Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Nov 24, 2014

Finski stan u svetskim časopisima o enterijeru



Ako želite da vidite odličan primer dizajna enterijera malog prostora, onda pogledajte ovaj svetao i dobro planiran stan, koji odiše mirom i tišinom. Ovaj stan se nalazi u centru grada Vaasa, u zapadnom delu Finske.


Znamo da su Finci mnogo dobri u dizajniranju enterijera, ali kada imate ovako mali stan, od svega 40 kvadrata, da biste uspeli da napravite sve na ovako malom prostoru, morate biti zaista genije. 

Opremanje malih stanova iziskuje prvenstveno ispunjavanje specifičnih zahteva, odnosno kako ove male prostore načiniti što korisnijim i funkcionalnijim.


Sve u svemu, pametno iskorišćen i jednostavno uređen mali stan u kome prevlađuje bela boja, a kome poseban šarm daju zanimljivi detalji u  jarkim bojama. Ovaj stan je izašao u mnogim svetskim časopisima za uređenje enerijera, pa sam htela da fotografije istog, podelim sa vama. Ko zna, možda nekome od vas i pomogne ova ideja...















Nov 22, 2014

Moj divan Rovaniemi


Divan novembarski dan pod snegom, zvanični početak zime se približava, i dok u većini evropskih zemalja snega nema, moj Rovaniemi je uveliko prekriven snegom uz neizbežne pahuljice, koje vam kao rođendanske konfete padaju po kosi, čisto da se u gradu Deda Mraza, ne biste razlikovali od njega.

Kao grad Deda Mraza, Rovaniemi je tu da vam ispriča mnoge priče i ispuni mnoge snove koje ste sanjali kao dete, dok ste čekali pored jelke da se on pojavi, zamišljajući ga kako leti na sankama punim poklona, koje vuku irvasi i Rudolf crvenog nosića kao irvas predvodnik, ali ga nikada niste videli, jer bi on, kao po pravilu, uvek došao da vam ostavi poklone baš kada spavate. Nema deteta koje nije verovalo u čaroliju Deda Mraza. 
 

U vreme prvog snega, dok još ne zalede reke i jezera, jutra su predivna. Zamislite nebeski mirnu vodu jezera u rano jutro u kome se oslikavaju kristalno jasni obrisi stabala pokraj njega.  Tada se tako zagledam u taj prizor pa mi deluje kao da postoje dva istovetna sveta. Jedan iznad vode i isti takav ispod nje...a boje...kao na akvarelu, stapaju se u tom smiraju jutra...Da, to je moj Rovaniemi.



U ovom gradu tokom zime, fantazija potiskuje stvaran svet i sve deluje drugačije. upravo zbog toga jer i jeste drugačije. Deda Mraz i njegovi verni vilenjaci vas kroz fantastičan svet, uvode u priče i legende grada. Okolna priroda je samo začin koji sve to pravi još magičnijim.

Rovaniemi je inače glavni grad i administrativni centar finske Laponije, koji leži na samom Arktičkom krugu. Nalazi se između brda Ounasvaara i Korkalovaara, na ušću reke Kemijoki i njene pritoke, reke Ounasjoki. Rovaniemi je najveći grad u Laponiji sa populacijom od 62.000 stanovnika. Iznenadiću vas podatkom da je upravo Rovaniemi najveći grad u Evropi, kada se gleda njegova površina, iako je stanovništvo pretežno lokalizovano u centralnom gradskom jezgru. Ostalo čine divne šume, selo Deda Mraza, zabavni Santa park koji je nedaleko od sela Deda Mraza (na samom izlazu iz grada), sportski deo sa skijaškom skakaonicom na Ounasvaari, golf tereni...i mnogo toga. To je višestruki grad: za 15 minuta možete da odete iz urbanog i živog mesta u gradu do mirne oblasti  pored reke ili šume. Zbog netaknute prirode i brojnih rekreativnih mogućnosti, turizam je veoma važna privredna grana u Rovaniemiju. U zimskom periodu grad je pun turista iz celog sveta. Od strane CNN-a, proglašen je za jednu od 5 najboljih zimskih destinacija na svetu. 


Rovaniemi je najveći grad u Laponiji. Pored Rovaniemija, ostali veći gradovi u ovom najsevernijem delu Finske su Kemi i Tornio. Cela Laponija ima populaciju od svega 180 hiljada stanovnika, a samo Rovaniemi, Tornio i Kemi imaju imaju oko 110 hiljada, što vam odmah govori da je Laponija slabo naseljena oblast. U tim ostalim delovima Laponije češće ćete sretati irvase nego ljude, ali i pored toga, Laponija je veoma posećena turistička destinacija. Ovaj grad živi za zimu, na svakom koraku je neko obeležje irvasa, počevši već od aerodroma koji je ukrašen sa 7 svetlećih irvasa, pa sve do toga da je ovaj grad projektovao najpoznatiji finski arhitekta Alvar Aalto, i da su mu ulice, gledajući iz aviona, raspoređene u obliku irvasovih rogova, što se na samom terenu, dok šetate ulicama grada, to naravno ne može uočiti.


Mnogo volim kada tokom zime, u vreme sumraka odem na vrh brda Ounasvaara, iznad Rovaniemija i sednem u restoran istoimenog hotela, kroz čije se ogromne prozore pruža pogled na ceo Rovaniemi. Nebo je tada onako jarko plavo,  što je fenomen koji se zove kaamos,  a to plavetnilo polarnih noći, naspram belog snega i raznobojnih lampi duž šuma Rovaniemija, je takvo, da vas jednostavno tera da zanemite od lepote.


Nekada volim da sednem na sanke, kojima upravlja Saami u tradicionalnoj nošnji, u kojima sam ušuškana debelim ćebetom, a koje vuku prelepi haskiji, koji inače najviše vole vreme velikog minusa, pa kada je -20°C, oni uživaju trčkarajući po snegu. Svu lepotu polarnih životinja doživećete i nedaleko od Rovaniemija, na farmi divljih životinja Ranua. Tu ćete možda prvi put videti bele polarne medvede u prirodnom okruženju, ali zatvorene iza ograde jer iako ove mede deluju ljupko, ovi medvedi su jedni od najopasnijih sisara na zemlji. Naravno, iako Rovaniemi pripada oblasti polarnog kruga, beli medvedi ipak više vole more i led, i nema opasnosti da ćete ih sresti po šumama u Finskoj, jer su oni ipak stanovnici  područja oko arktičkog okeana.


O magiji Santa parka je izlišno govoriti. Ova ogromna podzemna pećina, koja je nekada bila ogromno atomsko sklonište, a koje je 1998. godine pretvoreno u zabavni park  nalazi se sa desne strane Arktičkog kruga i najposećenija je atrakcija u Rovaniemiju.  U jednom od podzemnih delova ovog parka nalazi se i divna ledena sala (u kojoj je fino toplo) u kojoj se često održavaju manifestacije za decu, koncerti, gala večeri...a mnogi vole da se u predvorju ove sale u ledenom baru - galeriji (u kome je zaista ledeno), fotografišu sa ledenom princezom. 

Inače, ovaj ogroman podzemni kompleks, carstvo Deda Mraza, u svojim podzemnim odajama ima još mnogo prostorija koje su otvorene za posetioce: kancelariju Deda Mraza za koju se čeka dugačak red, da bi se ljudi širom sveta fotografisali sa njim ( iako je fotografisanje sa Deda Mrazom oko 23 evra), zatim Elf školu (školu za vilenjake Joulukka, pomoćnike Deda Mraza)...odnosno školu za one male slatke sa crvenim špicastim kapicama, Elf radionicu, zatim kuhinju u kojoj Baka Mrazica sa vilenjacima sprema kolače sa đumbirom (medenjake) i mnoge druge.U blizini se nalaze i suvenirnice, pošta Deda Mraza¸ televizijski studio Deda Mraza (jer imaju zasebnu televiziju i sopstveni televizijski kanal) i mnogo toga. Inače, Deda Mraz govori 7 stranih jezika, a svakog ponaosob ko priđe da se slika sa njim, pita odakle je, i obavezno kaže nešto na njegovom jeziku. Zamislite laponskog Deda Mraza koji kaže: ”Zdravo, kako si?”...a to zaista ume da kaže na srpskom, kao i još neke fraze. Pre toga, svakoga na engleskom jeziku pita: “Odakle si  prijatelju moj?” Dok dolazite do samog Deda Mraza, prolazite pored brojnih izazovnih prodavnica u toj ogromnoj podzemnoj pećini, dok vas prati zvuk otkucaja starinskog  sata i dok vas tako prolazi jeza, odjednom čujete ono “Ho, Ho, Ho” i znate da je Deda Mraz tu. U selu Deda Mraza je lepo, bajkovito, ali se bar ne ostavlja novac, dok je Santa park skup, od ulaznica ( 29 evra za odrasle, 24 evra za decu od 4 do 14 godina), do svega...ali ljudi sve plaćaju, jer uspomena je ipak uspomena. U Joulukka kompleksu škole za vilenjake je papreno skupo. Recimo, jedan od programa koji traje oko 2 sata, a obuhvata boravak (do petočlane) porodice ovom mestu, uz doček vilenjaka, posetu Božićnom svečanom centru i privatnom susretu i druženju sa Deda Mrazom košta “tričavih” 980 evra. Ovo je ona skupa i komercijalna strana Rovaniemija, koja i dalje ima mnogo konzumenata, ali bez brige...mnogo toga iz bajke Deda Mrazovog sela je i dalje besplatno. Odavde naravno možete poslati razglednicu nekome u vašoj domovini, sa originalnim pečatom Deda Mraza sa Arktika. Pored ovoga, svi se u ovom gradu ubijaju kako bi dobili zvaničan pečat u pasošu, iz zemlje Deda Mraza.


Aurora Borealis je nešto što fascinira mnoge ljude sveta, pa lovci na Auroru, odnosno fotografi koji dolaze ovde samo da bi uhvatili ovaj predivan prizor, nekada čekaju danima i noćima da bi uživali u ovoj magiji. 


U toku leta, kada  ponoćno sunce sija cele noći, ljudi se ponekad zbune ne znajući koliko je sati. Vickasti Laponci tada znaju da kažu turistima, da će najlakše saznati da li je veče  ili duboka noć po tome, da li rade noćni klubovi. Ako rade...vreme je za spavanje.


Jedna od najlepših stvari za videti u Rovaniemiju, za šta ne treba žaliti novac je tematski muzej i naučni centar, Arktikum, koji vam oduzima dah već i samom neobičnom polukružnom građevinom  sa ogromnom duguljastom staklenom galerijom koja ide skroz do obale reke Ounasjoki.To je jedan od najboljih muzeja u Finskoj. a izložbeni prostori uključuju izvanredne statičke i interaktivne displeje fokusirane na arktičku floru i faunu, prirodne fenomene. Nivo informacija je veoma impresivan, jer vas u potpunosti upoznaju sa kulturom ovog severnog naroda, pa ovde možete videti originalne komade  kanua, kostime severnih naroda, nameštaj, ribolovačke materijale, saznati sve o Saami kulturi, načinu života, istoriji Rovaniemija... 


Linija koja obeležava mesto kroz koju prolazi najjužnija tačka arktičkog polarnog kruga, nalazi se upravo u Rovaniemiju i turisti se najradije fotografišu na ovom mestu, dok ne padne sneg i dok se linija vidi. Sa astronomske tačke gledišta, ova linija se u toku dana pomera metar dva, pa se ponovo vraća. Naravno, sve se u ovom gradu može platiti i kupiti (ako želite), pa tako možete kupiti sertifikat sa pečatom i vašim imenom, da ste zaista prešli granicu polarnog kruga. Ovo zadovoljstvo košta 4.5 evra.


Ovde se može ostaviti dosta novca ali se dosta toga može i dobiti. Poznata je priča da se u hotelima u Rovaniemiju carski jede....recimo, za doručak imate sve ovo odjednom da birate...šunku, mnogo vrsta sira, mnogo vrsta hleba, ćufte, sve vrste povrća, kobasice, prženu slaninu, palačinke uz  izbor od bar 20 vrsta džemova, razne pogačice, deo za zdravu hranu, makrobiotičke stvari, sve vrste voća na stolu..od jagoda, malina, kupina, grožđa, pomorandži, lubenica..a tu je i mango, papaja i, verovali ili ne, kuvani pasulj... bukvalno sve, zatim voćni i obični jogurti...jednostavno, ljudi posle doručka ne mogu da dišu od količina hrane i zbog toga što se ne mogu odlučiti šta da jedu, pa jedu od svega po malo.


Ne smem za kraj ni da zaboravim predivan most Jätkänkynttilä, koji je zaštitni znak ovog grada, koji je naročito impresivan noću, kada je osvetljen.

Volela bih da jednom posetite moj Rovaniemi, jer se  on nalazi u finskoj Laponiji,  izuzetnoj oblasti na severnoj ivici sveta. U njemu ćete doživeti mnoštvo prirodnih fenomena koje možete videti samo u ovom delu sveta...predivna kaamos plavetnila, Auroru Borealis, polarne noći, fenomen ponoćnog sunca, ledene cvetove na vodi...S pravom finsku Laponiju i Rovaniemi, kao glavni grad ove oblasti doživljavaju kao poslednju divljinu na kraju sveta, koja privlači ogroman broj turista, a izuzetna infrastruktura i šest aerodroma samo u ovom delu Finske, omogućava ljudima da do nje dođu iz bilo kog kraja sveta.

Zanimljivosti za kraj....Možda niste znali, ali Rovaniemi je grad pobratim sa 14 gradova u svetu, a jedan od njih je i grad Drvar u Bosni i Hercegovini. Ovo bratimljenje je nastalo davne 1973, kada se Drvar zvao Titov Drvar. Sve do početka rata u eks - Jugoslaviji imali su tradicionalne prijateljske aktivnosti kroz razne manifestacije. Prošle godine, finski ambasador u BiH, Pekka Metso, bio je u trodnevnoj poseti Drvaru. 

Takođe, verujem da niste znali, da je Rovaniemi, bio jedan od retkih svetskih gradova koji je imao avio Konkord liniju i da je aerodrom u Rovaniemiju bio jedan od svega četiri aerodroma na svetu, sa stalnom Konkord linijom za Njujork. Ova linija je postojala od decembra 1984 do 1999. a koja je dovozila američku  decu bogatih roditelja kako bi pred Božić videla pravog Deda Mraza.

Sva dečica koja žele da pišu Deda Mrazu, adresa je:
Santa Claus Office
Joulumaantie 1
FI-96930 Napapiiri
Rovaniemi (Arctic Circle)
Finland
...a oni, koji žele da dobiju originalno pismo od Deda Mraza, mogu da ga naruče preko ove stranice






 Fotografije u tekstu su: moje, sa sajta 1, sajta 2 i sajta 3.