Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Apr 17, 2015

Nove poštanske marke u čast finskih metal grupa



Najveća finska državna kompanija POSTI, specijaalizovana za poštanske usluge, sa sedištem u Helsinkiju, obradovaće filateliste i ljubitelje rok i metal muzike sa šest novih poštanskih markica najvećih finskih rok i metal grupa koje su proslavile finsku muziku u svetu. Markice će biti štampane u septembru 2015. a čast da se nađu na njima, dobile su grupe Nightwish, Apocalyptica, H.I.M, The Rasmus, Children of Bodom i Hanoi Rocks. Ovu kolekciju markica dizajnirao je grafičar Klaus Welp.



Pravu invaziju finske rok i metal muzike na svetskoj muzičkoj sceni izazvala je finska rok grupa Hanoi Rocks, koja je osvojila svet davne 1980. godine. Grupa Hanoi Rocks je zapravo prva grupa iz Finske, koja je napravila veliki uspeh u svetu, čak toliki da su  muzičari grupe Guns 'n' Roses, kao i muzičari grupe Manic Street Preachers, svuda govorili da su Hanoi Rocks izvršili veliki uticaj na njih i njihovu muziku. Hanoi Rocks se raspao 1984. godine, kada im je tragično poginuo bubnjar Nicholas, koji je bio putnik u vozilu kojim je upravljao Vince Neil, pevač grupe Motley Crue, ali je pevač grupe Hanoi Rocks, umetničkog mena Michael Monroe nastavio solo karijeru sve do 2004. kada se grupa ponovo aktivirala i koja i danas, sa uspehom pravi koncerte širom sveta.




Metal muzika je veoma bitna u finskoj kulturi, a dokaz za to je i ovogodišnji  letnji kurs za studente, o istoriji metal muzike i njenom bitnom uticaju na moderno društvo, koji će se održati od 4.- 20. avgusta,  pod pokroviteljstvom Univerziteta u Helsinkiju, u okviru Helsinki summer school. Tema će biti sociološki, semiotički i filozofski aspekt metal muzike. Na ovom univerzitetu od ove godine kreću i predavanja za studente na temu metal muzike i njene istorije. Muzički stručnjaci širom sveta tvrde da je Finska "jedina zemlja na svetu u kojoj je metal muzika mejnstrim" (Mejnstrim (engl. main stream — glavni tok) se sociološki definiše kao „normalizujuća, monokulturna forma proizvodnje, ili ona koja joj teži“) Wikipedia




Apr 15, 2015

Kratko, ali prelepo finsko proleće

Finsko leto je kratko, ali je proleće još kraće, jer traje od 45 do 60 dana.. Nije redak prizor da i početkom aprila vidite prizore prolećnog cveća, posebno krokusa i šafrana, kako uzdignuti, onako jarkih boja, izviru iz snegom pokrivenog tla. Srećom, sneg se uglavnom već otopi u martu, a tada Finska, onako obdarena prirodom, postaje pravi botanički vrt, prelepa riznica divnog prolećnog samoniklog cveća, od standardnih visibaba i ljubičica do divnih divljih lala, krokusa, šafrana,  đurđevka ( koji je nacionalni cvet Finske), narcisa, jagorčina...pravi šareni raj.


O proleću u Finskoj sam već pisala OVDE, ali zanimljivo je da vam kažem koliko je proleće u Finskoj prepuno kontrasta. Dok se na severu Laponije skijaju na suncu, na jugu se već uveliko spremaju za leto. U Rovaniemiju je i danas (14. april) sneg, obližnja Ounasvaara je kao u punoj zimskoj sezoni, dok je u centru grada sa tek malo snega ponegde, da ga skoro i nema, rekom Kemijoki  još uvek plutaju delovi leda koji se otapaju...ali, za dve nedelje i ovde će biti pravo proleće. 


Proleće u Finskoj počinje oko prvog aprila, najpre na jugozapadnom arhipelagu i Olandskim ostrvima, sredinom aprila u centralnim delovima zemlje i oko prvog maja na severu. Uviđate zašto je proleće u Finskoj prepuno kontrasta...pa upravo zato jer na jugu zemlje proleće stiže mesec dana ranije nego na severu. Srednje prolećne dnevne temperture su do 10°C, a obdanice su znatno duže nego tokom zime...sve je puno veselih boja, prepuno cveća i u punom koloritu za razliku od duge finske zime. Uopšte, Finska je sigurno jedina zemlja u Evropi u kojoj se jasno razlikuju godišnja doba. ...bela zima, koloritni fenomen finske jeseni nazvan ruska. obilje zelenila i poljskog cveća u proleće i leto u kome sunce ne zalazi ni tokom noći.
Sam početak proleća u Finskoj (osim u Laponiji), karakterišu blagi vetrovi i suvi i sunčani dani. Ponekad sa jugozapada Finske dolazi nizak vazdušni pritisak donoseći kišno vreme, ali veoma retko. U južnim i centralnim delovima Finske, krajem aprila je temperatura iznad  10°C, a poslednjih godina bilo je dosta dana kada su temperature bile i oko 20°C. Generalno, proleća u Finskoj su uglavnom suva i imaju malo padavina jer je atmosfera u severnoj hemisferi suva posle hladne zime. Zato su proleća u Finskoj izrazito lepa ( to se baš ne vidi u Laponiji sve do maja), jer su vedra i sunčana.
Sada ću pokušati da vam dočaram lepote finskog prolećnog cveća koja tako lepo umeju da naprave šareni tepih po divnom finskom tlu, a kako to izgleda pokazaću vam na slikama snimljenim u Rovaniemiju prošle godine krajem marta i početkom aprila. 






















Sve zelene površine tokom prpleća su preplavljene cvećem, koje je i sada tu u cvatu,  a ponegde izvire i iz snega. Retko gde se, kao u Finskoj vide lale koje rastu pored snega. Ovde je mnogo lala,  posebno onih ranih divljih, zatim ljutića, krokusa divne ljubičaste boje koga Finci zovu tähtisahrami, iako ih ovde ima i u beloj i ružičastoj boji a veoma  je rasprostranjen i žuti krokus, poznatiji kao šafran. takođe na svakom koraku ima jagorčevina, narcisa, ljubičica...i sve je to ovde u punom cvatu.
Eto, neko lepo cveće ste prepoznali, a neko i niste...a kako ih Finci zovu?
Sinivuokko su prelepe anemone, valkovuokko su bele anemone, maslačak zovu voikukka a  huflattich je podbel. Kiurunkannus je mlađak, mukulaleinikki je zlatica a rentukka je ljutić. Tu je i grm sremza koji ima bele cvetove neodoljivog mirisa a Finci ga zovu tuomi. Divnu jagorčevinu zovu kevätesikko, a slatki dan-noć zovu  keto-orvokki. Metsäorvokki je divlja ljubičica a tuoksuorvokki je ona divna mirisna ljubičica. Vogel-Wicke je ptičja grahorica a ketoneilikka je šareni karanfil...Onaj divni ljubičasti zvončić zovu kissankello a päivänkakkara je margareta. Različak zovu ahdekaunokki a narcis valkonarsissi. Šafran ( krokus) je sahrami a lale zovu tulppaanit. Härkki  je  cerastium a  kielo  je đurđevak... Inače, đurđevak je nacionalni cvet Finske i to je omiljeni cvet Finaca...ali izgleda i ne samo njih...engleska vojvotkinja od Kembridža Kejt Mindlton, kao i princeza od Monaka, Grejs Keli...imale su na venčanju bukete samo od cvetova đurđevka.

Apr 12, 2015

Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!


Danas je pravoslavni Uskrs (Vaskrs). jedan od najlepših i najradosnijih praznika.  Pre dva dana bio je Veliki petak, dan kada se farbaju jaja, dan kada se završava Vaskršnji post i hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanja Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta.

Kristus nousi kuolleista! Totisesti nousi!...tako danas pravoslavni Finci otpozdravljaju jedni druge, a to u prevodu znači Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese! Iako je Finska, država sa stanovništvom pretežno protestantske vere (70%), ostalih 30% zauzima pravoslavna i rimokatolička vera. Finska pravoslavna crkva je druga zvanična crkva u Finskoj pored Evangelističke luteranske finske crkve i veoma je poštovana od strane ostalih Finaca.

Veliki petak je dan kada većina ljudi posti...i to, većina samo na taj dan. Sigurno je da je post dobar, okrepljujuć za telo i dušu, ali post je sigurno mnogo više od pukog uzdržavanja od određene hrane. Treba uvek postiti od zla, laži, zlih misli, nepravde, površnosti...treba postiti od nezadovoljstva i otvoiti oči, um i dušu za sve ono dobro što nas okružuje, treba postiti od gorčine i biti zahvalan za ono što imamo, treba postiti od oholosti i otkrivati vrednost ljudi koji nas okružuju...postiti od nepotrebnih reči i osvetoljubivosti, postiti od zavisti i radovati se tuđoj radosti, postiti od škrtosti i otvoriti se za ljude koji imaju manje od nas...

Vaskrs znači početak, a ta reč meni intimno mnogo znači. Vaskrs je vera, vera u trenutak  i večnost, a ne u trajanje. Slavim oba Uskrsa (Vaskrsa), i oba su mi bitna i oboma se uvek iskreno radujem. Uživam u šaranju i oslikavanju jaja, koja uvek poklanjam prijateljima i dragim osobama. Uživam u bogatoj trpezi, u prolećnom cveću na stolu, prazničnom porodičnom okupljanju...




„Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti" (ep. Nikolaj Velimirović)
 
U Finskoj tradicionalno jedemo uskršnji delikates zvani Mämmi. On je dosta oporog ukusa, ali ga Finci rado jedu na ovaj dan. Izgledom podseća na gustu tamnu kašu, dok zlobnici kažu da liči na izmet. Pravi se od raženog brašna, vode, malo soli i tamne melase. Peče se u rerni i ustvari je to pečena ražena kaša. Ponekad se dodaje i veoma malo narandžine kore ( od specijalne gorke narandže, koju ja ne dodajem jer ova narandža ima i mnoga neželjena dejstva), a sama kaša se služi sa mlekom, slatkom pavlakom ili prelivom od vanile...postoji mnogo varijanti. Tradicionalno se služi u korpicama od brezove kore, ali se jede i iz tanjira. U finskim prodavnicama, danas se prodaje i gotov Mämmi u kutijama, ali je domaći neuporedivo lepši.

Moj recept za Mämmi:

Staviti na šporet da na tihoj vatri provri 1 litar vode, pola šolje tamne melase i pola kašičice soli. Kada provri, u to se brzo doda četvrtina od  potrebnog raženog brašna ( a ukupno je potrebna 1 šolja ovog brašna) i zatim se skloni sa vatre. Posle deset minuta se umuti i preostalo brašno. Zatim se ova smesa sipa u podmazan pleh i peče na 125 stepeni oko 2,5 do 3 sata. Servira se u zašećerenom mleku, slatkoj pavlaci ili kremi od vanile.


Danas sam došla ovde samo da bih vam poželela da lepo i u radosti provedete ovaj veliki praznik, dan vaskrsa Hristovog.

Vaša Tarja

Lepe lale danas u mom domu...


Ostali tekstovi o Uskrsu u Finskoj:





Apr 4, 2015

VIDEO PRIČA 7 - Hrvatski dokumentarac o Fincima

Danas bih vam pokazala jednu dokumentarnu emisiju koja se bavi Fincima, ne toliko Finskom, a koju je napravio hrvatski novinar Goran Milic, nekada veoma popularan na prostorima Ex - Yu. Iako je  dokumentarac snimljen pre tačno deset godina, dok je na vlasti još bila Tarja Halonen, Finci koje je Goran Milic sretao u Helsinkiju, iskreno su pričali o dobrim i lošim stvarima u Finskoj. Tako on razgovara sa jednom mladom Finkinjom koja je pričala o mladim pijanim Fincima petkom uveče,  mladim biznismenom po imenu Teemu, basistom grupe H.I.M (Mikko "Migé" Paananen), taksistom, čovekom koji šeta psa a sa kojim je pričao u odnosu Finaca prema životinjama, Hrvatom koji živi dugo godina u Finskoj i mnogim drugima. 

Finci, kao što sam već odavno pisala o tome, su veoma realni, nisu hvalisavci, vrlo realno pričaju o problemima, lepim stvarima, životu...Iz ovog dokumentarca saznaćete mnoge zanimljivosti o Fincima, iz prve ruke. Jedino što se u odnosu na priče iz ovog dokumentarca od pre deset godina i današnjih dana razlikuju su par stvari...da je nezaposlenost koja je tada bila nekih 28 %, smanjena na 9%, što je više nego u poslednje četiri godine, ali opet niže od proseka za zonu Evropske unije gde je procenat nezaposlenosti 11,9% (prema statistici sa http://ec.europa.eu/)., da su samoubistva (pretežno alkoholičara), prema OECD-ovim podacima, poslednjih deset godina smanjena za više od 40%, da Tarja Halonen nije više predsednik Finske, kao i podatak da je danas veća grupa Finaca nezadovoljna Evropskom unijom jer... iako je Finska  jedina zemlja Skandinavije koja je pristala da uvede evro, tim činom su nakalemili brojne probleme, jer skandinavskom stanju uma je potpuno strano izigravanje ugovora na južnjački način - oni veruju u pravila igre. Zbog toga sada moraju isplaćivati financijski neodgovorne članice evrozone, što očekivano izaziva negodovanje Finaca.  

A sada vam toplo preporučujem da pogledate oba dela ovog dokumentarca, jer je to zapravo jedan video isečen na dva dela.


Some interesting facts about finnish people and lifestyle. ( Part 1) from Tarja M. on Vimeo.
VIDEO PRIČA 7 - Hrvatski dokumentarac o Fincima
Some interesting facts about finnish people and lifestyle. ( Part 2) from Tarja M. on Vimeo.

Apr 3, 2015

Proslava imendana u Finskoj


Imendani (Nimipäivä) su tradicija pripisivanja ličnih imena svakom danu u godini i proslava povezanosti posebnih dana s onima po kojima je taj dan imenovan. Ta je tradicija karakteristična za različite katoličke i istočno-pravoslavne zemlje, a vrlo je raširena i u nordijskim zemljama, posebno u Švedskoj i Finskoj. Danska i Norveška imaju dane posvećene imenima u svom kalendaru, ali se sam imendan ne proslavlja. U Finskoj ta tradicija dodeljivanja imena ili skupa imena, danima u godini, datira još iz srednjeg veka. U ovoj zemlji se imendan baš proslavlja i u istoj je ravni kao i proslava rođendana.

U Finskoj se slavljenje imendana raširilo u 17. veku, u početku samo na kraljevskom dvoru i među aristokratijom, a kasnije i među celokupnim stanovništvom.

U ovoj zemlji je svaki dan nečiji imendan i spisak obuhvata negde oko 875 imena. O dodavanju novih imena odlučuje Kancelarija za Almanah, Univerziteta u Helsinkiju. Spisak svih finskih imena i imendana, u Finskoj se  uvek objavljuje  u Almanahu (Almanakka), koji izlazi svake godine i u kome se nalaze svi ti podaci, ali i mnogo više informacija (izlazak i zalazak sunca u nekoliko finskih gradova (Helsinki, Oulu, Utsjoki...), važni brojevi telefona, crkveni i državni praznici, dani podizanja zastave na Dane zastave (ima ih oko 15 u godini), pomračenja sa svim astronomskim simbolima, karta Finske, kodovi zemalja, liste pravoslavnih, islamskih i jevrejskih praznika, sajamski dani, pijačni dani po mestima...bitno je da napomenem da finski Šveđani imaju svoj vlastiti kalendar imendana za proslavu švedskih imena, a takođe i autohtono stanovništvo Finske - Sami narod ima svoj kalendar imendana. To je nekako i logično, ali verovali ili ne, Finci imaju i službene kalendare imendana  za mačke, pse i konje, a ovi kalendari se kupuju u radnjama za kućne ljubimce.


Kao sto sam već napisala, Almanah izdaje posebna Kancelarija za Almanah (Almanakkatoimisto), Univerziteta u Helsinkiju, a izdaje se već više od 100 godina. Ovaj univerzitet poseduje autorsko pravo na popis imena i njihove odgovarajuće datume. Kada je u pitanju spisak svih imendana u Finskoj, od 1995. godine se na svakih 5 godina vrši revizija imena, ona koja su skoro izumrla se izbacuju, i ubacuju neka nova ukoliko su  u masovnijoj upotrebi u ovoj zemlji. Do 1995. godine. Almanah je imao reviziju na svakih 10 godina. Pošto se u svakoj zemlji vodi statistika imena, pa tako i u Finskoj, u ovoj zemlji važi pravilo da se ime izbacuje iz Almanaha ukoliko se u roku od 50 godina nije rodilo bar 500 beba sa tim imenom, dok je do 2010 taj broj bio 1000. Ove godine, u januaru mesecu, Almanah se ponovo ažurirao i sada su dodata mnoga imena...neka su se pojavila prvi put, a neka su vraćena posle 100 godina (Tiitus). Imena koja se od ove godine nalaze u Almanahu su: Mimosa, Melissa, Stella, Annu,Taika, Vanessa, Aava, Eemi, Hugo, Seela, Kasper, Jooa, Nadja, Joose, Nita, Janni, Kimi, Luka, Mirella, Milo, Kiira, Nooa, Pipsa, Annu, Noel, Nanna, Okko, Sarita, Paulus, Peetu, Isabella, Robin, Isla, Sasu, Enna , Sisu, Saaga, Juuli, Isla i Lisa.

Neka deca su u Finskoj počela da dobijaju retka i neobična imena, kao što su Karpalo (brusnica), Kide (kvarc), Kevät (proleće), Kastanja (lešnik), Leinikki (ljutić)...ali ova imena su za sada isuviše retka da bi se našla u Almanahu. Interesantno je i to da se u ovom Almanahu nalaze i neka imena iz prehrišćanskog doba a koja su se zadržala i do današnjih dana, kao što je ime Väinö (naravno iz finskog epa Kalevala).

Pošto u Finskoj skoro svi imaju od jednog do tri imena, ali se uvek koristi prvo ime,  ukoliko je nečije prvo ime izbačeno iz Almanaha i ne mogu slaviti imendan, uzimaju sledeće ime i slave imendan po tom imenu.

Na primer:
Pevačica Tarja Turunen ima tri imena - Tarja Soile Susanna
Bivša predsednica Finske Tarja Halonen ima dva imena  - Tarja Kaarina
Pevač grupe Sonata  Arctica, Toni Kakko ima dva imena - Toni Kristian
Pevačica Jenni Vartianen ima dva imena - Jenni Mari
Pevačica Chisu ima dva imena -  Christel Martina
Vođa grupe Nightwish, Tuomas Holopainen ima tri imena - Tuomas Lauri Johannes
Pevač grupe Rasmus, Lauri Ylönen ima dva imena - Lauri Johannes
Pevač grupe H.I.M., Ville Valo ima dva imena -  Ville Hermanni
Finski kompozitor Jean Sibelius ima tri imena -  Johan Christian Julius ”Jean”
Pevač grupe Apulanta, Toni Wirtanen, ima dva imena - Toni Juhana
Pevač grupe Children of Bodom, Alexi Laiho ima tri imena  - Markku Uula Aleksi
Ćlan grupe Apocalyptica, Eicca Toppinen,  ima dva imena - Eino Matti "Eicca"
Ćlan grupe Apocalyptica, Perttu Kivilaakso, ima tri imena - Perttu Päivö Kullervo (Kullervo je epski lik iz finskog epa Kalevala)...

Naravno, u javnosti se koriste samo prvo ime i prezime, dok u dokumentima stoje sva imena.

Od imena koja su uklonjena iz Almanaha, tu su recimo Roine, Augusta, Matleena, ( uklonjeno 2000. godine), Klemetti... Roine je izbačeno 1995. godine, jer je u periodu od 5 godina, ovo ime dobilo samo šestoro dece...Klemetti je uklonjeno isto 1995. godine, a iste godine dodata su neka imena...Minttu (u prevodu Nana), Ismo, Pinja (u prevodu Bor). 2000. godine dodata su sledeća imena: Leena, Leeni i Lenita. Naravno, imena se mogu i ponovo vratiti u Almanah, ako se pokaže njihova popularizacija  i učestalo davanje tog imena u periodu od pet godina.

Pre dosta godina, ovaj praznik se slavio tako što se na sto iznosilo imendansko drvo ispod koga su se ostavljali pokloni za slavljenika. Danas se praznuje uz obavezne kolače, tortu i kafu, za svakoga ko dođe da čestita slavljeniku. Mnogi ljudi (posebno oni u godinama) slave samo imendaan jer ih godine asociraju na starenje.

Ono što sigurno niste znali je i podatak da deca u Finskoj najčešće provedu prva dva meseca svog života bez službenog imena, jer roditelji imaju toliki rok za registraciju imena, pa zato mnogi roditelji često čekaju dosta dugo nakon rođenja deteta kako bi mu pažljivo odabrali ime. Svake godine kada se Almanah ažurira, objavljuje se koja su imena bila najpopularnija za tu godinu...2014. godine, najviše devojčica je dobilo ime Sofia, a dečaka Elias ( Ilija), zatim 2013 to su bila imena Emma i Onni, za 2012. Ella i Onni itd.

Moj imendan bio je 7. marta, kada je u Finskoj bio dan svih osoba koje se zovu Tarja. Na ovaj dan svoj imendan pored Tarji, slave i osobe koje se zovu Taru i Taika. I u Saami kalendaru, 7. mart je imendan svih Tarji, samo što se na saami jeziku Tarja prevodi kao Dárjá.

Ime Tarja je finska verzija imena Daria, koje je opet ženska varijanta drevnog persijskog imena Darius. Značenje ovog imena se povezuje sa "onaj koji ima mnogo" i "poklon (dar) od Boga". Srpska pravoslavna crkva slavi Svetu Dariju 19. marta po crkvenom i 1. aprila po gregorijanskom kalendaru. Prvi put se ime Tarja našlo u upotrebi u Norveškoj, dok je danas najzastupljenije u Finskoj, Švedskoj, Danskoj, Norveškoj i Kareliji. U ostalim jezicima, javlja se u sledećim verzijama: Dareia (grčki), Darya (beloruski), Daria, Darija, Darinka (hrvatski), Darja, Darina (češki), Daria (engleski), Daria (italijanski), Dareia, Daria (grčki), Daria (poljski), Daria (rumunski), Darya (ruski), Darija (srpski), Darija, Darja, Darinka (slovenački), Dariya, Daryna, Odarka (ukrajinski), Tarja (finski, danski, norveški, švedski). Imendan osoba sa imenom Tarja, u Finskoj se slavi 7. marta. Od 1940. do 1980. ime Tarja je bilo najpopularnije žensko ime u Finskoj. U susednoj Estoniji, postoji ostrvo pod nazivom TARJA.

U proteklih 100 godina u Finskoj je ovo ime dobilo 30 hiljada ženske dece. Samo od 1940. do 1980. dobilo ih je 27 hiljada. Danas se finskim devojčicama daju neka modernija imena, pa je po finskoj statistici, u poslednje četiri godine, ovo ime dobilo svega 20 devojčica.

Tarja na arapskom jeziku   تارجه

Tarja na kineskom 塔里娅


Kada nekome čestitate imendan, to možete uraditi ovako...

Nimipäiväonnittelut Tarja! - Tarja, srećan imendan!