Finlandia, harmonija finske duše

U Finskoj se svakog 8. decembra slavi dan rođenja najvećeg finskog kompozitora svih vremena, čija je muzika značajno uticala na formiranje finskog nacionalnog identiteta, a slavi se i Dan muzike. 

O Sibeliusu sam ispričala mnogo priča, ali imam još mnogo toga da napišem o njemu. Godinama, da ne kažem, decenijama, istražujem sve o njemu, putujem, obilazim, kupujem sve i svašta, i mislim da imam zaista mnogo toga još da kažem i ispričam o mom omiljenom kompozitoru.

Ovaj dan, za razliku od Dana nezavisnosti Finske, koji je samo dva dana pre ovog, nije državni praznik, ali je, i pored toga, po značaju u srcima finskog naroda, jednako važan, pa se, kao i na Dan nezavisnosti, zastave Finske svuda viore u čast velikog Sibeliusa.

Sibelius je, za Fince izvor tolikog ponosa, da vam to ne mogu ni opisati. Možda kao zbir toga koliko se u Srbiji ljudi ponose Teslom, Pupinom, Noletom, Milankovićem…

Predmet ovakvog obožavanja Sibeliusa nije samo njegovo stvaralaštvo u celini, već jer je jedno delo, i to izvanredna “Finlandia” nastala “na pravom mestu, u pravo vreme”, i svojom neobičnom lepotom i umetanjem harmonija finske duše i finskih prostranstava, poistovetila svakog Finca sa njom, formirala jak  nacionalni identitet i doprinela stvaranju atmosfere za borbu nezavisnosti i oslobađanja od, vazda,  tuđe vlasti.

Ovo remek delo, nastalo je  1899, a revidirano 1900. godine. Komad je nastao kao prikriveni protest Finaca protiv okupacije od strane ruske imperije i opisuje trenutke finske istorije. Da bi se izbegla ruska cenzura,  samo su Finci znali šta ova simfonijska poema znači za njih kao narod, a Rusi su ovo delo cenili samo po lepoti, ne shvatajući “šta je pisac (kompozitor) hteo njom da kaže”. Iz tog razloga,  pred Rusima je  morala  da se izvoditi pod alternativnim imenima. Samo je u rukopisu ona bila “Finlandia”, a pred Rusima je bila predstavljana kao  ili kao “Scandinavian choral march” ili kao “Happy feelings at the awakening of a finnish spring”. Nadljudskim snagama, nakon toliko vremena, Finska je, 1917.napokon dobila nezavisnost. 

Delo ”Finlandia” ima u sebi dosta prelaza i delova koji pojedinačno predstavljaju nacionalnu borbu finskog naroda. Ova simfonijska poema se otvara laganim suzdržanim uvođenjem (Andante sostenuto), u kome se daje dramatično upoređivanje dva princima…prvog ( poema počinje tako) koji je otelotvoren u  dubokom zvuku bas orkestra,  duvačkim instrumentima na oštro disonantnim akordima (tuba, fagot, trombon, truba, horna) uz timpane i perkusije koje dramatično pojačavaju efekat, kojom se oslikava neka represivna mračna sila i drugog, na koji se nadovezuje skrivena, jedva vidljiva melodija koja pričvršćuje moćne nizove akorda uz međusobno povezane instrumente (flauta, violina, viola…). Sibelius time prikazuje sav smisao dvosmislenosti i unutrašnju borbu u čoveku, koja ga uz  umereno ubrzani tempo (Allegro moderato), kroz trube, timpane i trombone poziva na borbu, dok se odmah zatim u novom, dinamički rastućem delu (Allegro) kroz pozadinski intenzivniji bas oslikavaju bitke ali i pobede kada odmah zatim nastupi mek i blag zvuk žičanih i drvenih duvačkih instrumenata. Iz ovakvih prelaza od borbi do pobeda, polako se rađa melodija koja veliča oslobođenje. Sibelius je to, kroz odabir tempa i instrumenata, vanserijski dočarao. 

Stiče se utisak, da su se ovi prelazi kao najava oslobađanja dopali i samom Sibeliusu, jer ih je stalno ponavljao bez ikakvih promena, samo uz ažuriranja novih orkestarskih “presvlačenja”, da bi tek u završnici, u delu gde je kroz narodne melodične motive prikazao dolazak oslobođenja,  svečano to dočarao čitavim "horom" orkestra….i zaista, samo sjajan i zaista narodni umetnik, kakav je Sibelius, može stvoriti tako istinski narodne slike i teme, poput monolitnih simfonijskih slika. Zato nije ni čudo da je ova poema, dragulj u svetskoj riznici simfonijske muzike.

Taj završni deo u ovom simfonijskoj poemi koja kao deo, ima naziv “Suomi herää” (Finsko buđenje), je ustvari ona srž ove poeme, oda  nacionalnog buđenja Finaca. U originalu, ovde nije bilo predviđeno pevanje, ali kada je tenor Wäinö Sola, sam napisao tekst želeći da otpeva ovaj divan deo, Sibelius je video da se to narodu veoma dopalo, pa je taj deo preinačio  u zaseban komad,  na koji je današnji tekst napisao finski pesnik Veikko Antero Koskenniemi 1941. godine, a Sibelius je taj komad napisao za muški hor i dao mu naziv “Finlandia hymni”(Himna Finlandija), na predlog anonimnog obožavatelja.

Poslušajte završni deo Finlandije, bez pevanja, u videu ispod...

Ova “Finlandija” himna je danas najznačajnija nacionalna pesma svih Finaca, ali ipak nije nacionalna himna. Iako je želja 98% Finaca, da baš ona bude zvanična himna,  to se ni do sada nije u stvarnosti ostvarilo, jer, kao što sam već jednom napisala, ona nije prihvaćena jer muzički kritičari tvrde da je izuzetno teška za pevanje.

Od kada datiraju himne, u obliku hvalospeva državi, kojima se pokazuje odanost i poštovanje, svaki narod je uvek birao svoju himnu, koja je dostojna voljene zemlje, pa je tako i Finska, još  davno pre  nezavisnosti imala neku svoju himnu. J.L.Runeberg je 1844. napisao tekst na švedskom jeziku za pesmu“Vårt land”( Naša zemlja) koju je komponovao Fredrik Pacius, kojom je hteo da Fincima probudi patriotski osećaj za borbu, ali tek krajem 19. veka nakon što je Paavo Cajander, objavio prevod na finski jezik, poznatiji kao “Maamme”,  Finci su je nekako prihvatili, a Runeberg je dobio status nacionalnog pesnika. 

Ova himna je od tada, pa do danas zvanična himna Finske, ali, nakon što se pojavila “Finlandia ” 1900. godine , uz koju je kulminirao finski inat, ponos, borba, želja za sopstvenom samostalnom državom, a posebno od nastanka "Finlandia hymni", Finci upravo “Finlandiu” od tada smatraju svojom nezvaničnom himnom koju mnogo više vole, a “Maamme” od tada nikada nije bila  dobro prihvaćena.

Simfonijska poema “Finlandia” traje oko 9 minuta, a završni deo, poznatiji kao “Finlandia hymni” traje oko 2,5 minuta.

Tekst u originalu za “Finlandia hymni”, na finskom jeziku ima sledeći tekst:

Oi Suomi, katso, sinun päiväs koittaa,

Yön uhka karkoitettu on jo pois,

Ja aamun kiuru kirkkaudessa soittaa,

Kuin itse taivahan kansi sois.

Yön vallat aamun valkeus jo voittaa.

Sun päiväs koittaa, oi synnyinmaa.

Oi nouse, Suomi, nosta korkealle

Pääs seppelöimä suurten muistojen.

Oi nouse, Suomi, näytit maailmalle,

Sa että karkoitit orjuuden

Ja ettet taipunut sa sorron alle.

On aamus alkanut, synnyinmaa.

Od zanimljivosti u vezi sa ovim delom, navešću sledeće:

Najpoznatiji američki dirigent Leopold  Stokowski, predložio je da “Finlandia hymni” bude himna celog sveta.

Uz drugačiji tekst, ova Sibeliusova himna, pod nazivom  ”Land of the rising sun”, uz tekst koji je napisao Nnamdi Azikiwe, bila je nacionalna himna samoproglašene afričke države Biafra, u jugoistočnoj Nigeriji, koja je postojala krajem 1960-ih.

 https://www.youtube.com/watch?v=VX48G8Xjx3c

 

Takođe, uz izmenjen tekst, peva se i hrišćanska himna “Be still, my soul”, koja se izvodi na bogosluženjima širom sveta, uz druge prevode. U Nemačkoj  je poznata kao "Stille meine Wille, dein Jesus hilft siegen"

https://www.youtube.com/watch?v=16Ce39B-zFQ

https://www.youtube.com/watch?v=b_ALfUBgyXM

 

Američka pevačica Joan Baez preradila je Sibeliusovu himnu u pesmu “A song of peace”.

Ova muzika se koristila u filmovima “Umri muški”, “Tuntematon sotilas” (Nepoznati vojnik)…u američkoj seriji  “The walking dead”…

Read More

Pet mesta koja su obeležila život velikog Sibeliusa ( I deo)

Na današnji dan, 8. decembra 1865 godine rođen je najveći i najomiljeniji finski kompozitor Jean Sibelius. Iako se ovaj dan uvek vezivao za lik Sibeliusa, od 2011 godine slavi se i kao Dan zastave i Dan finske muzike.

Hyvää Jean Sibeliuksen päivää ja suomalaisen musiikin päivää.

Za sve koji vole Sibeliusa i njegova dela, a koji bi voleli da nekada dođu u Finsku i posete neka mesta koja su usko vezana za njegov život, ovde ću postaviti jedinstvenu rutu koja vas vodi na mesta koja su obeležila njegov život i njegovu smrt.

Sibeliusov životni i radni vek vezan je za pet mesta u Finskoj. Iako je proputovao pola zemaljske kugle, ceo njegov lični svet vezan je za njegovo rodno mesto Hämeenlinna, za mesto Loviisa gde je kod bake provodio raspuste, Helsinki gde je studirao... i na kraju jezero Tuusula i mesta Järvenpää u kome se nalazila kasnije njegova poznata kuća Ainola, u kojoj je živeo sa svojom suprugom Aino (po kojoj se kuća i zove Ainola) i njihovih šest kćeri, gde je na kraju i umro. Pravi ljubitelji velikog kompozitora Sibeliusa, svake godine, iz svih krajeva sveta, dolaze u Finsku da posete neka bitna mesta gde se odigravao njegov život, a ovde ću vas ja upoznati sa tom takozvanom turističkom Sibelius rutom.

Turistička Sibelius ruta predstavlja mesta na kojima je Sibelius živeo, pohađao školu, studirao, komponovao, doživljavao prirodu, izvodio muziku sa svojim prijateljima, uživao u porodičnom životu, vodio premijere sopstvenih kompozicija, kao i  prostorije u kojima do danas  živi uspomena na velikog kompozitora.

 Pa krenimo od početka.

Hämeenlinna - ulica Hallituskatu 11

Hämeenlinna je mesto u kome se Jean Sibeius rodio 8.decembra 1865, kao Johan Julius Christian ”Jean” Sibelius,  kao i mesto  u kome je  proveo prvih 20 godina svog života. Prva tačka od koje se polazi u Sibelius turi, svakako je zato  rodna kuća u lepoj mirnoj ulici Hallituskatu 11. u samom centru grada. Na toj  malenoj kući, krem - bež boje,  stoji ploča sa natpisom, da je to rodna kuća Sibeliusa. Ova kuća, koja je izgrađena 1834. godine, je kuća u kojoj je on, Jean Sibelius, (Janne, kako su ga u porodici zvali), proveo najranije detinjstvo.

Foto/Jorma Jämsén.

Soba u kojoj se rodio Jean Sibelius. Foto/Jorma Jämsén.

To su bile godine sreće i blagostanja, sve do 31. jula 1868. godine kada doktor Christian Gustaf Sibelius, otac  velikog kompozitora,  umire od tifusa u svojoj 47. godini, i to na vršenju dužnosti svog humanog lekarskog poziva, lečeći svoje pacijente obolele od tifusa, od kog i sam podleže, samo nekoliko dana nakon što se inficirao istim. Maria Charlotta Sibelius tako u svojoj 27. godini postaje udovica i samohrana majka petogodišnjoj Lindi i dvoipogodišnjem Jeanu, a da nevolja bude veća, ona tek posle suprugove sahrane, saznaje da je trudna i da nosi treće dete, sina koji je došavši na svet 1869. godine, dobio ime Christian, po ocu koga nikada nije ni upoznao. Christian ne samo što je dobio ime po ocu, već je kasnije postao i doktor medicine u bolnici Lapinlahti, upravo zbog uspomene na oca. Kako je pokojni doctor Christian Gustaf Sibelius bio boem koji je voleo da troši novac, nakon njegove smrti i rođenja bebe, Marija Charlotta Sibelius u dugovima odlazi da živi kod svoje majke Katarine  Juliane Borg u ulici Palokunnankatu 5. Tu su bile do 1874..

Od 1960 godine, ova kuća  u ulici Hallituskatu 11  je zapravo muzej, sa mnogo ličnih stvari Sibeliusa i njegove prodice, od nameštaja, umetničkih slika, klavira, fotografija, dokumenata, sitnih dragocenosti, pisama..i jedno lepo putovanje kroz vreme. Na zidu se nalazi i diploma njegovog  oca lekara, što je jedna od retkih stvari koja je ostala od Sibeliusovog oca. Tako je lepo zamisliti  da je na tom mestu, trčkarao maleni Jean.

Ulaznica za muzej i rodnu kuću u ulici Hallituskatu 11 u Hämeenlinni košta 5 evra za odrasle, 4 evra za studente i nezaposlene, 2 evra za mlade od 7-17 god, a deca do 7 godina ne plaćaju.

Hämeenlinna -  Ulica Sibeliuksenkatu 15

Od 1874. godine porodice Sibelius i Borg prelaze da žive u ulici Läntinen Linnakatu 19 (današnja Sibeliuksenkatu 15).

Ovde je Janne živeo tokom školskih godina. Njegov rani život bio je pun muzike, svirao je klavir i violinu. Tu u Hämeenlinni deca su išla u školu i na časove muzike. Jane i njegova rođena sestra Linda i brat  Christian voleli su da sviraju zajedno. Janne (Jean) violinu, Linda klavir i Christian (Kitti) violončelo. Ovde su napravljene najstarije kompozicije Sibeliusa. Kako je Sibeliusova majka, zajedno sa decom živela ovde kod svoje majke Katarine, deca su odrastala u okruženju u kome su dominirale žene, što je kasnije uticalo da su oba sina imala izuzetno poštovanje i ljubav prema suprugama. Deca su bila srećna, mažena i pažena.  Posle selidbe  u Helsinki, zbog studija, Sibelius je nastavio da obilazi ovaj svoj voljeni dom, sve dok njegova voljena  baka Katarina Juliana Borg nije umrla 1892. godine.

Baka Katarina Juliana Borg

Inače, ova kuća u kojoj je Jean Sibelius proveo detinjstvo i školske dane, nalazila se u ulici koja se u vreme dok su u njoj živeli, zvala Läntinen Linnakatu, a na Sibeliusov 90. rođendan, 1955. godine, ulica je promenila naziv u Sibeliuksenkatu ( Ulica Sibeliusa). Kada je ulica promenila naziv, bilo je planirano da se tu postavi i statua Sibeliusa, ali se Jean Sibelius tome usprotivio. Na kraju  je brozana statua, nakon njegove smrti, ipak postavljena i to u parku preko puta gde se nalazila kuća.

Konkurs za dizajn statue Sibeliusa osvojio je Kain Tapper, a statua je postavljena 8.decembra.1964. u nekadašnjem parku Tähtipuisto, koji se danas zove Sibelius park. Govori se da su se lokalni stanovnici u parku okupljali kako bi slušali muziku iz kuće Sibeliusa. Drvena kuća u Sibeliuksenkatu 15 srušena je 1982. godine.

Sibelius park

Hämeenlinna -  Ulica Kirkkorinne 2

U ovoj ulici, Kirkkorinne 2, nalazi se Protestantska crkva u koju je mali Jean često odlazio sa svojom porodicom. Sibeliusova majka i baka su bile su  vrlo religiozne, a porodica je redovno posećivala crkvu. Ova lepa crkva je bila modelirana prema rimskom panteonu i izgrađena je između 1792. i 1798.. U ovoj crkvi mladi Jean je naučio mnogo crkvenih i horskih pesama.

U Hämeenlinni postoji još jedno mesto koje turisti i ljubitelji Sibeliusovog lika i dela rado posećuju, a to je groblje Ahveniston hautausmaa, koje se nalazi u ulici Ahvenistontie 18. Na ovom groblju su sahranjeni mnogi članovi porodice Jeana Sibeliusa: majka Maria, baka Katarina Juliana  Borg, rođena sestra Linda, sestre od tetke…

Otac Christian Gustaf Sibelius je sahranjen na starom groblju Kauriala u Hämeenlinni. Ovo groblje se ne koristi od 1870. godine, ali to ne umanjuje posećenost Sibeliusovih obožavalaca..

Neposredna okolina Hämeenlinne

Sibeliusovo rodno mesto i okolina puna su sećanja na velikog kompozitora.  Sredinom 19. veka ljudi iz Hämeenlinne su počeli da odlaze do brda Aulanko da bi uživali u prekrasnom pogledu na jezero Vanajavesi.  Mladi Jean je obožavao prirodu i redovno je šetao oko Aulanke. Kasnije  je Aulanko postao idealno mesto za dvorce i hotele.  Sibelius je rekao da je razmišljao upravo o pejzažu Aulanko kada je komponovao delo Finlandia.  

  

Aulanko i pogled na jezero

 Loviisa 

Drugo mesto, koje je obeležilo detinjstvo Jeana Sibeliusa je prelepo mesto na moru, Loviisa, na jugu Finske. U  Hämeenlinni su deca  išla u školu i na časove muzike, ali najlepši periodi detinjstva su im bili dani provedeni u Loviisi, tokom letnjih raspusta, sa bakom po ocu Chatarinom Fredrikom Åkerberg Sibelius i tetkom Christinom Vilhelminom Evelinom Sibelius koju su obožavali.

Jean Sibelius je jednom napisao:“Tokom našeg odrastanja majka je dobila odličnu podršku od naših baka...njene majke, Katarine Juliane Borg, udovice Gabriela Borga i očeve majke Catharine Fredrike Åkerberg. Provodili smo godine pod direktnim nadzorom naših baka, jer smo se posle smrti našeg oca, preselili u Hämeenlinnu kod bake Katarine Juliane. Leto je značilo odvajanje na duži period i odlazak u Loviisu, tokom letnjeg raspusta, kod bake po ocu Chatarine Fredrike Åkerberg Sibelius i tetke Eveline koje smo obožavali. Moja baka Chatarina je stalno bila ozbiljna, da ne kažem namrgođenog izgleda, ali je imala savršen smisao za humor. Nije joj bilo potrebno mnogo da se nasmeje, a onda bi teška maska ozbiljnog lica padala u sekundi. Ona nikada nije mogla da bude stroga prema nama kako je želela da bude. Još uvek se sećam kako sam kao dečak, napravio neku veliku štetu u njenoj kući i bio sam spreman i na najgoru kaznu, ali ona me  je samo pogledala i rekla kratko i oštro: "Janne! Vidi da ti to ne postane navika!". Mi smo imali veliko strahopoštovanje za našu baku Chatarinu, ali smo znali, takođe, da možemo da računamo na njenu pomoć i razumevanje, kada  god je to bilo potrebno. Među ličnostima mog detinjstva takođe bih pomenuo i moju tetku Evelinu, koja je imala veliku ulogu u mom životu. Ona je bila neobično ljubazno biće i veoma muzikalna. Ja ih se svih sećam sa velikom zahvalnošću".

Loviisa, dom Sibeliusove bake po ocu, ulica Sibeliuksenkatu 10

Roditelji oca Jeana Sibeliusa,  kupili su kuću 1817. Tada se ova ulica zvala Läntinen Tullikatu. Ova drvena kuća je po Sibeliusovim rečima, kuća sunca i uživanja. Tu je je mali Jean provodio letnje raspuste sa svojim bratom i sestrom, bakom po ocu Chatarinom Fredrikom Åkerberg Sibelius i tetkom Christinom Vilhelminom Evelinom Sibelius.

U ovoj kući, nastalo je Sibeliusovo delo Kullervo, koje je zasnovana na finskom mitu o stvaranju sveta.

Sibeliuksenkatu 10, u vreme kada je Jean Sibelius bio mali

 Nastavice se...

http://mojafinska.blogspot.rs/2012/05/jean-sibelius.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2012/08/film-o-sibeliusu_8303.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2012/08/film-o-sibeliusu-ii-deo.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2012/08/labud-iz-tuonele.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2013/03/sibelius-portreti-velikana.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2013/08/jean-sibelius-prica-o-nezvanicnoj-himni.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2013/09/porodicni-portret-porodice-sibelius.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2013/12/sibeliusov-dan.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2015/03/150-godisnjica-roenja-sibeliusa.html

https://mojafinska.blogspot.rs/2015/10/roditelji-velikog-sibeliusa.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2015/12/danas-je-sibeliusov-dan.html

 

Read More