Finski jezik, glagoli i neke zanimljivosti

Pozdrav dragi moji...

Iz vaših mnogobrojnih pisama i komentara, shvatila sam da mnogi od vas imaju želju i volju da nauče ovaj divan jezik, i da im ovaj blog umnogome  pomaže.  Poslednje pismo na tu temu, dobila sam pre tri dana od devojke oz Hrvatske, koja već intenzivno uči finski jer se sprema za postdiplomske studije u Finskoj. Rekla mi je da je mnogo toga naučila o finskom jeziku i svemu o Finskoj, upravo iz mojih tekstova. Lepo smo proćaskale o temama koje su je interesovale...studije, jezik...i tada sam joj rekla da ću sledeći tekst napisati upravo za nju. Možda me je tada shvatila ozbiljno, možda i nije, ali ja ispunjavam obećano, u znak moje podrške i želje da uspe u onome čemu se posvetila.  Pa draga “N”, nadam se da će ti i ove kratke lekcije biti od koristi.

Danas se neću baviti jednom temom, već ću prošetati kroz finski jezik i naučiti vas nekim zanimljivim i korisnim lekcijama.

Za početak, jedan savet. Ne znam koliko se vas dopisuje sa Fincima, ili vežba pisanje finskog jezika, ali promena jezika na tastaturi ume da bude prilično smarajuća, ukoliko se istovremeno dopisujete, recimo na finskom i srpskom, hrvatskom, slovenačkom ... Sa ljudima iz bivše Juge, kada kuckam na engleskoj tastaturi, mogu uz pomoć prečica da kucam i slova “š, ć, č” ili da kucam i takozvanom “ošišanom latinicom” ( Hej, sta se radi? Kada cemo se videti? ), i potpuno će me razumeti, ali, kada kucam sa Fincima, nema šanse da umesto tri praseta, odnosno slova “ä, ö, å” (tako ih zovu), kucam “a, o, a”, jer može doći do tolikih grešaka, koje u potpunosti mogu da promene smisao reči.

E, da se to ne bi desilo, a da opet ne premeštate jezik svaki čas, ukoliko imate englesku tastaturu, naučiću vas kako da na istoj, pomoću prečica, kucate ova slova. Slede prečice, a zatim i objašnjenje. 

ä (Alt+ 0228 )                                                                    

ö (Alt + 0246)

å (Alt+ 0229 )

Ö (Alt + 0214)

Å (Alt + 0197 )

Ä (Alt + 0196 )

A sada objašnjenje...

Pre svega, proverite da li vam je uključen taster za numeričku tastaturu, onaj sa desne strane na tastaturi ( dugme NumLock). Kada ga uključite, prvo pritisnite taster Alt i držite ga dok ne otkucate sve brojeve za dato slovo, pa tek onda otpustite taster Alt. Znak + ne kucate. 

Sada bih počela sa nekim kratkim lekcijama...

Da li ste znali da se u finskom jeziku slova å, g, b, q, f, c, x i z, koriste samo u rečima stranog porekla i zato se u finskim rečnicima nalazi tek par strana  sa rečima koje počinju ovim slovima:

bussi - autobus, bulevardi - bulevar, bordelli - javna kuća, bolsevikki - boljševik, boheemi - boem,  blogi - blog, baletti - balet, balsami - melem, banaani - banana, bakteeri - bakterija, coctail - koktel, charterlento - čarter, geeni - gen, gaselli - gazela, generaattori - generator, gladiaattori - gladijator, zoomi - zum, fakiiri - fakir, folio - folija, friikki - fanatik, farao - faraon...     

                                                                                    

Takođe, jedna od stvari koju biste morali da zapamtite. Recimo, dolazite u Finsku i uzimate telefonski imenik kako biste pronašali nečiji broj telefona. Recimo da tražite nekoga sa prezimenom na slovo “Ä”, kao na primer Olli-Pekka Äijälä (finski hokejaš). Zapamtite da se ovo slovo ne nalazi tamo gde i slovo “A”, već se ova tri slova “ä, ö, å”, ( tri praseta), nalaze  poslednja u finskoj abecedi. Isti princip je i kada tražite neku reč u finskom rečniku. Reč “lahja - poklon” će biti na početku reči koje počinju slovom “L”, dok će reč “lääkäri - lekar” biti na kraju. Eh te tačkice...ovde ih ima čak 10 (päämäärä - cilj)..a ovde 12 ( vääjäämätön - naizbežan).

Kada govorimo o intonaciji u finskom jeziku, moramo znati da je u nekim jezicima intonacija jedini aspekt pomoću koga razlikujemo dve, naizgled iste, rečenice. To se sreće i u srpskom jeziku:

- Ideš u bioskop.

- Ideš u bioskop?

U finskom jeziku intonacije praktično i nema, pa recimo kada bih to isto napisala na finskom:
- Menet elokuviin. ( Ideš u bioskop)...i kada bih na istu tu rečnicu dodala i znak pitanja, to ne bi bila upitna rečenica, odnosno ne bi ništa značila, već Finci to grade na drugačiji način, dodavanjem nastavka. Iz tog razloga, to bi izgledalo ovako:
- Menet elokuviin. ( Ideš u bioskop.) 
- Menetkö elokuviin? ( Ideš u bioskop?)

Udvojena slova u finskom jeziku nisu uretkost, naprotiv. Mogu biti udvojeni i suglasnici i samoglasnici. Mi imamo par reči koje imaju duple vokale, ili zato jer su poreklom iz latinskog jezika, ili u nekim složenim rečima, u superlativu prideva i iz drugih razloga ( Vakuum, najjednostavniji, zoološki vrt, koordinata... i ako te reči napišemo bez udvojenog vokala, iako to neće biti po pravilu, svi će znati na šta smo mislili, ali ako u finskom jeziku izostavimo udvojeno slovo, reč će promeniti značenje.  Evo nekih primera:

pako - bekstvo     pakko - moranje, prinuda

kato - pad, gubitak     katto- krov

kisa - trka    kissa- mačka

kitti - kit   kiitti - hvala ( neformalno)

suma - gužva, zastoj   summa - zbir

palo - vatra, požar   pallo-lopta

te - vi  tee- čaj

muta - blato - mutta - ali

korpi - divljina  korppi - gavran (Sad znate kako se preziva Kiira Korpi )

polo -loše   poolo - polo

värin - boja ( genitiv)  väärin - pogrešno 

Postoji milion primera ovakvih reči, ali bih sada još samo da vam kažem da u finskom svi suglasnici mogu biti udvojeni izuzev sledećih (h, d, v, j), dok samoglasnici mogu svi biti udvojeni.

A sada malo ozbiljno... 

Danas sam htela da vas upoznam sa glagolima u finskom jeziku. Svi znamo da su glagoli promenljiva vrsta reči koji označavaju radnju, stanje i zbivanje. Finski glagoli podeljeni su na pet tipova. ili grupa.

U prvu grupu glagola spadaju oniu glagoli koji se završavaju sa dva ista ili različita samoglasnika, ali je poslednji samoglasnik uvek "a" ili "ä". (-aa, -ea, -eä, -ia, -iä, -oa, -ua, -yä, -ää, -öä) Ovde spadaju glagoli nukkua - spavati, istua - sedeti, asua - živeti, lähteä - napustiti, katsoa - gledati, kääntyä - okrenuti, puhua - govoriti, lukea - čitati, ili  kirjoittaa - pisati, opettaa - učiti...

Osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg samoglasnika. Na primer...u lekciji o zamenicama naučili ste kako se na finskom kaže “ja, ti, on...” minä, sinä, hän...
Znači, od glagola ove prve grupe odbacuje se poslednji samoglasnik i dodaju se nastavci...
Glagol asua (živeti )...oduzmemo mu poslednji samoglasnik i ostaje nam asu. Na to se dodaju nastavci

minä asun   - ja živim   (Minä asun Rovaniemellä - Ja živim u Rovaniemiju)
sinä asut - ti živiš
hän asuu - on, ona, ono živi
me asumme - mi živimo
te asutte  vi živite
he asuvat - oni, one, ona žive

Naravno sve to možete govoriti i skraćeno, ne navodeći lica...recimo (Minä asun Rovaniemellä - Ja živim u Rovaniemiju), može se reći i (Asun Rovaniemellä - Živim u Rovaniemiju).

Lična zamenica se po pravilu piše samo u trećim licima, a u ostalima samo ako je neophodno isticanje subjekta. Još jedna napomena: u 3.l.j. uvek se udvostručuje vokal na koji završava osnova. U ovom primeru se osnova završila slovom “u”, pa smo njega udvostručili (hän asuu).

Uzmimo još neki primer... kääntyä - okrenuti. Oduzmimo poslednji vokal i ostaje nam osnova käänty.

minä käännyn  - ja okrećem  
sinä käännyt- ti okrećeš
hän kääntyy- on, ona, ono okreće  (u 3.l.j. uvek se udvostručuje vokal na koji završava osnova)
me käännymme - mi okrećemo
te käännytte  vi okrećete
he kääntyvät - oni, one, ona okreću

 evo još nekih:

lähden, lähdet, lähtee, lähdemme, lähdette, lähtevät
nukun, nukut,  nukkuu, nukumme, nukutte,  nukkuvat.

U drugu grupu glagola spadaju oni glagoli koji  se završavaju sa -da/ -dä
tehdä - raditi, juoda - piti, syödä - jesti, myydä - prodavati, saada - dobiti, viedä - izvoziti...
Osnova se gradi odbacivanjem -da, -dä
Na primer syödä - jesti. Kada odbacimo  -dä, dobijamo osnovu syö. Na nju dodajemo nastavke.
Ovde u prezentu nema udvostručavanja vokala u 3. licu jednine

minä syön  - ja jedem  
sinä syöt- ti jedeš
hän syö- on, ona, ono jede
me syömme - mi jedemo
te syötte  vi jedete
he syövät - oni, one, ona jedu

evo još jednog  primera... juoda - piti

minä juon  - ja pijem   
sinä juot - ti piješ
hän juo- on, ona, ono pije
me juomme - mi pijemo
te juotte vi pijete
he juovat - oni, one,  ona piju

Izuzetak je glagol tehdä - raditi. On se menja drugačije pa to naučite napamet.

minä teen  - ja radim   
sinä teet - ti radiš
hän tekee- on, ona, ono radi
me teemme - mi radimo
te teette - vi radite
he tekevät - oni, one,  ona rade

Pored glagola tehdä, imamo još jedan izuzetak, a to je glagol nähdä - videti. On se menja ovako: minä näen, sinä näet, hän näkee, me näemme,te näette, he näkevät.

 U treću grupu glagola spadaju oni glagoli koji se završavaju na -sta/-stä, -lla/-llä, -rra/-rrä, -nna/-nnä

kävellä - hodati, nousta - rasti, tulla - doći, mennä - ići, opiskella - naučiti, kuunnella - slušati, kuulla - čuti,

Osnova se gradi odbacivanjem poslednja dva slova. Uzmimo glagol tulla - doći. Njegova osnova je tul. Na nju dodajemo nastavke.

minä tulen - Ja dolazim
sinä tulet - ti dolaziš
hän tulee - on, ona, ono dolazi
me tulemme - mi dolazimo
te tulette - vi dolazite
he tulevat - oni, one,  ona dolaze

 Kao što vidite, kod ove vrste glagola se  u prezentu  između osnove i ličnih nastavaka umeće slovo e.

idemo na još jedan primer: kävellä - hodati

minä kävelen - Ja hodam
sinä kävelet - ti hodaš
hän kävelee - on, ona, ono hoda
me kävelemme - mi hodamo
te kävelette - vi hodate
he kävelevät - oni, one,  ona hodaju

U četvrtu grupu glagola spadaju oni glagoli koji se završavaju na samoglasnik+ta/tä...haluta - želeti, vastata - odgovoriti, rohjeta - smeti, tavata - sresti...(-ata/-ätä, -ota/-ötä, -uta/-ytä...)

Osnova se gradi odbacivanjem poslednja dva slova, ali se kod ove vrste glagola u prezentu  između osnove i ličnih nastavaka umeće slovo a.

Idemo na  jedan primer: haluta-želeti  ( halu + a + nastavak)

minä haluan - Ja želim
sinä haluat - ti želiš
hän haluaa - on, ona, ono želi
me haluamme - mi želimo
te haluatte - vi želite
he haluavat - oni, one,  ona žele

 ...i peta, poslednja grupa glagola je ona koja se završava na i+ta/tä: tarvita - trebati, valita - promeniti,  häiritä - ometati... idemo na primer häiritä - ometati. Osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg slova i dodavanjem se i nastavka  (häirit + se + nastavak)

minä häiritsen - ja ometam
sinä häiritset - ti ometaš
hän häiritsee - on, ona, ono ometa
me häiritsemme  - mi ometamo
te häiritsette - vi ometate
he häiritsevät - oni, one,  ona ometaju

U finskom jeziku postoji i šesta grupa glagola koja se izuzetno retko koristi. Ovi glagoli  se završavaju nastavcima -eta/-etä, ali ih ovde neću sada objašnjavati.

(Paeta, kylmetä, vanheta, kalveta, valjeta, tarjeta, rohjeta, nuoreta, pidetä, lyhetä, tummeta...)

Toliko za sada. Nadam se da nije bilo teško. Vežbajte ih do neke sledeće lekcije. Ako želite da vežbate, sledeće glagole razvrstajte po grupama i menjajte ih po licima: mennä, tulla, opiskella, tavata, tarvita, laulaa, auttaa, kirjoittaa,korjata, varata, purra, panna, olla, juoda, syödä, jäädä, ottaa, ostaa,valita.