Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Dec 25, 2016

Božić i divan miris cimeta



Razni mirisi često umeju da isprovociraju neka moja sećanja. Danas sam potpuno sigurna da  su se ta uparivanja desila još u mom najranijem detinjstvu i trajno arhivirala u mozgu. Eto recimo, juče, na Badnji dan, ili Jouluaatto, dok sam pravila korvapuusti, odnosno finske rolnice od cimeta, miris cimeta me je mislima odveo daleko u Laponiju, u malu belu kuhinju sa starim namestajem od borovine, u kojoj ih je, obavezno za svaki Božić, spremala  moja baka Tarja Heleena, uz uvek uključeni radio Rovaniemi, odnosno današnji radio Iskelmä, dok bi sa njega dopirala divna muzika tradicionalnih božićnih pesama. Ta sećanja mi uvek razneže srce i dušu.


Iako slavim oba Božića, u vreme mog odrastanja slavila sam samo ovaj, mamin, kako sam ga inače zvala, jer je moj voljeni pokojni tata, Srbin, bio komunista kao i mnogi u to vreme, pa sam zato za ovaj više i vezana. Za sećanje na mog tatu, juče sam bila na  groblju i upalila sveću, jer se ona, po finskim običajima,  upravo na Badnji dan pali za pokojnu rodbinu i prijatelje.


Juče, kada je krenulo praznično raspoloženje, pravila su se razna jela, ukras himmeli je bio iznad stola, na stolu obavezno cvet joulukukka, sveća, grana jelke sa obavezno ručno rađenim ukrasima, papirne zvezde koje svetle i obavezno nešto crveno, kao simbol Božića. Tu su i koza od slame i jabuke. Koza je simbol Božića jer reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači Božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima na glavi.


Opisaću vam kako izgleda Badnji dan u Finskoj...

Na Badnji dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon doručka očevi sa decom idu u nabavku Božićnog drveta, jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim javnog prevoza. Zatim se uz prenos proglašenja Božićnog mira,  ruča lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali  sa tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim raženim  hlebom, salatom od cvekle,  kuvanim krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća, a na stolu su obavezno i  korvapuusti, pullapitko i još svašta nešto. Za ovu priliku obavezno se pije nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima.

 




Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je  postao sastavni deo Božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije. Na Badnje veče, običaj je da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima  deo iz Jevanđelja po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći,  tate se naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju  pevajući pesmu, Joulupukki laula  (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime. 

Ja sam juče dala sebi na volju i pravila razne lepe stvari koje obožavamo moja porodica i ja. Svake godine, za Božić, tu su obavezno razna peciva...pulla, joulutorttu, korvapuusti... Sada ću vam ukratko objasniti šta je šta, a uskoro ću vam dati na mom blogu i odlične recepte za ove finske specijalitete.
Pulla je slatko desertno testo, u koje se obavezno stavlja začin kardamon, koji testu daje divan karakterističan ukus i božanstven miris...jer znamo da je kardamon važan sastojak u parfemskoj industriji. Postoji zeleni i crni, a ja koristim crni. Videćete na slikama crne tragove u testu na narednim fotografijama. Inače, seme mu se nalazi u mahuni, a u jednoj mahuni ima oko dvadesetak semenki. Kada pravim testo za pullu, nikada ne uzimam mleveni kardamon jer brzo izgubi aromu, vec onaj u mahunama, pa meljem određenu količinu neposredno pred stavljanje u testo. Inače, kada se zamesi testo, u koje se po želji može staviti i seckani badem, cimet i suvo grožđe, u zavisnosti kakav oblik pravimo pri pečenju, tako se pulla i zove. Ja sam pravila pulu u obliku hlebne pletenice, Kada se napravi, premaže se razmućenim jajetom i pospe belim krupnim šećerom, cimetom ili seckanim bademima, po želji.. Ovakav oblik pulle se zove pullapitko ( pulla hleb), služi se isečen na kriške, uz kafu. 

Na severu Finske, ovaj kolač pullapitko, zovu i “nisu”. Tako ga je zvala i moja baka.

Inače kardamon je veoma zastupljenu skandinavskoj kuhinji, a obilato se koristi u pekarskoj industriji i kao začin za meso i kobasice. 


Pullapitko

Obična pulla je od istog testa, ali se pravi u obliku malih zemički, i takođe se posipa belim krupnim šećerom u granulama, ili pored toga i cimetom, suvim grožđem ili seckanim bademima. Pre toga se premazuje maslacem. 


Korvapuusti se prave isto od testa za pullu, ali se zavijaju u rolnice isto posute cimetom, i sa suvim grožđem.


Korvapuusti
Pulla i pullapitko


Moje pulla varijante
Pored ovih pulla peciva, pravila sam i Božićne vetrenjače, ili joulutorttu, tradicionalni finski kolač od lisnatog testa,sa pekmezom od  suvih šljiva, koji se pravi u obliku vetrenjača, i na kraju posipa šećerom u prahu. Izuzetno prija tokom zimskih večeri.

Joulutorttu

Finski Božić  ima svoje korene u paganskom prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa  hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.

Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice. dok neki idu na jutarnju službu u crkvu. Ovo je i dan darivanja poklona. Svrha darivanja nema onu materijalnu stranu, već je u centru pažnje sam čin da nekoga obradujemo i darujemo. U Finskoj mi se dopada to što su za ove praznike svi okrenuti sećanju na drage i voljene ljude kojih više nema, nema tuluma i ceo praznik odiše ljubavlju, mirom, milosrđem i dostojanstvom. Mnogim Fincima je bilo jako zanimljivo  i lepo kada sam im pričala kako se u Srbiji za Božić pravi česnica, odnosno obredni hleb, koju  pre ručka, domaćin diže u vis i zajedno sa ukućanima je okreće tri puta, lomi je na pola, nakon čega svako odlomi komad. Ovaj ritual deljenja hleba, ili kolača podrseća nas na samilost i skromnost, na koje, u moru iskušenja  ponekad i zaboravimo.



Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.
Božićni i novogodišnji praznici završavaju se  6. januara na Bogojavljanje.

Veikeää, hassua, hupaisaa, iloista, kaunista, ihanaa ja onnellista joulua kaikille!

Uz ovaj divan dan pustila sam tradicionalnu finsku božićnu muziku sa ovog divnog CD-a, a jednu od pesama ste slušali dok ste čitali ove redove.



 
Tarja Turunen - Sydämeeni Joulun Teen from Tarja M. on Vimeo.