Da li ste znali da se
jedno mesto u Helsinkiju zove po bolesti (Kolera). koje se u originalu zove Kolera-allas
(Kolera basen). Ono se nalazi u srcu grada, blizu metroa Kaisaniemi. To je
onaj deo zapadne luke gde pristaju ribari sa svojim čamcima, ispred glavne
pijace u Helsinkiju, poznatije kao Kauppatori. Ime datira iz 1893. godine, kada
je na tom mestu u svom čamcu jedan ribar
preminuo od kolere u toku jesenjih pijačnih dana. Posle tog incidenta, ceo kraj
je zatvoren, jer su saznali da je ribar pre smrti povraćao u more. Dosta je vremena utrošeno za dekontaminaciju. Danas
u Finskoj postoji dan zvani Dan bacanja kamena, (25. juli), kada se građani, pretežno oni koji se bore da se
ovaj događaj iz prošlosti ne zaboravi, okupe i u vodu bacaju vulkansko kamenje, koji je, kako je poznato
odlično za dekontaminaciju radioaktivnog i zagađenog područja. Ovaj kamen
vulkanskog porekla u vodi umnogome zagreva samu vodu, pa je često u ovom kraju
produžena sezona kupanja.
Kolera-allas |
Ako dolazite iz bilo koje zemlje sveta u posetu nekom
vašem finskom poznaniku ili prijatelju
i želite da mu donesete neki lep mali poklon, kao znak pažnje, obradovaće se
kao malo dete ako mu donesete neko pakovanje
kafe iz vaše zemlje, jer su Finci zaista ludi za kafom. Pre par decenija, a to se negde u Finskoj
zadržalo i danas je i običaj, da ako dolazite kod nekog prijatelja u Finsku, na proslavu useljenja u novi stan, da pored
poklona donesete kutiju soli i veknu
hleba. To je simbolična želja da u tom domu nikad ne ponestane hrane.
Noheva
– sposobna i inteligentna osoba.
Puliukko
– beskućnik, pijandura…
Yrmy
– Osoba koja se stalno ljuti i koja je stalno mrzovoljna.
Mirri
– Vulgaran izraz za ženski polni organ.
Paskahalvaus
- Stanje kada se neko
šokira od straha.
Könsikäs
– Zgodan i muževan dasa, koji vas privlači.
Perskannikka
– Vulgaran izraz za zadnjicu.
Najduži film ikada, snimili su
Finci, a film traje punih 10 dana, ili tačnije 240 sati. Film se zove 'Modern
Times Forever'. To je eksperimentalni film koji se prikazuje ispred poslovne
zgrade korporacije Stora Enso u Helsinkiju, a govori o propadanju te zgrade koje
će se desiti u narednih 1000 godina. Svih 1000 godina je spakovano u “samo” 240
sati filma. Ovaj film je oborio rekord po dužini trajanja, koji je do tada
držao film Cinématon, koji traje “tričavih” 156 sati. Link http://www.slashfilm.com/modern-times-forever-longest-film-time-playing/
Da li ste znali da je za nekoliko dana
praznik koji su izmislili Finci. Naime, 13. oktobar je Dan neuspeha
(Epäonnistumisen päivä). Praznik je nastao u Finskoj 2010. godine, a već 2012,
ga je slavilo 17 država. Danas ih je mnogo više, a cilj je da se do 2020.
proširi na sve zemlje sveta. Osnovna svrha praznika je da ljudi pričaju i da se
ne stide svojih neuspeha, jer bez njih nema ni uspeha. O fenomenu uspeha i
neuspeha, pisali su mnogi. Ljudi iz najrazličitijih branši – doktori, glumci,
političari, biznismeni, sportisti, službenici, zanatlije, seljaci – neretko
daju sve od sebe kako bi više zarađivali i stekli veće društveno priznanje i bolju
konkurentnost, da bi na kraju shvatili kako ih je postizanje cilja lišilo svih
stvari koje su istinski vredne, a koje su izgubili. Mnogi postižu
"uspeh", ali izgube zdravlje, zapuste vaspitavanje dece, upropaste
svoj brak, izgube prijatelje, i što je najvažnije - "naude svojoj
duši", duhovno zakržljaju.
Jedan čovek upitao je drugog povodom
smrti zajedničkog prijatelja: "Koliko je ostavio?" Njegov prijatelj
je odgovorio: "Ostavio je sve." (nepoznati autor)
Mnogi
postignu ono što su hteli, а izgube sve. (Ivo Аndrić)
…I zato, lepo je biti uspešan, ali ne preterujte! Kada bismo
bolje razumeli ove reči, shvatili bismo da obeležavanje ovakvog dana nije
uopšte smešno i neozbiljno.
Severni deo
Finske, ima svoju jedinicu mere zvanu "poronkusema", a odnosi se na distancu koju
irvas može da pređe bez potrebe za mokrenjem. Ova distanca može biti najvišdo
7,5 kilometara. To je bitan podatak koji otkriva da li je irvas zdrav, odnosno,
da li mu dobro rade bubrezi.
Ratni
poklič
Finaca u Drugom svetskom ratu bio je “Tulta munille!”, što doslovce
znači (Pucajte im u jaja). Danas se ovaj termin koristi u raznim
situacijama.
Čuvenu grčku
tradicionalnu pesmu sa ostrva Kalymnos, Darla dirladada, koju je na srpskom obradio Delča, obradila
je i finska grupa Jean S. Ova pesma je u finskim karaoke klubovima jedna od
najtražnijih. Pre grupe Jean S. ovu pesmu je obradio i Kai Hyttinen davne 1972.
Pesma
koju
svi Finci doživljavaju kao najomiljeniju patriotsku pesmu, i koju rado
pevaju
je pesma “Olen suomalainen” ( Ja sam Finac)., koju je pevao Kari Tapio.
Ona je
ništa drugo, nego obrada italijanske pesme “L'italiano”, koju peva Toto
Cutugno. Naravno, finska pesma ima potpuno drugačiji tekst, koji je
prilagođen finskoj
naciji. Dok Toto peva o špagetama, fudbalu i svemu što oslikava Italiju, Kari peva o teškoj istoriji Finaca od
čijih suza bi se napravio okean, da je život pod polarnom zvezdom težak, ali da
je Finska zemaljski raj, u kome žive tvrdoglavi ljudi koji se vole i bore jedni
za druge do smrti.
Za sada
toliko…imam još iznenađenja za vas.
7 Komentari / Kommentit:
Kao i uvek, zanimljivo!
Hvala od srca draga Jelena.
Ovo sa hljebom i soli je zaista zanimljivo.
"Daj mi malo hleba, daj mi malo soli..."
Tarja, ako Fincima odneseš ovu našu domaću kafu, hoće li je znati spremiti? Ipak oni najviše piju filter kafu.
Može im se pokazati ako imaju džezve. Ako imaju.
Koriste li izašta one male šoljice kakve su kod nas u upotrebi? :)
Zaista ne znam. U Finskoj, svi koje poznajem, ne piju nasu tursku kafu. Doduse, odnela sam je jednom ujaku, ali mu je bila jaka i nije mu prijala. U Finskoj kafu piju iz velikih solja jer im je to mera, posto piju ogromne kolicine kafe.
Da, znam, svjetski prvaci u ispijanju kafe.
Filter kafa je blaga (ima dosta vode) i gorkasta (i ovo ima veze sa prisustvom velike kolicine vode), prosto trazi dopunu - mlijeko ili bar secer. Meni se nije puno dopala, mada sam je dosta popio jer sam veliki kafedzija. Cak sam ih i zezao: "Finci piju najvecu kolicinu najlosije kafe na svijetu." -"Nije istina, nemoj tako, pa sta fali nasoj kafi?"
Tacno, piju iz velikih solja, iz kojih mi obicno pijemo caj ili mlijeko. Ne sjecam se da sam vidio soljice. Mozda koriste nesto nalik dzezvi kad prave caj?
Pitam ovo jer je jedan od savjeta u tekstu iznad:
"Ako dolazite iz bilo koje zemlje sveta u posetu nekom vašem finskom poznaniku ili prijatelju i želite da mu donesete neki lep mali poklon, kao znak pažnje, obradovaće se kao malo dete ako mu donesete neko pakovanje kafe iz vaše zemlje, jer su Finci zaista ludi za kafom."
Mozda je bolje preskociti donosenje turske kafe. Nekom bi se mozda i svidjela kad bi je znali spremiti i kad bi imali s cime da je spreme. :)
Da, vole kafu kao poklon, ali vise onako, kao znak paznje, jer je to njima zanimljivo. Neki je sigurno i piju, ali ih ja licno ne poznajem, Doduse, ja nisam merodavna da pricam o kafi, jer je nikada u zivotu nisam ni probala. Ni jednu vrstu kafe.Jednom sam je skuvala sebi, u tinejdzersko doba, kako bi mi neka drugarica gledala u solju iz zezanja onako, probala sam gutljaj i zivot mi se smucio. To je bio jedini gutljaj kafe u mom zivotu. A sto se tice turske kafe, pa i nije bas velika mudrost spremiti je, a moja prijateljica je, kada je spremala ispite, kuvala tone kafe u serpi, tako da...u cemu god da skuvas, prolazi kod onog ko je voli. Sve je stvar ukusa.
jednom davno, u davna vremena,kad internet je bio samo futuristička vizija smjelih,bistrih i maštovitih,jedan moj prijatelj mi napisa:"nema većeg uspjeha od uspjeha.najveći je uspjeh kad čovjek osjeća da postiže uspjeh."da li je on to negdje čuo ili pročitao,nemam pojma,ali meni ostade u sjećanju do danas.et,što se uspjeha tiče,samo toliko.
Post a Comment