Upoznajte finskog, a našeg, pijanistu Ukija Ovaskainena

Upoznajte Ovaskainena, ili upoznajte Ovaskajnene, kvartet koji stvara harmoniju.

Kao neko ko svira i obožava dobru i kvalitenu muziku, koja je uvek takva da iz nje izvire sklad, klasična lepota i uzvišenost, uvek sam se divila vrsnim umetnicima, posebno u domenu muzike. Finska ima mnogo vrsnih i školovanih muzičara, ali ovde bih izdvojila posebno pijaniste, koje volim i kojima se divim.

Ljudi koji se bave divnom muzikom su božanski ljudi, posebni u svojoj suštini. Oni kroz stvaranje ili interpretaciju divne muzike. oblikuju ljude, njihov karakter, njihovu suštinu, jer zapravo, izgovorena reč komunicira sa čovekovom svešću, a muzika sa njegovom podsvešću, odnosno, onim delom ličnosti koji čovek često ni sam ne poznaje, a koji moćno utiče na njegovo biće.

Ako izuzmemo finske najbolje pijaniste nekih prošlih vremena, o kojima sam pisala, izdvojila bih Merikanta, Palmgrena, Vehanena, Hannikainena, Ellegaarda…ali, oni su dobili svoje naslednike koji su ih u mnogome i prevazišli.  Mnogo ih je kojima se divim, ali u najuži krug bi ušli genijalci kakvi su Jouni Somero, Iiro Rantala, Ralf Gothóni, Juho Pohjonen, Olli Mustonen, Antti Siirala, Uki Ovaskainen…

Danas ću vas upoznati sa likom i delom jednog od mojih nekoliko omiljenih finskih pijanista današnjice, zbog jedne zanimljivosti…on već 18 godina živi i radi u Beogradu, ali  ne samo zbog toga, već naime i zato, jer celu porodicu Ovaskainen treba upoznati, jer su divni, kulturni, na izgled obični, ali neverovato produhovljeni.

Uki Ovaskainen (puno ime: Uki Lauri Aleksi Ovaskainen), je rođen u finskom gradu Espoo, u neposrednoj blizini Helsinkija, 1975. god.  Sa 5 godina je počeo da svira klavir, a sa 11 je već prvi put nastupao.

Na čuvenoj Sibelius Akademiji u Helsinkiju, bio je u klasi jedne od najpoznatijih svetskih pedagoga i pijanistkinje tajvanskog porekla, koja od 1982.  živi i radi u Finskoj, Hui-Ying Liu-Tawaststjerna (1950). Mnogi od pijanista koje sam gore nabrojala, bili su njeni studenti. Nakon toga, studirao je i na Kraljevskoj danskoj muzičkoj akademiji (Det Kongelige Danske Musikkonservatorium), kod prof. Josea Ribere, gde  je diplomirao  i magistrirao sa  najvišom ocenom.

Postdiplomske studije  upisao je oktobra 2006. godine kod čuvenog i svetski poznatog profesora  po imenu Matti Raekallio, koji je predavao po celom svetu, od Švedskog kraljevskog muzičkog koledža (Kungliga Musikhögskolan i Stockholm), na solističkom odseku na Univerzitetu za muziku i teatar u Hanoveru u Nemačkoj (Hochschule für Musik, Theater und Medien), Sibelus Akademiji u Helsinkiju (Taideyliopiston Sibelius-Akatemia), Džulijard koledžu u Njujorku (Juilliard)…

Pored toga, Ovaskainen je učestvovao je i na majstorskim kursevima kod istaknutih muzičara kakvi su Pnina Salzman, Charles Rosen, Andras Schiff, Fou Ts'ongin, Yahli Wagman i Emanuel Krasovsky.

Samo ti podaci, pored svega, govore, kakvo je obrazovanje stekao Uki Ovaskainen i kod kakvih svetskih veličina.

Danas je aktivan kao solista i kamerni muzičar u celoj Skandinaviji, Finskoj,  Nemačkoj, Austriji, Izraelu, Rusiji, Srbiji, Hrvatskoj i Španiji. Svirao je solističke koncerte i učestvovao  na mnogobrojnim značajnim festivalima kao što su "Espo međunarodni  pijanistički festival" (Espoo International Piano Festival), "Zlatni dani Kopenhagena" (Golden Days of Copenhagen), "Internacionalni pijanistički festival Mariinski teatra" (Мариинский театр) u Sankt Peterburgu, ”Cello Gathering” u Dorsetu, u Engleskoj,  "Internacionalni muzički festival" u Burgosu, Španija (Burgos international music festival), Majski muzički memorijal “Josip Slavenski”, "Čelo fest" i "Flauta fest" u Beogradu,  "Festivo – Chiemgau, "Weilburger Schlosskonzerte","Der Mattseer Diabelli Sommer" u Austriji, Festival kamerne muzike “Hagen open” u austrijskom gradu Feistritz, kada je, u julu 2009. učestvovao kao jedini pijanista.…zatim je nastupao na "Classic festu" u Pančevu, pre nekoliko godina, koji je prvi festival klasične kamerne muzike u Vojvodini i Srbiji, kada sam prvi put imala prilike da uživo slušam ovog izuzetnog finskog pijanistu. Tada je učestvovao  na koncertu pod nazivom ”Četvoro za trio”, a svirana su dela Mocarta i Šumana, gde je uz genijalnog Ukija , ostatak “četvorke” bio u sastavu: Eszter Haffner, violinistkinja iz Graca, Nemanja Stanković – volončelo i Pančevac Ognjen Popović, klarinetista koji je danas prvi klarinetista Beogradske filharmonije. Ovaj koncert mi je ostao u neizbrisivom sećanju, što zbog divnih dela, divnih umetnika, ali i zbog ambijenta u prepunoj sali Rimokatoličke crkve Svetog Karla Boromejskog, koja se nalazi na divnom starom trgu u centru Pančeva, ispred koje su se snimale scene za kultni film “Mataronci trče počasni krug”  (Scena kada Đenka lepi plakate i daje deci pare da bi po gradu reklamirali ton filmove). Takođe, ova crkva iz  1757. godine je jedino mesto u gradu gde se mogu čuti orgulje.

Od 1987. do 1996. godine sarađivao je, kao član i pijanista sa horom Tapiola (Tapiolan kuoron), koji je najbolji i najpoznatiji finski¸ ali i svetski poznat dečji hor, sa kojima je učestvovao na brojnim turnejama, svirajući preko 200 koncerata na četiri kontinenta. Godine 1999. bio je stipendista japanske kompanije YAMAHA, a 2005. godine mu je dodeljena nagrada ”Sonning” u Danskoj.

U martu 2004. godine, osvojio je 2. nagradu i specijalnu nagradu najboljeg klavirskog kvinteta na  međunarodnom takmičenju “Isidor Bajić ” u Novom Sadu, a u septembru iste godine izveo je  koncertnu seriju sa osam ražličitih solo - programa na Kraljevskom danskom konzervatorijumu u Kopenhagenu, u roku od jedanaest dana,  što je  najveći individualni projekat u istoriji te ustanove.

U aprilu 2007. godine postao je laureat  četvoroetapnog međunarodnog takmičenja ” Premio Jaen”  u  Španiji, a dobio je i nagradu publike, kao i specijalnu nagradu ”contemporanea” za najbolje izvođenje obavezne  kompozicije. Umetnički je organizator turneje kamerne muzike u Danskoj koja nosi njegvoo ime ”Uki Ovaskainen Chamber Tour”, koja je prvi put  održana u  februaru 2007. godine. Nastupao je u Konzerthaus -u u Beču u serijama kamerne muzike Bečkog kamernog orkestra, radio kao korepetitor Opere Faber (umetnički direktor Ivan Ludlow)  u Portugaliji i svirao kao solista sa simfonijskim orkestrima Sjelanda i Olborga.

Uki Ovaskainen od 2001. pa i dan-danas radi  na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na katedri za gudačke instrumente, kao samostalni umetnički saradnik i kao profesor. Kaže da nije strog profesor, ali da rado primenjuje sve veštine koje je stekao školujući se i svirajući širom sveta. Pored angažovanja kao viši umetnički saradnik na katedri za gudačke instrumente, on redovno nastupa sa eminentnim srpskim i inostranim violinistima,violistima, čelistima, kontrabasistima, flautistima, pikolo-flautistima, oboistima, klarinetistima, saksofonistima, fagotistima, hornistima, trubačima i trombonistima, kao i pevačima. 

Uki je srpski zet. Svoju suprugu, Tatjanu Simonović Ovaskainen, koja je, takođe pijanista, upoznao je na studijama u Kopenhagenu, gde su bli u istoj klasi kod istog profesora. Klasa je bila malobrojna, pa su se svi međusobno družili. U međuvremenu, prijateljstvo je preraslo u ljubav. Kada je 1999. godine počelo bombardovanje Srbije, Ukiju je bilo krivo zbog bombardovanja, i nije mogao da shvati da je to način rešavanja problema, Tada je puno o tome razgovarao sa Tatjanom,  i tu su se još više zbližili. Naredne, 2000. godine, na jesen, Uki Ovaskainen je prvi put došao u Srbiju i ostao, evo već 18. godina. Voli Srbiju, ljude, rakiju, Karađorđevu šniclu i ostala jela, kviz “Slagalica”…

Prilog RTS-a pogledajte ovde:

Kako  je i sam rekao u RTS prilogu, Finska mu posebno nedostaje kada sluša ili svira Sibeliusa, a taj osećaj mi je potpuno poznat. Svako ko ima u sebi finske krvi, ima taj osećaj. Njegovi roditelji su izjavili da je, kao mali, slušao satima Sibeliusove simfonije.

Prošle godine, povodom obeležavanja 100 godina od nezavisnosti Finske, Uki Ovaskainen je, sa sinom Vukom, violončelistom, u Skupštini grada Beograda,  dočarao duh Finske svojim muzičkim umećem mnogobrojnoj publici. Taj duh je dočarao izveđenjem prelepih dela čuvenog finskog kompozitora Jana Sibelijusa. 

 Zato poslušajmo Sibeliusovu Finlandiju, u predivnoj interpretaciji Ukija Ovaskainena.

 

Ovaskainen Srbiju doživljava kao dom, jer u Srbiji odrastaju i njegova deca, sin Vuk i ćerka Anja. Ova četvoročlana porodica je skup neverovato nadarenih muzičara i umetnika. Ukijev sin, Vuk Ovaskainen (Beograd, 2001) je počeo da svira violončelo sa sedam godina. Laureat je takmičenja Petar Konjović, Dušan Protić, Mocart u Kvinto Vičentinu i Republičkog takmičenja. Na smotri talenata u Sremskim Karlovcima (2011) izabran je za najtalentovanijeg violončelistu u Srbiji. Dobitnik je drugih nagrada na međunarodnim takmičenjima Heran u Češkoj i u Licenu u Austriji. Održao je solističke koncerte u Galeriji SANU i Galeriji Artget, a takođe je nastupao i na festivalima Čelo fest i Šopen fest u Beogradu, na koncertima organizacije Artlink, i kao solista sa Orkestrom Artlink. Vuk je učenik II razreda SMŠ Dr. Vojislav Vučković u klasi prof. Danijele Milutinović, a takođe radi sa prof. Božom Saramandićem. Učestvovao je na kursu Cello Gathering u Engleskoj, gde je radio sa profesorima Aleksandrom Bejlijem i Louis Hopkins. Akademici Dejan Despić i Ivan Jevtić su komponovali i posvetili Vuku svoja dela za solo violončelo. Prošle godine, međunarodni žiri je nagradu “ArtLink virtuoz godine” za najperspektivnijeg mladog muzičkog umetnika, dodelio upravo Vuku, jer je on ”muzičar koj poseduje talenat i muzički dar koji svakako treba podržati i dalje razvijati”. Dobio je i priznanje za najuspešniji resital u godini u Galeriji SANU. Pored toga, odličan je učenik i Matematičke gimnazije u Beogradu, koji je osvajao mnoge nagrade na raznim takmičenjima iz matematike i fizike. Sada je paralelno i na Fakultetu muzičkih umetnosti, i na svim poljima je fantastičan. Uz to je i skroman i vaspitan mlad čovek, koji na pitanje, kako to sve uspeva, kaže da samo malo manje spava.

Ništa manje talentovana nije ni preslatka ćerka Ukija Ovaskainena, Anja (2004), koja predivno svira violinu, a uz to je i  sopran i peva na mnogo jezika. Ide u srednju muzičku školu. Na YouTube kanalu  možete pogledati njene mnogobrojne nastupe.

Kao Finac, Uki Ovaskainen posebno je ponosan na finski nacionalni ep “Kalevalu”. Ep je preveden na više od pedeset jezika, u nekoliko verzija, i predstavlja jedino finsko delo koje je ostavilo snažan trag u svetskoj literaturi. Da bi ovaj ep bio prijemčiv i za mlađu publiku, 2014. godine je izdata  knjiga “Kalevala-ilustrovana finska mitologija” ili u originalu “Suomen Lasten Kalevala” (Finska kalevala za decu), izdanje namenjeno mlađim čitaocima, koju je priredila Kirsti Makinen, a za koju je ilustracije uradila Pirkko-Liisa Surojegin. Ono što je zanimljivo, prevod sa finskog na srpski, uradio je Uki Ovaskainen, sa suprugom Tatjanom Simonović Ovaskainen, pijanistkinjom i književnicom, koja je izdala  dve zbirke pesama i knjigu kratkih priča. Taj mukotrpan posao, trajao je više od dve godine. Veliki broj samoglasnika u finskom jeziku, glasovi koji stoje negde između dva samoglasnika, a trebalo se opredeliti za jedan za transkripciju na srpski, samo su neki od problema sa kojima su se prevodioci suočavali. Sa druge strane, posao im je olakšavalo to što potiču iz obe kulture, finske i srpske, i što su po profesiji muzičari, dakle, oni sa sluhom kako bi nešto trebalo da zvuči.
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/03/02/23828418/Kulturni%20dnevnik%20020315.mp4 

Tanja-Simonovic-Ovaskainen

To bi za sada bilo to, a o njima će se tek pričati. 

http://www.ukiovaskainen.com/

www.fmu.bg.ac.rs

Foto

http://www.bktvnews.com

https://www.kcb.org.rs

http://www.seecult.org

ttps://www.mariinsky.ru

Read More

Upoznajte finske klasičare 19. veka

Finska je glavno sedište metal muzike,  ali u toj istoj Finskoj, takozvani “metalci” su mahom školovani muzičari i veliki ljubitelji klasične muzike. Mnogima to na Balkanu nije jasno, pa misle da je metal muzika jedna obična buka, te im nije jasno kako klasičari mogu da talasaju između ova dva, naizgled sasvim  različita i nepomirljiva žanra. Ali, Finci zaista vole klasiku.

Verujem da su mnogi od vas čuli za ponos Finske, izuzetnog kompozitora Sibeliusa, o kome sam pisala bar deset tekstova, a mogu da ih napišem i dve stotine, koliko ga volim, ali, kroz pisanje na ovom blogu, trudila sam se da vas upoznam i sa drugim, ovde manje poznatim, kompozitorima i slikarima, pa sam tako pisala i o ostalim odličnim  finskim kompozitorima, gde su se našli Erkki Melartin, Oskar Merikanto,  Heino Kaski…

Danas želim da vas  upoznam sa jos nekoliko genijalnih finskih kompoziora  19. veka, koje lično volim da slušam. 

Pre nego što vas upoznam sa još nekoliko finskih kompozitora, možda će vam biti zanimljiv podatak ko je bio prvi poznati kompozitor klasične muzike u  Finskoj…U pitanju je Erik Tulindberg (1761-1814).

Slede kompozitori 19. veka. O nekima od njih sam već pisala (Jean Sibelius, Oskar Merikanto, Erkki Melartin), neke ću samo spomenuti, iako zaslužuju da pišem o njima jer zaista vrede (Robert Kajanus, Ernst Mielck, Selim Palmgren, Toivo Kuula, Armas Launis, Ernest Pingoud, Väinö Raitio, Yrjö Kilpinen, Aarre Merikanto) a neke kompozitore koje baš volim ću vam danas predstaviti. Oni su Martin Wegelius, Heikki Aaltoila, Armas Järnefelt, Leevi Madetoja i Fredrik Pacius).

Martin Wegelius.

Prvi na mojoj današnjoj listi je svakako kompozitor, muzikolog i pedagog, Martin Wegelius. U Finskoj ga izuzetno cene. Inače, Wegelius je rođen 1846. u Helsinkiju. Studirao je u Lajpcigu, Beču i Minhenu. Nameravao je da nastavi karijeru kao kompozitor i napisao je nekoliko orkestralnih dela i značajan broj vokalnih radova. Nakon osnivanja instituta, imao je malo vremena za komponovanje, jer se tada celim svojim bićem skoncentrisao isključivo na nastavu. Njegovi učenici su bili Sibelius, Armas Järnefelt, Toivo Kuula, Erkki Melartin, Selim Palmgren…i mnogi drugi, danas poznati u svetu finski kompozitori. Bio je najuticajniji finski muzički pedagog u dvadesetom veku. Bio je kompozitor, ali je ostvario najveće dostignuće stvaranjem sistematskog muzičkog obrazovanja u Finskoj. Upravo, Wegelius je 1882. osnovao čuvenu Sibelius akademiju u Helsinkiju,  koja se u početku zvala Helsinški muzički institut i radio je tu kao prvi direktor. Njegovi udžbenici iz opšte teorije muzike, kao i iz istorije muzike su i danas zlatni standard za muzičko obrazovanje u Finskoj. Sahranjen je na groblju Hietaniemi u Helsinkiju 1906. 

Preporučujem da poslušate  Martin Wegelius - RondoQuasi Fantasia

 

Zatim, tu je Heikki Aaltoila. Njega moram da vam predstavim jer ima zaista prelepa dela. Heikki Johannes Aaloila  je rođen 1905. u mestu  Hausjärvi. U svet uzbuđenja, Aaltoila je ušao preko svoga oca Huga Aaltoile, koji je bio glumac i muzičar. Studirao  je na konzervatorijumu u Helsinkiju od 1928. do 1934. Bio je dugogodišnji dirigent Finskog narodnog pozorišta, gde je bio na čelu punih 40 godina, a takođe, komponovao je i mnogo filmske muzike. Heikki Aaitoila  je dva puta dobio nagradu "Jussi" za filmsko stvaralaštvo, koja je finski pandan američkom Oskaru. (1954 za najbolju muziku u filmu Niskavuoren Aarne, i 1956.  za najbolju muziku u filmu Pastori Jussilainen.). Nagrada "Jussi" je jedna od najstarijih filmskih nagrada u Evropi, i dodeljuje se od 1944. Zanimljivo je da je ovu nagradu, za najbolju filmsku muziku, 2008, dobio  Eicca Toppinen, vođa  finske metal grupe Apocalyptica, za film “Musta jää” (Poledica). Moja najomiljenia kompozicija, a koju je komponovao Aaltoila je ona iz filma “Täällä Pohjantähden alla”(Ovde ispod severne zvezde), koja se zove “Akselin ja Elinan häävals”(Akselin i Elinin venčani valcer). Tvrdim da je ova Aaltoilina kompozija ulepšala ovu istorijsku dramu. 

Poslušajte  Heikki Aaltoila - Akselin ja Elinanhäävalssi 

Heikki Aaltoila

Armas Järnefelt je takođe, jedan od izuzetnih finskih kompozitora, čija dela treba upoznati. Ovaj dirigent i kompozitor, rođen je u danas poznatoj porodici Järnefelt, 1869. godine. Njegov rođeni brat Eero Järnefelt je bio izuzetan slikar o kome sam pisala, a njegova sestra Aino je postala supruga Jana Sibeliusa. Armasov  drugi brat Arvid Järnefelt, bio je pisac i napisao je dramu “Kuolema” (Smrt), za koju je muziku komponovao upravo Sibelius.  Ovo delo poznato po incidentalnoj muzici sastavljenoj od šest kompozicija, najviše je poznato po kompozociji “Valse triste”, koje je zbog svoje lepote kasnije postala samostalno delo. Armas Järnefelt je postigao veliki uspeh  svojim orkestarskim radovima “Berceuse” i “Praeludium”. Između 1932. i 1936, Järnefelt je bio umetnički direktor i dirigent Finske nacionalne opera, a bio je i glavni dirigent Helsinškog filharmonijskog orkestra 1942.-1943. Poslušajte ovu predivnu muziku. Armas Järnefelt  - Berceuse

Armas Järnefelt

Leevi Madetoja je još jedan od bisera finske klasične muzike 19. veka. Leevi Madetoja (Oulu 17. feb 1887- Helsinki 6. okt 1947.) bio je možda najznačajniji od svih finskih post-Sibelijusovih romantičarskih kompozitora. Još u školskom dobu naučio je da svira klavir, violinu i kantele. Prvo je završio čuvenu Sibelius akademiju gde je bio Sibeliusov učenik, a posle se obreo u Parizu i tamo takođe završio studije muzike. Njegov stil obuhvata i melanholičnu osobinu povezanu sa Fincima i prefinjenost francuskih kompozitora. Među njegovim najznačajnijim delima su tri simfonije i dve opere. Iako su njegovi rani radovi obuhvatali nekoliko vokalnih radova i poneku kamernu muziku (kao što je uzbudljiv romantični klavirski trio iz 1909. godine i rafinirana, lirska violinska sonata iz 1913. godine), Madetoja je već bio posvećen najviše orkestralnoj muzici. Prvi orkestralni rad je bio "Symphonic Suite" iz 1910, dok je "The Elegy" postala jedna od najpopularnijih minijatura koju je ikada komponovao. Njegovi drugi rani orkestralni radovi uključuju "Concert Overture" (1911), "Tanssinäky" (Dance Vision, 1911) i "Kullervo" (1913). Pored orkestarskih radova i opera, Madetoja je takođe bio veliki, a mnogi bi rekli i najveći finski kompozitor horske muzike. Njegova horska dela obeležena su istim bogatstvom nijansi i harmonija kao njegova orkestarska muzika, a takođe je komponovao i neke izvanredne solističke pesme, kao što je ciklus pesama "Syksy" (Jesen, 1930). Zanimljivo je da, iako je njegov omiljeni instrument bio kantele, on nikada ništa  nije komponovao za ovaj instrument. Kako je klaviru bio kompozitorski naklonjen, u  Finskoj se svake treće godine održava najveće klavirsko takmičenje pod nazivom Leevi Madetoja –pianokilpailu/ Leevi Madetoja klavirsko takmičenje, i to u njegovom rodnom gradu, njemu u čast.

Poslušajte  Leevi Madetoja - Symphonic Suite, Op.4 (1910)

Leevi Madetoja

Poslednji  u nizu, ali ne i po značaju je Fredrik Pacius. Bio je istaknuti finski kompozitor, dirigent i violinista. Najpoznatiji je kao autor kompozicije koja je danas himna Finske. Radio je na Univerzitetu u Helsinkiju od 1834. godine gde je osnovao studentski hor Akademiska Sångföreningen i orkestar. Godine 1848. napisao je muziku na tekst pesme “Maamme” (Naša zemlja), ili u originalu na švedskom, “Vårt land”, Johana Ludviga Runeberga koja je potom postala nacionalna himna Finske. Pesma je prvi put izvedena na jednoj studentskoj proslavi u Helsinkiju 13. 5. 1848.. Kasnije je ista kompozicija, ali sa izmenjenim tekstom, postala i nacionalna himna Estonije. Kažu da je Pacius komponovao ovu melodiju za četiri dana, a pesma je bila popularna i tokom XIX veka, ali je postala nacionalna himna tek nakon smrti Paciusa. Zbog svog velikog značaja u razvoju finske klasične muzike često ga nazivaju i „ocem finske muzike”. Danas se "Maamme" peva i na finskom i na švedskom jeziku u svim formalnim prilikama, kao i na sportskim događajima, poput olimpijskih igara. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, bilo je više pokušaja od strane finskog naroda da se ova himna zameni himnom koju Finci doživljavaju kao svoju nezvaničnu himnu, a to je "Finlandia" Jana Sibeliusa, sa tekstovima V.A. Koskenniemi (finski) i Joel Rundt (švedski). Ova himna  (Finlandia), ipak nije prihvaćena jer muzički kritičari tvrde da je ona teška za  pevanje.

Godine 1852. komponovao je prvu finsku operu – ”Kung Karls jakt” (Lov kralja Karla) – za koju je libreto uradio u stilu romantičarskog nacionalizma.Njegova druga značajna opera je “Die Loreley”. Pored toga, komponovao je mnoga orkerstarska dela, incidentalnu  i horsku muziku, kao i mnoge pesme. Fredrik i Nina Pacius imali su četvoro dece: Johannes Eduard (1843-1909), Maria Margaretha (1845-1919), Jenny Nina (1847-1902) i Olga (1850-1917). Paciusova ćerka Maria ostvarila je bogatu muzičku karijeru. Bila je pevačica i učinila je mnogo da promoviše muziku njenog oca. Bila je udata za kompozitora Karla Collana, čiji je najpoznatiji komad pesma “Sylvian Joululaulu” (Sylvia's Christmas Song), koju mnogo volim.

 Poslušajte - Fredrik Pacius- Maamme

Fredrik Pacius

Read More