Dec 9, 2018

Finlandia, harmonija finske duše



U Finskoj se svakog 8. decembra slavi dan rođenja najvećeg finskog kompozitora svih vremena, čija je muzika značajno uticala na formiranje finskog nacionalnog identiteta, a slavi se i Dan muzike. 


O Sibeliusu sam ispričala mnogo priča, ali imam još mnogo toga da napišem o njemu. Godinama, da ne kažem, decenijama, istražujem sve o njemu, putujem, obilazim, kupujem sve i svašta, i mislim da imam zaista mnogo toga još da kažem i ispričam o mom omiljenom kompozitoru.


Ovaj dan, za razliku od Dana nezavisnosti Finske, koji je samo dva dana pre ovog, nije državni praznik, ali je, i pored toga, po značaju u srcima finskog naroda, jednako važan, pa se, kao i na Dan nezavisnosti, zastave Finske svuda viore u čast velikog Sibeliusa.


Sibelius je, za Fince izvor tolikog ponosa, da vam to ne mogu ni opisati. Možda kao zbir toga koliko se u Srbiji ljudi ponose Teslom, Pupinom, Noletom, Milankovićem…


Predmet ovakvog obožavanja Sibeliusa nije samo njegovo stvaralaštvo u celini, već jer je jedno delo, i to izvanredna “Finlandia” nastala “na pravom mestu, u pravo vreme”, i svojom neobičnom lepotom i umetanjem harmonija finske duše i finskih prostranstava, poistovetila svakog Finca sa njom, formirala jak  nacionalni identitet i doprinela stvaranju atmosfere za borbu nezavisnosti i oslobađanja od, vazda,  tuđe vlasti.


Ovo remek delo, nastalo je  1899, a revidirano 1900. godine. Komad je nastao kao prikriveni protest Finaca protiv okupacije od strane ruske imperije i opisuje trenutke finske istorije. Da bi se izbegla ruska cenzura,  samo su Finci znali šta ova simfonijska poema znači za njih kao narod, a Rusi su ovo delo cenili samo po lepoti, ne shvatajući “šta je pisac (kompozitor) hteo njom da kaže”. Iz tog razloga,  pred Rusima je  morala  da se izvoditi pod alternativnim imenima. Samo je u rukopisu ona bila “Finlandia”, a pred Rusima je bila predstavljana kao  ili kao “Scandinavian choral march” ili kao “Happy feelings at the awakening of a finnish spring”. Nadljudskim snagama, nakon toliko vremena, Finska je, 1917.napokon dobila nezavisnost. 


Delo ”Finlandia” ima u sebi dosta prelaza i delova koji pojedinačno predstavljaju nacionalnu borbu finskog naroda. Ova simfonijska poema se otvara laganim suzdržanim uvođenjem (Andante sostenuto), u kome se daje dramatično upoređivanje dva princima…prvog ( poema počinje tako) koji je otelotvoren u  dubokom zvuku bas orkestra,  duvačkim instrumentima na oštro disonantnim akordima (tuba, fagot, trombon, truba, horna) uz timpane i perkusije koje dramatično pojačavaju efekat, kojom se oslikava neka represivna mračna sila i drugog, na koji se nadovezuje skrivena, jedva vidljiva melodija koja pričvršćuje moćne nizove akorda uz međusobno povezane instrumente (flauta, violina, viola…). Sibelius time prikazuje sav smisao dvosmislenosti i unutrašnju borbu u čoveku, koja ga uz  umereno ubrzani tempo (Allegro moderato), kroz trube, timpane i trombone poziva na borbu, dok se odmah zatim u novom, dinamički rastućem delu (Allegro) kroz pozadinski intenzivniji bas oslikavaju bitke ali i pobede kada odmah zatim nastupi mek i blag zvuk žičanih i drvenih duvačkih instrumenata. Iz ovakvih prelaza od borbi do pobeda, polako se rađa melodija koja veliča oslobođenje. Sibelius je to, kroz odabir tempa i instrumenata, vanserijski dočarao. 



Stiče se utisak, da su se ovi prelazi kao najava oslobađanja dopali i samom Sibeliusu, jer ih je stalno ponavljao bez ikakvih promena, samo uz ažuriranja novih orkestarskih “presvlačenja”, da bi tek u završnici, u delu gde je kroz narodne melodične motive prikazao dolazak oslobođenja,  svečano to dočarao čitavim "horom" orkestra….i zaista, samo sjajan i zaista narodni umetnik, kakav je Sibelius, može stvoriti tako istinski narodne slike i teme, poput monolitnih simfonijskih slika. Zato nije ni čudo da je ova poema, dragulj u svetskoj riznici simfonijske muzike.


Taj završni deo u ovom simfonijskoj poemi koja kao deo, ima naziv “Suomi herää” (Finsko buđenje), je ustvari ona srž ove poeme, oda  nacionalnog buđenja Finaca. U originalu, ovde nije bilo predviđeno pevanje, ali kada je tenor Wäinö Sola, sam napisao tekst želeći da otpeva ovaj divan deo, Sibelius je video da se to narodu veoma dopalo, pa je taj deo preinačio  u zaseban komad,  na koji je današnji tekst napisao finski pesnik Veikko Antero Koskenniemi 1941. godine, a Sibelius je taj komad napisao za muški hor i dao mu naziv “Finlandia hymni”(Himna Finlandija), na predlog anonimnog obožavatelja.

Poslušajte završni deo Finlandije, bez pevanja, u videu ispod...


Ova “Finlandija” himna je danas najznačajnija nacionalna pesma svih Finaca, ali ipak nije nacionalna himna. Iako je želja 98% Finaca, da baš ona bude zvanična himna,  to se ni do sada nije u stvarnosti ostvarilo, jer, kao što sam već jednom napisala, ona nije prihvaćena jer muzički kritičari tvrde da je izuzetno teška za pevanje.


Od kada datiraju himne, u obliku hvalospeva državi, kojima se pokazuje odanost i poštovanje, svaki narod je uvek birao svoju himnu, koja je dostojna voljene zemlje, pa je tako i Finska, još  davno pre  nezavisnosti imala neku svoju himnu. J.L.Runeberg je 1844. napisao tekst na švedskom jeziku za pesmu“Vårt land”( Naša zemlja) koju je komponovao Fredrik Pacius, kojom je hteo da Fincima probudi patriotski osećaj za borbu, ali tek krajem 19. veka nakon što je Paavo Cajander, objavio prevod na finski jezik, poznatiji kao “Maamme”,  Finci su je nekako prihvatili, a Runeberg je dobio status nacionalnog pesnika. 

Ova himna je od tada, pa do danas zvanična himna Finske, ali, nakon što se pojavila “Finlandia ” 1900. godine , uz koju je kulminirao finski inat, ponos, borba, želja za sopstvenom samostalnom državom, a posebno od nastanka "Finlandia hymni", Finci upravo “Finlandiu” od tada smatraju svojom nezvaničnom himnom koju mnogo više vole, a “Maamme” od tada nikada nije bila  dobro prihvaćena.


Simfonijska poema “Finlandia” traje oko 9 minuta, a završni deo, poznatiji kao “Finlandia hymni” traje oko 2,5 minuta.


Tekst u originalu za “Finlandia hymni”, na finskom jeziku ima sledeći tekst:



Oi Suomi, katso, sinun päiväs koittaa,

Yön uhka karkoitettu on jo pois,

Ja aamun kiuru kirkkaudessa soittaa,

Kuin itse taivahan kansi sois.

Yön vallat aamun valkeus jo voittaa.

Sun päiväs koittaa, oi synnyinmaa.



Oi nouse, Suomi, nosta korkealle

Pääs seppelöimä suurten muistojen.

Oi nouse, Suomi, näytit maailmalle,

Sa että karkoitit orjuuden

Ja ettet taipunut sa sorron alle.

On aamus alkanut, synnyinmaa.




Od zanimljivosti u vezi sa ovim delom, navešću sledeće:


Najpoznatiji američki dirigent Leopold  Stokowski, predložio je da “Finlandia hymni” bude himna celog sveta.


Uz drugačiji tekst, ova Sibeliusova himna, pod nazivom  ”Land of the rising sun”, uz tekst koji je napisao Nnamdi Azikiwe, bila je nacionalna himna samoproglašene afričke države Biafra, u jugoistočnoj Nigeriji, koja je postojala krajem 1960-ih.
 

Takođe, uz izmenjen tekst, peva se i hrišćanska himna “Be still, my soul”, koja se izvodi na bogosluženjima širom sveta, uz druge prevode. U Nemačkoj  je poznata kao "Stille meine Wille, dein Jesus hilft siegen"


 

Američka pevačica Joan Baez preradila je Sibeliusovu himnu u pesmu “A song of peace”.


Ova muzika se koristila u filmovima “Umri muški”, “Tuntematon sotilas” (Nepoznati vojnik)…u američkoj seriji  “The walking dead”…

Dec 6, 2018

Velelepni Oodi na 101. godišnjicu nezavisnosti Finske


Hyvää Itsenäisyyspäivää, rakas kotimaani Suomi!

Danas, 6. decembra 2018. godine. moja Finska slavi 101. godišnjicu nezavisnosti (Suomi 101-Itsenäisyyspäivä). Finci, toliko godina pod tuđom vlašću znaju koliko njihov put do slobode nije bio jednostavan,  koliko su samo dolina smrti prolazili dok nisu dosegli vrh svojih želja…slobodu i nezavisnost.


Finci su postali ovo što su danas, zahvaljujući tome što mnogo polažu u obrazovanje, što konstantno rade i uče, što znaju da je obrazovanje  najmoćnije oružje koje se može upotrebiti da bi se promenio svet. Iz tog razloga, možda na ovaj dan simbolično, uvek otvaraju neke nove ustanove obrazovnog karaktera i ustanove kulture, kako bi se pokazalo da su uvek i da će uvek ići tim putem napretka. Na ovaj dan se, više nego svih ostalih dana daje značaj znanju, borbenosti, hrabrosti, odlučnosti, čovečnosti. Uvek se naglašava da, i toliko cenjeni i uvažavani učitelji, moraju ostati učenici i kada se nađu sa one strane školske klupe, jer su oni prvi u lancu saznanja.


I danas, kao i vazda pre, čovek po prirodi teži znanju, ali u vremenu kada smo sve manje ljudi, to još više dobija na značaju. 



S tim u vezi, danas ću vam pisati o jednoj biblioteci koja je svečano otvorena danas u Helsinkiju, baš na ovaj dan, zbog simbolike.


Na trgu Kansalaistori, u ulici Töölönlahdenkatu, naspram zgrade parlamenta u samom srcu Helsinkija, danas je otvorena velika centralna biblioteka nove ere, poznatija kao “Oodi”(Oda), koja je oda finskoj kulturi, jednakosti i slobodi izražavanja. Ovaj javni, i svima dostupan urbani prostor, dizajniran je od strane finske kompanije “ALA Architects” iz Helsinkija i tima koji čine Juho Grönholm, Antti Nousjoki i Samuli Woolston, nakon konkursa za otvorenu arhitekturu objavljenog januara 2012. godine, gde je od 544 predloga iz celog sveta, izabran ipak ovaj tim. Izgradnja je počela  septembra 2015. godine. Sama ideja o ovakvom objektu, datira iz 1998. od tadašnjeg ministra kulture Claesa Anderssona.

Oodi

Za one koji bi da je posete, nalazi se blizu glavne železničke stanice. U ovaj projekat uloženo je 98 miliona evra. Država Finska je dala 30 miliona, a grad Helsinki 68 miliona evra.


Naime, ova predivna biblioteka na tri sprata je juče 5. decembra otvorena za javnost, a danas u 13 časova  je bilo svečano otvaranje uz prigodan program, koji je danas bio posebno fokusiran na porodice sa decom. 


Oodi je jedna od 37 biblioteka u Helsinkiju, koja neće biti samo biblioteka, već će dopunjavati kulturno i medijsko središte koje formiraju Muzički centar Helsinki, dvorana Finlandia, Sanoma House i Muzej savremene umetnosti Kiasma. I dalje će Pasila biti glavna biblioteka u Helsinkiju. Oodi će biti nekomercijalni, urbani javni prostor otvoren za sve, koji će svojim korisnicima pružiti znanje, nove veštine i biće predivno mesto za učenje, rad i opuštanje. To je biblioteka nove ere, živo i funkcionalno mesto za sastanke otvoreno za sve. Ova biblioteka spolja deluje kao talas koji zapljuskuje zaliv Töölönlahti.


Svaki sprat u Oodi-ju ima svoj karakter, zasnovan na mogućnostima koje nudi. Oodi ima prostor za mirne i bučne aktivnosti. 


Na  prvom spratu nalaze se prostorije za javne veće sadržaje, bioskopska sala, sala za sastanke, višenamenska hala, Virka info, kafe i restoran, centar Brygga, prostor za edukaciju i zabavu najmlađih… Osim bioskopa Regina koji će početi sa radom januara 2019, sve ostalo je sada na raspolaganju.


Drugi sprat posvećen je radu, učenju kroz rad, interakciji i deljenju vremena sa drugima, ima i prostorije za igru, urbane radionice, radne i prostorije za sastanke i grupne radne objekte, foto i video studio, prostor za vežbanje na muzičkim instrumentima, a takođe ima i mirne sobe za odmor. Ovde se nalaze i prostorije sa UV štampačima, laserskim rezačima, šivaćim mašinama, mašinama za vez i mnogo, mnogo toga još. Od proleća 2019, ovde će se nalaziti i moderan gejmer centar, jer najbolja oprema iz celog sveta još pristiže.

Sa trećeg sprata koga zovu "knjiga nebesa", pruža se pogled od 360 stepeni na velelepna zdanja kao što su Muzički centar Helsinki, dvorana Finlandia i Muzej savremene umetnosti Kiasma. Taj deo ispod divnog talasastog balkona je raj za odmor i opuštanje. Ovde se najbolje opušta nakon svakodnevnih poslova, uz kaficu i omiljene poslastice, knjigu i divan pogled. Na ovom spratu se nalazi 100000 knjiga, i deo sa literaturom za najmlađe. Ovde se mogu iznajmiti i blu ray  i DVD muzika i filmovi, kompjuterske igrice, konzole, društvene igre, časopisi...



U biblioteci je sve dovedeno do savršenstva. Naime, police za knjige je radila italijanska kompanija UniFor iz jednog mesta pored Milana, na severu Italije. Ova kompanija je jedna od najboljih na svetu za opremanje javnih prostorija. Postoji dovoljno prostora za vizuelno disanje prostora, jer su police za knjige dovoljno niske i izgledaju lagane. LED trake na vrhu polica donose dodatnu svetlost, što olakšava čitanje  i prelistavanje knjiga pri biranju. Neke od polica takođe udišu svež vazduh. Terminali integrisani u neke od polica su povezani sa ventilacionim kanalima koji su sakriveni ispod parketa, unutar podne instalacije.

Robotika i automatizacija vode računa o vraćenim knjigama, a putovanje knjige na police na gornjem spratu počinje iz podruma. Radnici su radili na tehnologiji koja povezuje neke široko korišćene bibliotekarske sisteme sa potpuno novim vrstama softvera. Zahvaljujući tome, unutrašnji transport unutar biblioteke, kao i deo radova na policama, se u potpunosti automatizovao. Za ovo sve je bila zaslužna kompanija Mikro-Väylä Oy iz finskog grada Jyväskylä koja je bila zadužena za planiranje i implementaciju automatizacije.


U oktobru su stručnjaci kompanije sastavili transportni pojas koji isporučuje vraćene artikle sorteru. Dečja knjiga, “Ikioma perheeni”, bila je testna knjiga koja je putovala kroz transportni pojas. Softver i elektronika je proizvedena u Finskoj.

Tim finskih stručnjaka iz Mikro-Väylä Oy
Ovo je danas jedna od najistaknutijih zgrada u Helsinkiju zahvaljujući svojoj centralnoj lokaciji, kao i po svojim finskim standardima - progresivnoj i jedinstvenoj arhitekturi.  Oodi je remek delo konstrukcije od čelika i stakla, sa površinom od 16.000 m2, i zadovoljava zahteve energetske efikasnosti. Zahtevni okvir Oodi-ja kombinacija je  čelika i betona, a fasada je impresivna simfonija stakla i drveta…jednostavno je savršena, i upravo onakva kakva dolikuje ovakvoj zemlji.
Danas na otvaranju, pozdravni govor imao je Predsednik Finske, Sauli Niinistö. Zatim su tu bili i gradonačelnik Helsinkija, Jan Vapaavuori, direktorka Oodi-ja Anna-Maria Soininvaara i mnoge druge javne i ugledne ličnosti. Na otvaranju su bila izvedena dva naručena dela, koja su napravljena specijalno za ovu priliku, koreografija za ples “Oodi metsälle” i muzičko delo “Ultra Organ for Oodi” u izvođenju virtuoza na harmonici Kimma Pohjonena, o kome sam odavno pisala na blogu, dok je na organama svirao Mikko Helenius, vrsni crkveni organista. Pored njih, na bini je glavni bio Kamerni hor Sibelius akademije, i preko 270 izvođača.
 
Rezervacije za grupne prostorije, besplatno će se rezervisati od 28. decembra 2018. na sajtu https://varaamo.hel.fi/. Sve će se besplatno rezervisati osim bioskopskih sala .

Pristup životinjama je dozvoljen samo na prvom spratu, dok se na drugim spratovima,  zbog bojazni od alergijskih reakcija, to neće dozvoljavati.



Sofie Gammals / Yle 
Antti Kolppo / Yle
https://www.oodihelsinki.fi