Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Jul 29, 2014

Nastavnici u Finskoj



Ɖaci  u Finskoj, svoje nastavnike doživljavaju  kao prijatelje. Poštuju ih, cene, veoma su bliski sa njima, oslovljavaju ih po imenu, poveravaju im svoje tajne, zajedno uče, rade, razmenjuju mišljenja. Ne persiraju im, izuzev direktoru škole i dosta starijim nastavnicima, i to je opšteprihvaćena norma ponašanja. Ono što je najbitnije je to, da proces obrazovanja u Finskoj nije proces koji razdvaja, to nije “mi” i “oni” sistem,  to je proces koji spaja učenike i nastavnike u svom cilju, u pripremi za život. Takođe i vaspitanje, kao sastavni deo vaspitno-obrazovnog procesa, u Finskoj se doživljava tek kao susret ljudskih bića, odraslih i onih koji odrastaju, i u tom smislu, prepun je uvažavanja i razumevanja .


Fiksni rasporedi, višesatno sedenje u učionici, prezentacijsko – recitacijski sistem nastavnog procesa, testovi, kontrolni, propitivanje po kazni, strah od ocene…nisu situacije koje se sreću u finskim školama. Aktivna uloga učenika je na prvom mestu. Naravno, nije mi cilj da idealizujem finski sistem obrazovanja, iako se pokazao kao jedan od najboljih na svetu, niti finski model može rešiti probleme u ostalim državama,  već želim da ponudim mogućnost da iz njenog primera nešto naučimo, i, na osnovu naših mogućnosti, stanja i realnosti, nešto i primenimo.

Finska je postala globalno popularna zbog jednog od najboljih sistema obrazovanja u svetu i najboljeg u Evropi, ali Finski nastavnici, nisu sretni i veoma im je nelagodno zbog ovolike pažnje, posebno zato što te uspehe svet poistovećuje sa uspesima finskih đaka na PISA testovima, a Finci ne vole međunarodna poređenja, već su više okrenuti onoj ”U se, i u svoje kljuse”. Ono čime se finski nastavnici ponose je činjenica da Finci, poreski obveznici, veruju finskom školskom sistemu i zato što ti isti obveznici misle da je njihov javno finansirani obrazovni sistem najznačajniji finski uspeh od osamostaljenja 1917. godine. Finci te uspehe cene više nego visok rang u tabelama globalnog obrazovanja. Oni jednostvno nisu opterećeni ličnim uspehom, rezultatima, slavom...fokusirani su jedino na to, kako od učenika izvući njegov maximum.



U Finskoj je sve podređeno učeniku i njegovoj aktivnoj ulozi u vaspitno – obrazovnom procesu. Svi nastavnici u Finskoj, od 1978. godine imaju zvanje magistra, a program njihovih studija se zasniva na sklopu teorijskih znanja, prakse i obaveznog istraživačkog rada. Kvalitetnom i efikasnom finskom obrazovnom sistemu posebno doprinosi ta snažna istraživačka praksa, kojoj se poklanja posebna pažnja, jer je istraživačka orijentacija usmerena na testiranje i proširivanje znanja kroz razumevanje i kritičko preispitivanje prakse, putem prikupljanja i analize bogate empirijske evidencije.

Reforme obrazovanja u Finskoj traju  odavno, ali uvek uz fina podešavanja u sistemu, bez velikih stresnih promena. Veliki broj mladih ljudi se odlučuje za nastavničke studije, ali samo oni najbolji uspeju da upišu i završe studije i dobiju ovaj "posao iz snova". Podobnost za bavljenje ovim poslom se višestruko ispituje. Studenti koji uče za ovaj humani poziv, od svojih predavača, starijih kolega dobijaju pored svega i adekvatne savete, preporuke, iskustva i uče jedni od drugih. U ovoj profesiji nema sebičnosti, svi uče jedni od drugih, jer je izolacija i sebično čuvanje znanja, neprijatelj svakog napretka.. Budući nastavnici, tokom svojih studija redovno pohađaju  razne seminare, konferencije, kao i programe profesionalnog razvoja. Obaveza je svih, koji rade u obrazovaanju da se kontinuirano profesionalno usavršavaju, a iz budžeta države se svake godine izdvajaju velika sredstva u te svrhe.

Nastavnici u Finskoj su savetnici i vodiči kroz učenje, a nikako predavači i roboti za pružanje informacija i definicija .Njihova primarna uloga u osnovnoj školi je da razvije kod dece radoznalost i želju za znanjem. Fokus nastave u finskim školama je sticanje znanja, a ne ocenjivanje. Kako su ljudi, po prirodi stvari stvoreni za doživotno učenje, osnovna uloga nastavnika, počev od najnižih razreda, je da podstakne učenika da mu se rodi radost učenja i želja za znanjem. Zbog toga, škole u zemljama, gde je akcenat na ocenama, testovima, kontrolnim zadacima, ispunjavanju normi, slepom držanju planova i programa… izazivaju stres, strah, stvaraju odsustvo želje za znanjem i loš odnos prema školi i nastavnicima.



Finski nastavnici tokom časova mnogo razgovaraju sa učenicima, diskutuju, navode učenike da aktivno učestvuju, da razmišljaju, donose zaključke. Sve je podređeno tome da se svakom učeniku obezbeđena individualna pažnja, a da bi se to i postiglo, škole imaju mala odeljenja, koja variraju od 14 do 18 učenika. Nastavnicima u toku nastave u razredu, pomažu i student na praksi ili prosvetni asistent, a po potrebi i specijalni nastavnici za decu sa posebnim potrebama. Škole upotrebljavaju i digitalni administracijski sistem, pa tako na  sajtu škole stoji raspored časova, spisak učenika po odeljenjima, zatim, ko je toga dana prisutan/odsutan, za starije razrede raspored testova, rezultati/ocene i kratak povratni utisak od nastavnika. Na taj sajt, osim učenika i roditelji imaju pristup. U školama je dozvoljena  upotreba mobilnih telefona. Atmosfera u školi je opuštena ali sa disciplinom. Učenici i nastavnici često zajedno jedu i razgovaraju na istom nivou.



Svojevremeno je otac finske osnovne škole, Uno Cygnaeus ( 1810- 1888), govorio da su u školama uvek najbolja ona odeljenja gde učenici pričaju više od nastavnika, sa čime se u potpunosti slažem. Sećam se da je u školi u Srbiji bio čest slučaj da, recimo učitelji III1, III2, III3 i III4, za vreme odmora komentarišu i razmenjuju informacije o tome šta će raditi na narednom času, pa se ispostavi da će svi raditi isto, jer je takav red po planu i programu. U Finskoj toga nema, nikada. Prvo, zato jer se prvenstveno prati napredak dece, pa se onda prati plan i program, i drugo, zato što u Finskoj, ni jedan razred, ni jedna učionica, ni jedan čas, ne liči na neki drugi, jer svako ima svoje metode, svoj način, i svoj odabir rada i nastavne jedinice. Učitelji i svi ostali, imaju potpunu autonomiju u svemu. Prosvetna inspekcija pri Ministarstvu obrazovanja, ukinuta je 1991. godine

U Finskoj, nastavnici  ne drže klasična predavanja svojim đacima, ne daju testove i ne propituju za ocenu, ne daju domaće zadatke sve do sedmog razreda, a i posle sedmog domaći zadaci smeju da oduzmu od  slobodnog vremena đaka najviše 1 sat, ne stresiraju učenike, nemaju fiksni raspored časova,  ne donose svoje probleme i frustracije u školu, ne teraju decu da sede više sati u klupama. Školski dan u nižim razredima  traje oko 4 sata sa pauzama od 15 minuta između časova, koje uvek i obavezno provode napolju. Posle ove pauze, koncentracija je bolja i mozak je “osvežen”. U Finskoj, rekla bih,  obrazovanje ne ide u širinu, već u dubinu i u tome je upravo  ta veličina ovog sistema. Nikome u Finskoj nije imperativ dugo sedenje u školi, umor i psiho-fizičko iscrpljivanje. Svi se slažu da velika količina slobodnog vremena i igre posle škole, u mlađem uzrastu, doprinosi razvoju kreativnosti i stvaranju analitičkog mišljenja kod dece. Ako se deca ne igraju, ne mogu ni da uče. Na Malti, u Holandiji, Engleskoj i Škotskoj, osnovna škola počinje sa 5 godina, a Finci o takvoj vrsti uzurpiranja bezbrižnog detinjstva imaju veoma lose mišljenje. U Americi školski dan u mlađem uzrastu traje duplo duže nego u Finskoj, a đaci ipak pokazuju mnogo niže rezultate od finske dece. Zašto? Finci na to imaju odgovor…”Manje je više!”. Takođe, u Americi se škole koriste i kao dnevni boravak, jer roditelji ne vole da im deca budu sama kod kuće, pa deca često borave u školama od 7 – 17 h. Finci, naprotiv vole da osamostaljuju svoju decu, i u Finskoj je pravilo da deca posle 7 godina imaju punu zrelost da budu sama kod kuće. Naravno, i u Finskoj postoje boravci, ali ih retko ko koristi. Deca u Finskoj posle dolaska kući, ako su sama, mogu da odu u jedan od bezbroj klubova, gde se igraju, druže…postoje i razni sportski klubovi, muzički…itd, a koji su svi podržani od strane finske vlade, pa su veoma jeftini za roditelje.


Školska godina u Srbiji počinje  u septembru, a u Finskoj polovinom avgusta, u Srbiji do sredine juna, u Finskoj do početka juna. Pored ovog raspusta, u Finskoj ima još nenastavnih dana…dve nedelje  ( Božić i Nova godina) i nekoliko dana za Uskrs.


Školska 2014/2015 godina u finskim osnovnim školama počinje 12. avgusta 2014.
27. septembar 2014. – radna subota
Jesenji raspust : 20 oktobar – 26. oktobar 2014.
Prvo polugodište se završava 20. decembra 2014.
Prvo polugodište ima 92 radna dana.

Zimski raspust 20.decembra 2014. do 3. januara 2015.
Praznik za Uskrs je od 3. aprila 2015. do 6. aprila 2015.
Školska 2014/2015 godina u finskim osnovnim školama, završava se 31. maja 2015.
Drugo polugodište ima 98 radnih dana
Ukupno 190 radnih dana.

Zakonodavstvo u Finskoj definiše i nedeljni broj časova u zavisnosti od uzrasta.
1 i 2. razred - 20 č. nedeljno
3. i 4. razred - 23 č. nedeljno
5. i 6. razred - 24 č. nedeljno
7. 8. i 9. razred - 30 č. nedeljno



Finski nastavnici smatraju da je aktivan rad u školi sasvim dovoljan i da domaći zadaci samo uzurpiraju slobodno vreme učenika, otimajući im dragoceno vreme od detinjstva. Ɖaci u Finskoj su nasmejani, ne moraju da se boje kompetitivnosti ili neuspeha, koje u mnogim zemljama podstiču standardizovani i ostali testovi, rado idu u školu, imaju najmanje časova od svih ostaih u Evropi, a opet, deca iz Finske pokazuju izuzetno dobre rezultate na svetskim testiranjima. Klasični testovi, pismeni i kontrolni zadaci se u Finskoj doživljavaju kao puka statistika koja ne doprinosi razvoju učenika. Ocenjivanja nema do srednje škole, a i tada to nisu samo brojčane ocene. Finski nastavnici ne dele decu na dobre i lose đake, već na one kojima je potrebna veća, ili manja stručna pomoć. Škole pune radosti i nastavnici puni ljubavi, to je recept za uspeh. Svrha školovanja u Finskoj, fokusirana je na holistički razvoj ličnosti, uključujući znanja, veštine, vrednosti, kreativnost i interpersonalne karakteristike. Znanje je ispred ocena a dostignuće učenika definisano u odnosu prema sopstvenom rastu i razvoju, a ne u odnosu na univerzalne standarde. Poseban značaj se zato daje učenju kritičkog razmišljanja i argumentovanja.


Iz iskustva znam sa koliko ljubavi nastavnici u finskim školama dolaze na posao, kao i sa koliko ljubavi deca dolaze u školu. Zlobnici će uvek naći izgovor, kako  oni imaju veće plate od onih u Srbiji, Hrvatskoj, Balkanu….NE, nije to u pitanju, u Finskoj se strogo bira ko će studirati nastavničke studije, to je uvek samo oko 5 dp 10 % od svih prijavljenih svake godine. Osim što moraju imati izvanredno znanje, moraju imati i perfektne psiho – fizičke sklonosti za rad sa decom. Stav Finaca je da kvalitetan nastavniči kadar čini tri četvrtine uspeha. 

Kada su svojevremeno pravljena neka istraživanja, primećeno je, da su deca koja su imala kvalitetnog nastavnika usvajali znanje pet puta brže od  dece koja nisu imale baš spretnog i kvalitetnog nastavnika. Zato akcenat obrazovanja u Finskoj i leži u najkvalitetnijem odabiru i obrazovanju budućih nastavnika. Nastavnici imaju autonomiju u radu, zahvaljujući svojim izrazitim pedagoškim, profesionalnim i etičkim kompetencijama.


U Finskoj, osnovna škola,koja je obavezna traje 9 godina (6+3) . Poslednja tri razreda osnovne škole se zovu i niža srednja škola. Viša srednja škola, kao ona koja je u Srbiji posle završene osnovne škole, nije obavezna i može trajati od 2 do 4 godine, što opet zavisi od individualnih mogućnosti i efikasnosti svakog učenika ponaosob. Predviđeno gradivo učenici mogu ostvariti različitom brzinom i efikasnošću, što ukazuje na funkcionalnu primenu principa individualnosti i poštovanja posebnih potreba i kapaciteta svakog učenika. 

Učitelji rade od prvog do šestog razreda, a predmetni nastavnici od šestog, pa nadalje. Ponavljanje razreda u Finskoj skoro i ne postoji, a razlika između najslabijih i najboljih učenika  je najmanja na svetu. Zatim, svi učenici imaju nedeljno jedan školski čas sa kvalifikovanim profesionalnim savetnicima u višim razredima osnovne škole. Učenici takođe borave dve nedelje na radnom mestu kako bi učili o svetu rada i testirali vlastita mišljenja o raznim zanimanjima. Cilj profesionalnog usmeravanja je redukovanje pogrešnih odluka uz ponudu individualizovanih informacija i pomoći pre nego što ova mlada bića donesu odluku za dalje obrazovanje.

Obrazovanje nastavnika u Finskoj se vrši na 13 univerziteta. (Helsinki, Rovaniemi, Oulu, Kajaani, Joensuu, Turku, Tampere, Vaasa, Rauma, Savonlinna, Hämeenlinna, Viikki i Jyväskylä). Ovo obrazovaanje nastavnika na univerzitetima je reformisano kao deo Bolonjskog procesa u periodu od 2003. do 2006. godine. Evo kako izgleda jedan razvojni put budućeg nastavnika…nakon završene, ili tokom srednje škole, obično, svi budući studenti provode godinu dana u učionici kod nekog nastavnika, kao pomoćici, upijajući znanja i veštine buduće profesije. U međuvremenu čitaju obimnu knjigu o obrazovanju, namenjenu budućim  nastavnicima. Nakon toga apliciraju na izabrani univerzitet za školovanje nastavnika, rade dvosatni test  sa pitanjima iz pročitanje knjige o obrazovanju. Studenti koji prođu test, selektuju se dalje…sledi intervju sa dva profesora gde razgovaraju o motivaciji za rad sa decom, ispituju studenta stavljajući mu razne izmišljene situacije u učionici, da bi videli kako bi on reagovao u datim situacijama…Nakon mesec dana, dobijaju pismo  u kome ih obaveštavaju da li su primljeni ili ne. To je, skoro uvek ukupno 5 do 10 % svih prijavljenih studenata. Iako na ove univerzitete uvek konkurisu najbolji učenici, Finci prave stroge selekcije primajući samo one, za koje stručna lica procene da imaju talenat za rad sa decom, kao i određene psiho–fizičke sklonosti. U Srbiji se svake godine primi 2/3 od mnogobrojnih prijavljenih, polaže se test iz srpskog jezika i književnosti i test opšte kulture. Preveliki broj studenata koji završi studije, ne može da prati realno stanje stvari u zemlji, pa većina nikada ne dobije stalan posao. Neću ni da pričam kako pojedinci posle dobijaju posao…ili preko veze ili preko političke podobnosti ili putem kasha. Sve manje i manje njih, regularno, preko konkursa. Tada, kao po pravilu, sledi ono da, posao ne dobijaju najbolji i oni koji zaista znaju svoj posao, već oni koji se bolje snađu. Onda ta ista Srbija pravi reforme školstva tako što recimo uvede da se fizička geografija ne uči samo u petom, već i u šestom razredu, ili tako što iz matematike izbaci lekcije o relacijama sličnosti ili recimo lekcije o izračunavanju površina proizvoljnih četvorouglova , ne shvatajući da su upravo nastavnici i njihov kvaalitet, ključni akteri promena u obrazovnom procesu i da u njih treba ulagati, a ne baviti se izbacivanjem lekcija. Nije nikakva korist ni u reformama, ako su nastavnici nekopetentni, neinformisani, ako nisu uključeni u proces osmišljavanja novina koje treba da usvoje i primene u svom radu, ako nisu motivisani i ako nisu sistemski podržani da razvijaju veštine, stavove i znanja . Na žalost, većina nastavnika svoju ulogu u procesu obrazovanja svodi samo na zidove svoje učionice. Da se ja pitam, uvela bih timove vodećih stručnjaka u raznim oblastima, koji bi  svake godine proveravali rad nastavnika, koje kompetencije im nedostaju da bi se nosili sa promenama, i koji vid podrške im je potreban da bi ih razvili.

Nastavnici u Finskoj stavljaju dobrobit i sreću svojih učenika pre školskog postignuća. U tu svrhu, u svakoj školi u ovoj zemlji postoje takozvani timovi za dobrobit učenika, koji čine razni stručjaci…direktor škole, defektolog, psiholog, školski lekar, socijalni radnik… a koji se bavi  pitanjima vezanim za ponašanje, zdravlje i napredak dece. Glavni cilj tima jeste da spreči probleme koji bi mogli ugroziti dobrobit učenika. Osnovnoškolski nastavnici stavljaju dobrobit i sreću svojih učenika pre školskog postignuća.


Zapitam se tako nekada,  u koliko škola u Srbiji i okruženju đaci učestvuju u organizaciji rada škola?  Da li znaju koja su njihova prava i obaveze? Da li smeju, bez straha od posledica javno reći šta misle? Da li znaju kome se mogu žaliti na rad nastavnika ili dati bilo kakve primedbe ? Ako i znaju, da li to čine, bez straha? Da li smeju sami organizovati neku akciju bez potpore nastavnika? Da li dolaze u školu bez  stresa i straha od loših ocena?...pitanja je mnogo, a potvrdnih odgovora malo…što, bez sumnje govori da nešto tu ne valja.  Na žalost, reforme obrazovanja u Srbiji, koje su se pojavile posle 2000. godine su samo zarad političkog približavanja Evropskoj uniji i procesima koje se u njoj dešavaju, a izgleda, najmanje zbog dece i dobrobiti za društvo.

Sve to što ne valja, mora se promeniti, zarad opšteg dobra. Zaista mislim da se u Srbiji više priča o tome kako nešto ne valja u obrazovanju, nego što se problemi rešavaju. Svaka nova vlast uvodi neke novine, preko noći, bez mnogo istraživanja i valjanih procena, bez pametnog delovanja  i sa radikalnim zahvatima. Nikako da nauče da do uspeha treba ići stepenicama, a ne liftom. Korak po korak…

 Nikako da oni "veliki" shvate da OBRAZOVANJE  predstavlja sigurnost za malu naciju, a ne rod malina .

 Foto/ Raili Löyttyniemi


Jul 17, 2014

Upoznajte grupu AMBERIAN DAWN



Kada poželite da, na krilima muzike, doletite do magičnog sveta finske i nordijske mitologije, folklora, legendi, starih verovanja, predanja, uz prizvuk finskog epa Kalevale, nesumnjivo ćete to uspeti slušanjem predivne melodične i na momente dramatične muzike kristlnog zvuka, ove finske grupe. 


AmberianDawn je finska metal grupa, iz mesta Hyvinkää, (50 km udaljen od Helsinkija), koja se u moru metal muzike iz Finske, izdvaja po mnogo čemu. Kada sam pre pet, šest godina, prvi put čula jednu njihovu pesmu (River of Tuoni ), istog trena sam poželela da saznam sve o grupi, koja me je i samo ovom jednom pesmom, u kojoj se bavila temom iz čuvenog finskog epa Kalevala, savršenom svirkom i nebeski čudesnim vokalom Heidi Parviainen, totalno ”kupila”. 


U to vreme, kada biste izgovorili ove reči…Finska, metal muzika i ženski vokal, nije bilo sumnje da su svi pomišljali na Nightwish. Tako je to bilo tada, ali samo na prvi pogled, kada su ih nepravedno stavljali u red bledih kopija Nightwisha. Ta nepravda, srećom nije dugo trajala jer je ova grupa već prvim albumom pokazala da ima svoj stil, posebnost i ono “nešto”, što ih čini jedinstvenim...izrazitu melodičnost koja provejava njihovom muzikom, ekstremnu tehničku virtuoznost, magičan vokal...

Iako je priča o nastanku grupe Amberian Dawn krenula 2006. godine, idejom dvojice tadašnjih članova grupe Virtuocity (Tuomas Seppälä i Tommi Kuri), početak prave priče je krenuo pridruživanjem i ostalih članova,  bubnjara Heikki Saarija iz grupe Virtuocity, klavijaturiste Tom Sagara i gitariste Sampo Seppäle. Ubrzo nakon njihovog okupljanja, a nakon neuspelog  pokušaja da vokal njihove prethodne grupe, Peter James Goodman  bude to i ovaj put, pridružuje im se i klasičan ženski vokal Heidi Parviainen, koju je Tuomas pronašao i izabrao kao savršeno rešenje za svih 10 pesama koje je komponovao. Goodman i ostatak grupe su se lepo prijateljski razišli, pa im i dan danas, Goodman često peva kao prateći muški vokal. Iako se grupa oformila tek 2006. godine, skoro svi članovi su u ovu grupu ušli sa velikim iskustvom iz prethodnih grupa. Tuomas, Tommi i Heikki su bili članovi grupa Atheme One i Virtuocity, u kojoj je bio i Marco Hietala, sadašnji basista grupe Nightwish, Heidi je bila klavijaturista i prateći vokal u grupi Iconofear, Tom Sagar, klavijaturista grupe Atheme One, u kojoj je bio i gitarista Sampo Seppälä...


...i konačno, 2008. godine izdaju svoj prvi album River of Tuoni, za koji je svu muziku komponovao neverovatno talentovani Tuomas Seppälä a Heidi napisala sve tekstove. Ovaj album je iznedrio pregršt hitova (River of Tuoni, Valkyries, My Only Star...). Na ovom albumu, kao bonus track,  mesto je našla i instrumentalna verzija pesme Dreamchaser, koja je izašla na albumu, bivše grupe četvorice članova postave Amberian Dawn, Atheme One. Ovaj album je odlično prihvaćen, a Amberian Dawn te godine svira kao predgrupa svetski poznatoj, holandskoj grupi Epica, na njihovoj letnjoj evropskoj turneji, na ukupno 22 koncerta širom Evrope. U pesmama Lullaby i Evil Inside Me, kao prateći vokal, pojavljuje se i Peter James Goodman.


Sledeći, drugi po redu album, pod nazivom The Clouds of Northland Thunder, Tuomas je završio već krajem 2008. godine, nakon turneje sa grupom Epica, a izlazi već 2009. godine. Pesme koje su ga obeležile su He Sleeps in a Grove, Incubus, Kokko – Eagle of Fire... Na ovom albumu je došlo do nekih izmena u grupi...naime, Emil "Emppu" Pohjalainen (Nailed Coil, Dotma, Epicrenel, Thaurorod), pridružuje im se kao druga gitara jer Tuomas prelazi da svira isključivo samo klavijature na koncertima, iako na studijskom snimanju i dalje svira gitaru. Nakon ovog albuma učestvuju na par poznatih festivala....(Rok festival u Sölvesborgu, Metal Female Voices Fest...). U leto i jesen 2009. godine, grupa odlazi na turneju sa poznatim svetskim grupama, kao što su Kamelot, Epica, Sons of Seasons, Dream Evil...


Zatim sledi album End of Eden iz 2010. sa hitovima Arctica, Sampo...koji izdaju za Spinefarm Records, uz koji su usledile i promene u grupi, odlaskom trojice članova: bubnjara, gitariste i basiste, koje zamenjuju Jukka Koskinen ( Norther, Wintersun ), Heikki Saari ( Norther, Naildown ) i Kimmo Korhonen ( Waltari, Helion). Ovaj album je dobio mnogo odličnih kritika iz celog sveta. Pesma Arctica je stekla ogromnu popularnost, a bila je postavljena i  za besplatno skidanje na društvenoj mreži MySpace. Za nju je grupa snimila svoj četvrti spot, u kome stari alhemičar uspeva da zamrzne čarobnu amajliju, dok se u završnoj sceni vide i članovi grupe beli i zaleđeni. Na ovom albumu je gostovao i klavijaturista Jens Johansson (Stratovarius), koji je u par pesama imao genijalan i zanimljiv duel na klavijaturama sa Tuomasom.


Četvrti studijski album Circus Black iz 2012. godine je album koji je neosporno dao dosta hitova.. Circus Black, Cold Kiss, Crimson Flower, Charnel's Ball, Lily Of The Moon, Guardian...Kao i na prethodnim albumima, lider grupe Tuomas Seppälä je na ovom albumu bio i kompozitor, aranžer, klavijaturista, gitarista, producent…Na ovom albumu je gostovao i pevač grupe Stratovarius, Timo Kotipelto, i to u pesmi Cold Kiss, (za koju je snimljen i spot), a podršku u vidu sviranja klavijatura dali su i Jens Johansson u pesmi Crimson Flower, kao i hor vrhunskih operskih pevača pod vođstvom dirigenta Mikke Mustonena. Zbog svega ovoga, ovo je, do tada bio najimpresivniji i najraznolikiji  album grupe.


...a onda, novembra 2012. objavljeno je da glavni vokal Heidi Parviainen napušta grupu kako bi se posvetila svom novom projektu Dark Sarah. Poslednji njihov zajednički nastup bio je u Belgiji na Metal Female Voices Fest-u, 20.oktobra 2012. kada su nastupali zajedno sa grupama Lacuna Coil, Arch Enemy, Delain, Xandria, Epica...

Decembra 2012. Tuomas objavljuje da je našao novu pevačicu, Päivi "Capri" Virkkunen, ili samo Capri, kojom je danas u potunosti zadovoljan jer je njen vokal nešto što je dugo priželjkivao. Sa ovom pevačicom, vrhnskih glasovnih sposobnosti, grupa je odmah našla zajednički jezik, a ta pozitivna atmosfera u grupi je samo dala krila za sve nove projekte.  

Päivi "Capri" Virkkunen  FOTO/ Amberian Dawn

AMBERIAN DAWN, Emil "Emppu" Pohjalainen, Kimmo Korhonen, Päivi "Capri" Virkkunen, Tuomas Seppälä, Joonas Pykälä-aho
Prvi projekat sa Capri bio je peti album Re-Evolution, kompilacijski album sa pesmama sa prethodna četiri albuma, ali u novom izvođenju. Capri je definitivno unela neki svoj drugačiji stil, pesme je otpevala u više rokerskom fazonu, ne trudeći se da oponaša klasičan operski vokal prethodne pevačice, iako je, baš kao i Heidi, svirala klavir i završila solo pevanje na konzervatorijumu u Centralnoj Ostrobotniji u Finskoj. Pre dolaska u grupu Amberian Dawn, Capri je učestvovala u mnogim projektima…pevala je kao prateći vokal mnogim poznatim finskim grupama (Uniklubi, , Negative…), takođe je učestvovala i na Evroviziji gde je finskom predstavniku Waldo's People, takođe bila prateći vokal, te 2009. godine u Moskvi…zatim je u mjuziklu o grupi ABBA dobila ulogu Fride, u pozorištu u Tampereu je bila vokalni trener...sve u svemu, Capri je jedna divna, vesela, nenametljiva i beskrajno talentovana dama. 


1.     "Valkyries"      
2.     "Incubus"      
3.     "Kokko - Eagle of Fire"
4.     "Lily of the Moon"      
5.     "Come Now Follow"      
6.     "Crimson Flower"      
7.     "Circus Black"      
8.     "Lost Soul"      
9.     "Cold Kiss"      
10.    "River of Tuoni"      
11.    "Charnel's Ball"  


Ove godine, tačnije juna meseca, grupa je izdala svoj najnoviji, šesti album u karijeri, pod nazivom  Magic Forest. Ovo je prvi album koji je izdat za Napalm Records i prvi studijski album sa novom pevačicom Capri. Ovaj album, koji je studiozno sniman 6 meseci je, po mom skromnom mišljenju, možda najbolji do sada. Pesme su savršene već na prvo slušanje. Tuomas je i na svim prethodnim albumima bio kompozitor, a tekstove je uvek pisala Heidi. Kada je Heidi napustila grupu, Tuomas je zamolio Capri da sada ona piše tekstove, što je i učinila upravo na ovom albumu, i to veoma dobro. Ako bismo se vratili na poređenje sa grupom Nightwish, sa početka ovog teksta, možda bih jedino ovde mogla da nađem neku paralelu, jer lepa Capri ima talenat i virtuoznost kao Tarja, energičnost kao Floor i nežnost, suptilnost i skromnost kao Anette. Sa Capri, ovaj album je pravo osveženje, grupa i dalje ima svoj prepoznatljiv stil, koji je mnogo evoluirao, dobio na svežini i mnogo je privlačniji i melodičniji. Njen glas je doneo raznolikost u teksturama pesama, muzika je raznovrsnija, bogatija, uz opet, sačuvanu prepoznatljivost koja krasi Amberian Dawn. Ovim novim albumom, kojim je definitivno stekla mnogo širu publiku, grupa je pokazala novi i veći potencijal i mogućnosti.


Album Magic Forest  me je zaista "oduvao" lepotom pesama. 
Pesma koja otvara album, Cherish My Memory, je moja omiljena sa ovog albuma. Ona je nešto potpuno drugačije, bez ikakvih simfonijskih aranžmana i u sasvim novom stilu. Predivni refreni i zarazna melodija, odlika su svih pesama sa ovog albuma, i bukvalno dugo ostaju u glavi. Slušajući ovu pesmu, imala sam utisak kao da je ABBA snimila album u metal fazonu, što me uopšte ne čudi s obzirom da znam da su Tuomasovi muzički uzori upravo ABBA, Ritchie Blackmore i Ronnie James Dio. Capri je to tako dobro otpevala, a  genijalni Tomas komponovao. Nema dana a da ne pevušim...Remember me, think of me, reach me, never forget me...cherish my memory...
Dance Of Life ...sjajna pesma koja odiše srednjovekovnim duhom, gde se čuju i bravure klavijaturiste Jens Johanssona iz Stratovariusa i njegova genijalna solo deonica. Jens je zaista dao veliki udeo lepoti ove pesme, a kako i ne bi kada je on sin jednog velikog džez pijaniste svetskog glasa, Jana Johanssona i brat bubnjara grupe HammerFall, Andersa Johanssona.
Magic Forest je izuzetna pesma, po kojoj je i nazvan album. Za nju je snimljen spot.
Endless Silence je pesma koja odiše onom snagom metal pesama...zaista predobra.
Agonizing Night je, pored pesme Cherish My Memory, moja druga omiljena pesma koju je Capri tako neverovatno dobro otpevala, do savršenstva. Veoma impresivna pesma, u klasičnom metal stilu.
Slede pesme Warning, zatim divna i sa melodičnim epskim rifovima Son Of Rainbow, melanholična I'm Still Here, Memorial u kojoj joj društvo pravi i predivan klasičan muški bariton, koji se savršeno uklopio i dao predivnu boju ovoj pesmi. Endless Silence je više u hard rock fazonu. a za kraj, Tuomas je znalački  ostavio jedinu mirnu baladu na albumu, Green–Eyed, koja ima dramatičnu i mirnu teksturu, uz zvuke gudača i harfi, kako bi ovaj brzi album uspavao na kraju. Sve u svemu, veliki, emotivan i bombastičan kraj ovog predivnog albuma...

Capti i Tuomas FOTO/ Amberian Dawn Facebook
Iako je u Finskoj death metal mnogo slušaniji od melodic, symphonic ili  kakve druge vrste metal muzike, osnivač grupe, kompozitor i klavijaturista Tuomas Seppälä, nikada se nije podvodio trendovima i uvek je radio ono šta voli i u šta veruje. Nikada nikoga nije oponašao, imitirao već je sledio svoj muzički ukus, i zato je svakim danom sve više sledbenika i onih koji vole, prate  i poštuju rad Amberian Dawn-a. Lično ga izuzetno poštujem jer je divna i talentovana osoba, a samo za vas i mene, napravio je video poruku, uz želju i nadu da ćemo ih u skorijem vremenu videti i uživo u Srbiji i regionu. Inače, Tuomas je počeo da svira klavir sa 5 godina, a takođe svira i gitaru. Diplomirao je tehnologiju na Univerzitetu u Helsinkiju

Video poruka od Tuomasa, samo za vas. 

 

Tuomas Seppälä FOTO/ Amberian Dawn Facebook
Emil Pohjalainen i Tuomas Seppälä   FOTO/ Amberian Dawn Facebook

Amberian Dawn je grupa koja vodi računa o svemu do najsitnijih detalja, što se primeti i po prelepim omotima. Poslednja četiri omota, delo su Jana Yrlunda, zvanog ''Örkki'', muzičara i grafičara iz Tamperea
 
Iako Amberian Dawn nikada nije bio stabilan u pogledu svojih članova, činilo mi se da će Amberian Dawn biti zauvek Amberian Dawn, jedino dok su u njemu Tuomas i Heidi. Odlaskom Heidi, pribojavala sam se da je to kraj  postojanja ove grupe, nisam bila srećna zamenom, ali...moram priznati, Capri me je veoma brzo pridobila, a Amberian Dawn je dobio neku novu dimenziju i uzdigao se poput Fenixa, koji, umesto suza, pesmom leči sve rane.


Jun 28, 2014

Parada ponosa, danas u Helsinkiju




Iako je nedelja ponosa u Helsinkiju počela 23. juna, da bi se završila sutra, 29. juna, danas je, rekla bih, udarni dan, jer se velika Parada ponosa održava upravo danas…zapravo, počela je u 13 h po lokalnom vremenu, ispred trga Senata, glavnog trga u Helsinkiju, a od 16:30 po lokalnom vremenu počinju i svečanosti, koncerti, govori… u parku (Hakasalmen Puisto), gde povorka završava šetnju. Ovo je deveta po redu Parada ponosa koja se održava u Helsinkiju i uvek se održava poslednje nedelje juna. Sam Helsinki ima malu, ali aktivnu LGBT  populaciju.


Ceo centar grada je blokiran, jer šetnji prisustvuje nekoliko hiljada ljudi. Iako su Finci nekako tradicionalisti, jer u Finskoj nije dozvoljeno sklapanje istopolnih brakova, za razliku od ostalih severnoevropskih zemalja, LGBT populacija uživa prilično široku zaštitu u skladu sa zakonom, koji je u Finskoj na snazi od 1971 godine. Iako postoji legalizovano registrovanje  istopolnog parnerstva, koji u osnovi nije regulisan kao brak, ali nosi ista prava i odgovornosti., ovim partnerima nije dozvoljeno usvajanje dece, ali im je dozvoljeno da žive sa detetom/decom, koje su dobili biološki  sa partnerom suprotnog pola. 


Iako Finska nije priznala istopolne brakove i usvajanje dece od strane istopolnih partnera, a kako je Finska država, koja je u svetskom vrhu po demokratiji i izaštiti ljudskih prava, kada se ovakve povorke organizuju u Finskoj, iako milicija sve nadgleda i obezbeđuje, sve prolazi bez incidenata.  Jedino je 2010. godine, kada je finski premijer Alexander Stubb došao da da podršku, odnekud bačen suzavac, ali su počinioci brzo uhapšeni i dobili po 4 meseca zatvorske kazne.  Danas su uz LGBT organizaciju, kao podrška, izašle i razne partije i organizacije, kao i Tarja Katarina Filatov, predstavnica finske Socijaldemokratske stranke, koja je i ministar rada od 2000 godine. Prošle godine je na ulicama Helsinkija bilo 30 hiljada posetilaca i 8 hiljada učesnika parade. Pojedini autobusi u Helsinkiju besplatno prevoze učesnike do trga.


Helsinki je, kao i cela Finska, veoma prijateljski raspoložen prema LGBT populaciji, ali  je poznat i kao grad dizajna, pa ste možda videli negde na fotografijama umetničku postavku figura medveda,  (United Buddy Bears), iz 2010. godine, i to 142 medveda, kako se drže za ruke ispred trga Senata u Helsinkiju, koji predstavljaju razumevanje i toleranciju među svim ljudima. Svakog od njih su oslikali umetnici iz različitih zemalja sveta.
  

Ove godine, Parada ponosa se održava u organizaciji HeSeta ry. Ovo udruženje sa sedištem u Helsinkiju ima za cilj promovisanje činjenice da su svi ljudi jednaki, bez obzira na seksualnu orijentaciju, kao i pomoć i podršku LGBT populaciji, i iskorenjivanje predrasuda u vezi sa ovom populacijom.

2009 godine, grad je osnovao i organizaciju Gay Friendly Helsinki
\

Ispred Gradske kuće je pre 4 godine prvi put postavljena LGBT zastava, a za orgnizatore Parade ponosa je organizovan prijem. Kako ovo zvuči neverovatno u zemljama gde ovakve manifestacije ne dobijaju podršku države i naroda…ali, znate kako, možete vi i da ih ne podržavate, vase je pravo i da ih mrzite ako vam je to u opisu karaktera (mada, ne vidim razlog zašto biste…), ali svačija prava se moraju poštovati. Svi smo mi samo ljudi, to je već izlizana fraza, ali totalno tačna i vanvremenska. Zapravo, ove parade nisu egzibicionalističke priredbe uz propagiranje drugačijih seksualnih sklonosti, već  vapaj jedne grupe ljudi koja se, još uvek, u mnogim zemljama susreće za mnogobrojnim oblicima diskriminacije. Ove parade su test i za sve nas, i za državu, da pokažemo, da li smo skloni da prihvatamo i razumemo različitosti.


Tokom ove večeri i noći organizovane su i zabave po gej klubovima u Helsinkiju, kojih ima od centra, do Kallio okruga. Neki od njih su Café Cavalier u ulici Malminrinne 2, pored Kamppi metro stanice, DTM koji je disko klub u ulici Mannerheimintie 6 i jedan od najvećih, ovakve vrste u Skandinaviji..inače, DTM je skraćenica od Don't Tell Your Mother, bar Fairytale u ulici Helsinginkatu 7...onda jedan od najpopularnijih, noćni gej klub Hercules u ulici Lönnrotinkatu 4 u centru Helsinkija a u sklopu je i teretana, Hugo's Room u Iso Roobertinkatu 3, Kulmakahvio u Kallio oblasti, u ulici Agricolankatu 13, Karaoke klub Mann´s street u ulici Mannerheimintie 12 A i  Kallio Bear Park Cafe, koji se nalazi u parku Karhupuisto, U Helsinkiju postoji i jedina Gay sauna, Vogue u ulici Sturenkatu 27 gde se ulaz plaća 18 evra, Tradicionalno se zna da je istočni odvojeni deo Pihlayasaari plaže u Helsinkiju, rezervisan isključivo za gej populaciju. Trajekti kreću do ove plaže, na svakih pola sata iz Laivurinkatu ulice, odmah pored kafea Carouse. U Helsinkiju postoji i Lost and Found u Annegatan 6 koji je i za LGBT i hetero populaciju, i tu su pića jelativno jeftina. 


Fotografije:
Mika-Matti Taskinen / Yle
 http://www.heseta.fi/pride/pride2014
Alejandro Lorenzo & Jussi Pakkanen