Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Oct 30, 2014

Eero Aarnio i savršeno dizajnirane stolice



Ko god dođe na aerodrom Helsinki -Vantaa, i provede vreme čekajući svoj let, nema sumnje da će se najbolje opustiti u jednom delu aerodroma, kog će sigurno primetiti zbog predobrih, udobnih i nesvakidašnjih fotelja u kojima se ljudi, sedeći tako ušuškano, izolovani od buke, odmaraju, "surfuju"  internetom, čitaju, spavaju, slušaju muziku...ćaskaju telefonom...



Taj deo se nalazi u jednom od dva salona na ovom aerodromu, a ovaj u kome se nalaze ove tako opuštajuće stolice se nalazi  kod čvorišta za letove unutar evropske Šengen bezvizne zone, kod kapije 25, (samo idete uz stepenice i duž koridora). Sam salon je svetao, prostran sa predivnim pogledom na avionsku pistu, prepun belog nameštaja, u onom klasičnom finskom stilu, bez suvišnih detalja i šarenila. U tom ogromnom salonu, desno je bar. Posle toga su bele sofe sa visokim naslonima za one koji su voljni da se odmore. Na suprotnom kraju salona su relaks fotelje ispred velikih TV ekrana , a tu su i plave kabine u nizu, odnosno samostalne izolovane kabine u kojima se nalaze računari za one koji bi da prekrate vreme, a nemaju laptop ili mobilni, kako bi pristupili iinternet mreži. 


U produžetku su laptop barovi sa visoim stolovima i stolicama i besplatnom WiFi  mrežom, koja je po mom skromnom mišljenju najbolja i najbrža na svetu.. Bežično punjenje vaših mobilnih telefona je ovde dostupno i veoma lako, a mobilni se pune jednim klikom preko predajnika, odnosno PowerKiss prstena koji dobijate na recepciji za vaš model telefona. Videćete na recepciji gde piše PowerKiss wireless  Taj prsten, odnosno njegov deo zabodete u vaš mobilni i stavite na crveni krug na stolu,koji telefon puni veoma brzo. 


PowerKiss  kompanija, koja je pionir i lider u oblasti bežičnog punjenja  je osnovana u Helsinkiju  2008. godine a trenutno se bavi idejnim rešenjem za bežično punjenje laptopa i svih drugih električnih uređaja. Neki aerodromi u Engleskoj su od Finaca već dobili na korišćenje ove PowerKiss punjače, kao i aerodromi u Stokholmu, Frankfurtu, Parizu, Kopenhagenu, Oslu...



Ono što je na ovom aerodromu apsolutni hit, ali ne u tehnološkom, već u dizajnerskom smislu su čuvene stolice Ball Chair i Bubble Chair koje je dizajnirao veliki finski dizajner Eero Aarnio. U njima je moguće sve...tu se ljudi fotografišu, deca se ljuljaju, bebe uspavljuju, ljudi dremaju, razgovaraju telefonom, meditiraju, slušaju muziku...jer su anatomski tako napravljene da vas potpuno izoluju od buke, imate WiFi mrežu, udobne su, odnosno preudobne i skoro da nema putnika koji ih ne koristi dok čeka na svoj let. Naravno, na ovom aerodromu nisu samo stolice ovog dizajnera hit, već i lampe, stolovi...

Ball Chair i Bubble Chair


Eero Aarnio  je rođen 1932. u Helsinkiju. Ovaj dizajner enterijera, najpoznatiji je po svom inovativno dizajniranom nameštaju. Od kako je 1960. godine počeo da eksperimentiše sa plastikom, živim bojama i organskim oblicima, istupajući od, do tada,  tradicionalnog dizajna nameštaja,  njegova popularnost je neprekidno rasla, da bi danas postao poznat i priznat širom sveta. Iako je dizajnirao mnogo toga, legendarne kreacije  od fiberglasa, Ball Chair iz 1963. i Bubble Chair iz 1968 godine, njegov su zaštitni znak. Bubble Chair je postala prava  ikona pop kulture. To je ona providna okrugla stolica, koja pruža mnogo svetlosti i koja zaista podrećaa na mehur sapunice. Najprestižniji muzeju sveta imaju mnogo toga iz asortimana  ovog  genijalnog dizajnera: Albert muzej u Londonu,  muzej MoMA  u Njujorku u desetine ostalih u Americi, Vitra Design Museum  u nemačkom gradu Vajl na Rajni koji je jedan od najprestižnijih muzeja dizajna u svetu, muzej MUDE u Lisabonu, Design Museum u Helsinkiju centar Georges Pompidou u Parizu, Bauhaus u Sidneju  i mnogi drugi u Kanadi, Norveškoj, Češkoj...Dobitnik je preko 20 značajnih nagrada, kako međunarodnih, tako od svoje rodne  Finske. Eero je završio primenjenu umetnost u Helsinkiju, oženjen je i ima sina i ćerku. 

Eero Aarnio

Ono što je zanimljivo u vezi sa stolicama Ball  i Bubble Chair je i to da su se ove stolice pojavile u filmovima o Džejmsu Bondu, kao i to da su u njima sedele mnoge lepotice na naslovnim stranama časopisa Playboy, ali i ne samo to...za ovim stolicama finskog dizajnera luduju i mnogi poznati, pa ih tako u svojim domovima poseduju i Elton Džon, Bing Krozbi, prinčevska porodica u Monaku i mnogi drugi. Danas se ove stolice prodaju u 70 država sveta, a ubedljivo najviše se prodaju u Japanu i Nemačkoj.


U svetu je izdato mnogo knjiga o njemu. Neke od njih su:

That´s it. Vestígio, Consultores de Design, Portugal 2001

Eero Aarnio. Fang Hai. China Architecture & Building Press 2002

Assume a round chair–Eero Aarnio and the 60´s. Kunsthalle Helsinki, University of Art and Design, Helsinki 2003

Eero Aarnio. Fang Hai. Southeast University Press, China 2003

Eero Aarnio, Kaj Frank Design Prize. Design Forum Finland 2008

I Protagonisti del Design/Eero Aarnio, Hachette, Italy 2011

Finci ga znaju i iz filma “Ristikon varjossa”,  u kome je igrao i dvanaestogodišnji Eero.

White Rabbit by Kim Simonsson at Helsinki-Vantaa (HEL) Airport, Finland.

http://www.dedece.com/docs/userManaged/newsletter_files/23/35/dedece02_aarnio.pdf 

Samostrel na finski način



Iako smo svi svedoci da je “selfie” preplavio svet (izvinjavam se što za ovaj termin nemam adekvatnu reč na srpskom), svi takođe znamo da se  po pravilu, da ne kažem po “difoltu”, svi trude  da na tim fotografijama izgledaju najbolje  što mogu, što je i razumljivo...ali naravno,  uvek postoje i oni koji žele da budu originalni, a takav “selfie”, ili “samostrel”, kako na Balkanu duhovito prevode ovu reč, napravila je Finkinja  Iiu Susiraja.


Na žalost, “selfie” fotografije za potrebe paklene trojke Facebook, Instagram, Twitter, najčešće i nemaju neki umetnički duh, već su to većinom samo banalne fotke koje su tu da skupe “lajkove”, ali i kao takve, meni su neke od njih zanimljive i drage, jer volim da vidim fotografije mojih prijatelja, poznanika, rodbine...pa makar to bile i samo fotografije na kojima se vidi neki detalj iz njihove svakodnevnice ili bilo šta drugo. S druge strane, kada sam videla fotografije ove finske umetnice, u prvi mah su mi bile malo odbojne, ali kada sam bolje razmislila o onome šta je njima htela da kaže, postale su mi čak i simpatične...mada, ne previše. Ipak, priznajem da me je šokirala njena smelost i malo luckast način “samostrela”.


Iiu Susiraja je finska umetnica rođena 1975. u mestu Turku. Rođena je kao Pirre Karvinen, ali je 2006. godine promenila ime u Iiu Susiraja. Završila je Fakultet likovne umetnosti. Poznata je po tome što je uglavnom ona u prvom planu na svojim fotografijama i video spotovima koje pravi. Ovih dana je internet preplavljen njenom serijom “selfie” fotografija, koje su brutalno iskrene, nadrealne, cinične, zabavne, nekima i ružne, ali i pored svega toga, mora se priznati da je privukla pažnju. Momenat koji je presudio da napravi ovu seriju fotografija je taj, jer joj se smučilo da gleda ljude koji pokušavaju da prave fotografije, posebno one namenjene postavljnju na društvene mreže, na kojima žele sebe da predstave  kao srećnije, lepše, bogatije, uspešnije od onoga kakvi zaista jesu.


Reakcije  su mahom takve da se ogroman broj ljudi divi njenoj hrabrosti da tako surovo predstavi sebe, neki su je doživeli kao heroinu koja se cinično podsmeva svima onima koji su robovi predstavljanja sebe i stvarnosti lepšom nego što jeste, mada, ima i onih koji sa užasom i gađenjem gledaju na njen rad. Ono što je sigurno je to, da nikoga nije ostavila ravnodušnim.


Galerija njenih radova obuhvata nekoliko kolekcija:

» Hyvä käytös  -  Dobro vladanje (2008-2010)

» Älä nyt suutu - Ne ljuti se (2008-2009)

» Syömään, pöytä on katettu - Jedite, sto je postavljen (2010)

» Kaunis tuhmuus - Nestašna lepotica (2008-2009)

» One size fits all - Jedna veličina odgovara svima (2010)

» Tuhmaa pullaa - Nevaljale lepinje (2011-2012)

» Täydellinen arki  - Savršena svakodnevnica (2012-2013)

» Arjen sankarit Installaatio - Instacije heroja svakodnevnice (2013)



Svoje radove je izlagala širom sveta i za to osvojila nekoliko značajnih nagrada.



Ipak, ukusi su različiti, pa cenim da fotografije koje slede neće kod svih ostaviti isti utisak. Ipak, ako smem da iznesem svoje mišljenje, iako shvatam duboku poruku ovih fotografija, nekako mi gledanje istih ne ide dobro bez dva Ranisana. Tako ih bolje “varim”. Možda sam staromodna i bez previše razumevanja za ovakve egzibicije, ali ipak radije volim da vidim dela poput Miloske Venere, nego ovako nešto. Nekako je danas izgleda “trend” da je lepše ono odvratnije, bez smisla i sa totalnim odsustvom estetike, jer je tobože to umetnost koju razumeju samo oni produhovljeni i sa IQ >200. U tom slučaju, radije ću biti ona neproduhovljena ograničena osoba koja će se radije diviti delima jednog Tarnera, Monea.. uživati u onome što su stvorili Dega, Vermer, Mikelanđelo...nego diviti se ovakvoj umetnosti...mada, možda je vaš želudac bolji...



Oct 24, 2014

Finski jezik, glagoli i neke zanimljivosti



Pozdrav dragi moji...

Iz vaših mnogobrojnih pisama i komentara, shvatila sam da mnogi od vas imaju želju i volju da nauče ovaj divan jezik, i da im ovaj blog umnogome  pomaže.  Poslednje pismo na tu temu, dobila sam pre tri dana od devojke oz Hrvatske, koja već intenzivno uči finski jer se sprema za postdiplomske studije u Finskoj. Rekla mi je da je mnogo toga naučila o finskom jeziku i svemu o Finskoj, upravo iz mojih tekstova. Lepo smo proćaskale o temama koje su je interesovale...studije, jezik...i tada sam joj rekla da ću sledeći tekst napisati upravo za nju. Možda me je tada shvatila ozbiljno, možda i nije, ali ja ispunjavam obećano, u znak moje podrške i želje da uspe u onome čemu se posvetila.  Pa draga “N”, nadam se da će ti i ove kratke lekcije biti od koristi.

Danas se neću baviti jednom temom, već ću prošetati kroz finski jezik i naučiti vas nekim zanimljivim i korisnim lekcijama.

Za početak, jedan savet. Ne znam koliko se vas dopisuje sa Fincima, ili vežba pisanje finskog jezika, ali promena jezika na tastaturi ume da bude prilično smarajuća, ukoliko se istovremeno dopisujete, recimo na finskom i srpskom, hrvatskom, slovenačkom ... Sa ljudima iz bivše Juge, kada kuckam na engleskoj tastaturi, mogu uz pomoć prečica da kucam i slova “š, ć, č” ili da kucam i takozvanom “ošišanom latinicom” ( Hej, sta se radi? Kada cemo se videti? ), i potpuno će me razumeti, ali, kada kucam sa Fincima, nema šanse da umesto tri praseta, odnosno slova “ä, ö, å” (tako ih zovu), kucam “a, o, a”, jer može doći do tolikih grešaka, koje u potpunosti mogu da promene smisao reči.

E, da se to ne bi desilo, a da opet ne premeštate jezik svaki čas, ukoliko imate englesku tastaturu, naučiću vas kako da na istoj, pomoću prečica, kucate ova slova. Slede prečice, a zatim i objašnjenje. 

ä (Alt+ 0228 )                                                                    
ö (Alt + 0246)
å (Alt+ 0229 )
Ö (Alt + 0214)
Å (Alt + 0197 )
Ä (Alt + 0196 )
A sada objašnjenje...
Pre svega, proverite da li vam je uključen taster za numeričku tastaturu, onaj sa desne strane na tastaturi ( dugme NumLock). Kada ga uključite, prvo pritisnite taster Alt i držite ga dok ne otkucate sve brojeve za dato slovo, pa tek onda otpustite taster Alt. Znak + ne kucate. 

Sada bih počela sa nekim kratkim lekcijama...

Da li ste znali da se u finskom jeziku slova å, g, b, q, f, c, x i z, koriste samo u rečima stranog porekla i zato se u finskim rečnicima nalazi tek par strana  sa rečima koje počinju ovim slovima:
bussi - autobus, bulevardi - bulevar, bordelli - javna kuća, bolsevikki - boljševik, boheemi - boem,  blogi - blog, baletti - balet, balsami - melem, banaani - banana, bakteeri - bakterija, coctail - koktel, charterlento - čarter, geeni - gen, gaselli - gazela, generaattori - generator, gladiaattori - gladijator, zoomi - zum, fakiiri - fakir, folio - folija, friikki - fanatik, farao - faraon...     
                                                                                    
Takođe, jedna od stvari koju biste morali da zapamtite. Recimo, dolazite u Finsku i uzimate telefonski imenik kako biste pronašali nečiji broj telefona. Recimo da tražite nekoga sa prezimenom na slovo “Ä”, kao na primer Olli-Pekka Äijälä (finski hokejaš). Zapamtite da se ovo slovo ne nalazi tamo gde i slovo “A”, već se ova tri slova “ä, ö, å”, ( tri praseta), nalaze  poslednja u finskoj abecedi. Isti princip je i kada tražite neku reč u finskom rečniku. Reč “lahja - poklon” će biti na početku reči koje počinju slovom “L”, dok će reč “lääkäri - lekar” biti na kraju. Eh te tačkice...ovde ih ima čak 10 (päämäärä - cilj)..a ovde 12 ( vääjäämätön - naizbežan).

Kada govorimo o intonaciji u finskom jeziku, moramo znati da je u nekim jezicima intonacija jedini aspekt pomoću koga razlikujemo dve, naizgled iste, rečenice. To se sreće i u srpskom jeziku:
- Ideš u bioskop.
- Ideš u bioskop?
U finskom jeziku intonacije praktično i nema, pa recimo kada bih to isto napisala na finskom:
- Menet elokuviin. ( Ideš u bioskop)...i kada bih na istu tu rečnicu dodala i znak pitanja, to ne bi bila upitna rečenica, odnosno ne bi ništa značila, već Finci to grade na drugačiji način, dodavanjem nastavka. Iz tog razloga, to bi izgledalo ovako:
- Menet elokuviin. ( Ideš u bioskop.) 
- Menetkö elokuviin? ( Ideš u bioskop?)


Udvojena slova u finskom jeziku nisu uretkost, naprotiv. Mogu biti udvojeni i suglasnici i samoglasnici. Mi imamo par reči koje imaju duple vokale, ili zato jer su poreklom iz latinskog jezika, ili u nekim složenim rečima, u superlativu prideva i iz drugih razloga ( Vakuum, najjednostavniji, zoološki vrt, koordinata... i ako te reči napišemo bez udvojenog vokala, iako to neće biti po pravilu, svi će znati na šta smo mislili, ali ako u finskom jeziku izostavimo udvojeno slovo, reč će promeniti značenje.  Evo nekih primera:

pako - bekstvo     pakko - moranje, prinuda
kato - pad, gubitak     katto- krov
kisa - trka    kissa- mačka
kitti - kit   kiitti - hvala ( neformalno)
suma - gužva, zastoj   summa - zbir
palo - vatra, požar   pallo-lopta
te - vi  tee- čaj
muta - blato - mutta - ali
korpi - divljina  korppi - gavran (Sad znate kako se preziva Kiira Korpi )
polo -loše   poolo - polo
värin - boja ( genitiv)  väärin - pogrešno 

Postoji milion primera ovakvih reči, ali bih sada još samo da vam kažem da u finskom svi suglasnici mogu biti udvojeni izuzev sledećih (h, d, v, j), dok samoglasnici mogu svi biti udvojeni.

A sada malo ozbiljno... 

Danas sam htela da vas upoznam sa glagolima u finskom jeziku. Svi znamo da su glagoli promenljiva vrsta reči koji označavaju radnju, stanje i zbivanje. Finski glagoli podeljeni su na pet tipova. ili grupa.

U prvu grupu glagola spadaju oniu glagoli koji se završavaju sa dva različita samoglasnika. Ovde spadaju glagoli nukkua - spavati, istua - sedeti, asua - živeti, lähteä - napustiti, kääntyä - okrenuti, punua - govoriti, lukea - čitati, kirjoittaa - pisati, opettaa - učiti, katsoa - gledati...

Osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg samoglasnika. Na primer...u lekciji o zamenicama naučili ste kako se na finskom kaže “ja, ti, on...” minä, sinä, hän...
Znači, od glagola ove prve grupe odbacuje se poslednji samoglasnik i dodaju se nastavci...
Glagol asua (živeti )...oduzmemo mu poslednji samoglasnik i ostaje nam asu. Na to se dodaju nastavci

minä asun   - ja živim   (Minä asun Rovaniemellä - Ja živim u Rovaniemiju)
sinä asut - ti živiš
hän asuu - on, ona, ono živi
me asumme - mi živimo
te asutte  vi živite
he asuvat - oni, one, ona žive

Naravno sve to možete govoriti i skraćeno, ne navodeći lica...recimo (Minä asun Rovaniemellä - Ja živim u Rovaniemiju), može se reći i (Asun Rovaniemellä - Živim u Rovaniemiju).

Lična zamenica se po pravilu piše samo u tre
ćim licima, a u ostalima samo ako je neophodno isticanje subjekta. Još jedna napomena: u 3.l.j. uvek se udvostručuje vokal na koji završava osnova. U ovom primeru se osnova završila slovom “u”, pa smo njega udvostručili (hän asuu).

Uzmimo još neki primer... kääntyä - okrenuti. Oduzmimo poslednji vokal i ostaje nam osnova käänty.

minä käännyn  - ja okrećem  
sinä käännyt- ti okrećeš
hän kääntyy- on, ona, ono okreće  (u 3.l.j. uvek se udvostručuje vokal na koji završava osnova)
me käännymme - mi okrećemo
te käännytte  vi okrećete
he kääntyvät - oni, one, ona okreću

 evo još nekih:

lähden, lähdet, lähtee, lähdemme, lähdette, lähtevät
nukun, nukut,  nukkuu, nukumme, nukutte,  nukkuvat.

U drugu grupu glagola spadaju oni glagoli koji  se završavaju sa -da, -dä
tehdä - raditi, juoda - piti, syödä - jesti, myydä - prodavati, saada - dobiti, viedä - izvoziti...
Osnova se gradi odbacivanjem -da, -dä
Na primer syödä - jesti. Kada odbacimo  -dä, dobijamo osnovu syö. Na nju dodajemo nastavke.
Ovde u prezentu nema udvostručavanja vokala u 3. licu jednine

minä syön  - ja jedem  
sinä syöt- ti jedeš
hän syö- on, ona, ono jede
me syömme - mi jedemo
te syötte  vi jedete
he syövät - oni, one, ona jedu

evo još jednog  primera... juoda - piti

minä juon  - ja pijem   
sinä juot - ti piješ
hän juo- on, ona, ono pije
me juomme - mi pijemo
te juotte vi pijete
he juovat - oni, one,  ona piju

Izuzetak je glagol tehdä - raditi. On se menja drugačije pa to naučite napamet.

minä teen  - ja radim   
sinä teet - ti radiš
hän tekee- on, ona, ono radi
me teemme - mi radimo
te teette - vi radite
he tekevät - oni, one,  ona rade

Pored glagola tehdä, imamo još jedan izuzetak, a to je glagol nähdä - videti. On se menja ovako: minä näen, sinä näet, hän näkee, me näemme,te näette, he näkevät.

 U treću grupu glagola spadaju oni glagoli koji se završavaju na -sta/-stä, -lla/-llä, -rra/-rrä, -nna/-nnä

kävellä - hodati, nousta - rasti, tulla - doći, mennä - ići, opiskella - naučiti, kuunnella - slušati, kuulla - čuti,

Osnova se gradi odbacivanjem poslednja dva slova. Uzmimo glagol tulla - doći. Njegova osnova je tul. Na nju dodajemo nastavke.

minä tulen - Ja dolazim
sinä tulet - ti dolaziš
hän tulee - on, ona, ono dolazi
me tulemme - mi dolazimo
te tulette - vi dolazite
he tulevat - oni, one,  ona dolaze

 Kao što vidite, kod ove vrste glagola se  u prezentu  između osnove i ličnih nastavaka umeće slovo e.

idemo na još jedan primer: kävellä - hodati

minä kävelen - Ja hodam
sinä kävelet - ti hodaš
hän kävelee - on, ona, ono hoda
me kävelemme - mi hodamo
te kävelette - vi hodate
he kävelevät - oni, one,  ona hodaju

U četvrtu grupu glagola spadaju oni glagoli koji se završavaju na ta/tä...haluta - želeti, vastata - odgovoriti, rohjeta - smeti, tavata - sresti...

Osnova se gradi odbacivanjem poslednja dva slova, ali se kod ove vrste glagola u prezentu  između osnove i ličnih nastavaka umeće slovo a.

Idemo na  jedan primer: haluta-želeti  ( halu + a + nastavak)

minä haluan - Ja želim
sinä haluat - ti želiš
hän haluaa - on, ona, ono želi
me haluamme - mi želimo
te haluatte - vi želite
he haluavat - oni, one,  ona žele

 ...i peta, poslednja grupa glagola je ona koja se završava na i+ta/tä: tarvita - trebati, valita - promeniti,  häiritä - ometati... idemo na primer häiritä - ometati. Osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg slova i dodavanjem se i nastavka  (häirit + se + nastavak)

minä häiritsen - ja ometam
sinä häiritset - ti ometaš
hän häiritsee - on, ona, ono ometa
me häiritsemme  - mi ometamo
te häiritsette - vi ometate
he häiritsevät - oni, one,  ona ometaju

Toliko za sada. Nadam se da nije bilo teško. Vežbajte ih do neke sledeće lekcije. Ako želite da vežbate, sledeće glagole razvrstajte po grupama i menjajte ih po licima: mennä, tulla, opiskella, tavata, tarvita, laulaa, auttaa, kirjoittaa,korjata, varata, purra, panna, olla, juoda, syödä, jäädä, ottaa, ostaa,valita.

Oct 20, 2014

Ekenäs / Tammisaari



Danas ću vas upoznati sa ovim mirnim mestašcem koje se nalazi na krajnjem jugu Finske. Poznato vam je da je Finska dvojezična zemlja, i da iz tog razloga na svakoj tabli naziva grada, ulica, putokaza…pišu nazivi na finskom i švedskom jeziku, upravo tim redosledom, ali, kako u ovom gradiću živi 80 % ljudi koji govore švedski i 20 % njih koji govore finski, na tabli ovog grada prvo stoji natpis na švedskom, odnosno Ekenäs, pa tek ispod finski naziv Tammisaari. Od malih finskih mesta nastanjenih pretažno švedskim stanovništvom… Ekenäs/Tammisaari, Karis/Karjaa i mesta Pohja, koje je pretežno nastanjeno Fincima, 2009. godine nastala je jedna opština Raseborg (na finskom Raasepori). 

Ali danas vam predstavljam samo Ekenäs  odnosno Tammisaari...

Natpis sa železničke stanice

Ovo divno mesto prepuno drvenih romantičnih kuća duž obale mora,  nalazi se u Uusimaa regionu, u kome se nalaze i Helsinki, Espoo, Porvoo, Vantaa, Hanko...a ovo je najmnogoljudniji i najnaseljeniji region u Finskoj. Sam naziv “Uusimaa”, u prevodu znači “Nova zemlja”. Ekenäs je od Helsinkija udaljen oko 80 km, a od grada Turku oko 110 km.



Pre nego što krenete put obilaska ovog grada, bilo bi dobro da posetite Turistički centar za posetioce u centru grada, odmah pored luke, gde ćete dobiti mape i uputstva o znamenitostima i svemu što vas interesuje. Osoblje je veoma ljubazno, a tu su kao pomoćnici i mnogi studenti  turizma, koji ovde dolaze na praksu i koji se iz sveg srca trude da vam predoče sve što vas interesuje. Na spratu se nalazi i biblioteka koju svaki posetilac može da koristi kako bi se što bolje upoznao sa istorijom ovog mesta. Inače, ovaj centar se nalazi u zgradi staroj 170 godina koja je prvobitno bila carinarnica, pa diskoteka, da bi od 1995. godine to postao Turistički centar za posetioce. Upravo na ovom mestu, raspitala sam se o onome šta me najvise zanima...a to je arhitektura, pa sam tu dobila savet da na spratu potražim knjigu o tome, i kada sam naišla na jednu takvu "Alvar Aalto ja Tammisaari", saznala sam da, u ovom gradiću koji izgleda tako šarmantno starinski, postoje i moderni objekti koje je projektovao najznačajniji finski arhitekta Alvar Aalto. Ovo je ujedno i mesto gde možete kupiti mnogo suvenira dragim osobama na kojima piše naziv grada...od razglednica, magneta, do zastavica, medvedića, majica, predmeta od stakla, torbi, DVD prezentacija grada... ( Vikendom ova kancelarija ne radi).



Ekenäs je prvobitno bio ribarsko selo, a status grada je dobio 1546. godine. Stanovnici Ekenäsa odrastali su oko stare kamene crkve, izgrađene 1600. godine na Barckens poluostrvu, najstarijem delu grada. Sve kuće u starom gradu su zaštićene strogim pravilima, koje se tiču njihovog održavanja, kako bi zadržale stari duh i kako ne bi remetile arhitekturu ovog dela grada. Na mnogim kućama nalaze se fiksirani ukrasi u obliku ribe, koji podsećaju na vreme kada je Ekenäs bio ribarsko selo. Ovde su i ulice neasfaltirane. Zanimljivo je da u ovom delu grada i samim nazivima ulica kao Ulica šešidžija, Krojačeva ulica, Ulica slikara, Ulica tkalja...provejava neki duh prošlih vremena, dok su zanati bili glavni izvor prihoda. Ovaj deo je poznat pod nazivom Kvarteret Sillen (Četvrt Haringe). On ima mnogo antikvarnica, prodavnica ručnih radova i suvenira. Skoro da ne mogu ni da vam dočaram tu lepotu svih tih radnjica... kao recimo onu gde se prodaje stari stilski engleski nameštaj u  Barlow's old English furniture and effects...a takvih je u ovoj ulici mnogo Sve je kao da ste nekim vremeplovom otišli par vekova unazad. Inače svaka četvrt u ovom gradu nosi naziv po nekoj vrsti ribe... Hajen (ajkula) ,Siken (bela riba)...

Stari deo grada Ekenäs je do dana današnjeg zadržao srednjovekovni izgled. Skoro svaka uska uličica vodi do obale. Ovaj deo starog grada pruža uvid u istoriju finskih drvenih gradova i način gradnje koji je bio zastupljen tokom 18. veka. Ulica Kungsgatan je prepuna zanatskih i umetničkih prodavnica. Zaista je divno u ovom mestu. Bilo mi je lepo tog ranog leta, kada sam prolazila ulicama duž kojih su bile divne drvene kuće pastelnih boja, rekla bih, najviše onih bebi plave boje, koje su se krile iza belih drvenih ograda, zavirivala bih u dvorišta prepuna tulipana, ljiljana, narcisa, jabuka... Najstariji deo ovog prelepog mesta naziva se Barckens Udde, gde su sve kuće izgrađene u periodu od 1700 - 1800. Ti predivno uređeni starinski vrtovi su zaista pravi melem za oči. Odmah do starog grada je i Gradski trg, prepun ljudi koji sede i uživaju. Do ovog trga vodi i ulica Kungsgatan, koja je ujedno i prva pešačka ulica u Finskoj, a koja je to postala 1966. godine.



Nedeljom, ispred motela Marine, mnogo ljudi od ranog jutra sedi u bašti motela gde se, ispijajući jutarnju kafu, dive prizoru  koji se pruža  ka moru. Posle toga mnogi odlaze na obližnji teren za mini golf koja je tik uz plažu Stallörsparken a neki idu na plaže, kojih je u ovom mestu preko 20. Neke su peskovite, neke stenovite kao Högholmen. Sve su veoma pogodne i za malu decu izuzev plaža Gumnäs, Högholmen, Bastsjö, Padva. Nautičari vole da se okupljaju u luci Sommaröstrand. Pored jedne od plaža je i Lions Park namenjen zabavi najmlađih. Ukoliko vodite i psa, u ovom mestu postoji i plaža za pse, koja se zove Västvallen. Tokom zime, kada se more sakrije ispod leda, mnogi kupači, ljubitrelji zimskog kupanja, imaju na raspolaganju otvoreni bazen Stallörens. Sve plaže održava opština, izuzetno su čiste, a voda u letnjem periodu je pristojno topla..oko 22 stepena. Ubedljivo najpopularnija plaža je Stallörsparken. Samo da napomenem da jedino ova plaža ima kabine za presvlačenje, ostale nemaju, sto mi se baš i ne dopada. Ja sam bila na plaži Källviken, po preporuci prijatelja i nisam se pokajala. Ona je veoma tiha, na 7 kilometara od centra Ekenäsa, u delu koji se zove Leksvall...tu nema kafića, ni toaleta...ništa...izuzev lepote i čiste vode. Na njoj se nalazi vrelo izvorske vode Dagmars källa ( Dagmarino proleće), a nazvano je po danskoj princezi Dagmar koja je često boravila na ovom mestu, a koja je kasnije postala ruska princeza udavši se za cara Alexandra III. Posle udaje za cara, prihvatila je pravoslavnu veru i prekrstila se u Мари́я Фёдоровна Inače ova malena plaža je predivna i mirna, a voda je zbog ovog vrela veoma hladna ali i beskrajno čista, do te mere da je ljudi koriste za piće ( zakonom je dozvoljeno). Ova plaža je izuzetna  u kasno popodne jer tada sunce zalazi sa te strane pa je pogled predivan.

Plaža Källviken
Dagmars källa
Dagmars källa
Ono što je još zanimljivo je i to da se i tokom zime ovde organizuju izleti, kojih ima 3 vrste, a čiji nazivi zavise od širine pogleda, pa tako postoje izleti 90° (Grytskär),180° (Rödjan) i 360° ( Jussarö).

Kada padne veče, atrakcija za mnoge posetioce je i bioskop Bio Forum, star preko sto godina. Neki jednostavno šetaju obalom, a neki, omađijani mirisom predivnih vafli iz obližnjeg bistroa Voffeli & Kaffeli, čekaju u redu da bi se zasladili. Neki idu i do cafe poslastičarnice Carl de Mumma u Radhustorget ulici, koji je moj favorit, jer ima izvrsna peciva po razumnim cenama. Još jedna od znamenitosti Ekenäsa je i restoran Knipan u ulici Rantapuistikko u samom centru, koji vodi omiljeni kuvar Hans Lundström.

Restoran Knipan

U ovom mestu definitivno ima mnogo toga što vredi posetiti...

Nacionalni park Ekenäs arhipelag sa svojim mnogobrojnim ostrvcima blizu otvorenog mora je prava lepota koja privlači prave ljubitelje prirode. Do njega se može doći samo vodenim taksijem ili čamcem. Spada u zaštićno područje Finske. Sam nacionalni park se nalazi u zapadnom delu Uusimaa regiona,  vodene površine su zastupljenje 90 %, a jedina kopna predstavljaju 4 mala stenovita ostrva: Älgö, Modermagan, Jussarö i Fladalandet. Park je osnovan 1989 godine i zauzima površinu od 52 kvadratna kilometra. Tokom leta postoje organizovane ture obilaska arhipelaga, a ture su koštale 15 evra, kada sam ja bila tamo, ali se one rezervišu unapred jer je minimum za krstarenje 10 ljudi. Dobro je znati da samo dva nacionalna parka  u Finakoj imaju evropsku diplomu zaštićenih područja Saveta Evrope. Jedan je Nacionalni park Ekenäs arhipelag a drugi je Seitseminen nacionalni  park.  

Nacionalni park Ekenäs arhipelag

Jedna od glavnih atrakcija Ekenäsa, otvorena za javnost, je i srednjovekovni zamak Raseborg, ili kako se na finskom naziva Raaseporin linna, iz 1374. godine. Ruševine spoljašnjeg zida i danas postoje. Zamak je napušten 1553. godine, samo 3 godine nakon što je 1550 nastao Helsinki. Sam zamak  se nalazi na  granitnoj steni koja je u ta davna vremena bilo ostrvo okruženo vodom. Kada je, zbog promena tla, bilo nemoguće do njega dolaziti brodovima, zamak je napušten. Zbog odličnog strateškog položaja zamka u to vreme, jer je bio idealna tačka za odbranu zemlje od pirata sa Baltičkog mora, vodile su se mnoge borbe oko preuzimanja njegovog vlasništva, zbog čega je i razrušen.  Za javnost je otvoren 1890. godine. Blizu ovih ruševina zamka je i najveća letnja pozornica u Finskoj, osnovana 1966 godine. Svake godine u julu mesecu, ovde se održava festival Raseborgs Festspel, na kome se igraju mnoge predstave na švedskom jeziku uglavnom, a koje se tiču istorijskih tema. U blizini ovog zamka nalaze se kafe  Slottsknektens Stuga iz 1893 i prodavnica suvenira.Kafe radi samo u letnjem periodu.



Ekenäs, pored svoje konzervirane lepote, poseduje još mnogo toga...dosta muzeja, galerija, crkava, starinskih restorana ( posetite i Klubben). parkova...

Obavezno posetite i predivnu Ekenäs crkvu iz 1680, koja je jedina crkva u Finskoj izgrađena od sivog granita u baroknom stilu. Izgled ove crkve je osmislio Gustaf Adolf Leijonhufwud, ali na žalost, pošto je umro 3 godine nakon početka njene izgradnje, nije uspeo da je vidi u konačnom izdanju. Akustika u ovoj crkvi je savršena, pa je to razlog zbog koga se ovde često organizuju razni koncerti klasicne i duhovne muzike.



Još jedna lepa crkva je veoma posebna i meni draga, iz sasvim drugog razloga. Evangelističku luteransku crkvu Snappertuna iz 1689 obavezno posetite jer je predivna, a mnogima je bila inspiracija za razna dela. Tako je recimo, spoljašnji deo ove crkve inspirisao moju omiljenu finsku slikarku Helene Schjerfbeck za mnoga remek dela.

Malo je poznato da je Helene Schjerfbeck u Ekenäsu živela 18 godina, od 1918 - 1920 i od 1925 do 1941, iako je vreme od 1939 do 1940 provela u obližnjem mestu Tenala, jer su tu bili svi evakuisani zbog Zimskog rata koji je tada bio u toku, Ovo mesto je bilo i rodno mesto njenog oca a njen deda Sven Magnus Schjerfbeck je u Ekenäsu radio kao lekar. Pre nego što se nastanila u Ekenäsu, Helene je živela u gradu Hyvinkää, sve dok joj je majka nije preminula. Posle smrti svoje majke, Helene je izabrala Ekenäs kao njen novi dom, jer je želela da živi pored mora, u gradu njenog tate. Ta kuća se nalazila u ulici Raseborgsvägen 2, i mnogo je lep osećaj proći ulicom u kojoj je živela ova velika umetnica. Kuća je na žalost srušena ali u gradu postoje spomenik i trg posvećen njoj. Helene nije umrla u ovom gradu koji je mnogo volela, jer je zbog bolesti morala da se preseli 1941. godine u sanatorijum u mestu Nummela. Umrla je 1946. godine.

U muzeju Ekenäs, nalazi se jedno delo umetnice, čuveni portret iz 1895, jedan iz kolekcije njenih fantastičnih autoportreta nastalih u periodu od 1878-1945. Sama Helene je ovaj autoportret mnogo volela jer je on, po njenim rečima nastao onda kada se u njenom životu dešavala velika prekretnica, kako na ličnom, tako i na umetničkom planu.

čuveni portret iz 1895
Ako se u ovom gradu zateknete u periodu od maja do avgusta, nemojte propustiti da posetite muzej EKTA, u ulici Gustav Wasas gata 11, kada  možete posetiti izložbu koja se sastoji od Helenine umetnosti i predmeta koji su pripadali njoj.

Verujte mi, Ekenäs je čaroban...to je znala i Helene.

Gradski trg
Ekenäs zimi
Park
Bistro Voffeli & Kaffeli
Bistro Voffeli & Kaffeli


Foto:
Hans-Erik Nyman
https://www.flickr.com/photos/a2011v
https://www.flickr.com/photos/raseborgtouristoffice/
https://www.flickr.com/photos/hugovk
https://www.flickr.com/photos/andreasotto81
https://www.flickr.com/photos/seppou