Ako bih vam rekla da su Finci koji se prezivaju Svetlost,
Divljina, Vatra i Talas veoma popularni
i izvan granica Finske, pomislili biste da i nisam baš „sama sa sobom”,
ali ako bih vam rekla te reči na finskom, znali biste o kome se radi: Ville
Valo, gde je Valo „Svetlost“ , Kiira Korpi gde je Korpi „Divljina“ ( ili
Pustinja), Tauno Palo gde je Palo „Vatra“ i Alvar Aalto, gde je Aalto „Talas.“
Primera je mnogo.
Poznato je da su Finci iskonski vezani za prirodu, da su
njihova skoro sva prezimena u korenu reči povezana sa nekim pojmom iz prirode,
nekim mestom, prirodnim obeležjem...ali i ne samo sa prirodom već i sa nekim,
koje biste najmanje očekivali kod finih Finaca.
Inače, po statistikama, Top 10 najčešćih prezimena u Finskoj
su: Korhonen, Virtanen, Koskinen, Mäkinen, Mäkelä, Nieminen, Hämäläinen, Laine,
Heikkinen i Järvinen…Recimo prezime Järvinen znači da su preci živeli pored
jezera, Mäkinen da su preci živeli kod nekog brda. Nieminen su sa poluostrva,
Peltonen je prezime koje govori da su preci živeli pored polja, itd.
Slično je i sa geografskim pojmovima, odnosno sa nazivima
gradova, sela, reka, planina....Recimo, u Botnijskom zalivu u Finskoj postoji
mesto koje se zove „Ii“ ( dva slova i). Naziv ovog mesta je poreklom iz sámi
jezika, a znači „mesto za
noćenje“. E taj Sámi narod, svuda on mora da umeša svoje prste. Verovali
ili ne, prste je umešao i u slučaju finskog grada Tampere, jer je i to izvedeno
iz sámi jezika, a znači „mirna voda između brzaka” kao i u slučaju naziva grada Nokia jer ta reč
označava kunu, životinju severne hemisfere, i to onu sa tamnim krznom.
Nacionalni park Nuuksio ima prelepo ime koje je iz sámi jezika što znači „labud”.
Ni moj Rovaniemi se nije maknuo sámi uticaja, što je i nekako normalno s
obzirom na to da je glavni deo finske Laponije, ali njegov naziv ima pomešanu
etimologiju jer prvi reo reči „rova” na sámi jeziku znači „šumoviti brežuljak”, a
drugi deo reči „niemi” je finskog porekla i znači „poluostrvo”. Železnička pruga
koja prolazi kroz severozapadnu Laponiju zlokobno završava u selu Kolari „sudar”. Ništa manje neobičan, ali i totalno blentav je i naziv jezera Ripulijärvi „dijareja jezero ” u Laponiji.
 |
| U Botnijskom zalivu u Finskoj postoji mesto koje se zove „Ii“ |
Za razliku od Nacionalnog parka Nuuksio koji ima prelep
naziv „labud” Nacionalni park Helvetinjärvi koji se nalazi u regionu Pirkanmaa se ne može baš ponositi svojim imenom jer se u
prevodu zove Nacionalni park Pakleno jezero.
Grad Joensuu je „ušće”, iako bi u bukvalnom
prevodu moglo biti i „Džoova usta” (suu - usta). Valkeakoski, grad u centralnoj
Finskoj u prevodu znači „beli brzaci” a Kalajoki je „Reka riba”. Suomenlinna „finska tvrđava” je tvrđava ostrvo kod Helsinkija.
Kuusisaari je „ostrvo jelki” a Leppävaara je „brežuljak Jova”
(Jova - drvo iz familije breza). Zaliv u gradu Espoo se zove Kivenlahti „kameni zaliv”. Ovakvi nazivi ne treba da vas čude jer su u
ovako retko naseljenoj zemlji, u prošlosti
davali nazive naseljima u skladu sa njihovim lokacijama. Takođe, imena
mnogih finskih gradova su izvorno bila imena individualnih porodičnih imanja, koja su postupnim naseljavanjem i
izgradnjom prerasla u sela i gradove, pa se iz tog razloga mnogi takvi nazivi
završavaju sufiksom -la, što znači „mesto”...na primer Pusula „Mesto
za ljubljenje” ili Karhula „Mesto medveda”.
 |
| Mestauskallio ili „stena odrubljenih glava” |
U okolini Helsinkija postoji mnogo primera, i ovakvih i
onakvih. Recimo ostrvo pored Helsinkija se zove Mustikkamaa „zemlja
borovnica”. Selo Vihavuosi pored grada Hämeenlinna se zove „ljuta godina” dok se
mesto Mestauskallio zove „stena odrubljenih glava”. Jezero Vesijärvi je „jezero
vode” a grad Kotka je zapravo „orao”. Vanhakaupunki „stari grad” je naselje u
Helsinkiju, mesto Kulhu u istočnoj Finskoj se zapravo zove „činija” a ako niste znali u Finskoj postoji i selo Egyptinkorpi „Egipatska pustinja” blizu mesta Lieksa. Zamislite kako bih se pravila važna
kada bih rekla da imam vikendicu u egipatskoj pustinji.
 |
| Selo Egyptinkorpi „Egipatska pustinja” |
Mada, iskreno, ne bih volela da kampujem u
kamp naselju Kökkö koje se nalazi između gradova Hämeenlinna i Turku, jer ta reč u kolokvijalnom finskom
znači „sranje” ili „nešto skroz bezveze”. (Primer: Olipa kökkö filmi! - Kakvo
sranje od filma!) U književnom finskom „sranje” se kaže „Ja Paskat!” dok „paska” znači „govno”.
Ako vam
kažem da se pored mesta Posio nalazi greben Paskakari biće vam jasno da se
greben zove „govnjivi greben” (kari - greben). Ju, ju, kako pišem ružne reči...ali, nisam ih ja izmislila. Takođe, blizu grada Nokije,
nalazi se ostrvo Murhasaari „ostrvo ubistva” a na slici ispod imate
fotografiju mosta Murhasaaren silta „Most preko ostrva ubistva”.
 |
| Murhasaaren silta „Most preko ostrva ubistva” |
Ono što mi baš i nije jasno, to je razlog, zašto su neki
nazivi u Finskoj dobili ime po nekoj totalno nebuloznoj reči...recimo mesto
Lemu u zapadnoj Finskoj se zove zapravo „smrad” iako nema nikakvog razloga za
to. Prelepa zelena i mirna stambena oblast, naselje grada Helsinkija zove se Ruskeasuo,
odnosno „braon močvara” iako opet ne znam
zašto. Ako bih vam rekla da u Finskoj postoji i reka Paskajoki „reka sranje” ne biste mi verovali. Ovaj naziv je izgleda toliko inspirativan da postoje i
Paskalampi „sranje ribnjak” u gradu Espoo i Paskasaaret „sranje ostrva” u jezeru Näsijärvi...ali zašto se ostrvo Vittusaari na jezeru Pudasjärvi zove „je*eno ostrvo”
ili zasto se ribnjak u mestu Suomussalmi zove Vittulampi „je**ni ribnjak” nemam pojma, možda zato jer je i to prirodna radnja...
ali to nije sve, tu su i
Kivesjärvi „testis jezero” u Paltamu, Kivesvaara „testis
brežuljak” u provinciji Oulu, kao i Ylä-mulkku i Ala-mulkku „gornji kreten” i „donji kreten”, ostrva na jezeru Oulujärvi u opštini Vaala. Sama reč nulkku ima više značenja, u
zavisnosti od konteksta, pa može značiti i pojmove „seronja” „kreten” ali i „muški
polni organ” u vulgarnijoj varijanti. Naziv lepog grada Varkausa je „krađa” a
Pohje je „dno”.
Ah ti jezici...recimo prelepi hrvatski grad Pula u finskom
jeziku bi bio „manjak” a na rumunskom „muški polni organ”. Pitam se da li u ovoj
korelaciji postoji neka dublja veza :))
Izvinjavam se, nisam
želela da budem vulgarna, ali eto, tako stoje stvari.
Eto, to su bili samo neki nazivi, a ima ih mnogo mnogo više.
Ako nekada posetite Finsku, znajte da se među svim tim lepim mestima kriju i
Monni „som”, Muukala „stranac”, Hankala „mesto za rašlje”, Kalmari „lignja”,
Kinkku „šunka”, Korttia „kartica”, Piuha „žica”, Kumia „guma”, Kuolio „gangrena”, Letku „crevo” Myrkky „otrov”, Pöljä „glupak” i mnogi drugi šašavi nazivi. Koliko ima kilometara od
Šunke do Creva? Hm... Ipak lepše zvuče na finskom, zar ne?
 |
| Ripulijärvi „dijareja jezero ” u Laponiji |
 |
| Pöljä „glupak” |
Posts
