Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Jul 17, 2014

Upoznajte grupu AMBERIAN DAWN



Kada poželite da, na krilima muzike, doletite do magičnog sveta finske i nordijske mitologije, folklora, legendi, starih verovanja, predanja, uz prizvuk finskog epa Kalevale, nesumnjivo ćete to uspeti slušanjem predivne melodične i na momente dramatične muzike kristlnog zvuka, ove finske grupe. 


AmberianDawn je finska metal grupa, iz mesta Hyvinkää, (50 km udaljen od Helsinkija), koja se u moru metal muzike iz Finske, izdvaja po mnogo čemu. Kada sam pre pet, šest godina, prvi put čula jednu njihovu pesmu (River of Tuoni ), istog trena sam poželela da saznam sve o grupi, koja me je i samo ovom jednom pesmom, u kojoj se bavila temom iz čuvenog finskog epa Kalevala, savršenom svirkom i nebeski čudesnim vokalom Heidi Parviainen, totalno ”kupila”. 


U to vreme, kada biste izgovorili ove reči…Finska, metal muzika i ženski vokal, nije bilo sumnje da su svi pomišljali na Nightwish. Tako je to bilo tada, ali samo na prvi pogled, kada su ih nepravedno stavljali u red bledih kopija Nightwisha. Ta nepravda, srećom nije dugo trajala jer je ova grupa već prvim albumom pokazala da ima svoj stil, posebnost i ono “nešto”, što ih čini jedinstvenim...izrazitu melodičnost koja provejava njihovom muzikom, ekstremnu tehničku virtuoznost, magičan vokal...

Iako je priča o nastanku grupe Amberian Dawn krenula 2006. godine, idejom dvojice tadašnjih članova grupe Virtuocity (Tuomas Seppälä i Tommi Kuri), početak prave priče je krenuo pridruživanjem i ostalih članova,  bubnjara Heikki Saarija iz grupe Virtuocity, klavijaturiste Tom Sagara i gitariste Sampo Seppäle. Ubrzo nakon njihovog okupljanja, a nakon neuspelog  pokušaja da vokal njihove prethodne grupe, Peter James Goodman  bude to i ovaj put, pridružuje im se i klasičan ženski vokal Heidi Parviainen, koju je Tuomas pronašao i izabrao kao savršeno rešenje za svih 10 pesama koje je komponovao. Goodman i ostatak grupe su se lepo prijateljski razišli, pa im i dan danas, Goodman često peva kao prateći muški vokal. Iako se grupa oformila tek 2006. godine, skoro svi članovi su u ovu grupu ušli sa velikim iskustvom iz prethodnih grupa. Tuomas, Tommi i Heikki su bili članovi grupa Atheme One i Virtuocity, u kojoj je bio i Marco Hietala, sadašnji basista grupe Nightwish, Heidi je bila klavijaturista i prateći vokal u grupi Iconofear, Tom Sagar, klavijaturista grupe Atheme One, u kojoj je bio i gitarista Sampo Seppälä...


...i konačno, 2008. godine izdaju svoj prvi album River of Tuoni, za koji je svu muziku komponovao neverovatno talentovani Tuomas Seppälä a Heidi napisala sve tekstove. Ovaj album je iznedrio pregršt hitova (River of Tuoni, Valkyries, My Only Star...). Na ovom albumu, kao bonus track,  mesto je našla i instrumentalna verzija pesme Dreamchaser, koja je izašla na albumu, bivše grupe četvorice članova postave Amberian Dawn, Atheme One. Ovaj album je odlično prihvaćen, a Amberian Dawn te godine svira kao predgrupa svetski poznatoj, holandskoj grupi Epica, na njihovoj letnjoj evropskoj turneji, na ukupno 22 koncerta širom Evrope. U pesmama Lullaby i Evil Inside Me, kao prateći vokal, pojavljuje se i Peter James Goodman.


Sledeći, drugi po redu album, pod nazivom The Clouds of Northland Thunder, Tuomas je završio već krajem 2008. godine, nakon turneje sa grupom Epica, a izlazi već 2009. godine. Pesme koje su ga obeležile su He Sleeps in a Grove, Incubus, Kokko – Eagle of Fire... Na ovom albumu je došlo do nekih izmena u grupi...naime, Emil "Emppu" Pohjalainen (Nailed Coil, Dotma, Epicrenel, Thaurorod), pridružuje im se kao druga gitara jer Tuomas prelazi da svira isključivo samo klavijature na koncertima, iako na studijskom snimanju i dalje svira gitaru. Nakon ovog albuma učestvuju na par poznatih festivala....(Rok festival u Sölvesborgu, Metal Female Voices Fest...). U leto i jesen 2009. godine, grupa odlazi na turneju sa poznatim svetskim grupama, kao što su Kamelot, Epica, Sons of Seasons, Dream Evil...


Zatim sledi album End of Eden iz 2010. sa hitovima Arctica, Sampo...koji izdaju za Spinefarm Records, uz koji su usledile i promene u grupi, odlaskom trojice članova: bubnjara, gitariste i basiste, koje zamenjuju Jukka Koskinen ( Norther, Wintersun ), Heikki Saari ( Norther, Naildown ) i Kimmo Korhonen ( Waltari, Helion). Ovaj album je dobio mnogo odličnih kritika iz celog sveta. Pesma Arctica je stekla ogromnu popularnost, a bila je postavljena i  za besplatno skidanje na društvenoj mreži MySpace. Za nju je grupa snimila svoj četvrti spot, u kome stari alhemičar uspeva da zamrzne čarobnu amajliju, dok se u završnoj sceni vide i članovi grupe beli i zaleđeni. Na ovom albumu je gostovao i klavijaturista Jens Johansson (Stratovarius), koji je u par pesama imao genijalan i zanimljiv duel na klavijaturama sa Tuomasom.


Četvrti studijski album Circus Black iz 2012. godine je album koji je neosporno dao dosta hitova.. Circus Black, Cold Kiss, Crimson Flower, Charnel's Ball, Lily Of The Moon, Guardian...Kao i na prethodnim albumima, lider grupe Tuomas Seppälä je na ovom albumu bio i kompozitor, aranžer, klavijaturista, gitarista, producent…Na ovom albumu je gostovao i pevač grupe Stratovarius, Timo Kotipelto, i to u pesmi Cold Kiss, (za koju je snimljen i spot), a podršku u vidu sviranja klavijatura dali su i Jens Johansson u pesmi Crimson Flower, kao i hor vrhunskih operskih pevača pod vođstvom dirigenta Mikke Mustonena. Zbog svega ovoga, ovo je, do tada bio najimpresivniji i najraznolikiji  album grupe.


...a onda, novembra 2012. objavljeno je da glavni vokal Heidi Parviainen napušta grupu kako bi se posvetila svom novom projektu Dark Sarah. Poslednji njihov zajednički nastup bio je u Belgiji na Metal Female Voices Fest-u, 20.oktobra 2012. kada su nastupali zajedno sa grupama Lacuna Coil, Arch Enemy, Delain, Xandria, Epica...

Decembra 2012. Tuomas objavljuje da je našao novu pevačicu, Päivi "Capri" Virkkunen, ili samo Capri, kojom je danas u potunosti zadovoljan jer je njen vokal nešto što je dugo priželjkivao. Sa ovom pevačicom, vrhnskih glasovnih sposobnosti, grupa je odmah našla zajednički jezik, a ta pozitivna atmosfera u grupi je samo dala krila za sve nove projekte.  

Päivi "Capri" Virkkunen  FOTO/ Amberian Dawn

AMBERIAN DAWN, Emil "Emppu" Pohjalainen, Kimmo Korhonen, Päivi "Capri" Virkkunen, Tuomas Seppälä, Joonas Pykälä-aho
Prvi projekat sa Capri bio je peti album Re-Evolution, kompilacijski album sa pesmama sa prethodna četiri albuma, ali u novom izvođenju. Capri je definitivno unela neki svoj drugačiji stil, pesme je otpevala u više rokerskom fazonu, ne trudeći se da oponaša klasičan operski vokal prethodne pevačice, iako je, baš kao i Heidi, svirala klavir i završila solo pevanje na konzervatorijumu u Centralnoj Ostrobotniji u Finskoj. Pre dolaska u grupu Amberian Dawn, Capri je učestvovala u mnogim projektima…pevala je kao prateći vokal mnogim poznatim finskim grupama (Uniklubi, , Negative…), takođe je učestvovala i na Evroviziji gde je finskom predstavniku Waldo's People, takođe bila prateći vokal, te 2009. godine u Moskvi…zatim je u mjuziklu o grupi ABBA dobila ulogu Fride, u pozorištu u Tampereu je bila vokalni trener...sve u svemu, Capri je jedna divna, vesela, nenametljiva i beskrajno talentovana dama. 


1.     "Valkyries"      
2.     "Incubus"      
3.     "Kokko - Eagle of Fire"
4.     "Lily of the Moon"      
5.     "Come Now Follow"      
6.     "Crimson Flower"      
7.     "Circus Black"      
8.     "Lost Soul"      
9.     "Cold Kiss"      
10.    "River of Tuoni"      
11.    "Charnel's Ball"  


Ove godine, tačnije juna meseca, grupa je izdala svoj najnoviji, šesti album u karijeri, pod nazivom  Magic Forest. Ovo je prvi album koji je izdat za Napalm Records i prvi studijski album sa novom pevačicom Capri. Ovaj album, koji je studiozno sniman 6 meseci je, po mom skromnom mišljenju, možda najbolji do sada. Pesme su savršene već na prvo slušanje. Tuomas je i na svim prethodnim albumima bio kompozitor, a tekstove je uvek pisala Heidi. Kada je Heidi napustila grupu, Tuomas je zamolio Capri da sada ona piše tekstove, što je i učinila upravo na ovom albumu, i to veoma dobro. Ako bismo se vratili na poređenje sa grupom Nightwish, sa početka ovog teksta, možda bih jedino ovde mogla da nađem neku paralelu, jer lepa Capri ima talenat i virtuoznost kao Tarja, energičnost kao Floor i nežnost, suptilnost i skromnost kao Anette. Sa Capri, ovaj album je pravo osveženje, grupa i dalje ima svoj prepoznatljiv stil, koji je mnogo evoluirao, dobio na svežini i mnogo je privlačniji i melodičniji. Njen glas je doneo raznolikost u teksturama pesama, muzika je raznovrsnija, bogatija, uz opet, sačuvanu prepoznatljivost koja krasi Amberian Dawn. Ovim novim albumom, kojim je definitivno stekla mnogo širu publiku, grupa je pokazala novi i veći potencijal i mogućnosti.


Album Magic Forest  me je zaista "oduvao" lepotom pesama. 
Pesma koja otvara album, Cherish My Memory, je moja omiljena sa ovog albuma. Ona je nešto potpuno drugačije, bez ikakvih simfonijskih aranžmana i u sasvim novom stilu. Predivni refreni i zarazna melodija, odlika su svih pesama sa ovog albuma, i bukvalno dugo ostaju u glavi. Slušajući ovu pesmu, imala sam utisak kao da je ABBA snimila album u metal fazonu, što me uopšte ne čudi s obzirom da znam da su Tuomasovi muzički uzori upravo ABBA, Ritchie Blackmore i Ronnie James Dio. Capri je to tako dobro otpevala, a  genijalni Tomas komponovao. Nema dana a da ne pevušim...Remember me, think of me, reach me, never forget me...cherish my memory...
Dance Of Life ...sjajna pesma koja odiše srednjovekovnim duhom, gde se čuju i bravure klavijaturiste Jens Johanssona iz Stratovariusa i njegova genijalna solo deonica. Jens je zaista dao veliki udeo lepoti ove pesme, a kako i ne bi kada je on sin jednog velikog džez pijaniste svetskog glasa, Jana Johanssona i brat bubnjara grupe HammerFall, Andersa Johanssona.
Magic Forest je izuzetna pesma, po kojoj je i nazvan album. Za nju je snimljen spot.
Endless Silence je pesma koja odiše onom snagom metal pesama...zaista predobra.
Agonizing Night je, pored pesme Cherish My Memory, moja druga omiljena pesma koju je Capri tako neverovatno dobro otpevala, do savršenstva. Veoma impresivna pesma, u klasičnom metal stilu.
Slede pesme Warning, zatim divna i sa melodičnim epskim rifovima Son Of Rainbow, melanholična I'm Still Here, Memorial u kojoj joj društvo pravi i predivan klasičan muški bariton, koji se savršeno uklopio i dao predivnu boju ovoj pesmi. Endless Silence je više u hard rock fazonu. a za kraj, Tuomas je znalački  ostavio jedinu mirnu baladu na albumu, Green–Eyed, koja ima dramatičnu i mirnu teksturu, uz zvuke gudača i harfi, kako bi ovaj brzi album uspavao na kraju. Sve u svemu, veliki, emotivan i bombastičan kraj ovog predivnog albuma...

Capti i Tuomas FOTO/ Amberian Dawn Facebook
Iako je u Finskoj death metal mnogo slušaniji od melodic, symphonic ili  kakve druge vrste metal muzike, osnivač grupe, kompozitor i klavijaturista Tuomas Seppälä, nikada se nije podvodio trendovima i uvek je radio ono šta voli i u šta veruje. Nikada nikoga nije oponašao, imitirao već je sledio svoj muzički ukus, i zato je svakim danom sve više sledbenika i onih koji vole, prate  i poštuju rad Amberian Dawn-a. Lično ga izuzetno poštujem jer je divna i talentovana osoba, a samo za vas i mene, napravio je video poruku, uz želju i nadu da ćemo ih u skorijem vremenu videti i uživo u Srbiji i regionu. Inače, Tuomas je počeo da svira klavir sa 5 godina, a takođe svira i gitaru. Diplomirao je tehnologiju na Univerzitetu u Helsinkiju

Video poruka od Tuomasa, samo za vas. 

 

Tuomas Seppälä FOTO/ Amberian Dawn Facebook
Emil Pohjalainen i Tuomas Seppälä   FOTO/ Amberian Dawn Facebook

Amberian Dawn je grupa koja vodi računa o svemu do najsitnijih detalja, što se primeti i po prelepim omotima. Poslednja četiri omota, delo su Jana Yrlunda, zvanog ''Örkki'', muzičara i grafičara iz Tamperea
 
Iako Amberian Dawn nikada nije bio stabilan u pogledu svojih članova, činilo mi se da će Amberian Dawn biti zauvek Amberian Dawn, jedino dok su u njemu Tuomas i Heidi. Odlaskom Heidi, pribojavala sam se da je to kraj  postojanja ove grupe, nisam bila srećna zamenom, ali...moram priznati, Capri me je veoma brzo pridobila, a Amberian Dawn je dobio neku novu dimenziju i uzdigao se poput Fenixa, koji, umesto suza, pesmom leči sve rane.


Jun 28, 2014

Parada ponosa, danas u Helsinkiju




Iako je nedelja ponosa u Helsinkiju počela 23. juna, da bi se završila sutra, 29. juna, danas je, rekla bih, udarni dan, jer se velika Parada ponosa održava upravo danas…zapravo, počela je u 13 h po lokalnom vremenu, ispred trga Senata, glavnog trga u Helsinkiju, a od 16:30 po lokalnom vremenu počinju i svečanosti, koncerti, govori… u parku (Hakasalmen Puisto), gde povorka završava šetnju. Ovo je deveta po redu Parada ponosa koja se održava u Helsinkiju i uvek se održava poslednje nedelje juna. Sam Helsinki ima malu, ali aktivnu LGBT  populaciju.


Ceo centar grada je blokiran, jer šetnji prisustvuje nekoliko hiljada ljudi. Iako su Finci nekako tradicionalisti, jer u Finskoj nije dozvoljeno sklapanje istopolnih brakova, za razliku od ostalih severnoevropskih zemalja, LGBT populacija uživa prilično široku zaštitu u skladu sa zakonom, koji je u Finskoj na snazi od 1971 godine. Iako postoji legalizovano registrovanje  istopolnog parnerstva, koji u osnovi nije regulisan kao brak, ali nosi ista prava i odgovornosti., ovim partnerima nije dozvoljeno usvajanje dece, ali im je dozvoljeno da žive sa detetom/decom, koje su dobili biološki  sa partnerom suprotnog pola. 


Iako Finska nije priznala istopolne brakove i usvajanje dece od strane istopolnih partnera, a kako je Finska država, koja je u svetskom vrhu po demokratiji i izaštiti ljudskih prava, kada se ovakve povorke organizuju u Finskoj, iako milicija sve nadgleda i obezbeđuje, sve prolazi bez incidenata.  Jedino je 2010. godine, kada je finski premijer Alexander Stubb došao da da podršku, odnekud bačen suzavac, ali su počinioci brzo uhapšeni i dobili po 4 meseca zatvorske kazne.  Danas su uz LGBT organizaciju, kao podrška, izašle i razne partije i organizacije, kao i Tarja Katarina Filatov, predstavnica finske Socijaldemokratske stranke, koja je i ministar rada od 2000 godine. Prošle godine je na ulicama Helsinkija bilo 30 hiljada posetilaca i 8 hiljada učesnika parade. Pojedini autobusi u Helsinkiju besplatno prevoze učesnike do trga.


Helsinki je, kao i cela Finska, veoma prijateljski raspoložen prema LGBT populaciji, ali  je poznat i kao grad dizajna, pa ste možda videli negde na fotografijama umetničku postavku figura medveda,  (United Buddy Bears), iz 2010. godine, i to 142 medveda, kako se drže za ruke ispred trga Senata u Helsinkiju, koji predstavljaju razumevanje i toleranciju među svim ljudima. Svakog od njih su oslikali umetnici iz različitih zemalja sveta.
  

Ove godine, Parada ponosa se održava u organizaciji HeSeta ry. Ovo udruženje sa sedištem u Helsinkiju ima za cilj promovisanje činjenice da su svi ljudi jednaki, bez obzira na seksualnu orijentaciju, kao i pomoć i podršku LGBT populaciji, i iskorenjivanje predrasuda u vezi sa ovom populacijom.

2009 godine, grad je osnovao i organizaciju Gay Friendly Helsinki
\

Ispred Gradske kuće je pre 4 godine prvi put postavljena LGBT zastava, a za orgnizatore Parade ponosa je organizovan prijem. Kako ovo zvuči neverovatno u zemljama gde ovakve manifestacije ne dobijaju podršku države i naroda…ali, znate kako, možete vi i da ih ne podržavate, vase je pravo i da ih mrzite ako vam je to u opisu karaktera (mada, ne vidim razlog zašto biste…), ali svačija prava se moraju poštovati. Svi smo mi samo ljudi, to je već izlizana fraza, ali totalno tačna i vanvremenska. Zapravo, ove parade nisu egzibicionalističke priredbe uz propagiranje drugačijih seksualnih sklonosti, već  vapaj jedne grupe ljudi koja se, još uvek, u mnogim zemljama susreće za mnogobrojnim oblicima diskriminacije. Ove parade su test i za sve nas, i za državu, da pokažemo, da li smo skloni da prihvatamo i razumemo različitosti.


Tokom ove večeri i noći organizovane su i zabave po gej klubovima u Helsinkiju, kojih ima od centra, do Kallio okruga. Neki od njih su Café Cavalier u ulici Malminrinne 2, pored Kamppi metro stanice, DTM koji je disko klub u ulici Mannerheimintie 6 i jedan od najvećih, ovakve vrste u Skandinaviji..inače, DTM je skraćenica od Don't Tell Your Mother, bar Fairytale u ulici Helsinginkatu 7...onda jedan od najpopularnijih, noćni gej klub Hercules u ulici Lönnrotinkatu 4 u centru Helsinkija a u sklopu je i teretana, Hugo's Room u Iso Roobertinkatu 3, Kulmakahvio u Kallio oblasti, u ulici Agricolankatu 13, Karaoke klub Mann´s street u ulici Mannerheimintie 12 A i  Kallio Bear Park Cafe, koji se nalazi u parku Karhupuisto, U Helsinkiju postoji i jedina Gay sauna, Vogue u ulici Sturenkatu 27 gde se ulaz plaća 18 evra, Tradicionalno se zna da je istočni odvojeni deo Pihlayasaari plaže u Helsinkiju, rezervisan isključivo za gej populaciju. Trajekti kreću do ove plaže, na svakih pola sata iz Laivurinkatu ulice, odmah pored kafea Carouse. U Helsinkiju postoji i Lost and Found u Annegatan 6 koji je i za LGBT i hetero populaciju, i tu su pića jelativno jeftina. 


Fotografije:
Mika-Matti Taskinen / Yle
 http://www.heseta.fi/pride/pride2014
Alejandro Lorenzo & Jussi Pakkanen



Pulkkilanharju



Znam da vam neće ništa značiti kada vam kažem da se ovaj jedinstven prizor nalazi u opštini Asikkala, u Lahti regionu. Ribolovcima će moža biti zanimjivo, jer se u ovoj opštini nalazi sediše Rapale (izgovara se sa nagaskom na prvom slovu „a“), najvećeg svetskog proizvođača ribolovačkog kvalitetnog pribora i prateće opreme...ali, da ne skrećem sa teme...


Vozeći se putevima Finske, čovek možda ne prolazi pored ogromnih gradova sa neboderima, koji vrve od gužve, velikih svetlećih reklama...ili kakvih urbanih zdanja, ali je zato fasciniran prirodom koja ga okružuje, jezerima, prostranstvom, nebom...Nema čoveka, ili ga ja bar nisam upoznala, da je rekao da mu je bilo dosadno, dok je vozio finskim putevima...Neko bi pomislio da je veoma dosadno vozeći se putevima na kojima nema gužve i pored kojih se smenjuju prizori...jezero, šuma, jezero, šuma, po koji zalutali irvas, pa opet jezero, šuma...ali, tek u Finskoj, ljudi shvate koliko je urbanizovana kultura uništila čovekovu nasušnu potrebu  za netaknutim prirodnim okruženjem. Ponekad, dok vozim, ne pustim čak ni muziku, već se jednostavno prepustim gledanju prirode i punjenju baterija, posle kiše otvorim sve prozore na automobilu da nahvatam sve one negativne jone, kojima je tada atmosfera naelektrisana, jer je to odlično za zdravlje, a kada pustim muziku, pažljivo biram da to bude ili neka divna klasična muzika Kaskija ii Sibeliusa...ili neka instrumentalna muzika, tipa Apocalyptice, Nightwisha...koja tako dobro pojačava spoljne nadražaje koji me u tom trenutku okružuju...



Pre par godina, vozeći se tako kroz, gore pomenutu, Asikkala oblast, naletela sam na prizor koji me je  bukvalno naterao da zaustavim auto na putu istanem, bar na tren, da se divim prizoru. Ono je bio neverovatan prizor...imala sam osećaj da vozim po jezeru. Ah, od pomisli na tu magiju, zaista mi se koža naježi. Ovaj deo pripada nacionalnom parku Päijänne, koji se sastoji od 50 ostrva .Ova ruta koju želim da vam prikažem je Pulkkilanharju, (Pulkkila greben). Taj deo je neverovatan. 

Prizor ide na 130 km od Helsinkija, preko Pulkkilantie puta broj 314, preko jezera Päijänne, a počinje prelaskom mosta Karisalmi (Karisalmen silta), gde put nastavljate ka grebenu Pulkkilanharju i tako preko niza spojenih jezerskih ostrva, koje povezuju tri mosta. 



Čim pređete most Karisalmi, sa desne strane imate veliki prostor gde se uvek zaustavlja mnogo automobila, kako bi ljudi izašli i uživali u prizoru magično plavog jezera. Ova trasa je duga 8 km i putujući preko nje, svi se oduševljavaju. Do 1982. godine ovo je bio pravi prirodni rezervat, a sada je deo Nacionalnog parka Päijänne. Pokušajte da zamisite put, koji vas vodi pravo preko jezera, putem koji je, na mnogim mestima, bukvalno tek malo viši od nivoa vode, dok vas prati osećaj da jezdite po talasima...to je jednostavno nestvarno lepo.


Ostrvo na kome se nalazi Pulkkilanharju, zove se Kelvenne. Ovo ostrvo je najpopularnije grebensko ostrvo u Finskoj. Ostala spojena ostrva su Iso Lammassaari i Haukkasalo. Ostrva neodoljivo mirišu, jer su prepuna borova i  jela i na nekim mestima i žbunova biljke, koja se u Finskoj zove suopursu, ali ne znam srpski prevod. Ova biljka ima jak i specifičan miris, a nekada su se od ove biljke pravile aromatične kesice, koje su finske bake držale u ormaru, protiv moljaca.


Zaista, ne znam da li ste nekada prelazili preko tri spojena ostrva, nasred jezera, ali, ako niste, evo prilike da to iskusite bar ovako, putem fotografija.


Veoma je bitno da napomenem, da su finski putevi u gradu, kao i autoputevi obeleženi belim linijama po sredini, kao i u našim balkanskim zemljama, ali na lokalnim putevima, kao na ovom o kome sada pišem, su trake po sredini drugačije...ako po sredini imate dve neprekidne žute linije, zabranjeno je preticanje u oba smera...inače, ovakve žute linije po sredini sam viđala još samo u Norveškoj.



Pulkkilanharju je čest motiv na fotografijama Finske, a sam taj deo je zapravo jugoistočna kapija predivnog Päijänne nacionalnog parka.



Ovaj deo je prelep i za izlete a trasa za pešačenje počinje odmah ispod Karisalmi mosta. Staza je pogodna i za osobe sa malom decom. Tu, u selu Vääksy se nalaze i neke od predivnih vila, a sajt gde se iznajmljuju je ovde.


 Podaci kažu da se samo na obalama jezera Päijänne, koje je drugo po veličini jezero u Finskoj, nalazi oko 16 hijada vikendica. Ovde je raj za ljubitelje prirode, vode i sportova na vodi, ribolova i idealan je za celu porodicu. Ovo jezero je tako čisto i pitko i dobitnik je značajne nagrade za ekologiju i turizam od strane  Evropske Unije, 1995 godine.


Zaista deluje čarobno, zar ne?

Foto/christophebrutel, Juha Korhonen, Juhani Enckell i Petri Pietikäinen