Apr 9, 2018

Vakcinacija u Finskoj



Bez sumnje, sve se više polemiše o vakcinama i vakcinisanju dece. U poslednje vreme sve je više onih roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu jer misle da je vakcinacija dece veoma štetna po njih. Kontroverze oko vakcinacije su, reklo bi se, postale učestalije s pojavom takozvanog "svinjskog gripa'', kada je na ljude vršen gotovo medijski pritisak da se vakcinišu, pa se od tada počelo sumnjati u delotvornost ne samo te, nego i svih ostalih vakcina. Sumnja je nastala kada je Svetska zdravstena organizacija, pre par godina preporučila vakcinu protiv gripa koja je bila praktično beskorisna, pa je na kraju i sama SZO morala da povuče svoju preporuku.

U ovom tekstu ću vas upoznati kakva je situacija u Finskoj u vezi sa tim. Na kraju krajeva, o tome ću dati i neko svoje mišljenje, jer je ovaj blog ipak satkan od priča o činjenicama, ali i ličnog utiska.. 

U Srbiji je zakonom propisano 10 vakcina, odnosno 11 vakcina od 1. aprila 2018. One su obavezne i besplatne i dobijaju se po kalendaru vakcinacije. Predviđena je zaštita od tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize (polio), hepatitisa B, malih boginja, zaušaka, rubeole, oboljenja izazvanim Hemofilusom influence tip b, a od 2018. godine i od zapaljenja pluća, uha i sinusa, kao i komplikacija poput meningitisa i sepse.
U Finskoj, odluke o programu vakcinacije donosi Ministarstvo za zdravstvo i socijalna pitanja. Vakcine iz programa, finansiraju se iz budžeta centralne vlade. Svrha nacionalnog programa vakcinacije je da zaštiti ljude, što je više moguće, od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. Zakonom je propisano 11 vakcina, a devojčicama od 11 do 12 godina, se dodatno nudi HPV vakcina protiv raka grlića materice. Sve vakcinacije u okviru nacionalnog programa vakcinacije su besplatne, ali, za razliku od Srbije i dobrovoljne.

Pokrivenost vakcinacijom u Finskoj pod programom vakcinacije je odlična, odnosno, stope vakcinisanja dece u Finskoj su među najvišim u Evropi. Porodice vrlo retko odbijaju vakcinacije u detinjstvu. Vakcine se daju u zdravstvenim klinikama (lastenneuvola) i u školama, nakon pregleda doktora. Svi koji žele da njihovo dete dobije vakcinu koja nije u programu vakcinacije, zakazuju sastanak sa doktorom koji, nakon pregleda može da napiše recept za vakcinu, a medicinska sestra vakciniše  dete. 

Ovih dana treba da se usvoji novi zakon u Finskoj, po kome je vakcinacija obavezna za sve zdravstvene radnike i studente medicine koji imaju kontakte sa pacijentima koji su  ugroženi, i to sa četiri vakcije…protiv malih boginja, velikog kašlja, gripa i varičele. Mnogi lekari su pozdravili ovaj korak, kao meru zaštite, a Dr Taneli Puumalainen, načelnik Odseka za kontrolu infektivnih bolesti i vakcinacije, izjavio je da "specijalisti za zarazne bolesti veoma podržavaju i vide ovo kao dobar način za poboljšanje pokrivenosti vakcinacijom među zdravstvenim radnicima".

Sada ću uporediti plan vakcijanacije u Srbiji i Finskoj...

Vakcinacija odmah po rođenju. (Daje se odmah u porodilištu)

BCG vakcina ( be-se-že), se u Srbiji daje odmah po rođenju ili tokom prve godine života. Štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa.

U Finskoj, BCG vakcina se do 2006 godine davala svim novorođenčadima, a od 2006. godine se daje samo deci do 7 godina koja spadaju u grupu rizika. To su deca, u čijem domaćinstvu živi osoba koja je poreklom iz zemlje gde je velika pojava tuberkuloze, ili osoba koja je obolela od tuberkuloze. Dodatno, vakcina daje se i deci ispod 7 godina, koja u toku godine putuju u zemlju u kojoj je tuberkuloza česta bolest i borave u toj zemlji preko mesec dana. Znači, vakcina protiv tuberkuloze se pruža samo deci koja su pod povišenim rizikom od tuberkuloze, prema indikacijama koje je utvrdio Nacionalni institut za zdravlje i socijalnu zaštitu.

HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze, a po rođenju se daje prva doza.
U Finskoj, samo deci koja zbog životnih okolnosti imaju povećan rizik od dobijanja hepatitisa A ili hepatitisa B, nude se vakcinacije protiv hepatitisa.Nije u sklopu programa  vakcinacije.

HBIG, imunoglobin protiv hepatitisa B, u Srbiji, primaju samo novorođenčad HBsAG+ majki, koje dobijaju četiri doze (0, 1,2 i 12. mesec) .

Vakcinacija u drugom mesecu života

HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze, u drugom mesecu je druga doza
U Srbiji se od 1.aprila 2018. daje i vakcina PCV protiv pneumokoka (štiti od zapaljenja pluća, zapaljenja uha i sinusa, kao i komplikacija poput meningitisa i sepse) koja je dodata na spisak obaveznih vakcina,  prema novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Vakcina se daje u tri doze: bebama kada napune dva meseca, sa razmakom četiri do osam nedelja, a revakcinacija je u drugoj godini.

U Finskoj, samo deci koja zbog životnih okolnosti imaju povećan rizik od dobijanja hepatitisa A ili hepatitisa B, nudi se vakcinacija protiv hepatitisa. Nije u sklopu programa  vakcinacije.

Vakcina protiv rota virusa, prva doza, daje se u Finskoj u drugom mesecu života i u sklopu je programa vakcinacije od 2009 godine, ali nije obavezna. (Ovaj virus odgovoran je za 30% infekcija gastrointestinalnog sistema kod novorođenčadi i male dece. Nema leka koji će savladati ovaj virus, pa se vakcina preporučuje. Od rota virusa najčešće obolevaju deca u dobi od 6 meseci do 5 godina života. Infekcije uzrokovane ovim virusom čest su uzrok hospitalizacije beba jer izazivaju teške prolive i povraćanje uz povišenu temperaturu što sve zajedno vrlo brzo može dovesti do dehidracije (gubitka telesne tečnosti). Vakcina koja stoji na raspolaganju može sprečiti bolest, ili se ona javlja u znatno blažem obliku. U  Finskoj  se  epidemija  rota  virusa  javlja  svake  godine  na  prelazu  zime  u  proleće Ova vakcija je u Finskoj besplatna, preporučena, ali kao što rekoh, nije obavezna. Daje se na usta.

U Srbiji, ova vakcina je registrovana, ali se ne nalaze na listi obaveznih vakcina, pa roditelji moraju sami da je plate, ukoliko žele da zaštite svoju decu od rota virusa. 

Vakcinacija u trećem mesecu života

U Srbiji se daju tri obavezne vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. ( Prva doza)
OPV –  Protiv dečje paralize, (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). ( Prva doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. ( Prva doza).

U Finskoj se u trećem mesecu preporučuju sledeće neobavezne vakcine:

PCV
– Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis), daje se od 2010.godine.
Davanjem ove vakcine sprečavaju se bolesti, sprečavaju se i posledice bolesti, utiče se na racionalnu upotrebu antibiotika (smanjuje se rezistencija na AB, što je rastući svetski problem. Čak 83% pneumokoknih meningitisa se javlja kod dece mlađe od 2 godine, zbog čega je bitno vakcinisati ih u najranijem uzrastu. Populacije sa najvećim rizikom od nastanka pneumokoknog meningitisa su deca mlađa od 2 godine i odrasli stariji od 65 godina.). U Finskoj se daje vakcina u obliku PCV10 koju proizvodi britanska farmaceutska kompanija GlaxoSmithKline, a koja  se koristi u EU

Vakcina protiv rota virusa, druga doza.

DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa ( Prva doza) Danas je difterija, zahvaljući vakcinisanju, retka bolest u zapadnom svetu, a u Finskoj se gotovo  uopšte ne susreće, jer se vakcinisanje stanovništva protiv difterije temeljno sprovodi. Tetanus  je  veoma   retka   bolest   u   Finskoj.   Većina   onih   koje   ova   bolest   pogađa   su  nevakcinisane starije osobe. Daje se od 2005. godine.

IPV –  Protiv dečje paralize. ( Prva doza). Daje se od 2005. godine.
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b ( Prva doza) Daje se od 2005. godine
Pre 1986. godine, kada se počelo sa ispitivanjima Hib - vakcine, u Finskoj je godišnje obolevalo  150 - 200 dece od teških bolesti izazvanih Hib - bakterijom. U većini slučajeva se radilo o meningitisu ili o upali grla. Od svih obolelih od meningitisa umrlo je nekoliko procenata, dok je oko 10% zadobilo  trajne posledice (obično oštećenje sluha). Zahvaljujući sveobuhvatnoj vakcinaciji u Finskoj se  danas beleže samo retki pojedinačni slučajevi teških oboljenja izazvanih ovom bakterijom.
Vakcinacija sa 3,5 meseca života

U Srbiji se daju tri vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. ( Druga doza).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). ( Druga doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b (Druga doza)

U Finskoj  u ovom peridu nema vakcinacija.

Vakcinacija u petom mesecu života

U Srbiji se daju četiri vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Treća doza).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). (Treća doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Treća doza).
HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze: U petom mesecu je treća doza.

U Finskoj se daju pet vakcina

PCV – Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis) – druga doza
Vakcina protiv rota virusa, treća doza
DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Druga doza).
IPV –  Protiv dečje paralize. (Druga doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Druga doza).
Vakcinacija u prvoj godini života


U Finskoj se daju četiri vakcine
PCV – Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis) – treća doza
DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Treća doza).
IPV –  Protiv dečje paralize.  (Treća doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Treća doza).
U Srbiji u ovom periodu nema vakcina..

Vakcinacija nakon prve  godine života

U Srbiji  od 12. -15. meseca života beba dobija MMR vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole. – prva doza.
Od 17.- 24. meseca  DTP – Protiv difterije, tetnusa I velikog kašlja/ pertusisa. (Prva revakcinacija).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine) (Prva revakcinacija). Prva revakcinacija se sprovodi godinu dana nakon treće doze
U Srbiji od 1. marta 2018. revakcina PVC

U Finskoj od 12. – 18. meseca života bebe, od 1982. godine dobijaju MMR vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubeole. – prva doza. U Finskoj se savetuje da je najbolje da se prva doza primi odmah nakon napunjenih godinu dana.

U Finskoj od 6.- 36. meseca, vakcina protiv gripa, jednom godišnje, po potrebi. Reč je o virusu, izazivaču sezonskog gripa, protiv koga se preporučuje vakcinisanje jednom godišnje, posebno za decu pod zdravstvenim rizikom, kojima bi dobijanje gripa pogoršalo osnovnu bolest. Vakcinu protiv sezonskog gripa mogu da prime deca starija od šest meseci. Ova vakcina je uvedena 2007. godine.

Vakcinacija od 18. meseca do 11. godine života

U Finskoj se u ovom periodu vakcinišu deca protiv varičela, poznatijih kao “ovčje boginje”, ali samo ona koja ih nisu preležala. Ova vakcina je uvedena 2017.godine

Vakcinacija u četvrtoj  godini života

U Finskoj DTaP – Protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja/ pertusisa (Prva revakcinacija)
IPV –  Protiv dečje paralize (IPV- inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom) (Prva revakcinacija).

Vakcinacija u šestoj  godini života

U Finskoj, MMR vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole. – revakcinacija.

Vakcinacija u sedmoj  godini života

U Srbiji, pre upisa u prvi razred, prima se tri vakcine.

DT – Protiv difterije i tetanusa- (Druga revakcinacija)i
OPV - Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). (Druga revakcinacija).
MMR vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole. – (Revakcinacija).

Vakcinacija u dvanaestoj godini života

U Srbiji HB/Hepatitis B vakcina  koja se daje deci koja do tada nisu primila ovu vakcinu u tri propisane doze.
U Finskoj, devojčicama od 11. do 12. godine, HPV vakcina protiv raka grlića materice. Vakcina uvedena 2013.godine

Vakcinacija u četrnaestoj godini života
U Srbiji se daju
DT – Protiv difterije i tetanusa- (Treća revakcinacija) u osmom razredu.
OPV - Protiv dečje paralize - (Treća revakcinacija).
U Finskoj
dtap – Protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja/ pertusisa (Druga revakcinacija).

Ono što je mene nateralo na istraživanje dok sam pisala ovaj tekst je to, da sam primetila da postoje razne varijante DTP vakcina. Primetićete da su gore napisane u raznim varijantama…kao DTP, DP, DTap, dtap…DTP je  vakcina protiv D-difterije, T-tetanusa i P- pertusisa, odnosno velikog kašlja.

Velicina slova znači veličinu doze. DTaP je jača doza od dtap…ali ono što me je nateralo da pronađem razliku je to što deca u Srbiji primaju DTP, a deca u Finskoj DTaP. Saznala sam da je razlika u tipu vakcina. DTP je  celoćelijska vakcina ( whole cells), a vakcina DTaP je vakcina acelularna (acellular), pa otuda ono malo slovo “a”. Razlika je u tome što je efikasnost prve  78%, a druge od 71-85%, ali ono bitnije je da se acelularne vakcine češće koriste u razvijenom svetu jer imaju manje neželjenih efekata i prečišćene su.

Acelularna vakcina koristi odabrane antigene patogena pertusis da indukuje imunitet. Zbog toga što koristi manje antigena nego celoćelijske vakcine, smatra se sigurnijom, ali je zato i skuplja. DTP je i u Americi odavno izbačena i zamenjena DTaP vakcinom. Zašto deca u Srbiji primaju DTP? Volela bih da saznam odgovor na to pitanje.

Takođe, primetili ste da se u Srbiji dobija OPV vakcina, a u Finskoj IPV vakcina. Postoje dva tipa vakcine protiv dečije paralize: OPV- oralna ili živa vakcina i IPV inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom. IPV vakcine, odnosno inaktivisane vakcine su mnogo bolje i bezbednije za sva lica koja imaju oslabljen imuni odgovor, odnosno ona koja imaju iz raznih razloga slab imunitet.

Kako se u ovu grupu lica sa oslabljenim imunim odgovorom svrstavaju mala deca i starije osobe kao osetljive grupe, osobe koje su na hemoterapiji, osobe sa autoimunim bolestima, osobe koje uzimaju imunosupresivne lekove, osobe sa reumatoidnim artritisom kao i osobe koje imaju neke generalizovane bolesti koje utiču na smanjenje imunog odgovora, jasno je da su inaktivisane vakcine bolje.

U Finskoj, pored vakcina koje se rutinski nude svoj deci i adolescentima u nacionalnom programu vakcinacije, deci i adolescentima u rizičnim grupama ponuđene su prilagođene vakcine protiv određenih bolesti. One su takođe obuhvaćene nacionalnim programom vakcinacije i besplatne su za primaoce po kliničkoj indikaciji.
To su:
-gore pomenuta BCG vakcina, zatim …
-Od 2010. godine PCV + PPV,deci do 5 godina (pneumokokna konjugatna vakcina i pneumokokna polisaharidna vakcina ).
-Sezonska vakcina protiv gripa.
-TBE vakcina se od početka 2006 daje deci preko 3 godine i to samo onoj koja žive na arhipelagu Åland, koji je naseljen uglavnom Šveđanima, a posebno u oblasti grada  Parainen (Pargas na švedskom), iz razloga jer na ovom arhipelagu ima mnogo krpelja, pa je iz tog razloga, moguće da neko dobije encelofalitis, ako ga potkači zaraženi krpelj. Svako ko je registrovan na Ålandu, ima pravo na tri besplatne doze vakcine. Svaka naredna se plaća. Takođe, pravo na vakcinu ima svako ko namerava da u ovim oblastima, na otvorenom provede više od 4 nedelje.
- Vakcina protiv hepatitisa A i B
- Vakcina  za pacijente nakon transplantacije matičnih ćelija.

Kalendar imunizacije/vakcinacije veoma je sličan u Finskoj i Srbiji, ali je zakonska regulativa različita. U Finskoj je vakcinacija preporučena i dobrovoljna, a u Srbiji zakonom obavezna. Ono što je za sada u Srbiji konfuzno je to, da, zbog nekompatibilnosti, postoji čudna situacija. Naime, ZAKON o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti „Službeni glasnik RS”, br. 15/2016, lepo navodi da je vakcinacija dece obavezna i da nevakcinisana deca ne mogu da se upišu u vrtić i školu, a sa druge strane, prema ZAKONU o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, osnovna škola je obavezna za svu decu ( prema tome i za vakcinisanu i nevakcinisanu). Drugo, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, u članu 25 piše da:” Svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizički i psihički integritet  i  na  bezbednost  njegove  ličnosti,  kao  i  na  uvažavanje  njegovih  moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.”-što bih ja protumačila kao da svako ima pravo da ne vakciniše svoje dete, ako nije ubeđeno u njenu bezbednost, a opet, država preti za neprimanje iste.Hm...

Iako je u  Finskoj, vakcinisanje samo preporučeno, a u Srbiji i obavezno, apsurd je da je veći odziv za vakcinaciju u Finskoj, nego u Srbiji. U Finskoj, Nacionalni institut za zdravlje i socijalni rad vodi nacionalni registar vakcinacije koji omogućava praćenje vakcinacije skoro u realnom vremenu. Podaci se mogu izvući na nacionalnom i regionalnom nivou, za svaku vrstu vakcine posebno, kao i za svaki uzrast. U ovom trenutku, nacionalni registar vakcinacije obuhvata vakcinaciju dace u javnoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Detalji o vakcinisanju se elektronski prenose iz informacionih sistema  o podacima pacijenata u nacionalni registar vakcinacije. U Finskoj se uvek naglašava da su vakcinacije, nakon ishrane i čiste vode, najvažniji element koji utiče na zdravlje širom sveta.

SZO je dala preporuku da se u Americi i Evropi vrši i revakcinacija odraslog stanovništva. Slovenija i Hrvatska uvode obavezu revakcinisanja svih, dok u Švedskoj, Norveškoj i Finskoj vakcinacija nije obavezna, ali morate imati u vidu da u Finskoj i ostalim severnoevropskim zemljama roditelji slušaju savete lekara jer imaju poverenja u zdravstveni sistem.

Ove godine se  u Srbiji preko medija stalno govori o velikom porastu obolelih od malih boginja. Prema sadašnjem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", u Srbiji je obolelo 4360 osoba, od kojih je dvanaestoro preminulo. Vеćinа оbоlеlih оsоbа (95%) је nеvаkcinisаnа. Dana 20. 12.2017. godine, Кlinikа zа infеktivnе i trоpsке bоlеsti u Bеоgrаdu priјаvilа је smrtni ishоd kоd оsоbе uzrаstа 30 gоdinа iz Bеоgrаdа, koја niје bilа vаkcinisаnа.. Tо је bio prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа rеgistrоvаn pоslе 20 gоdinа u Srbiјi.

Zašto se ovo događa i zašto su pojedinci izgubili poverenje u vakcinaciju, a pojedinci čak i stvorili antivakcijacijski pokret?

S tim u vezi, danas bukvalno postoje dva  ''klana '' kada je vakcinacija u pitanju. Onaj koji je ZA, i onaj PROTIV. Preko medija često čujem kako su roditelji koji ne vakcinišu decu, najčešće neobrazovani i neobavešteni, što mislim da nije tako. Naprotiv, skoro uvek su to visoko-obrazovani inteligentni i veoma obavešteni ljudi, ali, veoma često, na žalost, pogrešnim informacijama. Ljudi su intuitivni procenitelji rizika i uvek odmeravaju prednosti i slabosti različitih izbora na osnovu toga koliko će oni, verovatno, doneti korist  ili štetu. Upravo zato, motivisano razmišljanje igra veliku ulogu u tome kako pojedinci reaguju na pretnje njihovim dubokim uverenjima. Motivisano razmišljanje često  pogrešno percepira i ispravne informaacije kako bi se zaštitio sistem verovanja. Ne radi se o inteligenciji ili obrazovanju, već  upravo u tome koliko snažno osoba veruje u nešto. Sve je to ljudski i u redu, ali, mislim da treba verovati nauci, pravoj nauci, dugogodišnjim istraživanjima ljudi koji su živote posvetili nauci.

Paradoksalno je da svi trče kod lekara kada im treba lekarska pomoć, ali je zato selektivno poverenje veoma sveprisutno kada je u pitanju vakcinacija. Ponekad se zaista pitam, odakle pojedinim pevačicama i raznim osobama, toliko smelosti i da pomisle da imaju dovoljno, pa i više znanja od istraživača koji decenijama, u najmodernim istraživačkim centrima proučavaju vakcine. Pa, ne znam, kolika god mi bila želja i motivisanost da verujem u to, jednostavno, ne mogu. Svakako, svi imamo svoje sisteme verovanja i vrednovanja, koje intenzivno čuvamo, ali dezinformacije zaista dovode do stereotipa, a oni dalje do stigmatizacije, što može zaista biti opasno po društvo, a u ovom slučaju za  javno zdravlje u celini. Zato molim roditelje da ne budu isključivi.

Kada sam, onako, čiste glave, otvorenog uma, pogledala linkove dve tri neubedljive fejsbuk stranice koja kruže internetom, a protiv vakcina, zaista sam uvidela da njihovi tekstovi, i samim načinom pisanja navode na smer razmišljanja u koji već i veruju pseudointelektualci ili veliki laici, a koji nema ni jednog dokaza koji je zvanično objavljen nakon opsežnih istraživanja...već su tekstovi u stilu...'' Lekari iz jedne od najboljih bolnica u Mančesteru... ''. To mu dođe kao ono '' Nekada davno u jednoj zemlji''. Zamislite samo koliko je prethodnih godina, Andrew Wakefield, doneo zla svetu, kada je 1998. objavio lažni istraživački rad, koji navodno povezuje MMR vakcinu sa autizmom. Tokom narednih dvanaest godina, iscrpno je proučavana mogućnost veze između MMR i autizma, ali nijedna ugledna relevantna studija nije potvrdila nalaze Wakefielda; naprotiv, nisu našli baš nikakvu vezu između MMR-a i autizma. Uzgred, novinar Brian Deer, koji je radio  na ovom slučaju, potvrdio je i dokumentovao da je razgovarao sa roditeljima dece iz pomenute studije i pronašao dokaze da je Wakefield počinio istraživačku prevaru falsifikovanjem podataka. Nakon te 1998. godine, jedno vreme je u svetu značajno opalo vakcinisanje MMR vakcinom, i nakon mnogo vremena, ipak je vraćeno poverenje u ovu vakcinu, ali je šteta ipak ostala. Ipak, zna se da laž može proputovati pola sveta, dok istina obuje svoje cipele. Wakefield, koji je bio suspendovan, nastavio je i dalje svoju ličnu kampanju, a vrhunac se desio kada je 2016. objavio film VAXXED, koji, iako nalikuje dokumentarcu, nije bio naučno potkovan. Međutim, razum je ipak prevladao, pa je 2017. godine, nastao film, koji je išao u pravcu suprotnom od VAXXED-a. Film " Science Moms", koji je zasnovan na nauci i dokazima, je sinteza mišljenja razumnih majki, koje veruju nauci i bore se protiv kulture zasnovane na strahu, kao i samih relevantnih naučnika i najvećih istraživačkih centara. Film se može peuzati sa  http://www.sciencemomsdoc.com/

Danas imam utisak da je vakcina, ironično, žrtva sopstvenog uspeha, jer su vakcine u istoriji toliko bile delotvorne u smanjivanju bolesti, da roditelji jednostavno nisu upoznati sa potencijalnom ozbiljnošću ovih bolesti i ne prepoznaju ih kao opasnu pretnju. Samo kada se setim onog filma “Variola  Vera”, krv mi se ledi u žilama…srećom, ta bolest je, zahvaljujući vakcini, iskorenjena u ljudskoj populaciji.

Roditelji uvek žele dobro svojoj deci, ali su u strahu jer ne žele da snose rizik  ako nisu sigurni u bezbednost i neškodljivost vakcina. Zato je tu od presudnog značaja pravilna informisanost roditelja kako bi procenili koristi i eventualne rizike. Skoro je, pa i nemoguće, reći da vakcine nemaju neželjene efekte. Naravno da imaju. Vakcine su kao lek, a svaki lek ima i svoje loše strane. Tu je uvek pitanje procene da  li je veća šteta ili korist. Roditelji imaju, ispravno, veliki broj pitanja za pedijatre i ispravno je znati šta se sve nalazi u vakcinama.

Sve naučne studije ipak pokazuju da su vakcine veoma efikasne i bezbedne, uz samo retke, umerene, negativne neželjene efekte koji nisu ni približno tako opasni kao bolest i eventualne posledice bolesti, protiv kojih se vrši vakcinacija. Zahvaljujući ogromnom farmakotehnološkom napretku, vakcine su sve bolje i čistije, pa su i neželjeni efekti veoma retki i blagi. Ozbiljni efekti vakcinacije su zaista izuzetno retki, ali se ipak dešavaju. Zato je važno svakom roditelju detaljno objasniti šta se može desiti. Jer, kada se dese, neželjeni efekti moraju da se evidentiraju i isprate. Svako dete je priča za sebe, i to mora da se poštuje, čak i ako je verovatnoća nastanka neke komplikacije izuzetno mala.

Moje mišljenje o vakcinisanju je da treba da bude na dobrovoljnoj bazi kao u Finskoj, ali tako da se roditeljima najdetaljnije i najiskrenije objasne koristi i eventualne štete od vakcinacije ili nevakcinacije. Da se radi na razvijanju svesti o tome, međutim, pitanje vakcinacije je nešto što zavisi mnogo i od sociokulturoloških uslova sredine, pa se zato ne može dati jedinstvena preporuka o obaveznosti za ceo svet.

Ja svakako nisam anti vakcinista, ali sam svakako za najbolje a ne najjeftinije vakcine, proverene i pročišćene, za edukaciju i pravu informisanost, kao i za pravo na izbor o vakcinaciji a ne na pretnje i kazne.

Kada neka osoba javno napiše da neće da vakciniše dete jer u vakcinama ima žive, javnost se uznemiri. Svakako, nisam hemičar, farmaceut, biohemičar...ali svakako, zdrav razum mi nalaže da razmislim da li je to baš tako i da posumnjam da tu nešto ne štima. Nisam studirala hemiju, nisam studirala ni medicinu, ali učili smo da i isti hemijski elemenat u različitim jedinjenjima reaguje drugačije i dobija različita hemijska svojstva. Učili smo i da razliikujemo ETIL od METIL,  jer verovatno ne biste popili antifriz koji je metil alkohol, ali biste popili vino koje je etil alkohol. Učili smo i da toksičnost zavisi i od doze. Bez vode nema života, ali verovatno znate da postoji i trovanje vodom usled prekomernog unosa vode.Kada pročitam bombastične naslove da "živa iz vakcina ubija decu", prvo se "smrznem" zatim se zamislim i aktivno upotrebim mozak pa kažem sebi da je to prosto nemoguće, a onda pitam svoje prijatelje, profesore, doktore i ostale da me činjenicama ubede da li je to istina ili laž.

Timerosal ili tiomersal je predmet polemisanja svih antivakcinista jer navodno, ne žele da deci ubrizgavaju živu.To je u redu, ali, antivakcinisti treba da znaju, ili da pitaju i saznaju, da se tiomersal, koji u vakcinama služi kao konzervans, pretvara u organizmu u ETIL živu koja je metabolit tiomersala, a ne u METIL živu koja je znatno toksičnija, a stalno je svi jedemo u tunjevini, gde se još i zna da se akumulira u telu. Iz tog razloga se tunjevina i ne savetuje trudnicama i maloj deci. ETIL živa je u minimalnoj netoksičnoj dozi u vakcinama i brzo se eliminiše iz tela. Ipak, zbog bojazni roditelja, danas se tiomersal u Evropi, sve češće izbacuje iz upotrebe u vakcinama, iako ni do sada nije bilo mesta panici, ali u redu.

Za kraj, dovoljno je samo da kažem da sam ja svoju decu vakcinisala, i da i danas, posle 27 godina od rođenja prvog deteta, smatram da sam ispravno postupila.

Uopšte, u Skandinaviji se generalno vakciniše veliki broj dece, i bez postojanja zakona, pretnji i kazni, i još uvek se uspešno  štite kolektivnim imunitetom i oni koji nisu vakcinisani. To je zaista tako i zbog izuzetne informisanosti, veoma odgovornog stanovništva ali i onog najbitnijeg...zbog toga jer od malena razvijaju kritičko mišljenje, koje je i jedan od glavnih razloga što im je obrazovanje najbolje. Uče se da misle. Mada, iako su naučna dostignuća  danas nadmašila duhovna dostignuća, ipak pored superiornih navođenih raketa, još uvek imamo i zalutale ljude koji ne žele da se potrude da nauče načine kako  da proveravaju lako dostupne, informacije.


Mar 24, 2018

Finski predstavnik Pesme Evrovizije 2018



Kao i prethodnih, i ove godine ću vas upoznati sa finskim predstavnikom "Pesme Evrovizije" za 2018. godinu, ali pre nego što počnem priču o tome, čisto informativno da napomenem, da se ovogodišnji izbor za "Pesmu Evrovizije" održava u Lisabonu, sredinom maja, i to zahvaljujući spektakularnoj pobedi dragog i šarmantnog Salvadora Sobrala, koji je svojom jednostavnom i prelepom baladom, posle 50 godina učestvovanja na Pesmi Evrovizije, doneo Portugalu pobedu. 

Iako su prošle godine moji favoriti bili dve prelepe pesme, belgijska i finska, nije mi bilo žao što je Salvador pobedio, jer je bio dirljiv, iskren i emotivan nastup, što zbog divne pesme, saznanja da je ovaj mladi Portugalac teško bolestan, što zbog divnog emotivnog odnosa između njega i sestre Luise, koja je napisala ovu prelepu baladu, i sa kojom je u duetu na kraju ponovo izveo pobedničku pesmu.

Ali, vratimo se Finskoj…

Finska je do sada učestvovala 51 put. Najbolji rezultat je ostvarila 2006. godine kada je i pobedila, mada poslednje tri godine nije imala sreće sa "Pesmom Evrovizije", jer nije uspevala da dođe do finala. Doduše, pesme koje su izvodili PKN i Sandja, nisu to ni zaslužile, ako se ja pitam ( a ne pitam se), dok je prošlogodišnja pesma zaista nepravedno zaustavljena već u polufinalu. Čak je i Salvador Sobral izjavio više puta da mu je finska pesma bila favorit za pobedu.


Finci nisu učestvovali na ovom velikom muzičkom takmičenju 1995, 1997, 1999, 2001 i 2003. Na poslednjem mestu u finalu je završila 9 puta…1963, 1965, 1968, 1980, 1982, 1990, 1992, 1996 i 2009,  jednom u polufinalu, 2015. Pre pobede grupe Lordi, najbolji plasman imali su 1973, kada im je Marjon Rung donela 6. mesto. Hm, neslavno...
 


Finska je tokom godina, kao i Srbija, menjala načine izbora predstavnika. U Srbiji je prvo bila "Beovizija", pre toga u Jugoslaviji "Jugovizija", pa jedan autor a više izvođača, pa jedan izvođač a više autora, pa opet "Beovizija"…dok je u Finskoj od 1961. do 2012. glasano putem "Suomen euroviisukarsinta", odnosno "Finskog nacionalnog izbora", da bi od 2012, predstavnik bio biran putem novog koncepta, "Uuden Musiikin Kilpailu", (UMK), ili "Novog muzičkog takmičenja".

Saara Aalto

U poslednjih 6 godina, najbolji uspeh ostvarila je grupa Softengine, 2014, kada su zauzeli 11. mesto. Naredne, 2012. godine, biran je pobednik među 6 kompozicija, 2013. među osam, kao i 2014, dok je 2016.  sistemom eliminacija, održano tri polufinala, dok su 2017.odustali od tri polufinala, već se pobednik birao u jednoj finalnoj večeri među 10 učesnika.

Kako ni jedan model biranja nije izabrao pravog predstavnika, koji bi dogurao do finala, ove godine su promenili taktiku.



Naime, sve je počelo tako što je YLE, nacionalna finska radio televizijska kuća raspisala konkurs, za "Pesmu Evrovizije" 2018, prvi put još u februaru 2017, a drugi put u septembru iste godine. Iako je na ta dva konkursa stiglo 300 prijava, sve su na kraju odbačene jer se među njima  nije našla nijedna pesma u izvođenju neke velike finske zvezde. Zbog toga je finska delegacija prvi put u istoriji svog učešća na "Pesmi Evrovizije", rešila da izvođača izabere internim putem. Izbor je pao na popularnu pevačicu mlađe generacije Saaru Aalto. Stiče se utisak da je njenim odabirom povećan interes javnosti za "Pesmu Evrovizije" u Finskoj,  jer su sada i mlađe generacije zainteresovane zbog nje, da prate ovo staro evropsko muzičko takmičenje. Javnost Finske i nije mnogo podeljena. Uglavnom su oduševljeni izborom.


Tako je sedmog novembra 2017. godine, YLE izabrao da Finsku ove godine predstavlja Saara Aalto.
S tim u vezi, putem novog koncepta „jedan izvođač – više pesama”, izabrano je da Saara izvede tri pesme, od kojih bi jedna bila ona, sa kojom bi se predstavila Evropi. Ponuđene pesme bile su:


Pesma “Monsters”, je jedna brza pesma, u klupskom euro dens fazonu, koja i nije po mom ukusu, ali ima potencijala da uđe u finale, a komponovali su je Saara Aalto, Joy Deb, Linnea Deb i K. Fitzgerald, a za koju je tekst napisala ista četvorka.

Pesma ”Domino” je jedna mlaka balada, za koju su muziku i tekst uradili Thomas G, Johnny Sanchez, Saara Aalto, Bobby Ljunggren i Will Taylor.

Pesma “ Queens”, je zaista jedna prazna pesma zanimljive melodije ali neozbiljnog teksta,  koju su uradili Farley Arvidsson, Charlie Walshe, Tom Aspaul i Saara Aalto.

Sve pesme su na engleskom jeziku i sukcesivno su bile objavljivane od 9. do 23. februara uz prateće video-spotove.



Nacionalno finale je bilo održano 3. marta u Areni „Metro” u gradu Espoo. U jednoiposatnom direktnom prenosu, Saara je otpevala sve tri pesme, a odluku o najboljoj su doneli kombinovani glasovi internacionalnog žirija i publike. Voditelji programa bili su Krista Siegfrids, koja je predstavljala Finsku 2013. godine i  Mikko Silvennoinen, komentator "Evrovizije" za Finsku.

Specijalna gošća te večeri bila je bivša članica grupe Spice Girls, Melanie C.

Tada je odlučeno da će Finsku na izboru za “Pesmu Evrovizije” 2018, predstavljati Saara pesmom “Monsters”. Ova pesma je od žirija dobila 88 bodova a od gledalaca 95, dok je drugoplasirana pesma “Domino” od žirija dobila 84 bodova a od gledalaca 75.

Sve tri pesme biće  deo njenog prvog albuma za inostrano tržište koji će izdati finski ogranak Warner Music Grupe.

Saara je na taj način uspela da se iz trećeg pokušaja domogne “Pesme Evrovizije”, posle ostvarena dva druga mesta na finskim izborima 2011. i 2016. godine. Za međunarodnu publiku ona neće biti nepoznata, zbog toga što su je mnogi primetili tokom učešća u britanskom X Factoru 2016. godine, gde joj je opet bilo suđeno da bude druga, iako je od tada njena popularnost u Britaniji ogromna.. Nadam se da će ovaj put imati više uspeha.
 

Ko je Saara Aalto?

Saara Sofia Aalto, je izuzetno uspešna i popularna finska pevačica, glumica, kompozitorka, pijanistkinja, poliglota…vesela, komunikativna, izuzetno nadarena i preslatka devojka, rođena 2. maja 1987. godine u selu Oulunsalo koji pripada opštini Oulu u zapadnoj Finskoj. Odrasla je u muzičkoj porodici, sa roditeljima, ocem Markusom, majkom Tainom, nastavnicima muzike, sestrom  Suvi (1994) koja takođe peva i bratom po imenu Samu (1989).

Saara sa bratom i sestrom
Saara sa mamom i tatom
 U njenoj porodici je uvek bilo ljubavi na pretek, ali je novca nekad bilo malo. Još dok je bila mala, očeva firma je bankrotirala u krizi recesije i živeli su dugo u siromaštvu (skoro 10 godina), pa su im igra i muzika bile glavna razonoda i lek. 

Mala Saara sa tatom
Saara
Saara

Saara svira, a Suvi gleda
Saara svira kantele, finski narodni instrument
U maloj kući, živeli su u samo dve prostorije, i iako mesta nije bilo na pretek, bliskosti im nije manjkalo. Saara često izjavljuje da su uvek bili velika, bliska, bučna i vesela umetnička porodica. Još dok su bili siromašni, naučili su da sami sebi šiju odeću od starih stvari koje su prepravljali, pa još od tada datira Saarin stil da uvek bude samo svoja i drugačija. Saarini roditelji i Saarin deda, radili su bilo kakve poslove, samo da bi deci priuštili  pohađanje časova klavira. Od malena je izuzetno talentovana za muziku, pa je sa pet godina već komponovala svoju prvu pesmu, a sa 11 godina je na festivalu za decu u finskom gradu Kotka (Kotka Maritime festival), osvojila prvo mesto sa kompozicijom koju je takođe sama komponovala. Profesorka klavira joj je bila ukrajinska pijanistkinja i pedagog Olga Maslak. U SAD-u je 2003 pobedila na  internacionalnom pevačkom takmičenju, opet sa svojom kompozicijom.Pozajmila je glas liku princeze Ane u finskoj verziji crtanog filma “Frozen’. Pevala je u duetu sa Adamom Lambertom, operskim velikanima Andreom Bocellijem i Joséom Carrerasom, sa pijanistom Robertom Wellsom  i drugima.

Saara sa mamom, sestrom, bratom i psom Lilom
Saara sa bratom i sestrom

Inače, Saara je završila srednje muzičko obrazovanje na Madetojan musiikkilukio, a nakon toga u Helsinkiju i čuvenu Sibelius akademiju na odseku za klavir. Istovremeno je diplomirala i pevanje na Džez konzervatorijumu u Helsinkiju. Ono po čemu je još  poznata je i to da ona tečno govori 7 jezika: finski, švedski, engleski, francuski, kineski, japanski  i turski. Jezici su joj strast od malena. Govori 7 jezika a peva na 20.


Svetski poznati, nemački lanac supermarketa LIDL, upravo se Saaru angažovao da izvede pesmu kojom bi se zahvalio za 20 miliona pratilaca na Facebook-u. Saara je to izvela na 20 jezika, kako je LIDL i tražio, ali je i znao, ko to može. https://www.youtube.com/watch?v=IUDRVM32wo8
 

Saara je prvi put postala poznata širom Finske 2007. godine, kada se pojavila u finskoj verziji serijala “Ja imam talenat”, kada je bila druga. Tokom svoje karijere, objavila je  četiri studijska albuma, od kojih je jedan gotovo u potpunosti na kineskom. Učestvovala je i u prvoj sezoni “The Voice of Finland” 2012. godine, kada je opet bila druga, U maju 2013. godine,Saara nastupa u Šangaju zajedno sa operskim pevačem Joséom Carrerasom. Mesec dana kasnije, nastupala je na koncertu u dvorani Šangajskog međunarodnog filmskog festivala, koji je pratilo oko 800 miliona televizijskih gledalaca. U britanskom "The X Factor-u", 2016 godine, opet, kao po nepisanom pravilu osvaja drugo mesto, ali i ogromnu popularnost u Britaniji i Finskoj. 
Porodica najveca podrska



Te godine je finski Iltalehti proglašava za “Ličnost godine”, a već 2018  godine, u Finskoj verziji "The X Factor", je sudija.


Osvojila je mnogo nagrada na raznim domaćim i svetskim takmičenjima, a prošle godine i jednu slatku titulu, i to titulu “Vuoden Positiivisin Suomalainen”, odnosno “Najpozitivnija osoba u Finskoj”. Tako je odgajana od malena, a to se  vidi i po osmehu koji ne skida sa lica.

Saara i Suvi
Saara i Suvi
Saara i Suvi

Kada je Saarin emotivni život u pitanju, ona je devet godina bila u vezi sa finskim pevačem i kompozitorom, po imenu Teemu Roivainen. On je komponovao mnoge Saarine kompozicije i kompozicije mnogih finskih pevača. Kada su se rastali 2013. godine, nastavili su da sarađuju, ostali su u odličnim odnosima i čestoizjavljuju da su sada skoro najbolji prijatelji. Razlog za razlaz je bio taj, jer je Saara ustanovila da je izgleda više privlače žene. Dve godine je bila sama, a onda je objavila da je našla srodnu dušu u vidu devojke  po imenu Meri Sopanen, koja je njen lični i životni trener. Od marta 2016. godine žive zajedno u gradu Järvenpää. Avgusta iste godine, izjavljuje da je definitivno spoznala da je homoseksualka. QX Gay Gaala je proglašava za Gej ikonu 2016. godine. Saarina porodica je to dobro prihvatila, i svake godine, svi se okupljaju u porodičnoj kući  za sve praznike i godišnjice, pa čak je tu i Teemu i njegovi roditelji, koji su odlični prijatelji Saarinih roditelja. Za avgust 2018. godine, Saara i njena partnerka Meri Sopanen planiraju venčanje, i već je potvrđeno da će im na svadbi pevati Nicole Scherzinger,  bivša pevačica grupe Pussycat Dolls, sa kojom se Saara sprijateljila tokom svog učestvovanja na britanskom muzičkom takmičenju ”The X Factor”, gde je Nicole bila u žiriju.

 Meri i Saara
Meri i Saara


 

Kako božanski glas Saara ima, poslušajte ovde, kada je  izvela pesmu “Chandelier”, gde je i osvojila drugo mesto u Engleskoj i postala izuzetno popularna i obožavana u Velikoj Britaniji.
ili pesmu “Winner Takes it All!” grupe ABBA… https://www.youtube.com/watch?v=l7czLhG72mk ,
Saara je savršeni sluhista, izuzetan pijanista i odlično govori mnogo jezika.
Ako poslušate ovaj video, biće vam jasno zašto je Andrea Bocelli poželeo da svoju najpoznatiju pesmu otpeva upravo sa njom.
 
Zanimljivosti...

Saarin stric, Simo Aalto je najpoznatiji finski mađioničar i iluzionista, koji je više puta bio prvak i viceprvak sveta. Meni su ostale u sećanju njegove stare emisije za decu gde se bavio magijom: “Veturissa “,“Puoli kuudessa”, ”Simon Taikateltassa”…) Njegova ćerka Sari je poznati finski trbuhozborac, koja se 2016. godine taakmičila u finskoj verziji “Ja imam talenat” gde je osvojila drugo mesto. http://www.sariaalto.fi/
 
Saarin  rođeni brat Samu Aalto je profesionalni igrač pokera.
Saara i Samu
Saarin deda je Eeli Aalto, finski reditelj i vizuelni umetnik.

Saarin otac Markus ima svoju grupu The Beatles Band - https://www.facebook.com/beatlesband/

Saarini roditeji se ne odvajaju od slatkog psa, šnaucera poi menu Lilo, kome je upravo Saara dala ime, inspirisana Diznijevim crtaćem 



Saarina mlađa sestra Suri je učestvovala na “The Voice of Finland” 2013. godine. Ušla je u Top 4 i u finale. Povremeno pravi turneje sa svojom sestrom Saarom i njenim bivšim  suprugom Teemu Roivainenom. https://www.youtube.com/watch?v=XIo-xbZodG4
 
Na finskom jeziku, Saarino prezima “Aalto”znači “talas”, pa joj želim da ustalasa Evropu i na velikom pobedničkom talasu se vrati  u svoju Finsku, jer ako neko to može, onda to može Saara. 

E sad, da malo, kao i uvek, prokomentarišem pesme  ovogodišnje “Pesme Evrovizije”. Papazjanija, kao i uvek. Pesme koje hvataju na foru, pesme koje vuku na “trendovske”, patetične pesme, pesme koje i nisu pesme…ali ima i zaista lepih. Prijatno su me iznenadili Belgijanci i Bugari…ali, ako bih glasala za originalnost, tu bi svakako Izrael bio prvi, ali pesma mi se ne dopada. Izabrana srpska pesma mi je na “Beoviziji” bila ubedljivo najbolji izbor, iako ne volim taj ”moderan etno”. Ja sam ili za moderno ili za etno…i zbog toga ovu pesmu ne vidim na nekom dobrom mestu. Finska…eh, pa navijaću za Saaru i Finsku,  samo iz emotivnih razloga, ali ne i za pesmu, mada, mislim da Saara, može i treba da uđe u finale, a posle…šta bude, biće. Imam svoje favorite, jer su pojedine pesme kvalitetne, ali ne sve i dovoljno dobre da bi me razdrmale do kostiju. Moji favorite su samo Estonija i Danska. Estonija zbog glasa, pesme, atmosfere…a Danska, jer mi se pesma mnogo, mnogo, mnogo dopada.  Uz njih, favorit mi je i Bugarska....ali, vikinzi i epika su mi u krvi, pa, da se ja pitam, Danska bi bila pobednik, a Estonija i Bugarska odmah iza nje. A posle mogu da budu tu i svi moji Balkanci, za koje ću isto navijati, i radovati se ako neko i pobedi.
 



Feb 24, 2018

Čudesna stena Kummakivi, Ruokolahti



Kummakivi, kako mu sam naziv na finskom kaže, je čudesna stena. (fin. kummakivi - čudna stena, čudan kamen). Legenda ima jednu priču, a geolozi drugu, onako naučno potkovanu, ali, koja god priča da vam je bliža ili lepša, svi se slažu u jednom, da prelepo i neobično izgleda.

Svako ko u ovoj  gustoj šumi naiđe na čudesnu stenu Kummakivi, veoma ga zbuni i iznenadi pogled na nesvakidašnji prizor koji ide dalje od ljudskog razumevanja.

Ovaj  gornji ogroman kamen, sa tako malo površine se oslanja na donji, zaobljen kamen, da jednostavno izgleda kao odlično džinovsko balansiranje na jednom prstu. Još je čudnovatije to što su mnogi pokušavali da ga pomere, ali uzalud. On  je ovde postavljen silom glečera tokom ledenog doba, prilikom povlačenja tih masovnih grdosija.


Mesto gde se nalazi ova čudnovata balansirajuća stena je  zapadni deo mesta Ruokolahti u jugoistočnoj Finskoj, blizu mesta Lappeenranta, o kome sam pisala pre par nedelja na ovom blogu. Od 1962. Godine je pod zaštitom države. Ova kamena stena, na izgled stoji na glatkom I oblom ogromnom kamenu I reklo bi se da samo što ne padne, ali ova gornja balansirajuća stena, verujte mi,  nema nameru da padne, a tu je već hiljadama godina…oko 11-12 hiljada godina. Široka je 7 metara a visoka 5. Procenjuje se da je teška 500 tona.




Do ove stene, koju svakako treba videti, dolazi se na sledeći način.

Iz Ruokolahtija se putem broj 62, Puumalantie (Put za Puomalu), ide ka mestu Puumala, gde se sa desne strane, posle dosta kilometara  odvajate  na put  Hauklapintie. Tu vozite još 10 km i sa leve strane skrećete na put Kummakiventie (Put za Kummakivi). Putem Kummakiventie vozite još pola km, dok sa desne strane ne dođete do zemljane staze. Nakon 200 m ovakvog puta, imate prostor da parkirate auto, jer odatle automobilom više ne može.




 Odatle sledi uska zemljana staza kroz šumu koja je često blatnjava, pa se naoružajte dobrom obućom a svaki slučaj, i sprejom protiv komaraca, Staza je duga oko 700 m i nije za roditelje sa decom u kolicima, kao ni za osobe sa posebnim potrebama koja su u kolicima, jer je staza veoma neravna, Komarci ovde često umeju da zagorčavaju život ljudima, tokom letnjeg perioda, zbog šume, vode, vlage…dok se tokom zime i ne može ići ka Kummakiviju. Ovde je aktuelno od maja do oktobra. Duž ove uske staze do stene, imate  oznake i putokaze za Kummakivi, onako na drvenim letvicama, urezano, i ne baš  jasno vidljivo, ali, na dobrom ste putu, čim vidite putokaze, nema greške…I tako, nakon pola km pešačenja, videćete ono što ste tražili, i zaista vam neće biti žao pređenog puta. 








U blizini na brdu nalazi se kuća u kojoj možete da se sklonite od lošeg vremena, pa čak i da ostanete preko noći.


Ono što stvarno čini ceo susret sa konstrukcijom tako nadrealnim je osećaj da balansirani kamen Kummakivi može  da padne i pukne na komade upravo tamo i tada pred vašim očima. Ali ne uznemiravajte se, pošto ni pravila gravitacije, ni 11 hiljada godina to nisu uspeli da urade.

Bilo da je to žeđ za avanturom ili težnja da u vaš svakodnevni život unesete neku čarobnu i bajkovsku priču, trebalo bi da dođete u Finsku i uživate u misteriji trenutka i vidite ovo bezvremeno čudo, savršen paragon prirodne ravnoteže u srcu  šume negde tamo  na severu..
 
Kummakivi je od centra Ruokolahtija udaljen 27 km. Njegove tačne koordinate su 61°29′36″N, 28°25′46″E

Ruokolahti treba posetiti ne samo zbog ove stene, pored koje turisti naprosto obožavaju da se fotografišu, već i zbog izuzetno lepe prirode koju karakteriše ovo mesto i njegova okolina. Tu mislim na prelepu Imatru, jezero Saimaa, morenski greben Salpausselkä, koji se proteže od grada Hanko stotinama kilometara prema istoku do ruske granice, pa tako prolazi i kroz Ruokolahti, a koji se formirao pre 11 hiljada godina, kao rezultat topljenja i klizanja kontinentalnog glečera koji je trajao 250 godina, zatim, tu je i najviša tačka Haukkavuori i mnogo, mnogo toga. 


Najviša tačka Haukkavuori
Ono što je još zanimljivo je i to da je u ovom mestu živeo i Simo Häyhä, finski vojnik heroj, snajperista poznat i kao “bela smrt” (valkoinen kuolema). On je u Zimskom ratu, dokazano,  koristeći standardan nišan na pušci M-28/30 za sto dana ubio oko pet stotina vojnika crvene armije, znači oko pet vojnika dnevno i to u doba godine u Finskoj, sa najmanje svetlih sati. Takođe se smatra najuspešnijim snajperistom Drugog svetskog rata. Nije koristio teleskopski nišan, jer bi se on maglio na niskim temperaturama oko – 30, kakve su bile tokom Zimskog rata. Poznat je i po tome što je najbrže u istoriji finske vojske napredovao od čina vodnika do čina poručnika. Tokom Rata, Rusi su nekoliko puta pokušavali da ga ubiju i zamalo to nisu učinili 6.marta 1940. godine kada mu je bukvalno razneta vilica. Kada  su ga Rusi videli nepomičnog sa pola odvaljenog lica, mislili su da je mrtav i ostavili ga na mestu gde je ranjen. Finski vojnici su ga pronašli tek 13. marta na dan proglašenja mira.Nakon Zimskog rata, dugo mu je bilo vremenski potrebno da se oporavi, a kada se oporavio, posvetio se svojim najvećim strastima, uzgoju pasa i lovu. Često je lovio i sa predsednikom Finske Kekkonenom. Kada su ga  pitali da li mu je žao tolikih ljudi koje je ubio, odgovorio je:”Samo sam radio ono što su mi rekli, najbolje što sam znao”. Umro je u 96. Godini, i sahranjen u Ruokolahtiju. 

Simo Häyhä




Kao što ste to sada ovde i pročitali, i u Finskoj mnoga mala mesta imaju sijaset svojih čuda i svojih istorijskih podataka na koje su ponosni. Pa ako vas put navede…


Foto
Alexey Sergeev, Alexandra.Smolich