SA DRUGIH SAJTOVA

Prikaz razmere izbegličke krize 
28. okt 2015.

 
 U Evropi je poslednjih nekoliko godina azil tražilo oko pola miliona izbeglica iz Sirije. Finski portal “Lucify” objavio je interaktivnu mapu na kojoj je prikazano kretanje izbeglica prema Evropskoj uniji. Animacija se odnosi na period od 1. januara 2012. godine do 29. septembra 2015. godine.

Vizualizacija je temeljena na podacima Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) i služi kako bi ponudila uvid u trenutni problem, kako navodi autori portala. Svaka tačka na interaktivnoj mapi predstavlja 25 ljudi.

Na mapi se može podešavati i brzina, a postoje i podaci za svaku naciju koji predstavljaju broj ljudi koji su napustili ili ušli u neku od tih država od 2012. godine.

Ujedinjene nacije tvrde da je od aprila 2011. pa do septembra 2015. godine u Evropi azil tražilo oko pola miliona izbeglica iz Sirije. Taj broj znači da kada bi izbeglice stale rame uz rame, mogle bi da ispune osam fudbalskih igrališta.

Iz Sirije su izbeglice u najvećem broju došle do Nemačke i to približno 124.000 ljudi, a odmah iza Nemačke je Srbija, u koju je u istom periodu vremena stiglo nešto manje od 110.000 izbeglica. Takođe, podaci pokazuju da je u septembru ove godine 51.007 izbeglica došlo u našu zemlju što nas stavlja na prvo mesto, a odmah ispod nas je Nemačka sa 40.463 izbeglice.

Do Evrope ipak uspeva da se probije mali deo izbeglica i ekonomskih migranata. UN je registrovao četiri miliona izbeglica u Turskoj, Libanu, Jordanu, Iraku, Egiptu i Severnoj Africi.

Većina njih živi u izbegličkim kampovima u blizini granica, a zajedno bi ispunili 59 fudbalskih igrališta, kako navodi ovaj portal. Kako izgleda interaktivna mapa pogledajte OVDE

Izvor vesti http://www.rtvbn.com/363095/Prikaz-razmjere-izbjeglicke-krize

FINSKA – PRVA ŽRTVA TRGOVINSKOG RATA EU PROTIV RUSIJE


„Suomen Tasavalta“ (Republika Finska) je uljudna skandinavska zemlja vrednih ljudi čija privreda se sopstvenim snagama uspešno nosila sa globalnom ekonomskom krizom. Za razliku od Norveške, Finska je 1995. godine postala članica EU. Za razliku od Švedske, Finska se odrekla sopstvene valute radi evra, što je sprovedeno u 2002. Za razliku od Danske, Finska se nije izborila ni za opt-out kojim bi nacionalne interese legalno štitila od štetnih odluka EU. U leto 2014. godine je đavo krenuo po svoje.

Naime, Finska nikako ne može da se izmigolji iz spoljnopolitičkog trgovinskog rata EU protiv Rusije. Ova članica EU je dužna da sprovede sankcije protiv Rusije i već pišti pod teretom njenih uzvratnih mera. Rusija je na sankcije EU odgovorila zabranom uvoza poljoprivrednih proizvoda iz zemalja članica EU.

Srbima finski gubitak u svetlu pisanja domaćih medija može da izgleda zanemarljivo. Domaćoj publici je taj gubitak predstavljen kao nešto što će Finska pravovremenom akcijom sopstvene vlade čas posla naknaditi iz fondova EU. Međutim, selektivno birane i namenski redukovane informacije o finskoj krizi su neistina. Istina je da su Finski problemi zbog spoljne politike EU prema Rusiji ogromni i uvećavaju se brzo.
 

Skoro polovina Finaca smatra da im evropska politika sankcija prema Rusiji nanosi štetu. Finskoj je Rusija partner na trećem mestu po obimu izvoza. Sankcije Rusiji direktno pogađaju 6% finskih firmi. Međutim, 24% finskih menadžera smatra da oni neće opstati na svom položaju ako se nastavi sa sankcijama prema Rusiji

Moskovska Pravda sa svoje strane tvrdi da će sankcije EU Rusiji biti prekinute 3 meseca nakon uvođenja, pošto ih nacionalne privrede ne mogu izdržati. Već trinaestog avgusta se finski premijer Aleksander Stub usprotivio sprovođenju sankcija Rusiji, pošto su finsko-ruski odnosi „prijateljski i obostrano korisni“. Finski poljoprivredni gigant Valio20% proizvodnje plasira u Rusiju, a to čini 49% ukupnog izvoza te firme. Stub je izjavio da će se „dugoročni gubici meriti stotinama miliona, možda čak milijardama“ evra i najavio da će se boriti da efekti sankcija u EU budu jednako raspoređeni na sve.

AFP javlja da Centralna banka Finske predviđa privredni pad u visini od 3% zbog sankcija Rusiji i pad izvoza od 0.5%

Panična rasprodaja finskih „bondova“

Bloomberg je precizniji kad je u pitanju finski problem.

Premijer Aleksander Stub apelovao na jednakost svih učesnika u sankcijama po pitanju pokrivanja njihovog negativnog efekta. „Nadam se da sankcije neće biti proširene“.

Ruski udeo u finskoj spoljnoj trgovini iznosi 14%. Izvoz Finske u Rusiju predstavlja 10% njenog ukupnog izvoza, a uvoz iz Rusije predstavlja 18% njenog ukupnog uvoza. Sada je Rusija kao odgovor na sankcije EU zabranila uvoz 87% finskih poljoprivrednih proizvoda. Evropski fond za globalno prilagođavanje (EGF), centralna ustanova EU koja treba da naknadi ove gubitke raspolaže budžetom od tek 150 miliona evra, a iz toga treba pokriti gubitke mnogih drugih članica (u prvom redu Holandije, pribaltičkih zemalja i Poljske – koja snabdeva municijom i samohodnim haubicama Ukrajinsku vladu u naporima da ovlada Donjeckom i Luganskom oblašću).

Najgore po Finsku tek sledi. Podnaslovom „Rasprodaja Finske“, Blumberg je objavio da su UniCredit Bank AG i HSBC Securities Inc počele da rasprodaju finskih „bondova“ koji dospevaju za 10 godina. Usled tržišnog obezvređenja njihove cene Finska već ima problema sa Danskom bankom.

Uz sve to, ruske uzvratne mere po Finsku nisu mogle doći u gore vreme, pošto je nezaposlenost u Finskoj skočila sa prošlogodišnjih 7.8% na 9.2 u junu.

Neprilike finskih izvoznika su očigledno izazvale paniku, pa su investitori počeli da se hitno oslobađaju finskih hartija. Tržišno poverenje u „finansijske proizvode“ Finske se istopilo, što je jasno vidljivo iz priložene tabele TradingEconomics.

Šta Srbi mogu da nauče iz Finskog primera?

 Ako privreda članice EU koja je odolela ekonomskoj krizi počne da posrće zbog učešća u njenom trgovinskom ratu protiv Rusije, čemu mi da se nadamo u EU? Iako su se svi segmenti Finske privrede iuspešno nosili sa svetskom krizom, na samom početku trgovinskog napada EU na Rusiju, temelj finske privrede je oštećen – poljoprivreda. Udarac u temelj finske privrede je gotovo trenutno uzdrmao i njen krov – finansije. Na ruski uzvrat prema finskoj poljoprivredi, finansijsko tržište je reagovalo obezvređenjem finskih „bondova“.

Malo je verovatno da će Finska svoje gubitke naknaditi povećanjem svog udela u kolaču EGF koji (da podsetimo) za sve članice EU iznosi svega 150 miliona evra godišnje. Uvećanje sredstava za pokrivanje gubitaka zbog trgovinskog rata tek treba napabičirti, a to je nemoguće izvesti brzo u evropskoj šumi birokratije propisa. Čemu onda da se nadamo mi, koji smo tek ušli u pregovore a nismo ni kandidat za EU? Šta mi da se nadamo uz ovakvu EU koja nije u stanju da zaštiti Finsku?, Kakvu pomoć da očekuje naša Vlada kad počnu evro-ucene Srbiji da se pridruži sankcijama protiv Rusije.
Srpske vlade odavno ne smeju da misle na izvozne mogućnosti sopstvene poljoprivrede prema Rusiji. O bescarinskom režimu izvoza u Rusiju je Finska mogla samo da sanja, pa opet je tamo odlično poslovala. Ako su moćna finska poljoprivreda i finansije uzdrmane ruskim uzvratnim sankcijama, naše „pridruženje“ EU u trgovinskom ratu protiv Rusije bi srušilo domaću privredu kao kulu od karata.

Preuzeto sa sajta
http://srbin.info/2014/08/15/finska-prva-zrtva-trgovinskog-rata-eu-protiv-rusije/

FINSKA DALA SRBIJI I BiH, 400000 EVRA 

HelsinginSanomat je objavio podatak da je Finska uputila ka Srbiji i BiH, 400 000 evra kao pomoć ugroženima, a u vezi sa poplavama. Hvala od srca. 

KAKO ZVUCITE NA STRANOM JEZIKU? EVO KAKO FINKINJA SARA GOVORI BESMISLICE  SA PERFEKTNIM NAGLASKOM


Devetnaestogodišnja devojka iz Finske snimila je sebe kako, imitirajući različite akcente, izgovara besmislene reči da bi pokazala kako ljudima (ili bar njoj) zvuče strani jezici koje ne razumeju. 

Devojka po imenu Sara tako vešto koristi svoj neverovatan talenat za imitiranje da bi svako - naravno, pod uslovom da ne govori jezik kojim se ona tobože služi  - poverovao da ga ona tečno govori.
Njen britanski akcenat asocira na govor mladih u Londonu, dok njena imitacija američkog engleskog podseća na akcenat kojim se govori u Kaliforniji. Sara kaže da je njen video samo “glupiranje” i upozorava publiku da je ne shvati previše ozbiljno. Uprkos tome, pojedinci su se našli uvređeni, a Sara je u svoju odbranu napisala da je svesna da su neke imitacije loše, ali da je to i logično s obzirom da u pojedinim slučajevima ne zna da sastavi "ni dve reči unakrst". 

“Na ovom snimku ne pokušavam da govorim bilo koji strani jezik, već samo želim da pokažem kako meni zvuče različiti strani jezici”.

Izvor BLIC


 FINSKA O FUDBALSKIM PRVACIMA IZ SRBIJE

Finsko, zvanično YLE online izdanje YLE državne televizije, objavilo kao udarnu sportsku vest, kako je Omladinska fudbalska reprezentacija Srbije po prvi put u istorji postala šampion Evrope za uzrast do 19 godina, pošto je u finalu kontinentalnog šampionata golom Andrije Lukovića u 57. minutu pobedila Francusku sa 1:0

Link ka stranici OVDE


 *


PRVI UTISCI SRPSKE GLUMICE SVETLANE BOJKOVIĆ O FINCIMA I FINSKOJ



April 2013.

Srpska glumica Svetlana Bojković, koja već pola godine živi u Helsinkiju gde je njen suprug Slavko Kruljević pre nekoliko meseci imenovan za novog ambasadora Srbije u Finskoj, iznosi svoje utiske o Finskoj i Fincima. Ceo tekst  pročitajte OVDE


Ceca u Helsinkiju



OVDE  ćete naći još jedan tekst, a odlomak sledi…


У Хелсинкију сте неколико месеци и тек сте почели да упознајете своје ново окружење. Које су ваше прве импресије?


- С обзиром на то да ћу овде провести неколико година, нигде не журим у смислу туристичког обиласка Финске, пре свега Хелсинкија. Пошто смо мој муж и ја стигли у марту, а зима је дуго била у одласку, мало сам се „притајила”. Успорила сам нов живот, што сам одавно желела јер је он раније био превише динамичан. Како је стизало пролеће, тако сам се и ја будила. Допустила сам граду да постепено улази у моје биће. Оно што ми се одмах допало била је атмосфера којом град дише. Све је чисто, архитектура је романтична, море је свуда около и то Хелсинкију даје изглед приморског града са стотинама чамаца, бродића и јахти. Наравно, то није јужно море на које смо навикли, али ја сам веома прилагодљива особа тако да ми се све ово много допада и врло ми прија. Упознала сам доста Финаца и људи су врло пријатни. Ипак, нисам овде дуго да бих доносила одређенији суд.


Како бисте описали један ваш дан?


- За ваше читаоце тај дан би био досадан, али за мене је време које проводим овде веома занимљиво: срећна сам да га имам довољно за све што нисам раније урадила, а желела сам. Много читам и откако сам постала глумица па све до данас, нисам могла да нађем довољно времена за ту моју пасију, осим лети на одмору. Сада то радим плански, враћам се на класике које сам читала пре тридесетак година и то има своју вредност у смислу откривања нових животних слојева… Мислим да ћу нешто и писати, али чекам да дође прави тренутак. Сваки дан по сат-два излазим у шетње, сама или са Славком, седим у кафићима, посматрам море, пролазнике, бродове у луци… Укратко, данас сам се ставила у ситуацију пасивног посматрача.

Око 1. маја у Хелсинкију се пробудила природа. Његови становници поскидали су зимску гардеробу, поседали по парковима и уживали. У исто време, ватромет боја у излозима указао је на њихову потребу и радост с којом доживљавају светло и сунце. Зиму још нисам доживела на овим просторима па не могу ништа да кажем о животу без сунца кога током дана има само неколико сати.

Боје, сунце и неизмерна љубав према природи – то су дубоке емоције Финаца. Хелсинки има неколико паркова и то су веома неговани простори. Цвеће саде плански, али све изгледа као природан поредак. То је заиста невероватно умеће и њихова деликатност. Трава у Хелсинкију апсолутно конкурише оној енглеској, она је увек свежа, јака, жива. Чим се мало удаљимо из града, постајемо окружени фантастичним зеленилом и пред нама се пружају непрегледне линије бреза, јела, јавора и рјабина. Ко можда не зна, позната руска песма „Рјабина” није испевана девојци већ дрвету које се тако зове!




 *



FINSKA, ZEMLJA SA NAJVEĆOM SLOBODOM ŠTAMPE

Početkom 2013. godine, svetski sajt reportera bez granica, Reporters without borders, objavio je da je Finska, prva zemlja na svetu sa najvećom slobodom štampe. Od zemalja u regionu, najbolje je kotirana Slovenija koja je na 35. mestu, a slede Srbija (63), Hrvatska (64) i Bosna i Hercegovina (68) mesto. Ostatak pogledajte na originalnoj stranici http://en.rsf.org/press-freedom-index-2013,1054.html




*

HELSINKI TIMELAPSE

Ovaj predivan video o Helsinkiju, smimao je jedan mladi Finac Timo, kamerom Nikon D80, tokom dve godine...Pogledajte....




*
 FINSKA, ODLIČNA ZA POKRETANJE BIZNISA



Po čuvenoj Forbsovoj listi (Forbes), Finska se nalazi na drugom mestu svih zemalja sveta, kao druga najbolja zemlja za početak biznisa. Pogledajte link i video gde su prikazane zemlje koje su u top 10.



 *


Najbrža vožnja na ledu: Bentley + Kankkunen = 330 km/h

Četvorostruki šampion sveta u reliju, Juha Kankkunen, u službi britanske kompanije Bentley, ponovo je izašao na opasno ledeno Baltičko more, sa ciljem da u automobilu Bentley Continental Supersports Convertible postavi novi brzinski rekord u vožnji na ledu. Šta mislite, da li je uspeo?

Bentley i Juha Kankkunen su nadmašili sami sebe. Uz pomoć iskusnog tima inženjera marke Bentley, Kankkunen je uspeo da nadmaši svoj rekord iz 2007. godine. Vožnja je odraža pri temperaturi od -30°C, sa jakim udarima snežne oluje i bočnog vetra, Kankkunen se kretao po stazi dužine 16,5 kilometara, na povšini koju čini 70 cm morskog leda.

Prilikom merenja ovog rekorda, na delu staze dužine 1.000 metara, bili su prisutrni ovlašćeni zvaničnici finske saobraćajne policije. Važno je istaći da novi svetski rekord predstavlja prosek dve vožnje u suprotnom smeru, a rezultate su merili predstavnici Guinessove knjige rekorda.

Juha Kankkunen je u luksuznom kabrioletu Bentley Continental Supersport, postigao brzinu od 330,695 km/h, nadmašivši tako svoj rekord iz 2007. godine, kada je na istom mestu, u automobilu Bentley Continental GT, zabeležio prosečnu brzinu od 321,6 km/h. Podsetimo, tada je Kankkunenu uspelo da obori 12 godina star rekord iz 1995. godine, kada je Gildo Pallanca-Pastor u automobilu Bugatti EB110, na istom mestu, postigao 296,3 km/h.

Isto kao i 2007. godine, pre nekoliko dana je britansko-finski tim koristio automobil sa minimalnim promenama. Glavnu promenu predstavlja zaštitni kavez u enterijeru, padobran kočnica montirana u zadnji branik, i spojleri koji obezbeđuju povećanu stabilnost pri visokim brzinama. Automobil je imao pneumatike Pirelli Sotto Zero 275/40 R20 (Continental GT iz 2007. godine, koristio je pneumatike marke Nokian). Automobil kojim je oboren rekord pre četiri godine, koristio je benzin od 102 Oktana, a ovoga puta je šestolitarski dvanaestocilindrični agregat, snage 630 KS, koristio biogorivo E85.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta AUTO MAGAZIN




*

Upoznate novu Android Nokia X familiju

  Nokia je za Mobile World Congress u Barsleoni pripremila niz noviteta koji bi trebalo da upotpune ponudu jeftinijih uređaja. "CEO u odlasku" Stiven Elop predstavio je prve modele Nokia X, X+ i XL s Androidom, ali i ostale čiji cenovni raspon počinje od 29 evra.
 "Sve više i više ljudi kupuje uređaje koji koštaju oko stotinak evra", naveo je Elop predstavivši modele Nokia X i Nokia X+. Reč je o 4-inčnim mobilnim uređajima koji dizajnom uveliko podsećaju na najprodavaniji model Lumia 520 sa Windows Phone-om, ali sa nešto drugačim hardverom.

Modele X/X+ pokreće Android (Open Source Project) 4.1.2, a Nokia ističe da se umesto Google-ovog cloud servisa koriste Microsoftovi. Čak i sa softverske strane (posebno korisnički interfejs) preuzeti su elementi poznati s platforme Windows Phone, što bi trebalo da ujednači sliku koju kompanija oblikuje prema potrošačima. Modeli Nokia X se smeštaju upravo između linija mobilnih uređaja Asha i Lumia.

Umesto pristupa aplikacijama sa Google Play-a, kompanija je razvila Nokia Store. Podržan je i Yandex, ali njega je potrebno zasebno 'omogućiti' za instalaciju aplikacija za Android. Modeli X i X+ će koštati 89 i 99 evra, s tim da će odmah posle najave biti dostupan samo model X. Svi uređaji uključuju Skype i ostale 'obavezne' aplikacije, baš kao i pomenutu povezanost sa Nokijinim/Microsoftovim servisima, ali treba napomenuti kako nije najavljen paket aplikacija Office.

Što se tiče hardverskih karakteristika, u pitanju su uređaji s 4-inčnim IPS LCD ekranima koje pogoni dvojezgarni Snapdragon S4 čip (MSM8225) uz procesore radnog takta 1GHz, a razlike između modela X i X+ su vezane uz nešto više radne memorije (512/768MB), kao i dodatni microSD od 4GB na potonjem.

Nakon toga predstavljen je i treći 'X' uređaj s Androidom, Nokia XL mase 190 grama. Reč je o smartfonu dijagonale ekrana od pet inča, uz rezoluciju WVGA (800x480) i dodatnu prednju 2-megapikselnu kameru. Stražnja kamera je i nešto moćnija od manjih modela (5MP). Ubacivanjem ovih mobilnih telefona kompanija želi da proširi ponudu, a cena modela XL je 109 evra i očekuje se u prodaji početkom drugog kvartala.

Izvor B92

1 Komentari / Kommentit:

Zanimljivi tekstovi za uz jutarnju kaficu.

Post a Comment