U tekstu o izletu iz Finske do Sankt Peterburga, pisala sam OVDE,
jer mnogi koju dođu u Finsku, to iskoriste i da posete ovaj ruski biser, ali, u tom tekstu vam nisam
pisala koliko se vidi finski uticaj na Rusiju, pa i na Sankt Peterburg.
Zato to činim sada.
U ovom lepom ruskom gradu živi oko pet miliona stanovnika (isto
koliko ima stanovnika cela Finska), i negde svega četiri hiljade Finaca, što je zanemarljivo mali broj u odnosu
na ukupnu cifru, ali finski uticaj se oseća na bezbroj mesta.
Kada ste u Sankt Peterburgu, nekad imate osećaj da ne morate ni prelaziti finsku granicu da biste doživeli Finsku, toliko ulica na finskom, barova, građevina...
Iz tog razloga, tvrdim da nema stanovnika Sankt
Peterburga koji ne zna bar nekoliko finskih reči.
Pa krenimo...
Na primer, glavna astronomska opservatorija Ruske akademije
nauka, u Sankt Peterburgu, naziva se Pulkovska opservatorija, (ruski. Пу́лковская Астрономи́ческая обсервато́рия), a nalazi se u
Pulkovoj ulici. Sigurna sam da znate i za ogromni aerodrom Pulkovo u ovom
gradu. Ime ove opservatorije i cele oblasti dolazi od finske reči PULKKA (sanke), jer se, prema legendi, nekada u ovoj oblasti
nalazilo selo u kome su živeli ljudi koji su pravili
najkvalitetnije, najlakse i najdugotrajnije sanke.
 |
| FOTO© galery.timofeyev.ru |
 |
| FOTO https://ucare.timepad.ru/ |
Zatim, u centralnoj
ulici zvanoj Большая Конюшенная ulica, gde su nekada živeli kompozitor Rimski -Korsakov i pisac Turgenjev, nalazi
se prelepa finska luteranska crkva Sveta Marija (Pyhän Marian kirkko) ( ruski: Финская церковь Святой Марии), iz 1734. godine, koja je jedna od najstarijih i
najvećih protestanskih crkava u
Rusiji. U crkvi Svete Marije mise se održavaju nedeljom, u 10.30 na finskom i
na 13.00 na ruskom jeziku.
 |
| FOTO http://static.panoramio.com/photos |
Čuveno prelepo Vasiljevsko ostrvo (Васильевский остров), najveće ostrvo u delti reke Neve je pre
ovog imena imalo finsko ime Hirvisaari, što znači ostrvo losa.
 |
| FOTO http://piter-arenda.ru/images/ostrov-1_1_w800.jpg |
Ostrvo Jelagin (ruski: Елагин остров), pre ovog imena je imalo finsko ime
Mistulansaari (ostrvo Mistula). Ovo prelepo ostrvo je pod zaštitom države od 2016. godine.
 |
| FOTO https://s.inyourpocket.com/gallery/45170.jpg |
Petrogradsko ostrvo ( ruski: Петрогра́дский о́стров), ranije je imalo
finsko ime Koivusaari ( ostrvo breza).
Mnogi Rusi ova ostrva i danas nazivaju starim finskim imenom.
 |
| FOTO https://ekskursii-peterburg.ru/images/dost/PetrogradskijOstrovPeterburg.jpg |
Zatim, blizu Beogradske ulice (ruski:Белградская улица) u Sankt Peterburgu, nalazi se i
Ulica Turku (ruski:Улица Ту́рку) (Turku je veliki grad u Finskoj). Ova ulica se ovako zove od 1987.
godine, kada su nakon dugo godina, finsko- ruski odnosi počeli da bivaju sve prijateljskiji.
 |
| FOTO http://photos.wikimapia.org/p/00/03/73/13/81_big.jpg |
Poznata reka Neva, se kroz Nevski zaliv uliva u Finski zaliv,
koji iako se nalazi u delu Rusije, i dalje nosi ime Finski zaliv (Suomenlahti), ili na ruskom Фи́нский зали́в.
 |
| FOTO https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Komarovo_bereg.jpg/800px-Komarovo_bereg.jpg |
Železnička stanica Finlandski ( ruski Станция Финляндский вокзал), odnosno u
prevodu Finska stanica,
koja se nalazi na Trgu Lenjina, poznata je po tome što je upravo na ovoj
stanici Lenjin izašao iz voza 1917. godine kada se vratio u Rusiju
iz izgnanstva.
 |
| FOTO http://www.rupoezd.ru/wp-content/uploads/2017/02/1487234663404_stanciya-finlyandskii-vokzal-sankt-peterburg-0.jpg |
Finski železnički most (ruski:Финля́ндский железнодоро́жный
мост), iz 1910. godine, koji ide preko reke Neve, u Sankt Peterburgu, izaziva
pažnju svojom lepotom i svojim lukovima. Ovaj most veoma podseća na železnički most preko reke Zapadne Dvine u
Rigi, koji je izgrađen 40 godina pre Finskog mosta u Sankt
Peterburgu. Most je trebalo da se zove Most cara Aleksandra I, ali ipak nije,
već je odlučeno da se ipak nazove Finski železnički most, jer je most uglavnom izgrađen od sredstava Velikog vojvodstva Finske.
 |
| FOTO http://www.ros-rels.ru/img/most.jpg |
Šetalište, pešačka zona Finska staza (ruski: Фи́нский
переулок) u Sankt Peterburgu, proteže se sve do Trga Lenjina. Ovaj naziv
datira iz 1871. godine
 |
| FOTO https://ru.wikipedia.org |
Finski prospekt (ruski: Финляндский проспект) je
avenija u ovom velikom ruskom gradu, a naziv datira od 1821. godine
 |
| FOTO http://photo.gradpetra.net/photo_spb/prospekt/2/web/28274.jpg |
Reka
Мо́йка koja prolazi kroz Sankt Peterburg, pritoka Neve, dobila je naziv po
staroj finskoj reči Mja što je značilo stajaća voda. Danas dok plovite ovom rekom, videćete luksuzne dvorce i građevine, a u jednoj od njih je živeo i umro čuveni Puškin.
 |
| FOTO http://www.saint-petersburg.com/rivers-and-canals/moyka-river/ |
Takođe, deo grada (oblast) na jugozapadu, naziva se Ульянка, koja nosi naziv od finskog sela
Uljaala, koje se u 17. veku nalazilo na ovom mestu. Tokom 19. veka, tokom
opsade Lenjingrada, sve je uništeno, a šezdesetih
godina prošlog veka, ovde
je izgrađen obroman
broj stambenih objekata.
 |
| FOTO http://photos.wikimapia.org/p/00/00/83/77/00_big.jpg |
U samom srcu Sant Peterburga, u ulici Большая Конюшенная улица,
odnosno odmah pored finske crkve Svete Marije, od 1992. godine se nalazi i Finski dom (ruski: Дом Финляндии), u kome se nalaze i Finski
institut i velika biblioteka. Ovde se nalazi
blizu 3000 knjiga pisanih na finskom i ruskom. Institut aktivno učestvuje u
razvoju saradnje između Finske i Rusije u oblastima kao što su nauka i kultura.
Institut takođe organizuje kreativna takmičenja i takmičenja za decu koja
proučavaju finski jezik. Finska književnost redovno se prevodi na ruski jezik i
objavljuje je upravo ovaj institut. On organizuje izložbe, koncerte, seminare i
druge događaje, a takođe stimuliše i interesovanje za finski i švedski jezik i
podržava proučavanje ovih jezika. Institut promoviše razvoj kulturne i naučne
saradnje između Rusije i Finske. Institut je deo finskog sistema izvoza
kulture. On kreira planove i sprovodi projekte zajedno sa Rusijom i učestvuje u
projektima zajedničke saradnje između EU i regije Baltičkog mora.
 |
| FOTO http://www.suomi-talo.fi/uploads/images/views/news/small_%20suomitalo11.jpg |
Takođe, u ovom Finskom domu, od 2015. godine nalazi se i
popularni Helsinki cafe. Rusi vole ovde da jedu finsku tradicionalnu hranu,
supe, pite koje su isključivo od
sezonskog voća i povrća, razna finska peciva i piju finska pića. Rusi su naročito očarani karelijskom pitom, odličnom finskom kafom i popularnim zlatnim pivom.
Pored
ovog kafea, u drugoj ulici, odnosno u ulici Кадетская линия postoji i Helsinki
bar, gde se sluša muzika iz
Finske, i sve podseća na Finsku,
od ambijenta do pića. Ovde se
okupljaju Finci koji žive u ovom
gradu.
 |
| FOTO tripadvizor |
Verovatno niste znali da gradić Зеленого́рск koji pripada opštini Sankt Peterburg, i danas mnogi zovu finskim nazivom
Terijoki jer se grad tako zvao do 1946. godine. Terijoki je bio grad Velikog
vojvodstva Finske do 1917. godine. Iako je cela Finska bila, u jednom delu svoga postojanja, deo Ruske Imperije, Terijoki je bio carinska
granica. Kada je Republika Finska stekla nezavisnost 6. decembra 1917, Terijoki
je postao deo nje i ostao je sve dok ga nije zauzeo Sovjetski Savez tokom
Zimskog rata (1939-1940). Finska ga je vratila 1941. godine tokom kontinuiranog
rata (1941-1944), ali je kasnije ponovo okupiran od strane Crvene armije u
kasnijim fazama istog rata i od tada je u sastavu današnje Rusije. Posle Drugog svetskog rata, njegovo izvorno
finsko stanovništvo je proterano. Premešteni su u Helsinki a sovjetski građani
prebačeni su u Terijoki.
Istorijsko područje u jugozapadnom delu Sankt Peterburga, naziva se
Ligovo, odnosno Лигово na ruskom. Ime je
poreklom od sela koje se tu nalazilo oko 1500 godine, a koje se zvalo Liiha, od
reči Liha, što na finskom znači meso. Pre izgradnje svih građevina u ovom delu, tu su bile samo šume sa mnogo zečeva, medveda i divljih svinja.
Inače u ovom gradu postoji i prava Finska škola za decu od prvog do devetog razreda ( toliko traje
osnovno obrazovanje u Finskoj), po finskom planu i programu, koju pohađaju deca Finaca, ali uz obavezni predmet ruskog jezika.
Eto, iako toga ima dosta, ovo bi za sada bilo sve..
.
Mada,
kada se zna da je Igrija, odnosno istorijska regija obuhvatala južnu obalu finskog zaliva pa deo do jezera Ladoga i
delove Estonije i Rusije, onda i ne treba da čude ovakve povezanosti, ali mislim da ste ipak uživali u tekstu i saznali nešto novo.
Posts
