Sep 11, 2018

Kad Finci piju krv i blato sa ukusom jagode


Kada kompanije izbace na tržište neki proivod, ljudi zaduženi za naziv proizvoda vrše proveru te reči kako bi proverili da li ugrožavaju neka autorska prava, ako daju neki naziv koji već postoji a koji je već poznata marka negde u svetu, ali takođe proveravaju i da li ta reč nešto znači na njihovom planiranom izvoznom tržištu po celom svetu. Međutim, mnogima se ipak “omakne’, pa naziv kasnije postane zbunjujuć pa i degutantan.


Finska je svima na svetu zanimljivo tržište zbog dobrog standarda i velike kupovne moći njenih građana. ali kada neka strana roba treba da dobije dozvolu za izvoz u Finsku, nekad i sam naziv robe može da bude zbunjujuć. Shodno tome, ima puno prilika kada nešto  zvuči sjajno na jednom jeziku, ali  na drugom  ima potpuno drugačije značenje.


Recimo, francusko vino PIERU, u Finskoj neće ipak biti na listi omiljenih, niti bi ga nekome poklonili, jer na finskom PIERU znači PRDLJIVKO. Možda bi Finci pre pomislili da je to neki francuski lek za izbacivanje gasova.



Španska mineralna voda VERI, što na španskom znači PRAVA, Fincima verovatno malo jezivo zvuči jer na finskom, VERI znači KRV. Znači, ne samo da  bi Finci ispijanjem ove vode dobili adekvatnu hidriranost, već  i  besplatnu transfuziju.



Milka čokolada NUSSINI, u finskoj dobija sasvim drugo značenje. Naime, na finskom NUSSIA znači JE(b)ATI  (seksualni čin) ali I ZAJE(b)ati  (prevariti)…Kada se primeni konjugacija ovog glagola u sadašnjem vremenu, bilo bi… minä NUSSIN ( ja je..m), sinä NUSSIT ( ti je..š). hän NUSSII ( on, ona je.e.)…tako da dalje možete predvideti i sami.

Što bi se reklo…odlična čokolada za potenciju.




U Finskoj je švedski drugi službeni jezik, ali i dosta Šveđana u Švedskoj razume finski. Zato deluje zbunjujuće da se švedsko osvežavajuće piće, koje se prodaje i u Finskoj, zove LOKA, odnosno BLATO na finskom...ali, ko zna, mozda je blato zaista ukusno kada mu se dodaju voćne arome.



Finci su strastvestvene kavopije i ljubitelji italijanske kafe, ali nisam sigurna da im je prijatno kada piju kafu koja se zove GOVNO. Naime, kada u Finskoj naiđete na italijansku kafu PASKA, znajte da na finskom PASKA znači GOVNO



Italijanska krema za šlag PANNA, što na italijanskom i znači KREM, u Finskoj može imati i negativnu konotaciju, jer na finskom PANNA znači STAVITI, ali i ŠEVITI.



Poznata engleska i svetska marka Marks & Spencer, ima svoju liniju odeće PERUNA, odnosno PER UNA. https://www.marksandspencer.com/l/women/per-una. U Finskoj možda nije baš zvučno kada nosite marku KROMPIR, jer na finskom PERUNA znači KROMPIR.

Poznato peruansko piće KUSI, na finskom znači PIŠKITI. Treba li dodati još nešto ili samo dodati da je sreća što piće nije žute boje.



Proizvođači španskog vina CRAPULA, bar su iskreni prema kupcima, jer ih upozoravaju šta će se desiti ako piju puno ovog vina…MAMURLUK..Naime, na finskom KRAPULA znači MAMURLUK.




U Švedskoj se nalazi bar KAMALA SUSHI. Finci kada odu u Švedsku verovatno ne idu u UŽASAN SUŠI. Na finskom, KAMALA znači UŽASAN.



nastaviće se...

Aug 14, 2018

Vrelo finsko leto

Leto mi je, posebno zbog temperature vazduha, milije u Finskoj nego u Srbiji. Ja jednostavno ne podnosim toplotu i vrelinu, a moj prag tolerancije na toplotu je za plakanje. U Srbiji ponekad, zbog temperature tokom leta imam osećaj kao da sam u kalifornijskoj Dolini smrti. Finska mi je zato uvek bila idealna zbog pristojnih letnjih 25 stepeni i fenomena ponoćnog sunca, i uvek sam govorila da će ljudi iz svih krajeva sveta, tokom leta zbog sve nepodnošljivijih toplota, sve više ići na more u polarne krajeve, što se negde i pokazuje jer Finsku tokom leta posećuje sve više i više turista…ali, avaj…

Rovaniemi 2018. Foto/Pekka Niinivaara
Ovo leto nije kao svako drugo leto. Ovo finsko leto je bilo sve, samo ne ono prepoznatljivo lepo finsko leto sa divnom prijatnim temperaturama.

Pre nekoliko nedelja severnu hemisferu je zahvatio toplotni talas koji, kako naučnici ističu, odgovara ranije predstavljenom modelu klimatskih promena. Istraživači su ispitivali klimatske modele i zaključili da visoke temperature zabeležene u Finskoj, Danskoj, Norveškoj i Švedskoj odgovaraju tom modelu klimatskih promena.

U Finskoj se ovog jula održalo Prvenstvo sveta u atletici za starije juniore, kao i Evropsko prvenstvo u fudbalu do 19 godina (U19). Dok sam pratila utakmice svih 8 plasiranih reprezentacija (Turska, Italija, Francuska, Norveška, Portugalija, Finska, Engleska i Ukrajina), koje su se igrale u gradovima Vaasa i Seinäjoki, pri temperaturama (nenormalnih za Finsku i Norvešku) od 33 stepeni C, čak je i komentator komentrisao kako Finci i Norvežani  trče “kao babe”, jer nisu navikli, za razliku od južnjaka, na ovakve temperature vazduha. I zaista, kad god bi snimatelj zumirao neke severnjačke igrače, svi su bili crveni, znojavi i skroz zajapureni već i u prvim minutima utakmice, što mi je bilo simpatično i smešno. Naravno, veoma rano su ove reprezentaacije i ispale, dok je prvak postala Portugalija. Naravno da nisu ispale samo zbog nepodnošenja toplote, ali verujem i sigurna sam da im je to bio veoma, veoma otežavajući faktor. 


Ljudi se u određenoj meri prilagođavaju svojoj klimi. "Udobna zona" temperature je različita za život u različitim klimatskim uslovima. Fincima je, prema sveobuhvatnom svetskom istraživanju, najudobnije kada je prosečna dnevna temperatura oko 14 stepeni Celzijusa. Finci su znatno bolje adaptirali na hladno nego, na primer, južni Evropljane. Finska je specifična i zato jer smrtnost zbog temperature u Finskoj ide na stranu toplijeg. Naime, rast od desetak stepeni temperature, od one  na koju su navikli je mnogo rizičniji za zdraavlje Finaca od desetak stepeni niže temperature. Kako je u Finskoj neki prosek raspona temperature tokom godine od -25 do + 25, Finci će na -35 odlično funkcionisati, ali će zato na + 35 mnogima pozliti od vreline, posebno hroničnim bolesnicima, deci i starima.



U Finskoj, kriterijumi za toplotna upozorenja isti su u celoj Finskoj, ali kriterijumi za hladna upozorenja  su strožiji na severu nego na jugu. U slučaju mraza, razlike između kriterijuma sever-jug su izabrane na klimatskim osnovama. 


Ono što je veoma zanimljivo, a vezano za temperaturne meteo alarme, ako upoređujemo recimo Srbiju i region, sa Finskom, treba reći da se oni veoma razlikuju. Ako  se zna da postoje 4 nivoa meteo-alarma, zeleni, žuti, narandžasti i crveni, oni nisu svuda isti, zbog različitog percipiranja opasnosti u različitim zemljama. Uopšteno, svuda u svetu, zelena zona je zanemarljiva, jer je sve pod kontrolom, žuta - i dalje je sve normalno, ali vreme može biti potencijalno opasno, jer, iako su prognozirane  vremenske pojave uobičajene, potreban je oprez ako se planiraju aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku. Narandžasta je već znak da su vremenske prilike opasne, kada su prognozirane opasne vremenske pojave takvog  inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Crveni meteo-alarm može izazvati velike materijalne štete i ozbiljno ugroziti bezbednost ljudi i životinja. 

Ovi alarmi se redovno izdaju i tokom zime i tokom leta, U Srbiji je recimo crveni meteo- alarm tek preko 34 stepena, a u Finskoj već sa 28 stepeni, dok je u Finskoj narandžasti meteo-alarm već sa 24 stepena, a žuti već sa 20 stepeni.  Zimski temperaturni meteo-alarmi su  veoma zanimljivi u Finskoj, jer se oni dele na tri regiona. Naime, u južnoj Finskoj gde je i glavni grad Helsinki, kada su u pitanju zimske temperature, sve do – 20 je normalno, temperature ispod -20  tek žuti meteo alarm, ispod -30 je narandžasti i ispod -35 je crveni.  U srednjem delu Finske, sve do – 25 je normalno, temperature ispod -25  tek žuti meteo alarm, ispod -35 je narandžasti i ispod -40 je crveni.  U mom severnom delu, u Laponiji, sve do – 30 je normalno, temperature ispod -30  tek žuti meteo alarm, ispod -40 je narandžasti i ispod -45 je crveni.  U Srbiji je verovatno sve preko -10 stepeni već crveni meteo –alarm, kada ljude tada jedva možete i videti na ulici. 

U Evropi se dešava paradoks da je u delovima Evrope bez Skandinavije, veća smrtnost od smrzavanja nego na krajnjem severu kod polarnog kruga. To je sve zbog severnjačke adaptiranosti na hladnoću.  Moj dobar prijatelj Finac je pre 15 dana bio u Hrvatskoj na moru, i ako izuzmemo svu lepotu  hrvatskog primorja, bilo mu je užasno zbog, za njegov pojam, nesnosne toplote. Kako se telo adaptira na toplotu za dve nedelje, to ide u prilog tome da mu ni desetog, poslednjeg  dana na Jadranu, nije bilo ništa bolje. Libancu ili Irancu bi na 33 stepena bilo možda i hladnjikavo, dok bi u Finskoj sigurno doživeli kliničku smrt…šalim se ja malo.

Kada pogledam ove meteo-alarme u Finskoj i Srbiji, gde je u Finskoj, pri temperature od 24 stepeni C, već narandžasti meteo-alarm, koji po definiciji može biti opasan po ljude i životinje, to znači da su mladi fudbaleri, nadljudskim naporom, trčali po terenu na 33 stepena koji je za 5 stepeni već duboko u crvenom alarmu po finskom merenju. To je recimo slično kao kada Srbi igraju fudbal u pustinji na 45  stepeni.

Kada su vrućine u Srbiji, lekari preko medija savetuju hidrataciju i da se ne izlazi u najtoplijem delu dana. U Finskoj najčešće, pored hidratacije, govore i da se za vreme vrućina  izbegava hrana puna proteina, kafa, slatki napici i alkohol. U Finskoj se u letnjem periodu, zbog svih Finaca koji hrle u svoje vikendice na jezeru (a to radi 90 posto Finaca), dobijaju i upozorenja o  konzumiranju ribe. Naime, kako je u celom svetu živa sveprisutna u vodama, kumulativni efekat unošenja žive, nije dobar za zdravlje, pa se tako u Finskoj naglašava sledeće: Savetodavni odbor za državnu ishranu preporučuje da se riba jede najmanje dva puta nedeljno kako bi se obezbedilo dovoljno vitamina D i omega-3 masnih kiselina, međutim, Finski organ za bezbednost hrane Evira je dao neke izuzetke od opštih preporuka za ribu. Dioksini i PCB se akumuliraju u masnoj ribi u Baltičkom moru. Zbog toga bi, posebno, deca, mladi i trudnice trebalo da jedu haringe i  losose  ulovljene u Baltičkom moru samo 1-2 puta mesečno. 
 
Kada je u pitanju UV zračenje, u Finskoj je takvo zračenje  znatno slabije nego recimo na jugu Evrope. Dok je u Srbiji pri sunčanom letnjem danu UV index često i 10, u Finskoj retko pređe 5, i to na jugu Finske.

Ono po čemu će Finci pamtiti ovo leto je letnja vrelina  koju do sada nisu iskusili. Rovaniemi, koji ima subartičku klimu, i gde je prosečna letnja temperature prijatnih 16 °C, ove godine se  susreo sa  toplotnim rekordom, koji nikada nije zabeležen u istoriji ovog grada. Naime, 18. jula 2018, u Rovaniemiju je bilo rekordnih 32.2°C. Ljudi i životinje nisu mogli da izdrže ovu, za njih nepodnošljivu temperaturu, pa su i jedni i drugi spas potražili u rekama. U Rovaniemiju skoro i da ne postoje klima uređaji, jer im hlađenje u ovom delu sveta i nije neophodno, pa je zato  ovo za njih bilo kao kuvanje u paklenom loncu. 




Svi svetski mediji su objavili da je poznati lanac supermarketa u Finskoj, (K-supermarketPohjois-Haagan), čak pozvao 100 kupaca da noć provedu u njihovoj klimatizovanoj radnji u Helsinkiju. Bilo im je veoma lepo i zabavno. U Finskoj je zaista sve moguće. 








Jul 21, 2018

Upoznajte finske klasičare 19. veka


Finska je glavno sedište metal muzike,  ali u toj istoj Finskoj, takozvani “metalci” su mahom školovani muzičari i veliki ljubitelji klasične muzike. Mnogima to na Balkanu nije jasno, pa misle da je metal muzika jedna obična buka, te im nije jasno kako klasičari mogu da talasaju između ova dva, naizgled sasvim  različita i nepomirljiva žanra. Ali, Finci zaista vole klasiku.


Verujem da su mnogi od vas čuli za ponos Finske, izuzetnog kompozitora Sibeliusa, o kome sam pisala bar deset tekstova, a mogu da ih napišem i dve stotine, koliko ga volim, ali, kroz pisanje na ovom blogu, trudila sam se da vas upoznam i sa drugim, ovde manje poznatim, kompozitorima i slikarima, pa sam tako pisala i o ostalim odličnim  finskim kompozitorima, gde su se našli Erkki Melartin, Oskar MerikantoHeino Kaski


Danas želim da vas  upoznam sa jos nekoliko genijalnih finskih kompoziora  19. veka, koje lično volim da slušam. 


Pre nego što vas upoznam sa još nekoliko finskih kompozitora, možda će vam biti zanimljiv podatak ko je bio prvi poznati kompozitor klasične muzike u  Finskoj…U pitanju je Erik Tulindberg (1761-1814).

Slede kompozitori 19. veka. O nekima od njih sam već pisala (Jean Sibelius, Oskar Merikanto, Erkki Melartin), neke ću samo spomenuti, iako zaslužuju da pišem o njima jer zaista vrede (Robert Kajanus, Ernst Mielck, Selim Palmgren, Toivo Kuula, Armas Launis, Ernest Pingoud, Väinö Raitio, Yrjö Kilpinen, Aarre Merikanto) a neke kompozitore koje baš volim ću vam danas predstaviti. Oni su Martin Wegelius, Heikki Aaltoila, Armas Järnefelt, Leevi Madetoja i Fredrik Pacius).
Martin Wegelius.

Prvi na mojoj današnjoj listi je svakako kompozitor, muzikolog i pedagog, Martin Wegelius. U Finskoj ga izuzetno cene. Inače, Wegelius je rođen 1846. u Helsinkiju. Studirao je u Lajpcigu, Beču i Minhenu. Nameravao je da nastavi karijeru kao kompozitor i napisao je nekoliko orkestralnih dela i značajan broj vokalnih radova. Nakon osnivanja instituta, imao je malo vremena za komponovanje, jer se tada celim svojim bićem skoncentrisao isključivo na nastavu. Njegovi učenici su bili Sibelius, Armas Järnefelt, Toivo Kuula, Erkki Melartin, Selim Palmgren…i mnogi drugi, danas poznati u svetu finski kompozitori. Bio je najuticajniji finski muzički pedagog u dvadesetom veku. Bio je kompozitor, ali je ostvario najveće dostignuće stvaranjem sistematskog muzičkog obrazovanja u Finskoj. Upravo, Wegelius je 1882. osnovao čuvenu Sibelius akademiju u Helsinkiju,  koja se u početku zvala Helsinški muzički institut i radio je tu kao prvi direktor. Njegovi udžbenici iz opšte teorije muzike, kao i iz istorije muzike su i danas zlatni standard za muzičko obrazovanje u Finskoj. Sahranjen je na groblju Hietaniemi u Helsinkiju 1906. 


Preporučujem da poslušate  Martin Wegelius - RondoQuasi Fantasia
 

Zatim, tu je Heikki Aaltoila. Njega moram da vam predstavim jer ima zaista prelepa dela. Heikki Johannes Aaloila  je rođen 1905. u mestu  Hausjärvi. U svet uzbuđenja, Aaltoila je ušao preko svoga oca Huga Aaltoile, koji je bio glumac i muzičar. Studirao  je na konzervatorijumu u Helsinkiju od 1928. do 1934. Bio je dugogodišnji dirigent Finskog narodnog pozorišta, gde je bio na čelu punih 40 godina, a takođe, komponovao je i mnogo filmske muzike. Heikki Aaitoila  je dva puta dobio nagradu "Jussi" za filmsko stvaralaštvo, koja je finski pandan američkom Oskaru. (1954 za najbolju muziku u filmu Niskavuoren Aarne, i 1956.  za najbolju muziku u filmu Pastori Jussilainen.). Nagrada "Jussi" je jedna od najstarijih filmskih nagrada u Evropi, i dodeljuje se od 1944. Zanimljivo je da je ovu nagradu, za najbolju filmsku muziku, 2008, dobio  Eicca Toppinen, vođa  finske metal grupe Apocalyptica, za film “Musta jää” (Poledica). Moja najomiljenia kompozicija, a koju je komponovao Aaltoila je ona iz filma “Täällä Pohjantähden alla”(Ovde ispod severne zvezde), koja se zove “Akselin ja Elinan häävals”(Akselin i Elinin venčani valcer). Tvrdim da je ova Aaltoilina kompozija ulepšala ovu istorijsku dramu. 




Heikki Aaltoila
Armas Järnefelt je takođe, jedan od izuzetnih finskih kompozitora, čija dela treba upoznati. Ovaj dirigent i kompozitor, rođen je u danas poznatoj porodici Järnefelt, 1869. godine. Njegov rođeni brat Eero Järnefelt je bio izuzetan slikar o kome sam pisala, a njegova sestra Aino je postala supruga Jana Sibeliusa. Armasov  drugi brat Arvid Järnefelt, bio je pisac i napisao je dramu “Kuolema” (Smrt), za koju je muziku komponovao upravo Sibelius.  Ovo delo poznato po incidentalnoj muzici sastavljenoj od šest kompozicija, najviše je poznato po kompozociji “Valse triste”, koje je zbog svoje lepote kasnije postala samostalno delo. Armas Järnefelt je postigao veliki uspeh  svojim orkestarskim radovima “Berceuse” i “Praeludium”. Između 1932. i 1936, Järnefelt je bio umetnički direktor i dirigent Finske nacionalne opera, a bio je i glavni dirigent Helsinškog filharmonijskog orkestra 1942.-1943. Poslušajte ovu predivnu muziku. Armas Järnefelt  - Berceuse


Armas Järnefelt
Leevi Madetoja je još jedan od bisera finske klasične muzike 19. veka. Leevi Madetoja (Oulu 17. feb 1887- Helsinki 6. okt 1947.) bio je možda najznačajniji od svih finskih post-Sibelijusovih romantičarskih kompozitora. Još u školskom dobu naučio je da svira klavir, violinu i kantele. Prvo je završio čuvenu Sibelius akademiju gde je bio Sibeliusov učenik, a posle se obreo u Parizu i tamo takođe završio studije muzike. Njegov stil obuhvata i melanholičnu osobinu povezanu sa Fincima i prefinjenost francuskih kompozitora. Među njegovim najznačajnijim delima su tri simfonije i dve opere. Iako su njegovi rani radovi obuhvatali nekoliko vokalnih radova i poneku kamernu muziku (kao što je uzbudljiv romantični klavirski trio iz 1909. godine i rafinirana, lirska violinska sonata iz 1913. godine), Madetoja je već bio posvećen najviše orkestralnoj muzici. Prvi orkestralni rad je bio "Symphonic Suite" iz 1910, dok je "The Elegy" postala jedna od najpopularnijih minijatura koju je ikada komponovao. Njegovi drugi rani orkestralni radovi uključuju "Concert Overture" (1911), "Tanssinäky" (Dance Vision, 1911) i "Kullervo" (1913). Pored orkestarskih radova i opera, Madetoja je takođe bio veliki, a mnogi bi rekli i najveći finski kompozitor horske muzike. Njegova horska dela obeležena su istim bogatstvom nijansi i harmonija kao njegova orkestarska muzika, a takođe je komponovao i neke izvanredne solističke pesme, kao što je ciklus pesama "Syksy" (Jesen, 1930). Zanimljivo je da, iako je njegov omiljeni instrument bio kantele, on nikada ništa  nije komponovao za ovaj instrument. Kako je klaviru bio kompozitorski naklonjen, u  Finskoj se svake treće godine održava najveće klavirsko takmičenje pod nazivom Leevi Madetoja –pianokilpailu/ Leevi Madetoja klavirsko takmičenje, i to u njegovom rodnom gradu, njemu u čast.



Leevi Madetoja
Poslednji  u nizu, ali ne i po značaju je FredrikPacius. Bio je istaknuti finski kompozitor, dirigent i violinista. Najpoznatiji je kao autor kompozicije koja je danas himna Finske. Radio je na Univerzitetu u Helsinkiju od 1834. godine gde je osnovao studentski hor Akademiska Sångföreningen i orkestar. Godine 1848. napisao je muziku na tekst pesme “Maamme” (Naša zemlja), ili u originalu na švedskom, “Vårt land”, Johana Ludviga Runeberga koja je potom postala nacionalna himna Finske. Pesma je prvi put izvedena na jednoj studentskoj proslavi u Helsinkiju 13. 5. 1848.. Kasnije je ista kompozicija, ali sa izmenjenim tekstom, postala i nacionalna himna Estonije. Kažu da je Pacius komponovao ovu melodiju za četiri dana, a pesma je bila popularna i tokom XIX veka, ali je postala nacionalna himna tek nakon smrti Paciusa. Zbog svog velikog značaja u razvoju finske klasične muzike često ga nazivaju i „ocem finske muzike”. Danas se "Maamme" peva i na finskom i na švedskom jeziku u svim formalnim prilikama, kao i na sportskim događajima, poput olimpijskih igara. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, bilo je više pokušaja od strane finskog naroda da se ova himna zameni himnom koju Finci doživljavaju kao svoju nezvaničnu himnu, a to je "Finlandia" Jana Sibeliusa, sa tekstovima V.A. Koskenniemi (finski) i Joel Rundt (švedski). Ova himna  (Finlandia), ipak nije prihvaćena jer muzički kritičari tvrde da je ona teška za  pevanje.

Godine 1852. komponovao je prvu finsku operu – ”Kung Karls jakt” (Lov kralja Karla) – za koju je libreto uradio u stilu romantičarskog nacionalizma.Njegova druga značajna opera je “Die Loreley”. Pored toga, komponovao je mnoga orkerstarska dela, incidentalnu  i horsku muziku, kao i mnoge pesme. Fredrik i Nina Pacius imali su četvoro dece: Johannes Eduard (1843-1909), Maria Margaretha (1845-1919), Jenny Nina (1847-1902) i Olga (1850-1917). Paciusova ćerka Maria ostvarila je bogatu muzičku karijeru. Bila je pevačica i učinila je mnogo da promoviše muziku njenog oca. Bila je udata za kompozitora Karla Collana, čiji je najpoznatiji komad pesma “Sylvian Joululaulu” (Sylvia's Christmas Song), koju mnogo volim.
 Poslušajte - Fredrik Pacius- Maamme


FredrikPacius