Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Mar 11, 2017

Tuomas Markunpoika, neobična i lepa dela finskog dizajnera

Na temu finskog dizajna pisala sam već nekoliko puta, ali naravno, da biste zaista stekli uvid u to zbog čega je finski dizajn toliko cenjen u svetu, predstaviću vam umetnika čiji mi se rad veoma dopada.


 Tuomas Markunpoika


Tuomas (34), je rođen u finskom gradu Jyväskylä a diplomirao je na Univerzitetu za dizajn u Lahtiju. Dobitnik je Lammhults nagrade za dizajn, a bio je nominovan i za mnoge nagrade, a jedna od njih je i za dizajn godine 2013. u Londonu.
 
Njegov stil mi se dopada, ne samo zbog originalnosti, već i zbog njegovog pristupa umetnosti. Naime, on uvek napominje da savremeni dizajn ne treba da bude u zatvoru trendova i mode, već treba da vrati ljudske emocije u centar dela.


Od njegovih radova, najpoznatije su dve serije. Prva serija je serija vaza, zvana Amalgamated,  i to od drvenih bojica i grafitnih olovaka, jer one imaju srce kojima pišu. Sam naziv serije govori o tome kako nastaju ova dela. Olovke lepi i spaja u posebne table, a onda rezanjem dobija prava mala remek-dela.


Ove inovativne, praktične i minimalističke vaze rađene su u limitiranoj seriji. Amalgamated je zapravo serija koja se bavi odnosom između masovne proizvodnje i individualnog cilja.
 















Druga serija njegovih radova se zove Engineering Temporality i inspirisana je sećanjem na voljenu baku koja je imala Alchajmerovu bolest. Gledajući je kako propada,  ta sećanja su mu se duboko urezala u dušu. Ova kolekcija je omaž krhkosti memorije i njenog gubitka. Govorio je da je bakina bolest bila razotkrivanje tkiva njenog života i isparavanje same srži njene ličnosti, svih sećanja, koja su od nje na kraju napravile samo školjku  ljudskog bića. Pokrivanjem komada nameštaja od drveta u mrežu zavarenih čeličnih prstenova pre nego što ih uništi vatrom, on stvara objekte koji imaju nebulozne veze sa originalom ali se pojavljuju maglovito i mutno. Ti objekti  simbolično otkrivaju nestajanja memorije pozivajući se na prošlost, objekte koji su ogrezli u pojam krhkosti kroz fizičke i psihološke vrline koje odražavaju privremenost.


I, zaista je u pravu...jer kada sećanje prenesemo na materijalizovani objekat, taj objekat postaje uspomena i lična stvar prema kojoj imamo neku dozu odgovornosti. Jednostavno, objekat natopljen sećanjem, postaje tako nezamenljiv i dragocen zbog tog prenosa sećanja.


Markunpoika je predstavio ovu zbirku kao njegov diplomski rad na Akademiji za dizajn u Eindhovenu ( Holandija), 2012. godine

























Više o ovom umetniku možete naći na njegovom sajtu http://markunpoika.com
Amalgamated from Tuomas Markunpoika on Vimeo.
Making of Engineering Temporality from Tuomas Markunpoika on Vimeo.

Feb 25, 2017

Lahti, domaćin FIS Svetskog prvenstva u nordijskim sportovima 22. 2.- 5. 3. 2017.



Od pre tri dana, ljubitelji zimskih sportova su, što uživo, što putem malih ekrana, u prelepom zimskom gradu Lahtiju. Za posetu ovom slatkom gradu  na jugu Finske i nije potreban neki poseban povod, iako je sada povod za našu priču upravo FIS Svetsko prvenstvo u nordijskim disciplinama. koje će trajati do 5. marta.

Foto/ Perti Louhelainen
O Lahtiju sam pisala OVDE, a sajt http://www.skijanje.rs je preneo moj tekst o ovom lepom gradu, kako bi ga ljudi malo bolje upoznali, a ne samo kao grad koji je aktuelni domaćin ovog velikog i poznatog svetskog takmičenja.
 
Moj tekst na sajtu
Ja obožavam zimske sportove, i ovo prvenstvo pratim još od prvog dana. Na žalost, iako nisam sada u Lahtiju, sve uredno pratim, putem TV-a, još od onog magičnog svečanog otvaranja  na glavnom trgu u Lahtiju, pred oko 10 hiljada gledalaca. Ovaj trg je i mesto gde se dodeljuju medalje.

Lahti/ https://www.instagram.com/lahti2017/
Sve je zaista bilo prelepo, a svojim prisustvom, ceremoniju otvaranja su uveličali i Sauli Niinistö, predsednik Finske, Sami Jauhojärvi...olimpijski  i svetski šampion u kros kantri skijanju, klizačica Kiira Korpi, skijaš skakač Janne Ahonen koji je dobitnik dve olimpijske medalje, skakač s najviše pobedničkih postolja u istoriji (103) i skakač s najviše pobeda u jednoj sezoni (12). Uzgred, ništa manje se  nije ni očekivalo od njega, kada je rođen i živi u Lahtiju i kada skija od malih nogu. Zatim, tu su bili Katja Koukkula i Jussi Väänänen, plesni i bračni par, višestruki prvaci u plesu, Matti Nykänen, najuspešniji skakač u istoriji sa 4 osvojena Svetska kupa  na OI i jednim drugim mestom...i mnogi, mnogi drugi.

Iz Lahtija je i Toni Nieminen, finski skijaš skakač, najmlađi pobednik ikada na svetskom nivou u ovom sportu, uključujući Olimpijske igre, svetska prvenstva i Svetski kup. On je i najmlađi olimpijski pobednik u istoriji Zimskih olimpijskih igara u bilo kom sportu (16 godina i 261 dan). Pored ovog rekorda, Toni drži još jedan (Prvi službeni skok preko 200 m).

Kiira Korpi / foto Aku Isotalo
Kiira Korpi / foto Aku Isotalo
Janne Ahonen/ foto Katri Vauhkonen


Meni najbolji deo je bio nastup Simfonijskog orkestra Lahti (Sinfonia Lahti) koji je svetski poznat po maestralnim izvođenjima.


Voditelji programa bili su Krisse Salminen, stand up komičarka i Jere Nurminen, sportski novinar na nacionalnoj televiziji.



Lahti je ove godine po sedmi put (1926, 1938, 1958, 1978, 1989, 2001, 2017 ) domaćin FIS Svetskog prvenstva u nordijskim sportovima. 700 sportista iz 60 zemanja takmiče se u 21. disciplini. Ako ćemo oko brojeva, evo još nekih: prenose iz Lahtija preko TV  ekrana pratiće 600 hiljada gledalaca, 2000 volontera je uključeno za takmičere i turiste koji su došli u Lahti da posmatraju ovo takmičenje, 1500 medijskih kuća ima ovde svoje predstavnike, karte koštaju u zavsnosti od zona ( od A1 do F3) od 37 do 93 evra za odrasle, 19 do 83 evra za mlade do 16 godina, 27 do 83 evra za studente i penzionere...



Svaka zemlja je mogla da izabere po četiri predstavnika u svakoj kategoriji, koji su naravno morali da imaju dovoljan broj FIS bodova, ili rangirnih poena sa prošlih takmičenja. Zato su ovde sada zaslužni predstavnici nordijskih sportova.

Muškarci se takmiče u sledećim disciplinama: 15km klasik, 30km skijatlon, 50km slobodno grupni start, 4x10km štafeta, sprint i timski sprint. Devojke očekuje šest takmičenja, ali su distance nešto kraće nego kod muškaraca: 10km klasik, 15km skijatlon, 30km slobodno grupni start, 4x5km štafeta, sprint i timsko.



 Nordijska kombinacija predstavlja kombinovano takmičenje u ski trčanju i ski skokovima. „Skijaški desetoboj“ je veoma zahtevno nadmetanje jer sportisti koriste dve potpuno suprotne osobine mišića, eksplozivnost i snagu, kod poletanja na skakaonici, odnosno brzinu i izdržljivost, koji su neophodni za skijaško trčanje. Discipline nordijske kombinacije su: pojedinačni nastup na velikoj skakonici i 10km trčanja, normalna skakonica i 10km, timski nastup na normalnoj skakonici kombinovan sa 5km i timski sprint 2x7.5km uz nastup na velikoj skakaonici. U Lahtiju se nalaze tri skakaonice, ali se sada koriste dve... velika od 145m i normalna od 100m. Devojke će koristiti samo manju skakonicu, dok muškarce očekuju borbe na oba brda, kao i timski nastup (145m). U Finskoj će se održati i timsko mešovito takmičenje na maloj skakonici.

Upravo danas, prvu medalju za Finsku, i to srebrnu, donela je Krista Pärmäkoski u disciplini 15km skijatlon. Ova devojka (26) iza sebe ima još mnogo medalja (30) u svojoj karijeri, a jedna od njih je i srebrna medalja sa ZOI  u Sočiju. Na FIS Svetskim prvenstvima  u nordijskim disciplinama ovo joj je peta medalja.
Inače, finski ženski tim čine Krista Pärmäkoski, Laura Mononen, Anne Kyllönen i Johanna Matintalo.

Krista Pärmäkoski Foto/Markku Ulander

Krista Pärmäkoski
Za kraj da spomenem i da je sponzor ovog takmičenja, kao i prethodnih godina, svetska poznata a finska odevna marka LUHTA čije je sedište upravo u Lahtiju. Osnovana je daleke 1907 i najveća je sportska modna marka u Finskoj. Naziv LUHTA je dobila po svom osnivaču (Vihtori Luhtanen). Ova kompanija svoju robu najviše izvozi u Švedsku, Rusiju, Nemačku, Francusku i Holandiju. Njihova sportska odeća je izuzetnog kvaliteta, jedna od najboljih koje sam ikada imala prilike da nosim.


Eto, i ja tako obučem svoju LUHTA trenerku, uključim TV i osećam se, pa najmanje kao Krista Pärmäkoski.


Sauli Niinistö, predsednik Finske u Luhta jakni

Matti Nykänen, najuspešniji skakač u istoriji u Luhta jakni



Za kraj, ako hoćete da se malo igrate Lahti ramovima, umetnite svoju fotku na linku http://www.lahti2017.fi/selfie/en#!/etusivu i osećajte se kao da ste u Lahtiju.