, sneška, irvasa, jelke, Deda Mraza i svih tradicionalnih simbola koji se pojavljuju i danas, a Rudolf Koivu se smatra prvim ilustratorom koji je oslikavao božićne čestitke kakve se i danas štampaju. U novom milenijumu, pojava interneta je doprinela da se donekle smanji tradicionalno slanje čestitki, ali ogroman broj Finaca i dalje priznaje samo ono ručno pisano na tradicionalan način, kao nekada, pa se zato, svake godine u Finskoj i dalje pošalje 40 miliona božićnih čestitki

Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.

Božićni i novogodišnji praznici završavaju se  6. januara na Bogojavljanje.

Želim vam da uživate u sreći, bilo kojoj sreći...samo i u sreći što ste živi i zdravi, u sreći da usrećujete druge, ali ne jureći za srećom, jer sreća za kojom jurimo izmiče nam...samo sreća koju pružamo vraća nam se.

Toivotan oikein hyvää ja rauhallista joulua kaikille 

Želim vam svima miran  i srećan Božić.

Vaša Tarja

Read More

Nesporazum oko spornog znaka zvanog „Svastika“

U nekim starijim tekstovima pisala sam o Danu zastave u Finskoj. Ako vas to bude  zanimalo, naći ćete to i sami, ali bih sada samo napravila kratak uvod radi priče koju ću vam danas ispričati.

Naime, Dan zastave u Finskoj ne obeležava se samo jednom u toku godine. Prema finskom zakonu, zastave se moraju vioriti  sa  javnih zgrada nekoliko puta godišnje, na dane koji su odrađeni finskim zakonom. Ti dani su recimo kada je Dan Kalevale...zatim  prvog maja kada Finci slave Vappu, kada je Dan nezavisnosti, Dan majki... 4. juna na dan rođenja finskog maršala Mannerheima itd.

Mannerheim

Takođe, podrazumeva se... i to se u Finskoj poštuje, iako to nije zakonom propisano, da se zastave viore i na Sibeliusov dan, koji je i Dan finske muzike, Dan očeva, Runebergov dan, Dan Evrope, Dan finske književnosti itd..

Pre neki dan je bio jedan od tih dana...4. juni. Na ovaj dan, slave se dva praznika, dan rođenja finskog maršala Mannerheima (Mannerheimov dan se obeležava od 1942. godine) i Dan finskih odbrambenih snaga (od 1950.), a velika vojna parada se svake godine organizuje u drugom gradu Finske. Ove godine, Rovaniemi je bio domaćin ove manifestacije. Parada sa 1000 učesnika se protezala od sportskog centra Keskuskenttä pa preko glavnog velikog mosta Jätkänkynttilä. Učestvovali su Laplandska vazduhoplovna brigada, Karelijska brigada, Vojna akademija, Mornarička brigada, veterani, Nacionalni univerzitet odbrane, Utti Jaeger brigada i mnogi drugi. Inače, od 1919. do 1939. slavio se sličan praznik koji se zvao Dan vojne zastave.

E sad sledi priča...

Jednu granu finskih odbrambenih snaga, naravno, čini i finsko vojno vazduhoplovstvo ...i sada ću ispričati priču o nečemu što buni sve ljude sveta kada vide zastavu finskog vazduhoplovstva.

Pre neki dan, svi turisti koji su se zatekli u Rovaniemiju tokom parade, bili su, pa blago rečeno, šokirani, kada su videli na ulicama kako pripadnik finskog vazduhoplovstva na čelu kolone, nosi zastavu sa navodnim „kukastim krstom“ koji se takođe nalazi i na mnogim letelicama. Naravno, nije za čuđenje, ali samo onima koji ne znaju istoriju ove finske zastave.

 

Krst, poznatiji kao „svastika“ ili kukasti krst, inače sveti simbol u mnogim religijama sveta, iako zapadni svet ovaj krst poistovećuje sa nacizmom, fašizmom, holokaustom, ratom... pravo značenje tog krsta nema ni priblizno tako negativan kontekst. Kao dekorativni element, pojavljuje se još u doba neolita, a najstariji nalazi svastike nađeni su na ostacima posuda sa prostora današnjeg Irana i Balkana. Recimo, svastika se takođe nalazi u opštoj upotrebi u svim građanskim i religijskim ceremonijama u Indiji. Simbol takođe ima drevne korene i u Evropi gde se pojavio na mnogim artefaktima, a do početka 20. veka nalazio se u širokoj upotrebi širom sveta kao simbol sreće i blagostanja. 

U Indiji, đainizam je jedna od tri najveće religije, koja propisuje životni put oslobođen svakog nasilja prema bilo kom živom biću. Đainisti smatraju da su nenasilje i samokontrola načini kojima se postiže oslobođenje — đaina. Ovu religiju je sledio i sam Mahatma Gandi.

Zastava đainista

U Aziji i Africi svastika se i danas koristi u svom originalnom značenju, a organizacije koje se bore za ljudska prava je koriste kao simbol sreće i blagostanja. Kao i u drugim slovenskim zemljama, upotreba svastike kao simbola je vrlo česta u Rusiji u predmetima narodne radinosti i umetničkim delima inspirisanim slovenskom religijom. I samo izvorno značenje ove reči, Svastika (od sanskrt. Svasti= sreća, zdravlje), upućuje na to da ovaj znak, zbog zloupotrebe Hitlera i Trećeg Rajha, danas, na žalost, ljudi, posebno u Evropi, potpuno pogrešno tumače.

Naime, Finska tačno 101 godinu koristi ovaj krst (hakaristi) kao simbol, koji se najčešče nalazi na spomenicima, ordenju, medaljama, kao i na zastavama na raznim vojnim vežbama, vojnim paradama, kao što je bila i ova pre neki dan, a i na raznim ceremonijama koje se tiču finskog vojnog vazduhoplovstva. Posebno se često koristi u finskim oblastima, kao što su Laponija na severu, Satakunta na jugozapadu i Karelija na istoku zemlje.

U muzeju finskog vazduhoplovstva (Suomen Ilmavoimamuseo) u mestu Tikkakoski, svi znatiželjni se mogu uveriti koliko je ovaj znak u Finskoj u upotrebi. Tačnije, on je simbol finskog vazduhoplovstva još od 1918. godine, godinu dana nakon sticanja nezavisnosti i naravno, mnogo pre pojave Hitlera. Direktor muzeja i bivši pilot, Kai Mecklin,  objasnio je da je finska avijacija usvojila  svastiku kao svoj logotip mnogo pre nego što su Hitler i nacisti to učinili, i iako je praksa obaveznog stavljanja svastika na finske vojne avione završena pre više decenija, još uvek je lako pronaći svastiku na amblemima finske avijacije i finske vazduhoplovne akademije. Za Mecklina, kao i mnoge Fince,  svastika je  simbol slobode i nezavisnosti. Naime, 1918. godine, kada je u toj zemlji izbio građanski rat između finske “bele armije”, odnosno vladinih antisocijalista i proboljševičkih pristalica Sovjetskog Saveza, u kome je na kraju pobedila finska vojska, švedski grof Eric von Rosen, finskoj vojsci je poklonio avion sa ovim simbolom, plavim krstom na beloj pozadini. Tokom Prvog svetskog rata, svastika je sporadično korišćena na avionima obe strane kao lični simbol za sreću ili talisman. To još nije bio zlokobni simbol i činilo se da ima šansu da postane simbol neutralnosti. Finski "hakaristi" su čak simbolizovali borbu za slobodu kada ih je napao Sovjetski Savez.

Grof Rosen je bio i etnolog koji  je proučavao vikinšku zaostavštinu i otkrio je da je ovaj krst  povezan s finskim paganizmom koji je taj znak nazivao “Tursaansydän” ( Srce bogaTursasa), za koje se verovalo da donosi sreću i tera uroke. 

Taj znak  od četiri strele u Finskoj doživljava svoju renesansu u 19. veku, kad zagovornici finskog nacionalizma koriste drevne priče i mitove za nadahnuće i  identitet. Tako je ovaj krst postao jedan od glavnih simbola u radovima Akselija Gallen-Kallele, vodećeg finskog slikara s kraja 19. i početka 20. veka koji je oslikao finski nacionalni ep Kalevalu.

Upravo je ovaj izuzetni finski slikar osmislio i dizajn finskih državnih odlikovanja, među kojima i Veliki krst Reda finske bele ruže, čija je ogrlica bila ukrašena kukastim krstovima.

Taj je orden Titu, prilikom posete Beogradu 1963. godine dodelio tadašnji finski predsednik Urho Kekkonen, poznat po politici striktne neutralnosti prema oba blokovska saveza, održavajući Finsku kao neku vrstu mosta između ta dva antagonistička saveza. Zanimljivo, samo nekoliko meseci nakon što je Tito primio odlikovanje ono je dizajnerski izmijenjeno jer je uklonjen kukasti krst kako bi odličje izgledalo manje provokativno.

Posle Drugog svetskog rata, javno prikazivanje svastike kažnjivo je, na primer, u Nemačkoj i Izraelu zbog istorije nacističke Nemačke. Nemačka je 2007. godine planirala sličan zakon za celu Evropsku uniju, ali je ipak povukla predlog zakona.

Finska, odnosno njeno ratno vazduhoplovstvo, međutim, kao što se to i videlo prethodnih dana, nema problem sa ovim, za neke, kontraverznim simbolom, pa i danas, posle toliko decenija od završetka Drugog svetskog rata redovno u ceremonijalne svrhe i dalje koristi vlastitu verziju kukastog krsta, kog nazivaju "krstom slobode". Oni i dalje uporno navode da finski hakaristi nije kukasti krst i da ima totalno drugu istoriju i drugo značenje.

Ako budete prolazili ulicom Korkeavuorenkatu 8 u Helsinkiju, videćete ovu kapiju...a mnoge slične stvari možete videti u mnogim državama sveta, a da to uopšte nije povezano sa nacizmom.

i zato...

Kansa joka ei ole valmis puolustamaan isänmaataan,ei ansaitse itsenäisyyttä!

  

Rovaniemi, 4.6. 2019.

Danska

Slike

https://twitter.com/Puolustusvoimat/

https://yle.fi/uutiset/3-10810307

Kari Kyppö, Ari.Manninen

http://ilmavoimamuseo.fi

https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/iznenadit-cete-se-koja-jos-europska-drzava-koristi-kukasti-kriz-u-iznimnim-situacijama-foto-20180305

https://fi.wikipedia.org/wiki/Hakaristi

https://www.businessinsider.com/swastika-why-finland-still-uses-2018-9

 

Read More