May 30, 2018

Močvarni fudbal




Do početka Svetskog prvenstva 2018. u fudbalu, koje se održava u Rusiji, ostalo je još nešto više od pola meseca, pa će se i ovaj tekst baviti fudbalom, ali ne običnim, već onim koji se igra po blatu.

Nedavno sam u jednoj emisiji videla kako se Rusi zabavljaju i pripremaju za  svetsko prvenstvo, igrajući fudbal po blatu, i to dubokom močvarnom blatu, pa me je to podstaklo da vam napišem nešto o nastanku ovakve vrste igranja fudbala. Pa zna se, gde su čudnovati i luckasti sportovi, tu  su Finci pioniri.



U Finskoj, ovaj sport je nastao davno i zove se jednostavno “suopotkupallo”, što u prevodu glasi “močvarni fudbal”. Veoma logično,  rekla bih, jer po dubini blata, više i liči na neku bljuzgavu močvaru.



Suopotkupallo je jedna varijacija fudbala, koja je nastala  devedesetih godina u Finskoj, i to  slučajno, pred jednu skijašku sezonu, kada su upravo trčanjem po blatu, skijaši održavali snagu nogu. Već decenijama, vrhunski finski skijaši praktikuju svoj osnovni nivo fitnesa na močvari tokom leta, kako bi bili spremni i u formi za zimu, a onda je došla ideja kombinovanja močvare i najpopularnijeg sporta na svetu. 



Finci su 2006. godine odlučili da od 2007. organizuju i Svetsko prvenstvo u močvarnom fudbalu, koje se od tada, svake godine održava  u letnjem periodu u močvarnom predelu Vuorisuo u mestu Hyrynsalmi u centralnoj Finskoj. u kome inače ima dosta šumovitih brežuljaka i močvara.Na prvom takmičenju učestvovalo je 13 timova, a danas skoro 300 timova, više od 4.000 igrača iz 10 različitih zemalja.



Inače, sam teren za ovu vrstu fudbala se razlikuje i po dimenzijama i po još nekim detaljima od terena za klasičan fubal. Teren je dimenzija 30 x 60 m, svaki tim ima golmana i još pet igrača. Broj zamenskih igrača nije ograničen, a utakmica traje 2 x po 10 minuta. Sudija može dati zabranu igranja pojedinom igraču na 2 minuta ako napravi neku grešku, a može dati i crveni karton. Sudija može uputiti crveni karton i igraču koji agresivno nastoji da nanese štetu protivničkom timu.




U ovoj vrsti fudbala postoji više kategorija…muški tim, ženski, mešani, kompanije, grupa prijatelja…kao i swamp adventure…koja uključuje i neke zadatke u močvari tokom igre. Što se bodova tiče, pobeda donosi 3 boda, nerešeno jedan bod i gubitak…nula bodova.



Svetsko prvenstvo u močvarnom fudbalu, ove godine će se održati  od 13. do 14. jula. Prošle godine, u muškoj konkurenciji, pobedila je reprezentacija Rusije, dok je u ženskoj, pobednik bila Finska.


Eto, saznali ste nešto i o ovako šašavom fudbalu iz Finske, a uskoro sledi tekst o nekim drugim još šašaviujim sportovima u ovoj zemlji.






 foto/

http://suopotkupallo.fi/

May 23, 2018

Pekka Haavisto, borac za istinu o dejstvu osiromašenog uranijama tokom NATO bombardovanja 1999.


Pre priče o gospodinu Haavistou, sledi uvod, koji me je podstakao da vas upoznam sa likom i delom ovog finskog političara.

Pekka Haavisto /foto YLE
Pre neki dan, u Beogradu, na dnevnom redu parlamenta, vecina poslanika je glasala da se formira Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja Jugoslavije, 1999. godine, kako bi se ispitali uticaj i posledice na zdravlje i životnu okolinu, zbog osiromašenog uranijuma, koji je tada korišćen, a zbog povećanog broja obolelih od  malignih i ostalih bolesti.

Ja se ovde neću baviti pitanjem, zašto se na to čekalo punih 19 godina, ali svakako, mislim da građani moraju da saznaju istinu. Mozda je bilo potrebno dodvoriti se EU i SAD ali i NATO-u na putu Srbije ka EU? Nekako, pošto je politika prljava rabota, nešto mi tu ne da mira, pa uvek  mislim, i sigurna sam, da postoje neki razlozi, zašto se o tome govori tek sada.

Iako nikada nisam podržavala tadašnjeg predsednika Miloševića,  ako je NATO želeo da ga kazni zbog njegove politike, mogao je to da uradi na 1001 drugi način, a ne da uništi zemlju, ubije toliko civila i uništi živote mnogih generacija, na direktnan ili indirektan način. Na žalost, kada politika i prljavi poslovi caruju, tada  na  površinu izbijaju i prljavi razum i zlo. Danas, i mnoge  susedne države  na veoma indirektan način trpe posledice u vidu povećanja raznih bolesti, oa autoimunih, do najtežih. Iako se tačno zna gde je 1999. godine bacana municija sa osiromašenim uranijumom… (južna Srbija, Kosovo i nešto u Crnoj Gori), kao i u Bosni i Hercegovini do 1995, tokom rata u Bosni, ne može se zanemariti još jedna činjenica, a to je da, ako se zna da na prostoru bivše Jugoslaviji najviše duvaju severnozapadni vetrovi, to praktično znači da zagađenje ide i ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni a pri drugim vetrovima i ka Albaniji, Bugarskoj, Makedoniji i Grčkoj. Zato je važno saznati istinu da je ceo region ugrožen, jer radiološka i hemijska kontaminacija nije  pravila razlike između vojnog osoblja koje je upotrebljavalo te rakete, između ciljeva, teritorija, nacija, nevinih civila, ekipa koje su bile tamo kako bi ukazale razne vrste pomoći, novinara, niti se ta kontaminacija zaustavila na državnim granicama, niti je vremenski ograničena.

Prema nedavnom izvoru RTS-a, od velike pomoći će biti izveštaj italijanskog parlamenta, države koja je jedna od članica NATO pakta koje su učestvovale u bombardovanju, a koja je posle višegodišnjeg istraživanja, ispitivanja relevantnih činilaca, dokazala da su italijanski vojnici umirali i obolevali i obolevaju od posledica toga što su boravili na područjima na kojima su korišćeni projektili sa osiromašenim uranijumom, između ostalog i na Kosovu i Metohiji, o čemu svedoči veliki broj podataka u kojima se navodi da je oko 4.000 vojnika obolelo od raznih malignih oboljenja, a oko 300 vojnika izgubilo život zato što su boravili na tim područjima a da nisu imali nikakvu zaštitu za razliku od pojedinih drugih stranih vojnih trupa.

Maja Gojković, predsedica parlamenta je izjavila:"Izveštaj smo uspeli zajedno da dobijemo, razgovor je obavljen sa italijanskim senatorom Skanuom, koji je vodio ovaj težak posao i nije mu bilo lako jer je bilo i otpora u svemu tome, tako da bi prvi preliminarni izveštaj trebalo da se prikaže Skupštini, da se diskutuje o tome, ali da javnost Srbije bude upoznata do kakvih podataka smo došli."

Ja se, kao filantrop i pacifista, zaista ne bavim ratovima i mržnjom po bilo kakvom osnovu, jer ljude zaista delim samo na LJUDE i NELJUDE, ali, smatram da je zaista dobro da se sazna istina o tome, kako se to više nikada i nikome ne bi desilo, da se u savremenom svetu koristi osiromašeni uranijum u svrhu ubijanja ljudi, pravljenja ekoloških katastrofa,  kažnjavanja  deca i generacija i generacija koje dolaze, a sve zbog dugoročnih posledica, koju izaziva  upotreba istog. 

Prema NATO izveštaju izručeno je 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000. Podsetimo, vreme poluraspada uranijuma U238 je 4,5 milijardi godina.

NATO je u februaru 2000. zvanično potvrdio korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom u agresiji na SR Jugoslaviju, a pregled bombardovanih lokacija obelodanio 21. 9. 2000. godine. https://www.nato.int/du/docu/d010124a.htm  



MTP (Military Toxic Project) je dobila dosije 30. 1. 2000. godine i na osnovu njega je izračunato da je na Kosovo  i Metohiju bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada.

Iako su na ovom dokumentu ispisane samo coordinate u  obliku Military Grid Reference System (MGRS), konvertovanje tih koordinati i pretvaranje u u standardne UTM ili WGS (lat, long), je moguće preko sajta http://www.movable-type.co.uk/scripts/latlong-utm-mgrs.html  gde se jasno mogu videti sva mesta na koju su padali projektili sa osiromašenim uranijumom tokom 1999. godine. Tu su Kosovo i Metohija, Crna Gora i južna Srbija.



U ovom današnjem tekstu, cilj mi je da vas upoznam sa likom i delom  finskog političara,  o kome sam pisala 2012. godine, kada sampisala o izborima u Finskoj.  U pitanjuje, kako sam u samom uvodu i napisala,  Pekka Haavisto.

Razlog zbog koga želim da vas upoznam sa gospodinom Haavistom je taj, da je on bio jedan od prvih stranih političara, koji je nakon NATO bombardovanja 1999. godine, javno tražio istinu o dugoročnoj ugroženosti stanovništva i posledicama koje će narod trpeti zbog radijacije i osiromašenog uranijuma. 

Gospodin Pekka je član Zelene stranke u Finskoj i bivši kandidat za predsedenika Finske, koji je ušao u drugi krug sa sadašnjim predsednikom Finske. Ministar zaštite životne sredine u Finskoj je danas, a to isto je bio i od 1995 -1999. godine. Od 1999. do 2005. godine, u vreme NATO bombardovanja, radio je za Ujedinjene nacije i bio šef misije UNEP-a (Program UN-a za životnu sredinu) a koordinirao je i istragu UN-a o efektima osiromašenog uranijuma i ekološkim posledicama  na Kosovu i Metohiji, u Srbiji, Crnoj Gori i u BiH. 



Britanski list "Guardian", oktobra 1999. godine, objavio je da je Pekka Haavisto zatražio preispitivanje pravila rata koja su dovela do toga da su stanovnici Srbije i Kosova, posle intervencije NATO-a, suočeni sa smrtonosnim zagađenjem, kao i da  je na Simpozijumu o zagađenju Dunava u Bukureštu doveo u pitanje opravdanost bombardovanja industrijskih postrojenja koja se nalaze u blizini velikih gradova, kada se zna da ono izaziva neposrednu opasnost od hemijskog zagađenja.

Takođe, oktobra 1999. godine Pekka Haavisto je, kao šef Balkanske radne grupe, od tadašnjeg generalnog sekretara UN-a, Kofija Anana, tražio da interveniše kod NATO-a, kako bi dobio podatke, kada su i čime bombardovani ciljevi na Kosovu i ostalim delovima tokom agresije na Jugoslaviju. Iako Haavisto ni posle šest meseci još nije dobio od NATO-a traženu mapu ciljeva na Kosovu, i pored toga što ju je Generalni sekretar Robertson još mesec dana ranije poslao Kofiju Ananu, potvrdivši da je NATO upotrebio oružje sa osiromašenim uranijumom. Ćutanje je prekinula nevladina organizacija MTP, (Military Toxic Project), koja je objavila informaciju da je UNEP već dobio mapu, a to je potvrdilo i ministarstvo spoljnih poslova Holandije. U kakvoj je atmosferi UNEP funkcinisao govori podatak da je Haavisto dobio mapu od Holanđana, umesto od svog generalnog direktora, i to sa samo 28 označenih ciljeva.

Posle upornih zahteva Kofija Anana, NATO je u julu 2000. godine dostavio novu mapu na kojoj je bilo označeno 112 ciljeva na Kosovu i Metohiji, uz koju su išli i podaci o tome koje je oružje upotrebljeno za koji cilj. Zanimljivo je da je uz dvadesetak ciljeva navedeno da nije poznato kojom su vrstom oružja gađani, što je bila laž, jer je bilo nemoguće da to nije poznato jer je svo oružje popisano i o svemu postoji precizna informatička evidencija kako u NATO-u tako i u Pentagonu. Tako se saznalo da je ova druga mapa bila skrivana od Pekke Haavistoa sve do septembra 2000. godine, jer, da je Haavisto  dobio mapu u julu – odmah bi poslao istražnu misiju na Kosovo.

Američki nezavisni novinar Robert Parsons, koji je bio izveštač iz međunarodnih institucija u Ženevi, otkrio je za „Vesti“ sakriveni izveštaj UN, koji je napisao, još u maju 1999. godine, Senegalac Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične posledice bombardovanja Jugoslavije municijom punjenom osiromašenim uranijumom. “Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj „humanitarnoj intervenciji“ izveštaj o kome je reč govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji – izjavio je tada  Parsons. Pored toga, izjavio je da je Pekka Haavisto uradio najviše što je bilo moguće kada je reč o objavljivanju istine o posledicama upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom na Balkanu, jer  se borio da se sazna istina. Naime, kada je Haavisto došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), 1. juna 1999,  koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije osiromašenim uranijumom tokom 1999. godine, on je doveo još dva Finca. To su bili Henrik Slotte i Pasi Rinne.

Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima. Haavisto i njegovi saradnici razmišljali su na sledeći način: „Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine“ – objašnjava Parsons.

Zahvaljujući takvom načinu rada Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen „prljavi“ uranijum. Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.

Poznavaocima problematike bilo je jasno šta znače ovi nalazi. Prisustvo transuranijumskih elemenata koji ne postoje u prirodi bili su znak da je na Kosovo bačen uranijum koji je već korišćen u reaktoru – nuklearni otpad, a ne obogaćeni prirodni uranijum kao što je to zvanično predstavljano. Uranijum 236 potiče iz nuklearnog otapada iz atomske centrale i dobija se ponovnim procesuiranjem. Amerikanci su kasnije, ne poričući ove nalaze, objasnili da je posredi tehnička greška. Po tom objašnjenju došlo je do kontaminacije centrifuga u kojima je obrađivan osiromašeni uranijum zato što je u istim centrifugama pre toga bio obrađivan materijal koji je već prethodno bio u nuklearnom reaktoru i na taj način bio izložen fisionom procesu. Taj materijal je u centrifugi ostavio tragove plutonijuma, uranijuma 236 i fisionog procesa. Tim tragovima u istim centrifugama kontaminiran je osiromašeni uranijuma. Ukratko: tehnička greška. Nalaženje tragova plutonijuma, veoma opasnog za ljudsko zdravlje čak i u minimalnim količinama, izazvalo je veliki publicitet i strah u svetskoj javnosti – naročito u zemljama koje su na Kosovu imale svoje vojnike.A ko se zabrinuo za decu i ljude na koje je više od dva meseca bacan taj isti radioaktivni otpad?

Objavljivanje ovih činjenica početkom 2001. godine poklopilo se s vestima o „balkanskom sindromu“ od koga su se teško oboleli i umirali vojnici koji su boravili u misijama u Bosni i na Kosovu.


Američki časopis “New York Times” je u izdanju od 7.1.2001 objavio tekst sledeće sadržine: “Pekka Haavisto je obelodanio neka iznenađujuća otkrića u nedavnoj misiji na Kosovu kako bi se procenio uticaj korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom tokom 78-dnevnog bombardovanja NATO-a protiv Jugoslavije 1999. godine. "Našli smo zračenje usred sela gde se deca igraju", rekao je gospodin Haavisto, bivši ministar za životnu sredinu Finske koji je vodio istragu Ujedinjenih nacija na Kosovu. "Iznenadili smo se onim što smo godinu i po dana kasnije zatekli. Ljudi su sakupljali municiju kao suvenir, a krave su se pojile u kontaminiranim područjima, što znači da su zagađene čestice bile i u mleku." Otkrića gospodina Haavistoa i njegovog tima o značajnim dozama zračenja na 8 od 11 lokacija, uzorkovale su brzo širenje osećanja besa i panike širom Evrope,  posebno kod vojnika poslatih da služe na Balkanu , od kojih je više od desetak umrlo od leukemije za kratko vreme. Stanovnici Bosne, Kosova i Metohije, Srbije i Crne Gore takođe do sada  nisu ni bili svesni potrebe za čišćenjem od uranijuma koje je ispalo preko Bosne 1995. godine, pre svega u Hadžićima i u Han Pijesku i preko Jugoslavije tokom rata na Kosovu 1999. godine. Gospodin Haavisto je izjavio: “Preporučujemo da, dok se ne počne sa čišćenjem, područja koja su zagađena moraju biti jasno označena i ograđena".

Čak i u zapadnoj Evropi, tek poslednjih dana je zavladala panika  od onoga što su evropske novine nazvale “Balkanskim sindromom”. Osim leukemije, veliki broj vojnika koji su služili kao pripadnici mirovnih snaga na Balkanu žalili su se na niz simptoma, kao što su hronični zamor, gubitak kose i razne vrste karcinoma - pritužbe slične sindromu Zalivskog zaliva, registrovane nakon rata u Persijskom zalivu 1991. godine. Evropska unija sa 15 zemalja naredila je sopstvenu istragu o mogućim štetnim efektima municije sa uranijumom i svaku potencijalnu vezu sa nedavnim smrtnim slučajevima raka među veteranima Balkana, te su tako, desetine hiljada evropskih vojnika koji su služili na Balkanu već podvrgnuti  medicinskim testovima.

Glasnogovornici u Pentagonu i u sedištu NATO-a u Briselu insistirali su na tome da mnoge studije pokazuju da protivtenkovske granate sa vrhom uranijuma nanose štetu samo određenim ciljevima, a ne ljudima i okolini uopšte. Ali, britanski biolog Dr Roger Coghill rekao je na konferenciji u Londonu da "samo jedna pojedinačna čestica osiromašenog uranijuma smeštena u limfni čvor može uništiti ceo imuni sistem".

Glasnogovornici nisu uspjeli da smire veterane ili njihove porodice. U Portugalu je Luis Paulino, otac veterana, naredio da se telo njegovog sina ekshumira i pregleda ponovo. Njegov sin Hugo, umro je prošle godine, tri nedelje nakon povratka sa Kosova.
Kevin Rudland, inženjer britanske vojske koji je napustio kuću kao zdrav mladić, sada je tanak, slab i potpuno ćelav. Tim britanskih naučnika koji sprovode istragu o dugoročnim efektima oružja sa osiromašenim  uranijumom,  pozvao je vladu da testira britanske trupe.

Svi brinu o vojnicima, a gospodin Haavisto je posebno zabrinut za stanovnike bivših ratnih zona. "Ostaje rizik za lokalno stanovništvo", rekao je on. "Mnogo municije je duboko u tlu i utiče na podzemne vode." Insistirao je da se svi radioaktivni i toksični materijali uklone. "Skoro godinu i po dana je izgubljeno", dodao je on, napominjući da je njegov tim preterano dugo čekao na podatke NATO-a potrebne za početak rada.

Italijanski vojnici, koji su bili u misijama KFOR-a 1999. – žele da pokažu da postoji veza između municije koju je NATO koristio, njihovog boravka na Kosovu i bolesti koju imaju.  Do danas je umrlo 300 italijanskih vojnika, 4.000 je bolesno, a osnovali su i društvo žrtava osiromašenog uranijuma na čelu sa bivšim pilotom Dominikom Leđerom.  Istražna komisija italijanskog parlamenta objavila u februaru 2018 godine zaključak u kojem se navodi da „postoji jasna veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti italijanskih vojnika koji su bili u misijama na Kosovu, u Bosni, Iraku i Avganistanu“. Tako su u Italiji već donete 43 presude kojima se nalaže isplaćivanje odštete italijanskim vojnicima koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu i Metohiji i drugim teritorijama, a potom se razboleli ili preminuli od posledica izloženosti osiromašenom uranijumu.

IPPNW- International Physicians for the Prevention of Nuclear War, organizacija koju čine uglesni lekari iz 63 zemlje, a koja je 1985 dobila Nobelovu nagradu za mir, je, za razliku od onih koji tvrde da ne može da se govori o kauzalnoj vezi između osiromašenog uranijuma i raka, tvrdi da između osiromašenog uranijuma i raka postoji jaka veza koja je „dokumentovana studijama o ćelijskim kulturama, u eksperimentima na životinjama i u epidemiološkim studijama na ljudima". „Jaka kancerogenost osiromašenog uranijuma se objašnjava sinergetskim dejstvom hemijske i radiološke toksičnosti. „Kada taj uranijum dospe u organizam, krvotokom dospeva do svih organa – i u sve telesne ćelije. Tamo može da stupi u interakciju sa DNK a poseban afinitet ka oboljevanju se javlja u kostima, bubrezima, centralnom nervnom sistemu, jetri i polnim organima." Saznanja IPPNW se podudaraju  sa višegodišnjim istraživanjima u Bosni i Hercegovini koje je finansirala Asocijacija porodica obolelih italijanskih vojnika koji su boravili u toj zemlji.

Sve u svemu, kao zaključak se nameće sledeće…voleli Srbiju ili ne, voleli Bosnu, Kosovo ili ne…ili voleli bilo koju zemlju gde su se vodili prljavi ratovi, ili ne…potpuno je nehumano i idiotski ratovati i bacati bombe na bilo koga. Rat nikome i nikada nije doneo dobro, izuzev industriji oružja. Cinizam koji se plasira prilikom pravdanja  bilo kog rata, pod sloganom ” da je to dobro, da bi se sprečila humanitarna katastrofa’ pravi dalekosežne posledice, kršeći razne međunarodne konvencije, rezolucije i protokole, ubijajući nevine ljude..ubijajući decu,  trovanjem tla, vode i vazduha. Zašto i sa kojim pravom? 

Neko to od gore vidi sve i verujem u kosmičku pravdu, koja će doći svakome ko je u bilo kom ratu ubio bilo koje ljudsko biće, bilo koje nacije i bilo koje vere.  Zbog svih žrtava ovog sveta, prava istina se mora saznati. Svaki čovek, pa i onaj koji je ubijao u ratu, kao ljudsko biće ima rok trajanja, ali ako je pravo ljudsko biće, a ne zver, rok kajanja će nadživeti svaki njihov rok trajanja.

Apr 9, 2018

Vakcinacija u Finskoj



Bez sumnje, sve se više polemiše o vakcinama i vakcinisanju dece. U poslednje vreme sve je više onih roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu jer misle da je vakcinacija dece veoma štetna po njih. Kontroverze oko vakcinacije su, reklo bi se, postale učestalije s pojavom takozvanog "svinjskog gripa'', kada je na ljude vršen gotovo medijski pritisak da se vakcinišu, pa se od tada počelo sumnjati u delotvornost ne samo te, nego i svih ostalih vakcina. Sumnja je nastala kada je Svetska zdravstena organizacija, pre par godina preporučila vakcinu protiv gripa koja je bila praktično beskorisna, pa je na kraju i sama SZO morala da povuče svoju preporuku.

U ovom tekstu ću vas upoznati kakva je situacija u Finskoj u vezi sa tim. Na kraju krajeva, o tome ću dati i neko svoje mišljenje, jer je ovaj blog ipak satkan od priča o činjenicama, ali i ličnog utiska.. 

U Srbiji je zakonom propisano 10 vakcina, odnosno 11 vakcina od 1. aprila 2018. One su obavezne i besplatne i dobijaju se po kalendaru vakcinacije. Predviđena je zaštita od tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize (polio), hepatitisa B, malih boginja, zaušaka, rubeole, oboljenja izazvanim Hemofilusom influence tip b, a od 2018. godine i od zapaljenja pluća, uha i sinusa, kao i komplikacija poput meningitisa i sepse.
U Finskoj, odluke o programu vakcinacije donosi Ministarstvo za zdravstvo i socijalna pitanja. Vakcine iz programa, finansiraju se iz budžeta centralne vlade. Svrha nacionalnog programa vakcinacije je da zaštiti ljude, što je više moguće, od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. Zakonom je propisano 11 vakcina, a devojčicama od 11 do 12 godina, se dodatno nudi HPV vakcina protiv raka grlića materice. Sve vakcinacije u okviru nacionalnog programa vakcinacije su besplatne, ali, za razliku od Srbije i dobrovoljne.

Pokrivenost vakcinacijom u Finskoj pod programom vakcinacije je odlična, odnosno, stope vakcinisanja dece u Finskoj su među najvišim u Evropi. Porodice vrlo retko odbijaju vakcinacije u detinjstvu. Vakcine se daju u zdravstvenim klinikama (lastenneuvola) i u školama, nakon pregleda doktora. Svi koji žele da njihovo dete dobije vakcinu koja nije u programu vakcinacije, zakazuju sastanak sa doktorom koji, nakon pregleda može da napiše recept za vakcinu, a medicinska sestra vakciniše  dete. 

Ovih dana treba da se usvoji novi zakon u Finskoj, po kome je vakcinacija obavezna za sve zdravstvene radnike i studente medicine koji imaju kontakte sa pacijentima koji su  ugroženi, i to sa četiri vakcije…protiv malih boginja, velikog kašlja, gripa i varičele. Mnogi lekari su pozdravili ovaj korak, kao meru zaštite, a Dr Taneli Puumalainen, načelnik Odseka za kontrolu infektivnih bolesti i vakcinacije, izjavio je da "specijalisti za zarazne bolesti veoma podržavaju i vide ovo kao dobar način za poboljšanje pokrivenosti vakcinacijom među zdravstvenim radnicima".

Sada ću uporediti plan vakcijanacije u Srbiji i Finskoj...

Vakcinacija odmah po rođenju. (Daje se odmah u porodilištu)

BCG vakcina ( be-se-že), se u Srbiji daje odmah po rođenju ili tokom prve godine života. Štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa.

U Finskoj, BCG vakcina se do 2006 godine davala svim novorođenčadima, a od 2006. godine se daje samo deci do 7 godina koja spadaju u grupu rizika. To su deca, u čijem domaćinstvu živi osoba koja je poreklom iz zemlje gde je velika pojava tuberkuloze, ili osoba koja je obolela od tuberkuloze. Dodatno, vakcina daje se i deci ispod 7 godina, koja u toku godine putuju u zemlju u kojoj je tuberkuloza česta bolest i borave u toj zemlji preko mesec dana. Znači, vakcina protiv tuberkuloze se pruža samo deci koja su pod povišenim rizikom od tuberkuloze, prema indikacijama koje je utvrdio Nacionalni institut za zdravlje i socijalnu zaštitu.

HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze, a po rođenju se daje prva doza.
U Finskoj, samo deci koja zbog životnih okolnosti imaju povećan rizik od dobijanja hepatitisa A ili hepatitisa B, nude se vakcinacije protiv hepatitisa.Nije u sklopu programa  vakcinacije.

HBIG, imunoglobin protiv hepatitisa B, u Srbiji, primaju samo novorođenčad HBsAG+ majki, koje dobijaju četiri doze (0, 1,2 i 12. mesec) .

Vakcinacija u drugom mesecu života

HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze, u drugom mesecu je druga doza
U Srbiji se od 1.aprila 2018. daje i vakcina PCV protiv pneumokoka (štiti od zapaljenja pluća, zapaljenja uha i sinusa, kao i komplikacija poput meningitisa i sepse) koja je dodata na spisak obaveznih vakcina,  prema novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Vakcina se daje u tri doze: bebama kada napune dva meseca, sa razmakom četiri do osam nedelja, a revakcinacija je u drugoj godini.

U Finskoj, samo deci koja zbog životnih okolnosti imaju povećan rizik od dobijanja hepatitisa A ili hepatitisa B, nudi se vakcinacija protiv hepatitisa. Nije u sklopu programa  vakcinacije.

Vakcina protiv rota virusa, prva doza, daje se u Finskoj u drugom mesecu života i u sklopu je programa vakcinacije od 2009 godine, ali nije obavezna. (Ovaj virus odgovoran je za 30% infekcija gastrointestinalnog sistema kod novorođenčadi i male dece. Nema leka koji će savladati ovaj virus, pa se vakcina preporučuje. Od rota virusa najčešće obolevaju deca u dobi od 6 meseci do 5 godina života. Infekcije uzrokovane ovim virusom čest su uzrok hospitalizacije beba jer izazivaju teške prolive i povraćanje uz povišenu temperaturu što sve zajedno vrlo brzo može dovesti do dehidracije (gubitka telesne tečnosti). Vakcina koja stoji na raspolaganju može sprečiti bolest, ili se ona javlja u znatno blažem obliku. U  Finskoj  se  epidemija  rota  virusa  javlja  svake  godine  na  prelazu  zime  u  proleće Ova vakcija je u Finskoj besplatna, preporučena, ali kao što rekoh, nije obavezna. Daje se na usta.

U Srbiji, ova vakcina je registrovana, ali se ne nalaze na listi obaveznih vakcina, pa roditelji moraju sami da je plate, ukoliko žele da zaštite svoju decu od rota virusa. 

Vakcinacija u trećem mesecu života

U Srbiji se daju tri obavezne vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. ( Prva doza)
OPV –  Protiv dečje paralize, (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). ( Prva doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. ( Prva doza).

U Finskoj se u trećem mesecu preporučuju sledeće neobavezne vakcine:

PCV
– Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis), daje se od 2010.godine.
Davanjem ove vakcine sprečavaju se bolesti, sprečavaju se i posledice bolesti, utiče se na racionalnu upotrebu antibiotika (smanjuje se rezistencija na AB, što je rastući svetski problem. Čak 83% pneumokoknih meningitisa se javlja kod dece mlađe od 2 godine, zbog čega je bitno vakcinisati ih u najranijem uzrastu. Populacije sa najvećim rizikom od nastanka pneumokoknog meningitisa su deca mlađa od 2 godine i odrasli stariji od 65 godina.). U Finskoj se daje vakcina u obliku PCV10 koju proizvodi britanska farmaceutska kompanija GlaxoSmithKline, a koja  se koristi u EU

Vakcina protiv rota virusa, druga doza.

DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa ( Prva doza) Danas je difterija, zahvaljući vakcinisanju, retka bolest u zapadnom svetu, a u Finskoj se gotovo  uopšte ne susreće, jer se vakcinisanje stanovništva protiv difterije temeljno sprovodi. Tetanus  je  veoma   retka   bolest   u   Finskoj.   Većina   onih   koje   ova   bolest   pogađa   su  nevakcinisane starije osobe. Daje se od 2005. godine.

IPV –  Protiv dečje paralize. ( Prva doza). Daje se od 2005. godine.
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b ( Prva doza) Daje se od 2005. godine
Pre 1986. godine, kada se počelo sa ispitivanjima Hib - vakcine, u Finskoj je godišnje obolevalo  150 - 200 dece od teških bolesti izazvanih Hib - bakterijom. U većini slučajeva se radilo o meningitisu ili o upali grla. Od svih obolelih od meningitisa umrlo je nekoliko procenata, dok je oko 10% zadobilo  trajne posledice (obično oštećenje sluha). Zahvaljujući sveobuhvatnoj vakcinaciji u Finskoj se  danas beleže samo retki pojedinačni slučajevi teških oboljenja izazvanih ovom bakterijom.
Vakcinacija sa 3,5 meseca života

U Srbiji se daju tri vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. ( Druga doza).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). ( Druga doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b (Druga doza)

U Finskoj  u ovom peridu nema vakcinacija.

Vakcinacija u petom mesecu života

U Srbiji se daju četiri vakcine:
DTP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Treća doza).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). (Treća doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Treća doza).
HB/Hepatitis B vakcina, u Srbiji  se daje u tri doze: U petom mesecu je treća doza.

U Finskoj se daju pet vakcina

PCV – Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis) – druga doza
Vakcina protiv rota virusa, treća doza
DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Druga doza).
IPV –  Protiv dečje paralize. (Druga doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Druga doza).
Vakcinacija u prvoj godini života


U Finskoj se daju četiri vakcine
PCV – Vakcina protiv pneumokoknih bolesti  (zapaljenje uha,  pneumonija, meningitis) – treća doza
DTaP – Protiv difterije, tetnusa i velikog kašlja/ pertusisa. (Treća doza).
IPV –  Protiv dečje paralize.  (Treća doza).
Hib – Protiv oboljenja koje izaziva hemofilus influence tip b. (Treća doza).
U Srbiji u ovom periodu nema vakcina..

Vakcinacija nakon prve  godine života

U Srbiji  od 12. -15. meseca života beba dobija MMR vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole. – prva doza.
Od 17.- 24. meseca  DTP – Protiv difterije, tetnusa I velikog kašlja/ pertusisa. (Prva revakcinacija).
OPV –  Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine) (Prva revakcinacija). Prva revakcinacija se sprovodi godinu dana nakon treće doze
U Srbiji od 1. marta 2018. revakcina PVC

U Finskoj od 12. – 18. meseca života bebe, od 1982. godine dobijaju MMR vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubeole. – prva doza. U Finskoj se savetuje da je najbolje da se prva doza primi odmah nakon napunjenih godinu dana.

U Finskoj od 6.- 36. meseca, vakcina protiv gripa, jednom godišnje, po potrebi. Reč je o virusu, izazivaču sezonskog gripa, protiv koga se preporučuje vakcinisanje jednom godišnje, posebno za decu pod zdravstvenim rizikom, kojima bi dobijanje gripa pogoršalo osnovnu bolest. Vakcinu protiv sezonskog gripa mogu da prime deca starija od šest meseci. Ova vakcina je uvedena 2007. godine.

Vakcinacija od 18. meseca do 11. godine života

U Finskoj se u ovom periodu vakcinišu deca protiv varičela, poznatijih kao “ovčje boginje”, ali samo ona koja ih nisu preležala. Ova vakcina je uvedena 2017.godine

Vakcinacija u četvrtoj  godini života

U Finskoj DTaP – Protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja/ pertusisa (Prva revakcinacija)
IPV –  Protiv dečje paralize (IPV- inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom) (Prva revakcinacija).

Vakcinacija u šestoj  godini života

U Finskoj, MMR vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole. – revakcinacija.

Vakcinacija u sedmoj  godini života

U Srbiji, pre upisa u prvi razred, prima se tri vakcine.

DT – Protiv difterije i tetanusa- (Druga revakcinacija)i
OPV - Protiv dečje paralize (skraćeno od engleskog oral polio vaccine). (Druga revakcinacija).
MMR vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole. – (Revakcinacija).

Vakcinacija u dvanaestoj godini života

U Srbiji HB/Hepatitis B vakcina  koja se daje deci koja do tada nisu primila ovu vakcinu u tri propisane doze.
U Finskoj, devojčicama od 11. do 12. godine, HPV vakcina protiv raka grlića materice. Vakcina uvedena 2013.godine

Vakcinacija u četrnaestoj godini života
U Srbiji se daju
DT – Protiv difterije i tetanusa- (Treća revakcinacija) u osmom razredu.
OPV - Protiv dečje paralize - (Treća revakcinacija).
U Finskoj
dtap – Protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja/ pertusisa (Druga revakcinacija).

Ono što je mene nateralo na istraživanje dok sam pisala ovaj tekst je to, da sam primetila da postoje razne varijante DTP vakcina. Primetićete da su gore napisane u raznim varijantama…kao DTP, DP, DTap, dtap…DTP je  vakcina protiv D-difterije, T-tetanusa i P- pertusisa, odnosno velikog kašlja.

Velicina slova znači veličinu doze. DTaP je jača doza od dtap…ali ono što me je nateralo da pronađem razliku je to što deca u Srbiji primaju DTP, a deca u Finskoj DTaP. Saznala sam da je razlika u tipu vakcina. DTP je  celoćelijska vakcina ( whole cells), a vakcina DTaP je vakcina acelularna (acellular), pa otuda ono malo slovo “a”. Razlika je u tome što je efikasnost prve  78%, a druge od 71-85%, ali ono bitnije je da se acelularne vakcine češće koriste u razvijenom svetu jer imaju manje neželjenih efekata i prečišćene su.

Acelularna vakcina koristi odabrane antigene patogena pertusis da indukuje imunitet. Zbog toga što koristi manje antigena nego celoćelijske vakcine, smatra se sigurnijom, ali je zato i skuplja. DTP je i u Americi odavno izbačena i zamenjena DTaP vakcinom. Zašto deca u Srbiji primaju DTP? Volela bih da saznam odgovor na to pitanje.

Takođe, primetili ste da se u Srbiji dobija OPV vakcina, a u Finskoj IPV vakcina. Postoje dva tipa vakcine protiv dečije paralize: OPV- oralna ili živa vakcina i IPV inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom. IPV vakcine, odnosno inaktivisane vakcine su mnogo bolje i bezbednije za sva lica koja imaju oslabljen imuni odgovor, odnosno ona koja imaju iz raznih razloga slab imunitet.

Kako se u ovu grupu lica sa oslabljenim imunim odgovorom svrstavaju mala deca i starije osobe kao osetljive grupe, osobe koje su na hemoterapiji, osobe sa autoimunim bolestima, osobe koje uzimaju imunosupresivne lekove, osobe sa reumatoidnim artritisom kao i osobe koje imaju neke generalizovane bolesti koje utiču na smanjenje imunog odgovora, jasno je da su inaktivisane vakcine bolje.

U Finskoj, pored vakcina koje se rutinski nude svoj deci i adolescentima u nacionalnom programu vakcinacije, deci i adolescentima u rizičnim grupama ponuđene su prilagođene vakcine protiv određenih bolesti. One su takođe obuhvaćene nacionalnim programom vakcinacije i besplatne su za primaoce po kliničkoj indikaciji.
To su:
-gore pomenuta BCG vakcina, zatim …
-Od 2010. godine PCV + PPV,deci do 5 godina (pneumokokna konjugatna vakcina i pneumokokna polisaharidna vakcina ).
-Sezonska vakcina protiv gripa.
-TBE vakcina se od početka 2006 daje deci preko 3 godine i to samo onoj koja žive na arhipelagu Åland, koji je naseljen uglavnom Šveđanima, a posebno u oblasti grada  Parainen (Pargas na švedskom), iz razloga jer na ovom arhipelagu ima mnogo krpelja, pa je iz tog razloga, moguće da neko dobije encelofalitis, ako ga potkači zaraženi krpelj. Svako ko je registrovan na Ålandu, ima pravo na tri besplatne doze vakcine. Svaka naredna se plaća. Takođe, pravo na vakcinu ima svako ko namerava da u ovim oblastima, na otvorenom provede više od 4 nedelje.
- Vakcina protiv hepatitisa A i B
- Vakcina  za pacijente nakon transplantacije matičnih ćelija.

Kalendar imunizacije/vakcinacije veoma je sličan u Finskoj i Srbiji, ali je zakonska regulativa različita. U Finskoj je vakcinacija preporučena i dobrovoljna, a u Srbiji zakonom obavezna. Ono što je za sada u Srbiji konfuzno je to, da, zbog nekompatibilnosti, postoji čudna situacija. Naime, ZAKON o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti „Službeni glasnik RS”, br. 15/2016, lepo navodi da je vakcinacija dece obavezna i da nevakcinisana deca ne mogu da se upišu u vrtić i školu, a sa druge strane, prema ZAKONU o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, osnovna škola je obavezna za svu decu ( prema tome i za vakcinisanu i nevakcinisanu). Drugo, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, u članu 25 piše da:” Svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizički i psihički integritet  i  na  bezbednost  njegove  ličnosti,  kao  i  na  uvažavanje  njegovih  moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.”-što bih ja protumačila kao da svako ima pravo da ne vakciniše svoje dete, ako nije ubeđeno u njenu bezbednost, a opet, država preti za neprimanje iste.Hm...

Iako je u  Finskoj, vakcinisanje samo preporučeno, a u Srbiji i obavezno, apsurd je da je veći odziv za vakcinaciju u Finskoj, nego u Srbiji. U Finskoj, Nacionalni institut za zdravlje i socijalni rad vodi nacionalni registar vakcinacije koji omogućava praćenje vakcinacije skoro u realnom vremenu. Podaci se mogu izvući na nacionalnom i regionalnom nivou, za svaku vrstu vakcine posebno, kao i za svaki uzrast. U ovom trenutku, nacionalni registar vakcinacije obuhvata vakcinaciju dace u javnoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Detalji o vakcinisanju se elektronski prenose iz informacionih sistema  o podacima pacijenata u nacionalni registar vakcinacije. U Finskoj se uvek naglašava da su vakcinacije, nakon ishrane i čiste vode, najvažniji element koji utiče na zdravlje širom sveta.

SZO je dala preporuku da se u Americi i Evropi vrši i revakcinacija odraslog stanovništva. Slovenija i Hrvatska uvode obavezu revakcinisanja svih, dok u Švedskoj, Norveškoj i Finskoj vakcinacija nije obavezna, ali morate imati u vidu da u Finskoj i ostalim severnoevropskim zemljama roditelji slušaju savete lekara jer imaju poverenja u zdravstveni sistem.

Ove godine se  u Srbiji preko medija stalno govori o velikom porastu obolelih od malih boginja. Prema sadašnjem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", u Srbiji je obolelo 4360 osoba, od kojih je dvanaestoro preminulo. Vеćinа оbоlеlih оsоbа (95%) је nеvаkcinisаnа. Dana 20. 12.2017. godine, Кlinikа zа infеktivnе i trоpsке bоlеsti u Bеоgrаdu priјаvilа је smrtni ishоd kоd оsоbе uzrаstа 30 gоdinа iz Bеоgrаdа, koја niје bilа vаkcinisаnа.. Tо је bio prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа rеgistrоvаn pоslе 20 gоdinа u Srbiјi.

Zašto se ovo događa i zašto su pojedinci izgubili poverenje u vakcinaciju, a pojedinci čak i stvorili antivakcijacijski pokret?

S tim u vezi, danas bukvalno postoje dva  ''klana '' kada je vakcinacija u pitanju. Onaj koji je ZA, i onaj PROTIV. Preko medija često čujem kako su roditelji koji ne vakcinišu decu, najčešće neobrazovani i neobavešteni, što mislim da nije tako. Naprotiv, skoro uvek su to visoko-obrazovani inteligentni i veoma obavešteni ljudi, ali, veoma često, na žalost, pogrešnim informacijama. Ljudi su intuitivni procenitelji rizika i uvek odmeravaju prednosti i slabosti različitih izbora na osnovu toga koliko će oni, verovatno, doneti korist  ili štetu. Upravo zato, motivisano razmišljanje igra veliku ulogu u tome kako pojedinci reaguju na pretnje njihovim dubokim uverenjima. Motivisano razmišljanje često  pogrešno percepira i ispravne informaacije kako bi se zaštitio sistem verovanja. Ne radi se o inteligenciji ili obrazovanju, već  upravo u tome koliko snažno osoba veruje u nešto. Sve je to ljudski i u redu, ali, mislim da treba verovati nauci, pravoj nauci, dugogodišnjim istraživanjima ljudi koji su živote posvetili nauci.

Paradoksalno je da svi trče kod lekara kada im treba lekarska pomoć, ali je zato selektivno poverenje veoma sveprisutno kada je u pitanju vakcinacija. Ponekad se zaista pitam, odakle pojedinim pevačicama i raznim osobama, toliko smelosti i da pomisle da imaju dovoljno, pa i više znanja od istraživača koji decenijama, u najmodernim istraživačkim centrima proučavaju vakcine. Pa, ne znam, kolika god mi bila želja i motivisanost da verujem u to, jednostavno, ne mogu. Svakako, svi imamo svoje sisteme verovanja i vrednovanja, koje intenzivno čuvamo, ali dezinformacije zaista dovode do stereotipa, a oni dalje do stigmatizacije, što može zaista biti opasno po društvo, a u ovom slučaju za  javno zdravlje u celini. Zato molim roditelje da ne budu isključivi.

Kada sam, onako, čiste glave, otvorenog uma, pogledala linkove dve tri neubedljive fejsbuk stranice koja kruže internetom, a protiv vakcina, zaista sam uvidela da njihovi tekstovi, i samim načinom pisanja navode na smer razmišljanja u koji već i veruju pseudointelektualci ili veliki laici, a koji nema ni jednog dokaza koji je zvanično objavljen nakon opsežnih istraživanja...već su tekstovi u stilu...'' Lekari iz jedne od najboljih bolnica u Mančesteru... ''. To mu dođe kao ono '' Nekada davno u jednoj zemlji''. Zamislite samo koliko je prethodnih godina, Andrew Wakefield, doneo zla svetu, kada je 1998. objavio lažni istraživački rad, koji navodno povezuje MMR vakcinu sa autizmom. Tokom narednih dvanaest godina, iscrpno je proučavana mogućnost veze između MMR i autizma, ali nijedna ugledna relevantna studija nije potvrdila nalaze Wakefielda; naprotiv, nisu našli baš nikakvu vezu između MMR-a i autizma. Uzgred, novinar Brian Deer, koji je radio  na ovom slučaju, potvrdio je i dokumentovao da je razgovarao sa roditeljima dece iz pomenute studije i pronašao dokaze da je Wakefield počinio istraživačku prevaru falsifikovanjem podataka. Nakon te 1998. godine, jedno vreme je u svetu značajno opalo vakcinisanje MMR vakcinom, i nakon mnogo vremena, ipak je vraćeno poverenje u ovu vakcinu, ali je šteta ipak ostala. Ipak, zna se da laž može proputovati pola sveta, dok istina obuje svoje cipele. Wakefield, koji je bio suspendovan, nastavio je i dalje svoju ličnu kampanju, a vrhunac se desio kada je 2016. objavio film VAXXED, koji, iako nalikuje dokumentarcu, nije bio naučno potkovan. Međutim, razum je ipak prevladao, pa je 2017. godine, nastao film, koji je išao u pravcu suprotnom od VAXXED-a. Film " Science Moms", koji je zasnovan na nauci i dokazima, je sinteza mišljenja razumnih majki, koje veruju nauci i bore se protiv kulture zasnovane na strahu, kao i samih relevantnih naučnika i najvećih istraživačkih centara. Film se može peuzati sa  http://www.sciencemomsdoc.com/

Danas imam utisak da je vakcina, ironično, žrtva sopstvenog uspeha, jer su vakcine u istoriji toliko bile delotvorne u smanjivanju bolesti, da roditelji jednostavno nisu upoznati sa potencijalnom ozbiljnošću ovih bolesti i ne prepoznaju ih kao opasnu pretnju. Samo kada se setim onog filma “Variola  Vera”, krv mi se ledi u žilama…srećom, ta bolest je, zahvaljujući vakcini, iskorenjena u ljudskoj populaciji.

Roditelji uvek žele dobro svojoj deci, ali su u strahu jer ne žele da snose rizik  ako nisu sigurni u bezbednost i neškodljivost vakcina. Zato je tu od presudnog značaja pravilna informisanost roditelja kako bi procenili koristi i eventualne rizike. Skoro je, pa i nemoguće, reći da vakcine nemaju neželjene efekte. Naravno da imaju. Vakcine su kao lek, a svaki lek ima i svoje loše strane. Tu je uvek pitanje procene da  li je veća šteta ili korist. Roditelji imaju, ispravno, veliki broj pitanja za pedijatre i ispravno je znati šta se sve nalazi u vakcinama.

Sve naučne studije ipak pokazuju da su vakcine veoma efikasne i bezbedne, uz samo retke, umerene, negativne neželjene efekte koji nisu ni približno tako opasni kao bolest i eventualne posledice bolesti, protiv kojih se vrši vakcinacija. Zahvaljujući ogromnom farmakotehnološkom napretku, vakcine su sve bolje i čistije, pa su i neželjeni efekti veoma retki i blagi. Ozbiljni efekti vakcinacije su zaista izuzetno retki, ali se ipak dešavaju. Zato je važno svakom roditelju detaljno objasniti šta se može desiti. Jer, kada se dese, neželjeni efekti moraju da se evidentiraju i isprate. Svako dete je priča za sebe, i to mora da se poštuje, čak i ako je verovatnoća nastanka neke komplikacije izuzetno mala.

Moje mišljenje o vakcinisanju je da treba da bude na dobrovoljnoj bazi kao u Finskoj, ali tako da se roditeljima najdetaljnije i najiskrenije objasne koristi i eventualne štete od vakcinacije ili nevakcinacije. Da se radi na razvijanju svesti o tome, međutim, pitanje vakcinacije je nešto što zavisi mnogo i od sociokulturoloških uslova sredine, pa se zato ne može dati jedinstvena preporuka o obaveznosti za ceo svet.

Ja svakako nisam anti vakcinista, ali sam svakako za najbolje a ne najjeftinije vakcine, proverene i pročišćene, za edukaciju i pravu informisanost, kao i za pravo na izbor o vakcinaciji a ne na pretnje i kazne.

Kada neka osoba javno napiše da neće da vakciniše dete jer u vakcinama ima žive, javnost se uznemiri. Svakako, nisam hemičar, farmaceut, biohemičar...ali svakako, zdrav razum mi nalaže da razmislim da li je to baš tako i da posumnjam da tu nešto ne štima. Nisam studirala hemiju, nisam studirala ni medicinu, ali učili smo da i isti hemijski elemenat u različitim jedinjenjima reaguje drugačije i dobija različita hemijska svojstva. Učili smo i da razliikujemo ETIL od METIL,  jer verovatno ne biste popili antifriz koji je metil alkohol, ali biste popili vino koje je etil alkohol. Učili smo i da toksičnost zavisi i od doze. Bez vode nema života, ali verovatno znate da postoji i trovanje vodom usled prekomernog unosa vode.Kada pročitam bombastične naslove da "živa iz vakcina ubija decu", prvo se "smrznem" zatim se zamislim i aktivno upotrebim mozak pa kažem sebi da je to prosto nemoguće, a onda pitam svoje prijatelje, profesore, doktore i ostale da me činjenicama ubede da li je to istina ili laž.

Timerosal ili tiomersal je predmet polemisanja svih antivakcinista jer navodno, ne žele da deci ubrizgavaju živu.To je u redu, ali, antivakcinisti treba da znaju, ili da pitaju i saznaju, da se tiomersal, koji u vakcinama služi kao konzervans, pretvara u organizmu u ETIL živu koja je metabolit tiomersala, a ne u METIL živu koja je znatno toksičnija, a stalno je svi jedemo u tunjevini, gde se još i zna da se akumulira u telu. Iz tog razloga se tunjevina i ne savetuje trudnicama i maloj deci. ETIL živa je u minimalnoj netoksičnoj dozi u vakcinama i brzo se eliminiše iz tela. Ipak, zbog bojazni roditelja, danas se tiomersal u Evropi, sve češće izbacuje iz upotrebe u vakcinama, iako ni do sada nije bilo mesta panici, ali u redu.

Za kraj, dovoljno je samo da kažem da sam ja svoju decu vakcinisala, i da i danas, posle 27 godina od rođenja prvog deteta, smatram da sam ispravno postupila.

Uopšte, u Skandinaviji se generalno vakciniše veliki broj dece, i bez postojanja zakona, pretnji i kazni, i još uvek se uspešno  štite kolektivnim imunitetom i oni koji nisu vakcinisani. To je zaista tako i zbog izuzetne informisanosti, veoma odgovornog stanovništva ali i onog najbitnijeg...zbog toga jer od malena razvijaju kritičko mišljenje, koje je i jedan od glavnih razloga što im je obrazovanje najbolje. Uče se da misle. Mada, iako su naučna dostignuća  danas nadmašila duhovna dostignuća, ipak pored superiornih navođenih raketa, još uvek imamo i zalutale ljude koji ne žele da se potrude da nauče načine kako  da proveravaju lako dostupne, informacije.


Mar 24, 2018

Finski predstavnik Pesme Evrovizije 2018



Kao i prethodnih, i ove godine ću vas upoznati sa finskim predstavnikom "Pesme Evrovizije" za 2018. godinu, ali pre nego što počnem priču o tome, čisto informativno da napomenem, da se ovogodišnji izbor za "Pesmu Evrovizije" održava u Lisabonu, sredinom maja, i to zahvaljujući spektakularnoj pobedi dragog i šarmantnog Salvadora Sobrala, koji je svojom jednostavnom i prelepom baladom, posle 50 godina učestvovanja na Pesmi Evrovizije, doneo Portugalu pobedu. 

Iako su prošle godine moji favoriti bili dve prelepe pesme, belgijska i finska, nije mi bilo žao što je Salvador pobedio, jer je bio dirljiv, iskren i emotivan nastup, što zbog divne pesme, saznanja da je ovaj mladi Portugalac teško bolestan, što zbog divnog emotivnog odnosa između njega i sestre Luise, koja je napisala ovu prelepu baladu, i sa kojom je u duetu na kraju ponovo izveo pobedničku pesmu.

Ali, vratimo se Finskoj…

Finska je do sada učestvovala 51 put. Najbolji rezultat je ostvarila 2006. godine kada je i pobedila, mada poslednje tri godine nije imala sreće sa "Pesmom Evrovizije", jer nije uspevala da dođe do finala. Doduše, pesme koje su izvodili PKN i Sandja, nisu to ni zaslužile, ako se ja pitam ( a ne pitam se), dok je prošlogodišnja pesma zaista nepravedno zaustavljena već u polufinalu. Čak je i Salvador Sobral izjavio više puta da mu je finska pesma bila favorit za pobedu.


Finci nisu učestvovali na ovom velikom muzičkom takmičenju 1995, 1997, 1999, 2001 i 2003. Na poslednjem mestu u finalu je završila 9 puta…1963, 1965, 1968, 1980, 1982, 1990, 1992, 1996 i 2009,  jednom u polufinalu, 2015. Pre pobede grupe Lordi, najbolji plasman imali su 1973, kada im je Marjon Rung donela 6. mesto. Hm, neslavno...
 


Finska je tokom godina, kao i Srbija, menjala načine izbora predstavnika. U Srbiji je prvo bila "Beovizija", pre toga u Jugoslaviji "Jugovizija", pa jedan autor a više izvođača, pa jedan izvođač a više autora, pa opet "Beovizija"…dok je u Finskoj od 1961. do 2012. glasano putem "Suomen euroviisukarsinta", odnosno "Finskog nacionalnog izbora", da bi od 2012, predstavnik bio biran putem novog koncepta, "Uuden Musiikin Kilpailu", (UMK), ili "Novog muzičkog takmičenja".

Saara Aalto

U poslednjih 6 godina, najbolji uspeh ostvarila je grupa Softengine, 2014, kada su zauzeli 11. mesto. Naredne, 2012. godine, biran je pobednik među 6 kompozicija, 2013. među osam, kao i 2014, dok je 2016.  sistemom eliminacija, održano tri polufinala, dok su 2017.odustali od tri polufinala, već se pobednik birao u jednoj finalnoj večeri među 10 učesnika.

Kako ni jedan model biranja nije izabrao pravog predstavnika, koji bi dogurao do finala, ove godine su promenili taktiku.



Naime, sve je počelo tako što je YLE, nacionalna finska radio televizijska kuća raspisala konkurs, za "Pesmu Evrovizije" 2018, prvi put još u februaru 2017, a drugi put u septembru iste godine. Iako je na ta dva konkursa stiglo 300 prijava, sve su na kraju odbačene jer se među njima  nije našla nijedna pesma u izvođenju neke velike finske zvezde. Zbog toga je finska delegacija prvi put u istoriji svog učešća na "Pesmi Evrovizije", rešila da izvođača izabere internim putem. Izbor je pao na popularnu pevačicu mlađe generacije Saaru Aalto. Stiče se utisak da je njenim odabirom povećan interes javnosti za "Pesmu Evrovizije" u Finskoj,  jer su sada i mlađe generacije zainteresovane zbog nje, da prate ovo staro evropsko muzičko takmičenje. Javnost Finske i nije mnogo podeljena. Uglavnom su oduševljeni izborom.


Tako je sedmog novembra 2017. godine, YLE izabrao da Finsku ove godine predstavlja Saara Aalto.
S tim u vezi, putem novog koncepta „jedan izvođač – više pesama”, izabrano je da Saara izvede tri pesme, od kojih bi jedna bila ona, sa kojom bi se predstavila Evropi. Ponuđene pesme bile su:


Pesma “Monsters”, je jedna brza pesma, u klupskom euro dens fazonu, koja i nije po mom ukusu, ali ima potencijala da uđe u finale, a komponovali su je Saara Aalto, Joy Deb, Linnea Deb i K. Fitzgerald, a za koju je tekst napisala ista četvorka.

Pesma ”Domino” je jedna mlaka balada, za koju su muziku i tekst uradili Thomas G, Johnny Sanchez, Saara Aalto, Bobby Ljunggren i Will Taylor.

Pesma “ Queens”, je zaista jedna prazna pesma zanimljive melodije ali neozbiljnog teksta,  koju su uradili Farley Arvidsson, Charlie Walshe, Tom Aspaul i Saara Aalto.

Sve pesme su na engleskom jeziku i sukcesivno su bile objavljivane od 9. do 23. februara uz prateće video-spotove.



Nacionalno finale je bilo održano 3. marta u Areni „Metro” u gradu Espoo. U jednoiposatnom direktnom prenosu, Saara je otpevala sve tri pesme, a odluku o najboljoj su doneli kombinovani glasovi internacionalnog žirija i publike. Voditelji programa bili su Krista Siegfrids, koja je predstavljala Finsku 2013. godine i  Mikko Silvennoinen, komentator "Evrovizije" za Finsku.

Specijalna gošća te večeri bila je bivša članica grupe Spice Girls, Melanie C.

Tada je odlučeno da će Finsku na izboru za “Pesmu Evrovizije” 2018, predstavljati Saara pesmom “Monsters”. Ova pesma je od žirija dobila 88 bodova a od gledalaca 95, dok je drugoplasirana pesma “Domino” od žirija dobila 84 bodova a od gledalaca 75.

Sve tri pesme biće  deo njenog prvog albuma za inostrano tržište koji će izdati finski ogranak Warner Music Grupe.

Saara je na taj način uspela da se iz trećeg pokušaja domogne “Pesme Evrovizije”, posle ostvarena dva druga mesta na finskim izborima 2011. i 2016. godine. Za međunarodnu publiku ona neće biti nepoznata, zbog toga što su je mnogi primetili tokom učešća u britanskom X Factoru 2016. godine, gde joj je opet bilo suđeno da bude druga, iako je od tada njena popularnost u Britaniji ogromna.. Nadam se da će ovaj put imati više uspeha.
 

Ko je Saara Aalto?

Saara Sofia Aalto, je izuzetno uspešna i popularna finska pevačica, glumica, kompozitorka, pijanistkinja, poliglota…vesela, komunikativna, izuzetno nadarena i preslatka devojka, rođena 2. maja 1987. godine u selu Oulunsalo koji pripada opštini Oulu u zapadnoj Finskoj. Odrasla je u muzičkoj porodici, sa roditeljima, ocem Markusom, majkom Tainom, nastavnicima muzike, sestrom  Suvi (1994) koja takođe peva i bratom po imenu Samu (1989).

Saara sa bratom i sestrom
Saara sa mamom i tatom
 U njenoj porodici je uvek bilo ljubavi na pretek, ali je novca nekad bilo malo. Još dok je bila mala, očeva firma je bankrotirala u krizi recesije i živeli su dugo u siromaštvu (skoro 10 godina), pa su im igra i muzika bile glavna razonoda i lek. 

Mala Saara sa tatom
Saara
Saara

Saara svira, a Suvi gleda
Saara svira kantele, finski narodni instrument
U maloj kući, živeli su u samo dve prostorije, i iako mesta nije bilo na pretek, bliskosti im nije manjkalo. Saara često izjavljuje da su uvek bili velika, bliska, bučna i vesela umetnička porodica. Još dok su bili siromašni, naučili su da sami sebi šiju odeću od starih stvari koje su prepravljali, pa još od tada datira Saarin stil da uvek bude samo svoja i drugačija. Saarini roditelji i Saarin deda, radili su bilo kakve poslove, samo da bi deci priuštili  pohađanje časova klavira. Od malena je izuzetno talentovana za muziku, pa je sa pet godina već komponovala svoju prvu pesmu, a sa 11 godina je na festivalu za decu u finskom gradu Kotka (Kotka Maritime festival), osvojila prvo mesto sa kompozicijom koju je takođe sama komponovala. Profesorka klavira joj je bila ukrajinska pijanistkinja i pedagog Olga Maslak. U SAD-u je 2003 pobedila na  internacionalnom pevačkom takmičenju, opet sa svojom kompozicijom.Pozajmila je glas liku princeze Ane u finskoj verziji crtanog filma “Frozen’. Pevala je u duetu sa Adamom Lambertom, operskim velikanima Andreom Bocellijem i Joséom Carrerasom, sa pijanistom Robertom Wellsom  i drugima.

Saara sa mamom, sestrom, bratom i psom Lilom
Saara sa bratom i sestrom

Inače, Saara je završila srednje muzičko obrazovanje na Madetojan musiikkilukio, a nakon toga u Helsinkiju i čuvenu Sibelius akademiju na odseku za klavir. Istovremeno je diplomirala i pevanje na Džez konzervatorijumu u Helsinkiju. Ono po čemu je još  poznata je i to da ona tečno govori 7 jezika: finski, švedski, engleski, francuski, kineski, japanski  i turski. Jezici su joj strast od malena. Govori 7 jezika a peva na 20.


Svetski poznati, nemački lanac supermarketa LIDL, upravo se Saaru angažovao da izvede pesmu kojom bi se zahvalio za 20 miliona pratilaca na Facebook-u. Saara je to izvela na 20 jezika, kako je LIDL i tražio, ali je i znao, ko to može. https://www.youtube.com/watch?v=IUDRVM32wo8
 

Saara je prvi put postala poznata širom Finske 2007. godine, kada se pojavila u finskoj verziji serijala “Ja imam talenat”, kada je bila druga. Tokom svoje karijere, objavila je  četiri studijska albuma, od kojih je jedan gotovo u potpunosti na kineskom. Učestvovala je i u prvoj sezoni “The Voice of Finland” 2012. godine, kada je opet bila druga, U maju 2013. godine,Saara nastupa u Šangaju zajedno sa operskim pevačem Joséom Carrerasom. Mesec dana kasnije, nastupala je na koncertu u dvorani Šangajskog međunarodnog filmskog festivala, koji je pratilo oko 800 miliona televizijskih gledalaca. U britanskom "The X Factor-u", 2016 godine, opet, kao po nepisanom pravilu osvaja drugo mesto, ali i ogromnu popularnost u Britaniji i Finskoj. 
Porodica najveca podrska



Te godine je finski Iltalehti proglašava za “Ličnost godine”, a već 2018  godine, u Finskoj verziji "The X Factor", je sudija.


Osvojila je mnogo nagrada na raznim domaćim i svetskim takmičenjima, a prošle godine i jednu slatku titulu, i to titulu “Vuoden Positiivisin Suomalainen”, odnosno “Najpozitivnija osoba u Finskoj”. Tako je odgajana od malena, a to se  vidi i po osmehu koji ne skida sa lica.

Saara i Suvi
Saara i Suvi
Saara i Suvi

Kada je Saarin emotivni život u pitanju, ona je devet godina bila u vezi sa finskim pevačem i kompozitorom, po imenu Teemu Roivainen. On je komponovao mnoge Saarine kompozicije i kompozicije mnogih finskih pevača. Kada su se rastali 2013. godine, nastavili su da sarađuju, ostali su u odličnim odnosima i čestoizjavljuju da su sada skoro najbolji prijatelji. Razlog za razlaz je bio taj, jer je Saara ustanovila da je izgleda više privlače žene. Dve godine je bila sama, a onda je objavila da je našla srodnu dušu u vidu devojke  po imenu Meri Sopanen, koja je njen lični i životni trener. Od marta 2016. godine žive zajedno u gradu Järvenpää. Avgusta iste godine, izjavljuje da je definitivno spoznala da je homoseksualka. QX Gay Gaala je proglašava za Gej ikonu 2016. godine. Saarina porodica je to dobro prihvatila, i svake godine, svi se okupljaju u porodičnoj kući  za sve praznike i godišnjice, pa čak je tu i Teemu i njegovi roditelji, koji su odlični prijatelji Saarinih roditelja. Za avgust 2018. godine, Saara i njena partnerka Meri Sopanen planiraju venčanje, i već je potvrđeno da će im na svadbi pevati Nicole Scherzinger,  bivša pevačica grupe Pussycat Dolls, sa kojom se Saara sprijateljila tokom svog učestvovanja na britanskom muzičkom takmičenju ”The X Factor”, gde je Nicole bila u žiriju.

 Meri i Saara
Meri i Saara


 

Kako božanski glas Saara ima, poslušajte ovde, kada je  izvela pesmu “Chandelier”, gde je i osvojila drugo mesto u Engleskoj i postala izuzetno popularna i obožavana u Velikoj Britaniji.
ili pesmu “Winner Takes it All!” grupe ABBA… https://www.youtube.com/watch?v=l7czLhG72mk ,
Saara je savršeni sluhista, izuzetan pijanista i odlično govori mnogo jezika.
Ako poslušate ovaj video, biće vam jasno zašto je Andrea Bocelli poželeo da svoju najpoznatiju pesmu otpeva upravo sa njom.
 
Zanimljivosti...

Saarin stric, Simo Aalto je najpoznatiji finski mađioničar i iluzionista, koji je više puta bio prvak i viceprvak sveta. Meni su ostale u sećanju njegove stare emisije za decu gde se bavio magijom: “Veturissa “,“Puoli kuudessa”, ”Simon Taikateltassa”…) Njegova ćerka Sari je poznati finski trbuhozborac, koja se 2016. godine taakmičila u finskoj verziji “Ja imam talenat” gde je osvojila drugo mesto. http://www.sariaalto.fi/
 
Saarin  rođeni brat Samu Aalto je profesionalni igrač pokera.
Saara i Samu
Saarin deda je Eeli Aalto, finski reditelj i vizuelni umetnik.

Saarin otac Markus ima svoju grupu The Beatles Band - https://www.facebook.com/beatlesband/

Saarini roditeji se ne odvajaju od slatkog psa, šnaucera poi menu Lilo, kome je upravo Saara dala ime, inspirisana Diznijevim crtaćem 



Saarina mlađa sestra Suri je učestvovala na “The Voice of Finland” 2013. godine. Ušla je u Top 4 i u finale. Povremeno pravi turneje sa svojom sestrom Saarom i njenim bivšim  suprugom Teemu Roivainenom. https://www.youtube.com/watch?v=XIo-xbZodG4
 
Na finskom jeziku, Saarino prezima “Aalto”znači “talas”, pa joj želim da ustalasa Evropu i na velikom pobedničkom talasu se vrati  u svoju Finsku, jer ako neko to može, onda to može Saara. 

E sad, da malo, kao i uvek, prokomentarišem pesme  ovogodišnje “Pesme Evrovizije”. Papazjanija, kao i uvek. Pesme koje hvataju na foru, pesme koje vuku na “trendovske”, patetične pesme, pesme koje i nisu pesme…ali ima i zaista lepih. Prijatno su me iznenadili Belgijanci i Bugari…ali, ako bih glasala za originalnost, tu bi svakako Izrael bio prvi, ali pesma mi se ne dopada. Izabrana srpska pesma mi je na “Beoviziji” bila ubedljivo najbolji izbor, iako ne volim taj ”moderan etno”. Ja sam ili za moderno ili za etno…i zbog toga ovu pesmu ne vidim na nekom dobrom mestu. Finska…eh, pa navijaću za Saaru i Finsku,  samo iz emotivnih razloga, ali ne i za pesmu, mada, mislim da Saara, može i treba da uđe u finale, a posle…šta bude, biće. Imam svoje favorite, jer su pojedine pesme kvalitetne, ali ne sve i dovoljno dobre da bi me razdrmale do kostiju. Moji favorite su samo Estonija i Danska. Estonija zbog glasa, pesme, atmosfere…a Danska, jer mi se pesma mnogo, mnogo, mnogo dopada.  Uz njih, favorit mi je i Bugarska....ali, vikinzi i epika su mi u krvi, pa, da se ja pitam, Danska bi bila pobednik, a Estonija i Bugarska odmah iza nje. A posle mogu da budu tu i svi moji Balkanci, za koje ću isto navijati, i radovati se ako neko i pobedi.