Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Apr 9, 2014

Finnish after dark


Iako je prethodnih godina izdato mnogo udžbenika, priručnika i mnogo toga još, o učenju finskog jezika, a zna se da su oni pretežno usmereni na standardni, formalni finski, uz par usamljenih izdanja neformalnog, govornog finskog, ovaj priručnik je pravo osveženje za sve one, a posebno za mlade, koji započinju život u ovoj zemlji. Knjižica  Finnish after dark je zapravo knjiga slengova koji se koriste među mladim Fincima, ali na temu noćnog života i provoda. 


Ne ulazeći u to da li se ovaj specifičan govor unutar neke drušvene grupe, (ovaj put, vršnjačke), koristi zbog toga, da se bude duhovit, drugačiji, originalan ili iz kakvih drugih razloga, tek ova knjiga je veoma korisna za mlade koji odlaze na studije u Finsku, a žele potpunu interanciju sa finskim vršnjacima. Naravno, nije samo namenjena sudentima, već mladima koji se sele u  Finsku, pa i onima koji samo žele da bolje i dublje upoznaju ovaj jezik, kako bi bolje upoznali mlade Fince  i njihov način međusobnog komuniciranja.




Naravno, korist je mnogostruka…osim već pomenutih prednosti, ovakvo poznavanje slengova doprinosi osećaju pripadnosti, podsticanju prisnosti, zatim, doprinosi izgradnji ličnog i društvenog identiteta, olakšava komunikaciju, a na neki način obogaćuje i rečnik i čini ga slikovitijim.


Svaki jezik ima svoje slengove u različitim društvenim grupama, a ovaj priručnik će mladima van finskog  govornog područija, pomoći da se bolje integrišu u društveni život mladih Finaca.



…kada budete učili finske fraze, gledajte da udvojene vokale izgovarate duže, da se ne bi desilo da vaš susret sa Fincem bude opasan :)  Ako Fincu kažete  “Minä tapaan sinut huomenna” reći ćete mu “Vidimo se sutra”, ali, skratite li ono udvojeno “a”, reći ćete mu “Minä tapan sinut huomenna” ili “Ubiću te sutra”, pa sad vi vidite...


Priručnik su napisali  Mimmu Takalo  i David Brown. Ilustracije / Juan Hernández

Ilustrator i autori




First published by Dream Catcher Ltd.
Vilhonvuorenkatu 11b,
00500 Helsinki Finland
info@dreamcatcher.fi
www.dreamcatcher.fi
ISBN: 978-952-5284-07-2
© David Brown, Mimmu Takalo, Juan Hernández
© Dream Catcher Ltd. 2013




Apr 7, 2014

Važno obaveštenje o farmi Vilppula


Pošto u odeljku za komentare, ispod teksta o branju jagoda, ne bih mogla da postavim ovako dug  tekst sa sve fotografijama, rešila sam da razrešim dilemu, ili bar da pomognem ljudima da razreše dilemu oko pitanja koje ih muči poslednjih nedelja, pa mi se javljaju u tako velikom broju.


Naime, problematika je sledeća:


Ljudi koji su mi se obraćali i preko mojih profila na društvenim mrežama, i preko mejla, bili su u velikoj nedoumici oko mejla, koji im je stizao od dotičnog gospodina, prezimena koje se završava na “IĆ”, koji im je nudio posao u Finskoj, na jednoj farmi jagoda. U pitanju je bila farma sa ovoga sajta http://www.mansikat.info/  a na toj stranici se uredno nalazila i kontakt forma u pdf formatu, koju je dotični gospodin “IĆ”, tražio da pošalju njemu, a ne vlasniku farme, jer bi on navodno posle to sve sam sređivao. 

Mejl, koji im je stizao, bio je manje vise iste sadržine  kod svih, a ja ovde prenosim neke mejlove ljudi koji su mi se obratili za pomoć. Napominjem da imena, brojeve telefona i ostalo, neću javno ovde navoditi. Ostalo kopiram u originalu


Pozdrav Tarja ! Malopre sam se cuo sa jednom osobom koja tvrdi da radi vec dve godine na farmi u finskoj i da ove godine po dogovoru sa gazdom ( posto je odlican radnik , tamo vozi traktor, gazda ga ceni ) on prikuplja 120 ljudi iz srbije za rad na toj farmi ... Poslao mi je poruku na email adresi sa aplikacijom koju treba da popunim i da mu vratim porukom a on u ponedeljak overava u sudu i salje gazdi za finsku... za overu trazi 300 dinara... Zove se S.O. Sida, a gazda u finskoj Jonas ( vippula strawberry farm ) ..... malo mi je sumnjivo pa bih vas zamolio ako mozete nekako da proverite i da mi javite , molim Vas ? hvala veliko napred !pozdrav ..



Pozdrav Tarja hteo sam da te zamolim za uslugu. Pregledao sam onaj link sezonski posao u Finskoj koji si  postavila. Pitanje je sledeće. Kopiraću ti sadržaj mejla koji sam dobio od gospodina S. O.

Poštovanje

Ja sam dve godine za redom radio na farmi u Vilppuli i u dogovoru sa gazdom je proizašla ideja da naš tim koji čini troje ljudi skupi 120 sezonskih radnika.Što se tiče popunjavanja aplikacije ja vam mogu popuniti obrazac ali mi morate iskrenio reći da li imate neko od oboljenja navedenih na drugoj strani obrazca za prijavu.Uplate se vrše post netom na ime S. O. jer tako znamo ko je platio ko nije,tih 300 dinara je sudska overa ugovora koji vam prosledjujemo nakon što vi nama prosledite obrazac. Ja ću vam sada posla kopiju aplikacije,čisto da imate u uvid šta se traži,aplikacija je na engleskom i dosta ljudi ne može samo da popuni zato smo mi tu.

Ukoliko niste u mogućnosti da sami popunite mi ćemo to uraditi za vas,samo navedite da li imate nekakvo oboljnje kože,tuberkolozu,salmonelu ili sidu .Morate biti iskreni prilikom popunjavanja medicinskog obrazca jer po dolasku na farmu sledi trodnevna obuka i lekarski pregled radnika.

Interesuje me da li možeš da proveriš da li je on stvarno radio kod gospodina Jonasa koji je vlasnik farme. Poslaću ti ovde u aplikacionu formu da bi znala o kojoj farmi se radi.


Hvala unapred
 

I tako, pošto zaista ništa ne znam o toj farmi, vlasniku farme, niti bilo šta drugo, bacila sam se u pretragu, što preko prijatelja, što preko interneta i saznala sledeće. Ne ulazim u nameru gospodina “IĆ”, i to da li je sve to zaista poštena ponuda ili ne, jer o tome ne znam ništa, ali želim da kažem sve ono što sam saznala o dotičnoj farmi, jer svi imate pravo da znate o kakvoj farmi je reč.


Ako uđemo na sajt pomenute farme,  http://www.mansikat.info/ ono što prvo pada u oči, u odnosu na sajtove svih ostalih finskih farmi je to da na ovom sajtu nema podataka o vlasniku, fotografija farme, bilo kakvih komentara, objašnjenja itd. Forma za aplikaciju je tu, u pdf formatu http://www.mansikat.info/Mansikkatila/download/APPLICATION%202014.pdf . Reklo  bi se, pa ok, malo je sajt čudan jer nema nikakve priče o farmi, uslovima rada, poslovima, ali je zato tu format za apliciranje na posao, gde ljudi uopšte ni ne znaju o kakvoj se farmi radi. Sam format za kontakt je fino formulisan, jasan i to je ok….ali, opet, mnogo toga ne uliva poverenje. Evo recimo primer pravog i poštenog sajta koji ima sve neophodne informacije i kod kog nema nedoumica http://www.mansikkatori.com/
 

E sad, za farmu Vilppula, saznajem da se vlasnik farme zove Jari, da farma zaista postoji, ali da sam i na ruskim, ukrajinskim, finskim… itd, sajtovima, videla da uvek postoji po neki navodni agent u nekoj zemlji koji traži stotinu ljudi za rad na ovoj farmi. Koliko se tu ljudi javi, koliko se tu para uzme za obrade troškova, to zaključite sami. To sada nije ni bitno, možda ljudi zaista imaju te troškove. Ono što je u celoj ovoj priči važno je to, na koje i kakvo to mesto ovi agenti vode ljude.


Sve informacije na netu, date od osoba koje su radile na toj farmi  su veoma negativne. Pogledajte neke od njih i kakve primedbe i komentare daju o toj farmi, gazdi i uslovima rada.



Ljudi su radili po 11 sati dnevno, sa skraćenom satnicom za vikend, a tom satnicom po nedelji, već u startu se kršio finski zakon o radu. Drugo, obećan hostelski smeštaj su zapravo bile rupe od soba, sa paravanima između soba, u henigijenskim uslovima, gde je boravilo po desetoro ljudi u jednoj “sobi”.Slobodan dan se morao najaviti 14 dana unapred. (Znači, morali biste  predvideti da li ćete se, i kada razboleti). Poslodavac se nije držao preporuke o visini dnevnice, nego je isplaćivao nižu svotu (prikazanu bez poreza), i na tu sumu naknadno uzimao porez. Ukoliko biste pojeli jagodu tokom branja, gazda bi van uzeo od plate…ovo je delić žalbi ljudi na nekorektne uslove na ovoj farmi, a vi dobro razmislite, kada budete još i plaćali nepoznatim agentima da vas zaposle na ovoj farmi.



Evo malo slika “luksuznog hostela” na Vilppula farmi….


Dnevna soba
Dnevni boravak
Kuhinja i itrpezarija
Spavace sobe

Apr 4, 2014

Još malo viceva i šala na finski račun


Kako god okrenete, 90% šala koje znam o Fincima su obavezno na račun njihove uzdržanosti i mirnoće, alkohola, jezika ili rivaliteta sa susedima Šveđanima.


Kakva je razlika između praznog stomaka i Finca?  Prazan stomak se čuje .

Koja je razlika između finske sahrane i finske svadbe? Na sahrani ima manje pijanih.

Koja je razlika između Finaca i Šveđana? Šveđani imaju lepše susede.

Koji jezik je nebeski? Finski, jer je potrebna večnost da ga naučite.

Kako Finac menja dotrajalu sijalicu na lusteru? Uhvati se za sijalicu i pije vodku do granice kada počne da mu se vrti.

Kako Finac shvata da ludo voli svoju ženu? Kada shvati da je bio u situaciji da joj umalo to i kaže.

Finska definicija gej muškarca…To je kada Finac vise voli ženu nego vodku.

Sledeća smešna priča je o tome kako su i zašto Finci naselili baš ovu najseverniju zemlju. Ova teorija je naravno izmišljena, mada bi ona možda  mogla da objasni zašto su Finci, Mađari i Estonci u istoj jezičkoj grupi.  :)

Naime, hiljadama godina unazad, narod  koji  je živeo na istoku, iza Urala, odlučlo je da zajedno krene i nađe neku novu i bolju zemlju za život. Odlučili su da krenu zapadno i idući tako, posle mnogo stotina  kilometara, naišli su na tablu pored puta. Na njoj je pisalo sledeće:  ← Jug, bogato plodno zemljište i divna klima,  i znak → Sever, močvarno zemljište i užasna klima. Oni pismeni, koji su umeli da pročitaju natpis, krenuli su ka jugu i naselili prvu zemlju na koju su naišli, Mađarsku. Nepismeni su krenuli na sever. Idući tako, naišli su na zaleđeno Baltičko more. Oni koji su se plašili da led ne pukne, ostali su ispred mora i naselili tu zemlju, Estoniju. Ostatak grupe je krenuo preko mora. Na tom putu, led je na jednom delu bio tanak i popustio.  Jedan deo se podavio , a preostala šačica ljudi je uživala u plivanju u ledenoj  vodi među santama leda i tako plivajući stigla do prvog  tla posle mora, Finske. ...Tako su Finci naselili ovu sevrnu zemlju.

Moguće je da su posle toga, upravo iz tih razloga, postali najobrazovaniji narod na svetu, kako ne bi u životu više pravili pogrešne izbore....  :) Salim se, naravno ..hahaha













Apr 3, 2014

Finski jezik i finska slova

Nisam ni znala, dok nisam to videla iz vaših mnogobrojnih mejlova upućenih meni, da je tako mnogo vas zainteresovano za finski jezik. Iz tog razloga sam rešila da napišem još neki tekst na tu temu, pa ću vas danas upoznati sa zanimljivostima finskih slova, na malo drugačiji način.

Finska tastatura
Naime, znate da je u Finskoj, pored finskog, zvaničan jezik i švedski, i da na svakoj tabli naziva ulica, gradova itd, stoje ravnopravno i finski i švedski naziv. Upravo zato se, u finskom alfabetu nalazi ravnopravno i švedsko slovo “Å”, ( ruotsalainen 0 ), jer se to slovo nalazi u švedskim rečima. Tako na primer, na ulazu u grad Turku, stoji tabla za imenom grada…na  finskom “Turku”, i na švedskom “Åbo”. Finski je takođe službeni manjinski jezik u Švedskoj i Norveškoj, gde živi dosta Finaca.

Finski alfabet (Aakkoset) ima 29 slova. (A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, Q, R, S, T, U, V, X, Y, Z, Å, Ä, Ö). Od svih ovih slova, finska ima samo 21 slovo, dok  se  ostalih 8 koriste samo u stranim rečima ( B. C, F, Q, W, X, Z, Å), jer finske reči nemaju ova slova. Suglasnici se izgovaraju skoro kao srpski, ali su samoglasnici sličniji  švedskom izgovoru. 

Finske bombone sa alfabetom

Ono što karakteriše izgovor finskih reči je postojanje dva pravila..dva ista suglasnika se izgovaraju kao dug suglasnik a dva ista samoglasnika kao dug samoglasnik, za razliku od engleskog, gde se recimo udvojeno “o”čita kao “u”, ili udvojeno “e”kao “i”.

Kada se nađe kombinacija slova "N" i "P" jedno pored drugog, pošto pripadaju različitim morfemima, oni se u reči pišu kao NP, ali se izgovaraju kao  MP. 

Slovo "S" se može čuti u tri varijante..kao normalno S, kao englesko S i kao nemačka verzija gde se više čuje TS.

W ( duplo V -  kaksoisve), koristi se recimo u reči Watti – Vat…itd. Mislim da u finskom jeziku postoje samo dva  prezimena,  koja počinju ovim slovom (Waltari i Wirtanen)



Finska slova  "Ä" i "Ö" su jedina slova koja razdvajaju finsko pismo  od 25 standardnih latiničnih slova, koja su ustanovljena  međunarodnim ISO standardima. Finci ova dva njihova slova zovu Ääkköset. Slovo "Ä" se u Finskoj pisalo kao Æ, sve do pojave Vikinga, kada je promenjeno u sadašnji oblik. Danas se ovo slovo pojavljuje u još nekoliko alfabeta…u estonskom, švedskom, slovačkom, karelijskom, nemačkom, luksemburškom…dok se slovo "Ö" javlja malo češće.

Kada je u pitanju transkripcija reči iz finskog jezika, koja je ustanovljena u Pravopisu Matice srpske, određena su pravila da se finski samoglasnici prevode ovako: a = a, o = o, u = u, ä = e, ö = e, y = i, i = i, e = e. Takođe diftonzi se prevode na sledeći način: ei = ej, au = au, ou = ou, äy = ei, öy = ei, ai = aj, oi = oj, ui = uj, äi = ej, öi = ej, yi = ij, iu = iu, eu = eu, ie = ie, uo = uo, yö = ie. Iz tog razloga, nikako ne smemo ime „Kimi Räikkönen“, izgovarati kao „Kimi Raikonen“, već isključivo kao „Kimi Rejkenen“. Iz tog razloga ni poznati finski reditelj Aki Kaurismäki nije „Kaurismaki“ u „srpskom prevodu“, već  „Kaurismeki“.

Inače, znate da se u mnogim jezicima oseća koje slovo je u najvećoj upotrebi u tom jeziku, i iz tog razloga su vršena mnoga istraživanja. Kada bismo uporedili recimo engleski, francuski i finski, prvih 6 najčešće upotrebljavanih slova su sledeća. (Redosled je baš onakav, kojim redom su pisani).

engleskom su to : E, T, A, O, N, I
U finskom su to : A, I, T, N, E, S
U francuskom su to : E, A, S, T, I, R

Ako vas budu interesovali i ostali jezici, izvor sam stavila u linkovima  kod ova tri navedena jezika.

Kao što se da videti, mnogi jezici imaju slična najfrekventnija slova, ali ono što najviše razdvaja jezike je podatak koja se slova najčešće pojavljuju kao prva i poslednja  u reči. To pravilo određuje melodičnost jezika. Tada je ustanovljena sledeća  situacija:


Najviše  finskih reči, počinje slovom K, pa slovom T i na kraju slovom P, a samo 2 % reči počinje slovima  B, F, G, C i D. Kao primer koliko su ova slova  kojima počinje tek 2 % reči totalno neupadljiva , navešću primer finske reči “Bitti“, koja znači „Bit“, jer se ona izgovara  sa tako neupečatljivim „B“, da više zvuči kao se kažu „Pitti“. Za razliku of finskog jezika, u engleskom jeziku, najviše  reči, počinje slovom T, pa slovima A i S. Kada je u pitanju poslednje slovo u reči, u finskom jeziku je to najčešće A, pa slovo N i slovo I, a u engleskom se reči najviše završavaju slovom  E, pa slovima D i T.

Kada sam već spomenula upotrebu engleskih reči u finskom jeziku, ako što je Bitti, posebno, kada su kompjuterski pojmovi u pitanju, to može biti konfuzno za strance koji sa Fincima pričaju o kompjuteskim temama, jer recimo…Finci imaju svoju reč za "fajl"…a to je "tiedosto"...e sada, kako mladi Finci u neformalnom razgovoru češće koriste englesku verziju, oni i tu englesku verziju izobliče po finskim pravilima, pa to više zvuči kao "faaili", sa sve finskim naglaskom na prvom slogu, pa stranci i koji znaju engleski, i koji znaju finsku verziju ove reči, ne mogu da se snađu.

Ono što je ljudima van Finskog govornog područja teško u finskom jeziku su famoznih 15 padeža, izgovor samoglasnika, kao i to što finski jezik nije sličan ni jednom drugom svetskom jeziku, dok je Fincima recimo srpski takođe pretežak, najviše  zbog  glagola…četiri prošla vremena… aorist, perfekat, imperfekat, pluskvamperfekat, pa buduće vreme, futur jedan i dva…a gde su kondicionali, participi…tako da, kada se sve uzme u obzir, engleski jezik je skoro najlakši za učenje…

Evo i malo dijaloga…možete ga i naučiti napamet, ali sa vašom verzijom imena ;)


Hei! Minun nimeni on Timo. Mikä sinun nimesi on? – Zdravo, moje ime je Timo. Kako se ti zoveš?
Hei, Timo. Minä olen Tarja. – Zdravo Timo, ja sam Tarja.
Anteeksi, mitä? Daria? – Izvini, šta? Darija?
(Napomena…ovo  "mitä?" je skraćena verzija od mitä sinä sanoit? ( Šta si rekla?)
Ei, kun Tarja… T-A-R-J-A   - Ne, Tarja…T-A-R-J-A
Ai, Tarja! …Hauska tutustua.  -  Oh,  Tarja!...Drago mi je što smo se upoznali.
Hauska tutustua  - Drago mi je
(Napomena..umesto” Hauska tutustua” , može se reći i “Hauska tavata”)

Ukoliko želite da vežbate pisanje ovih reči, a nemate specifična finska slova na tastaturi, evo vam online opcija da vežbate pisanje ovog teksta. http://finnish.typeit.org/ ili http://gate2home.com/Finnish-Keyboard

Evo vam i ova slatka aplikacija, gde svakog dana u isto vreme, izlazi neka nova finska reč sa sve finskim izgovorom, kao i neke rečenice u kojoj se ta reč pojavljujebudite uporni i svaki dan naučite nešto novo.