Ni sama ne znam koliko su me puta ljudi
pitali, da li ljudi koji pričaju finski, mogu da razumeju mađarski jezik. Da
bih jednom razrešila tu famu oko ova dva jezika, šta je tu slično a šta
različito, rešila sam da napišem tekst o tome.
Ne bih da vas na početku opterećujem nekim
šturim informacijama, ali da biste sve lepo razumeli, moram za početak ukratko da napomenem neke jezičke podele.
Ako se vratimo na početak, davno, davno je
postojao jezik, praindoevropski, od kog su potekli svi današnji indoevropski
jezici...romanski, germanski, slovenski, indoiranski itd. Tako recimo znamo da
se slovenski jezici dele na zapadnoslovenske, istočnoslovenske, južnoslovenske
jezike gde spada i srpski...a, ako obratimo pažnju na germanske jezike, videćemo
da i tu postoje podele na
severnogermanske jezike, zapadnogermanske jezike i istočnogermanske jezike.
Zadržaću se na severnogermanskim jezicima...
Severnogermanski jezici se drugačije zovu
skandinavski, i ovim jezicima se govori
u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, kao i na Islandu, Farskim ostrvima...znači u celoj
Skandinavijii i u delu šireg pojma Skandinavije...
...zašto kažem u „delu šireg pojma Skandinavije“? Zato što se severnogermanskim jezikom ne
govori samo u Finskoj. Većina dijalekata danskog, švedskog i norveškog jezika
su međusobno razumljivi, pa Skandinavci mogu uz male teškoće razumeti
standardne jezike drugih Skandinavaca. Skandinavski jezici (kao jezična porodica) su u potpunosti
nesrodni sa finskim i estonskim, koji su kao ugrofinski jezici daleko povezaniji
sa mađarskim. U skandinavskim jezicima postoji znatna količina takozvane
dijalektalne varijacije unutar svakog jezika, gde su ustvari ova tri jezika
sastavljena od dijalektnog kontinuma,
što znači da ako putujete u jednom pravcu, dijalekti se postepeno menjaju kako
idete dalje. To znači da ako Norvežanin živi blizu Švedske, lakše će razumeti
komšiju iz Švedske od Norvežanina koji živi daleko od granice sa Švedskom.
Norveški ima zapravo dva standardna norveška
jezika...bokmal i ninorsk. Bokmal je u prevodu „književni jezik“, koji je bliži danskom jeziku ali sa
norveškim izgovorom, dok je ninorsk „novi norveški“ zasnovan na zapadnjačkom
norveškom dijalektu. Norvežani koji govore ninorsk bolje razumeju Šveđane nego
Dance. Takođe, i Šveđani bolje raumeju Norvežane nego Dance, uglavnom zbor
izgovora, jer Šveđani i Norvežani uvek kažu da Danci govore kao da imaju vruć
krompir u ustima, ali bi napisanu reč ipak razumeli. Govorni jezik je
nerazumljiviji od pisanog, što znači da će Danac lakše razumeti rečenicu napisanu na
norveškom, nego što bi je razumeo kada
je neko izgovori. Zato se kaže da su skandinavski jezici skoro u potpunosti
pisano razumljivi. Na primer, evo kako
na ova tri jezika piše „volim te“ i kako se izgovara.
...a finski... Minä rakastan sinua...
Ako
ste preslušali izgovor ove tri rečenice, naizgled, slično napisane, čuli
ste da se ipak razlikuju.
Finskim jezikom govori oko 5,5 miliona
ljudi, pretežno Finaca. Finci tradicionalno žive u
Finskoj, Švedskoj, Norveškoj i Ingriji (u oblasti Ruske Federacije oko Sankt
Peterburga). Iako je Finska u širem pojmu i skandinavska zemlja, sa geografskim
i istorijskim vezama sa Skandinavijom, lingvistički je Finska totalno udaljena
od ostalih skandinavskih zemalja, pa se zato kaže da je Finska geografski i
istorijski vezana za Skandinaviju, ali kulturološki ne. Finska
se deklariše kao nordijska zemlja
a i sami Finci sebe deklarišu kao nordijsku zemlju. U tom slučaju, za Finsku je
bolje koristiti termin nordijska zemlja (od reči Norden što znači sever). Pokazala
sam vam i na primeru, da finski jezik nije severnogermanski jezik. Finski nije čak
ni indoevropski jezik. On je deo finske jezičke grupe koja je deo šire porodice
uralskih jezika. U Evropi ustvari, samo mađarski, estonski,
finski, baskijski i turski ne pripadaju indoevropskim jezicima, odnosno nisu u
srodstvu s germanskim, romanskim ni slovenskim
jezicima.
Ako pogledate sliku ispod, videćete i slikovno koliko je finski poseban jezik, a nalazi se na malom drvetu u desnom uglu.
Znači, rekli smo da je finski jezik deo
šire porodice uralskih jezika. Porodica uralskih jezika sadrži oko tridesetak
jezika. Ovi jezici su rasprostranjeni u severnoj Evroaziji od Skandinavije
preko Urala do poluostrva Tajmir.
Uralski jezici se dele u dve glavne grane:
-Zapadna grana - ugrofinski jezici, ima ih
tridesetak, a dele se na:
a)
Ugro (ugarski, ugrijski) jezici (mađarski, mansijski, hantijski jezik)
b)
Finsko (finopermski) jezici (finski,
kvenski finski, ižorski, karelski, vepsijski, vatjački, ingrijski, olonecki,
votski, estonski, livonski ( kojim se govori u jednom delu Letonije), saami
(laponski) jezici ( ima ih nekoliko, a u Finskoj se govori istočnolaponski), udmurtski
jezik, võro jezik…itd.
- Severoistočna
grana - samojedski jezici, među kojima je 4 živa jezika u severnom
Sibiru. (nenetski jezik, nganasanski jezik, enets jezik, selkupski jezik
). Postojao je
i kamasijanski, ali je izumro, jer je poslednja izvorna govornica,
Klavdija
Plotnikova, umrla 1989. godine.
Mi ćemo se sada pozabaviti samo
ugrofinskom grupom…
Kao što ste videli, mađarski i finski
zaista spadaju u ugrofinsku
grupu
jezika, ali mađarski spada u ugarsku podgrupu, finski i estonski u
finsku podgrupu.
Zato se Finci i Estonci mogu međusobno razumeti, ali Finci i Mađari ne.
Estonci
iz severne Estonije, još bolje razumeju finski od recimo stanovnika
istočne
Estonije. To nije slučajno.To se desilo zato jer se finski narod odvojio
od
proto-uralske jezičke grupe pre otprilike 4.500 godina, putujući zapadno
od uralskih planina do juga finskog zaliva. Tamo se ova grupa podelila
na dve
populacije; jedna se nastanila u sadašnjoj Estoniji, a druga se
preselila ka
severu, u današnju Finsku. Kroz razlike u regionu i tokom više hiljada
godina,
ovi jezici su se razišli u jedinstvene jezike, finski i estonski. U
srednjem veku
Finska je bila pod švedskom kontrolom, što je vidljivo iz značajnog
švedskog
uticaja koji je danas prisutan u finskom jeziku.
Sa finskom je srodan i severno karelski
jezik. Finski jezik ima nekoliko dijalekata, kao što su savo, häme, turu, itd.
Mađarski jezik je najsličniji jezicima iz Ugro (ugarske grupe), sa mansijskim i
hantijskim jezikom. Mansijskim jezikom se govori u severozapadnom Sibiru,
između uralskih planina. Ako bismo pogledali i kroz religiju, Estonci i Finci
su i po tome sličniji jer su mahom protestanti, dok su Mađari mahom katoličke
vere.
Ali odakle ljudima pomisao da su finski i
mađarski međusobno razumljivi jezici? Hipoteza koja tvrdi zajedničko poreklo za
mađarski i finski jezik zasniva se na činjenici da postoji oko 300 reči koje
dele mađarski i finski jezik. Kao na primer KRV mađ/fin (vér/veri),
MASLAC mađ/fin
(vaj/voi), MED mađ/fin (méz/mesi)...KUTIJA mađ/fin (l á d i k ó/l a a t i k
k o), RUKA mađ/fin (k é z /k ä s i), ROG mađ/fin (s z a r v /s a r v i), VODA mađ/fin (víz /vesi)...
...ali
ovaj broj je mizerno mali kada se ima u vidu koliko jedan prosečan jezik ima
reči. U proseku više od 100.000. Moderni
finski rečnik ima 210 000 reči, a sa dijalektima oko 300 000. Ova „zvanična“
verzija o „sličnosti“ finskog i mađarskog je uglavnom jedina koja se uči u školama i na
univerzitetima. Međutim, istina je i da postoji jednak ili veći broj reči koje
mađarski deli sa turskim i mnogim drugim jezicima. Štaviše, antropologija,
mitologija i tradicionalna muzika Mađara pokazuje mnogo veću povezanost s
turskim narodom nego sa Fincima i ostalim srodnim narodima iz Urala.Čak im je i gramaatika veoma slična. Naravno, i
drugi jezici imaju dosta turskih pozajmljenica, ali to ne znači da su srodni
jezici iz iste porodice, već da su ti narodi dugo u nekom periodu živeli
zajedno ili blizu jedni drugih.
Jezici su „živi“, razvijaju se i lepo je
izučavati ih. Ja sam pročitala nekoliko knjiga o ovoj temi, pošto je komparativna lingvistika
veoma zanimljiva. Tako sam čitala istraživanja mađarskog lingviste Sajnovicsa,
koji je upoređivao saami jezike sa mađarskim, kako bi dokazao da su možda, zbog
tolike različitosti, pripadali možda i različitim jezičkim grupama, mada je na
kraju ipak došao do toga da su, iako su različiti, ipak nastali iz istog
protojezika.
Finski jezik je divan, i zna se da je inspirisao
Tolkina da stvori veštački jezik kveniju. Tolkin je i nakon izlaska "Gospodara
prstenova" nastavio da doteruje kveniju, jer je to bio, po rečima njegovog sina
Kristofera,: "Jezik kakav je on želeo, jezik njegovog srca". Jezik kvenija se najviše
oslanja na strukturu i gramatiku finskog i latinskog jezika.
Kada bismo se dotakli nekih sličnosti
između mađarskog i finskog, mogli bismo da kažemo da su one skrivene negde
duboko u strukturama. Samo jezgro gramatike je slično, oba jezika koriste
postpozicije, kada predlozi dolaze iza reči na koju se odnose, zatim, oba
jezika imaju mnoštvo germanskih pozajmljenica, koje je mađarski dobio od
nemačkog, a finski od švedskog. Zatim, oba jezika imaju harmoniju samoglasnika,
veliki broj padeža ( finski 15, a mađarski oko 20, estonski 14), akcenat je
uvek na prvom slogu, kako u mađarskom, tako i u finskom jeziku, a pored njih,
još samo u islandskom i češkom... itd. Umesto predloga kao što su u srpskom
jeziku U, OD, NA, SA... u mađarskom i u
finskom jeziku imenici se dodaje sufiks, odnosno nastavak koji je drugačiji za
svaki predlog. Zato se zna da su i finski, i mađarski i estonski aglutinativni
jezici...a to znači upravo to, da su to
jezici u kojima se reči formiraju kombinovanjem morfema. Naziv je izveden od
latinskog glagola „agglutinare“, što znači „slepiti“.
Finski
Talo - kuća
Talo-ssa ( Talossa) –u kući ( ovo „ssa“
govori o lokaciji, da ste unutra)
Talo-sta ( Talosta)-van kuće ( ovo „sta“
govori o lokaciji, da ste napolju)
Talo-i-ssa ( Taloissa) – u kućama ( ovo
„i“ znači množinu)
Talo-i-hin (Taloihin) – u kuće
Talo-i-hi-nne ( Taloihinne)- u vaše kuće
Talo - i- ssa-ni ( Taloissani) – u mojim
kućama
Talo-i-ssa-ni-kin (Taloissanikin) – takođe
u mojim kućama
Talo i ssa-ni-kin-ko ( Taloissanikinko)
–takođe u mojim kućama?
(ovo “-ko” na kraju je sufiks za postavljanje pitanja).
O tome imate u lekciji:
Slično je i u mađarskom
jeziku...
Város – grad
Város-ok (városok) –gradovi ( ovo „ok”
označava množinu)
A város-om (városom) – moj grad
A város-om-ban (városomban)- u mom gradu ( ovo „ban” označava lokaciju) ban= u
Takav sistem povezivanja koji ide u nedogled, ponekad dovodi do
izuzetno dugih reči karakterističnih za mnoge uralske jezike.
Zatim, ni finski, ni mađarski, ni saami (
laponski), ni estonski, koji je najsličniji finskom, nemaju rod. U finskom se i
ONA, ON i ONO kaže jednostavno
„Hän”,
dok se u mađarskom, ONA, ON i ONO kaže jednostavno “ő”.Zato je Fincima,
Estoncima i Mađarima zbog toga teško da nauče, recimo srpski jezik u kom postoje
muški, ženski i srednji rod. Finci i Estonci doduše odlično govore engleski, pa
su tu prepreku savladali Zato se često
događa da Mađari, kao znatno lošiji poznavaoci engleskog jezika na srpskom
jeziku mešaju rodove i kažu “moj mama”, “on je došla”…Oni, a posebno Mađari,
ne razmišljaju o rodovima jer uopšte ne poznaju tu kategoriju u svom jeziku.
Zato će jedan Finac lakše naučiti mađarski jezik od recimo Italijana, jer će sa
manje teškoća shvatiti logiku mađarskog jezika, i obrnuto, Mađar će lakše
neučiti finski od Italijana. Međutim, čak ni ovih nekoliko sličnih momenata u
oba jezika, ne može zanemariti činjenicu da su ova dva jezika međusobno
skroz nerazumljiva, ali ako uzmemo u obzir nekoliko hiljada godina nezavisnog
razvoja i različite istorijske uticaje, obim jezičke diverzije između finskog i
mađarskog ne iznenađuje. Neke od očiglednih razlika između ova dva jezika su i
one u osnovnom redosledu reči, fonologiji i vokabularu.
Na primer, iako su oba
zasnovana na latiničnom pismu, mađarski jezik ima 44 slova (a, á, b, c, cs, d,
dz, dzs, e, é, f, g, gy, h, i, í, j, k, l, ly, m, n, ny, o, ó, ö, ő, p, q, r,
s, sz, t, ty, u, ú, ü, ű, v, w, x, y, z, zs), dok finski ima samo 29. Sve te razlike
u migracijskim obrascima i istorijama dovele su do geografske izolacije između
jezičnih grupa što je zauzvrat dovelo do nezavisne evolucije jezika i kulture.
Mađarski i finski imaju i “lažne
prijatelje” odnosno reči koje se u oba jezika isto pišu, a imaju drugačije
značenje. Takve reči su na primer: enne, hinta, kuka, villa, apu, heti, havas…
pa tako je recimo na mađarskom heti –sedmica ( nedelja), a na finskom heti - odmah...
Međutim, i pored razlika između ovih jezika, ugrofinski dani, odnosno
finougarski ( finougrijski), obeležavaju se od 1928. godine, i razvili su se u jedan od
najvažnijih događaja koji upoznaju širu javnost sa finsko-ugarskim narodima i
jačaju veze među njima.
Zanimljivosti
1. Pre nego što je stvoren standardni
finski jezik, finski jezik se sastojao od niza dijalekata, koji su se grubo
mogli podeliti na istočni i zapadni dijalekat. Zapadni dijalekt je uglavnom
onaj na kome je zasnovan standardni finski. Dijalekti se danas pretežno
zasnivaju na razlikama u akcentovanju, ali izvan Finske postoji nekoliko
zanimljivih dijalekata koji se zvanično smatraju različitim jezicima, iako su
potpuno razumljivi sa standardnim finskim. To su karelijski jezik u Rusiji, meänkieli
kojim govori finska manjina u Švedskoj i kven, kojim govori finska manjina u
Norveškoj.
2. Prema odluci koju je doneo Četvrti
fino-ugarski kulturni kongres u Helsinkiju 1931. godine, finnougrijski dani se
održavaju svake godine trećeg vikenda u oktobru u Estoniji, Finskoj i
Mađarskoj. Tokom poslednjih nekoliko godina, u to vreme se u finougarskim
regionima Rusije organizuju finougarski događaji.
Cilj finougarskih
dana je kulturna i obrazovna saradnja između Estonije, Finske, Mađarske i
finougarskih naroda koji žive u Rusiji, kao i da međusobno upoznaju srodne
narode i
ojačaju kulturnu samosvest, a poslednjih godina koncentrisani su i na
moralnu podršku finougarskih naroda koji žive na ruskoj teritoriji, kako
njihovi jezici i kulture ne bi nestali zbog rusifikacije ili globalizacije.
3. Najstarije finske izvorne reči su reči
povezane sa prirodom, nazivima delova tela, glagoli koji iskazuju osnovne
ljudske radnje i reči koje izražavaju srodstvo. Neke od najstarijih reči u
finskom jeziku su: kuu-mesec, muna-jaje, koivu-breza, kala-riba, pelätä -
strah, päivä-dan, nuoli- strela, pesä-gnezdo, purra-ugristi, äiti-majka, luu-kost,
tuli-vatra, lumi-sneg, vesi-voda itd.
4. Kada je u pitanju etimologija, poreklo
reči, najstarije pozajmljenice u finskom jeziku su indoevropske, a sledeće su
baltičke pozajmljenice. Nakon baltičkih, u finski jezik su ušle germanske pozajmljenice
a zatim i ranoslovenske. Reči pozajmljene iz švedskog jezika smatraju se
najnovijim pozajmljenicama u finskom jeziku.
Indoevropsko poreklo reči imaju reči... omena-jabuka,
mehiläinen-pčela itd. Pozajmljenice iz baltičkih jezika su tytär-ćerka,
apila-detelina, kirves-sekira, harja-četka...itd. Pozajmljenice iz germanskih
jezika su aalto-talas, joulu-božić, kulta-zlato...itd.Reči slovenskog porekla
su pappi-sveštenik, piirakka-pita, lusikka-kašika, risti-krst ...dok su reči
švedskog porekla kissa-mačka, harppu-harfa, ankka-patka, katu-ulica itd.
Eto, nadam se da sam vam malo objasnila
ono što vas je zanimalo, a niste imali pravu informaciju. Shvatili ste da je
odgovor da se finski i mađarski govornici međusobno ne razumeju, iako
pripadaaju istoj, ugrofinskoj grupi. Odgovor je možda i u tome da je između
ova dva naroda i velika geografska udaljenost, kao i to da su se ovi narodi iz
iste jezičke grupe razdvojili pre oko četiri hiljade godina. Ono što je sigurno
je činjenica da su oba jezika jako zanimljiva za učenje, jer stavljaju dosta izazova pred onoga ko se
upusti u tu avanturu, kao i to da su teški za učenje, ali, kada se shvate
pravila, sve se može postići, ali, samo uz veliki trud.
Posts
