Finlandia, harmonija finske duše

U Finskoj se svakog 8. decembra slavi dan rođenja najvećeg finskog kompozitora svih vremena, čija je muzika značajno uticala na formiranje finskog nacionalnog identiteta, a slavi se i Dan muzike. 

O Sibeliusu sam ispričala mnogo priča, ali imam još mnogo toga da napišem o njemu. Godinama, da ne kažem, decenijama, istražujem sve o njemu, putujem, obilazim, kupujem sve i svašta, i mislim da imam zaista mnogo toga još da kažem i ispričam o mom omiljenom kompozitoru.

Ovaj dan, za razliku od Dana nezavisnosti Finske, koji je samo dva dana pre ovog, nije državni praznik, ali je, i pored toga, po značaju u srcima finskog naroda, jednako važan, pa se, kao i na Dan nezavisnosti, zastave Finske svuda viore u čast velikog Sibeliusa.

Sibelius je, za Fince izvor tolikog ponosa, da vam to ne mogu ni opisati. Možda kao zbir toga koliko se u Srbiji ljudi ponose Teslom, Pupinom, Noletom, Milankovićem…

Predmet ovakvog obožavanja Sibeliusa nije samo njegovo stvaralaštvo u celini, već jer je jedno delo, i to izvanredna “Finlandia” nastala “na pravom mestu, u pravo vreme”, i svojom neobičnom lepotom i umetanjem harmonija finske duše i finskih prostranstava, poistovetila svakog Finca sa njom, formirala jak  nacionalni identitet i doprinela stvaranju atmosfere za borbu nezavisnosti i oslobađanja od, vazda,  tuđe vlasti.

Ovo remek delo, nastalo je  1899, a revidirano 1900. godine. Komad je nastao kao prikriveni protest Finaca protiv okupacije od strane ruske imperije i opisuje trenutke finske istorije. Da bi se izbegla ruska cenzura,  samo su Finci znali šta ova simfonijska poema znači za njih kao narod, a Rusi su ovo delo cenili samo po lepoti, ne shvatajući “šta je pisac (kompozitor) hteo njom da kaže”. Iz tog razloga,  pred Rusima je  morala  da se izvoditi pod alternativnim imenima. Samo je u rukopisu ona bila “Finlandia”, a pred Rusima je bila predstavljana kao  ili kao “Scandinavian choral march” ili kao “Happy feelings at the awakening of a finnish spring”. Nadljudskim snagama, nakon toliko vremena, Finska je, 1917.napokon dobila nezavisnost. 

Delo ”Finlandia” ima u sebi dosta prelaza i delova koji pojedinačno predstavljaju nacionalnu borbu finskog naroda. Ova simfonijska poema se otvara laganim suzdržanim uvođenjem (Andante sostenuto), u kome se daje dramatično upoređivanje dva princima…prvog ( poema počinje tako) koji je otelotvoren u  dubokom zvuku bas orkestra,  duvačkim instrumentima na oštro disonantnim akordima (tuba, fagot, trombon, truba, horna) uz timpane i perkusije koje dramatično pojačavaju efekat, kojom se oslikava neka represivna mračna sila i drugog, na koji se nadovezuje skrivena, jedva vidljiva melodija koja pričvršćuje moćne nizove akorda uz međusobno povezane instrumente (flauta, violina, viola…). Sibelius time prikazuje sav smisao dvosmislenosti i unutrašnju borbu u čoveku, koja ga uz  umereno ubrzani tempo (Allegro moderato), kroz trube, timpane i trombone poziva na borbu, dok se odmah zatim u novom, dinamički rastućem delu (Allegro) kroz pozadinski intenzivniji bas oslikavaju bitke ali i pobede kada odmah zatim nastupi mek i blag zvuk žičanih i drvenih duvačkih instrumenata. Iz ovakvih prelaza od borbi do pobeda, polako se rađa melodija koja veliča oslobođenje. Sibelius je to, kroz odabir tempa i instrumenata, vanserijski dočarao. 

Stiče se utisak, da su se ovi prelazi kao najava oslobađanja dopali i samom Sibeliusu, jer ih je stalno ponavljao bez ikakvih promena, samo uz ažuriranja novih orkestarskih “presvlačenja”, da bi tek u završnici, u delu gde je kroz narodne melodične motive prikazao dolazak oslobođenja,  svečano to dočarao čitavim "horom" orkestra….i zaista, samo sjajan i zaista narodni umetnik, kakav je Sibelius, može stvoriti tako istinski narodne slike i teme, poput monolitnih simfonijskih slika. Zato nije ni čudo da je ova poema, dragulj u svetskoj riznici simfonijske muzike.

Taj završni deo u ovom simfonijskoj poemi koja kao deo, ima naziv “Suomi herää” (Finsko buđenje), je ustvari ona srž ove poeme, oda  nacionalnog buđenja Finaca. U originalu, ovde nije bilo predviđeno pevanje, ali kada je tenor Wäinö Sola, sam napisao tekst želeći da otpeva ovaj divan deo, Sibelius je video da se to narodu veoma dopalo, pa je taj deo preinačio  u zaseban komad,  na koji je današnji tekst napisao finski pesnik Veikko Antero Koskenniemi 1941. godine, a Sibelius je taj komad napisao za muški hor i dao mu naziv “Finlandia hymni”(Himna Finlandija), na predlog anonimnog obožavatelja.

Poslušajte završni deo Finlandije, bez pevanja, u videu ispod...

Ova “Finlandija” himna je danas najznačajnija nacionalna pesma svih Finaca, ali ipak nije nacionalna himna. Iako je želja 98% Finaca, da baš ona bude zvanična himna,  to se ni do sada nije u stvarnosti ostvarilo, jer, kao što sam već jednom napisala, ona nije prihvaćena jer muzički kritičari tvrde da je izuzetno teška za pevanje.

Od kada datiraju himne, u obliku hvalospeva državi, kojima se pokazuje odanost i poštovanje, svaki narod je uvek birao svoju himnu, koja je dostojna voljene zemlje, pa je tako i Finska, još  davno pre  nezavisnosti imala neku svoju himnu. J.L.Runeberg je 1844. napisao tekst na švedskom jeziku za pesmu“Vårt land”( Naša zemlja) koju je komponovao Fredrik Pacius, kojom je hteo da Fincima probudi patriotski osećaj za borbu, ali tek krajem 19. veka nakon što je Paavo Cajander, objavio prevod na finski jezik, poznatiji kao “Maamme”,  Finci su je nekako prihvatili, a Runeberg je dobio status nacionalnog pesnika. 

Ova himna je od tada, pa do danas zvanična himna Finske, ali, nakon što se pojavila “Finlandia ” 1900. godine , uz koju je kulminirao finski inat, ponos, borba, želja za sopstvenom samostalnom državom, a posebno od nastanka "Finlandia hymni", Finci upravo “Finlandiu” od tada smatraju svojom nezvaničnom himnom koju mnogo više vole, a “Maamme” od tada nikada nije bila  dobro prihvaćena.

Simfonijska poema “Finlandia” traje oko 9 minuta, a završni deo, poznatiji kao “Finlandia hymni” traje oko 2,5 minuta.

Tekst u originalu za “Finlandia hymni”, na finskom jeziku ima sledeći tekst:

Oi Suomi, katso, sinun päiväs koittaa,

Yön uhka karkoitettu on jo pois,

Ja aamun kiuru kirkkaudessa soittaa,

Kuin itse taivahan kansi sois.

Yön vallat aamun valkeus jo voittaa.

Sun päiväs koittaa, oi synnyinmaa.

Oi nouse, Suomi, nosta korkealle

Pääs seppelöimä suurten muistojen.

Oi nouse, Suomi, näytit maailmalle,

Sa että karkoitit orjuuden

Ja ettet taipunut sa sorron alle.

On aamus alkanut, synnyinmaa.

Od zanimljivosti u vezi sa ovim delom, navešću sledeće:

Najpoznatiji američki dirigent Leopold  Stokowski, predložio je da “Finlandia hymni” bude himna celog sveta.

Uz drugačiji tekst, ova Sibeliusova himna, pod nazivom  ”Land of the rising sun”, uz tekst koji je napisao Nnamdi Azikiwe, bila je nacionalna himna samoproglašene afričke države Biafra, u jugoistočnoj Nigeriji, koja je postojala krajem 1960-ih.

 https://www.youtube.com/watch?v=VX48G8Xjx3c

 

Takođe, uz izmenjen tekst, peva se i hrišćanska himna “Be still, my soul”, koja se izvodi na bogosluženjima širom sveta, uz druge prevode. U Nemačkoj  je poznata kao "Stille meine Wille, dein Jesus hilft siegen"

https://www.youtube.com/watch?v=16Ce39B-zFQ

https://www.youtube.com/watch?v=b_ALfUBgyXM

 

Američka pevačica Joan Baez preradila je Sibeliusovu himnu u pesmu “A song of peace”.

Ova muzika se koristila u filmovima “Umri muški”, “Tuntematon sotilas” (Nepoznati vojnik)…u američkoj seriji  “The walking dead”…