Saami narod, indijanci severa ( I deo)

Pre nekoliko dana, 6. februara bio je Saami Dan državnosti. Taj dan se slavi iz razloga, jer se tog datuma, 1917. godine u norveškom gradu Trondheim, održao prvi kongres saami naroda. Ovaj praznik je zapravo ustanovljen 1992. godine, na 15. Saami kongresu u Helsinkiju. Toga dana, u svim velikim gradovima  država u kojima živi saami narod,  pored nacionalne državne zastave, viori se i saami zastava i pušta se saami himna Sámi soga lávlla / Pesma saami porodice, koja je prevedena na sve saami jezike. Na finskom saami jeziku je Säämi suuvâ laavlâ. Nego, ko je zapravo saami narod?

Sami (Sámi ili Saami/fin) narod je jedini autohtoni narod koji živi na prostoru Skandinavije i najveća je  i najsevernija autohtona grupa u EU. Često su u svetu poznati i kao Laponci, iako oni ne vole kada ih tako zovu, jer je to za njih uvredljiv naziv. Na staro-skandinavskom Lapp je značio komad odeće sašiven od raznih  sitnih krpica. Saami narod se tako zove jer živi u oblasti iznad arktičkog kruga, koju oni zovu Sápmi, Saemie ili Sameland, kako je zovu Norvežani i Šveđani. Englezi to prevode kao Lapland, dok je mi na ovim prostorima zovemo Laponija. Moj Rovaniemi je najveća opština i glavni grad finske Laponije.

Sápmi teritorija obuhvata delove Norveške, Finske, Švedske i jedan manji deo Rusije, tačnije samo oblast na ruskom poluostrvu Kola (Kuolan niemimaa). Najviše njih živi u Norveškoj, odnosno skoro 60 hiljada ljudi, u Švedskoj oko 20 hiljada ljudi, u Finskoj oko 10 hiljada i u Rusiji oko dve hiljade. Od ovih skoro 100 hiljada saami govornika, iako svi oni znaju saami jezik, tek 20 hiljada ih govori u kući kao prvi maternji jezik. 

Iako svi saami ljudi govore saami jezikom (koji je deo ugro-finske grupe jezika), danas postoji, a u zavisnosti od regiona u oblasti Sápmi, devet različitih saami jezika: north/ pohjoissaame, lule/luulajansaame, kildin/kiltinänsaame, inari/ inarinsaame, skolt/ koltansaame, south/ eteläsaame, ter/ turjansaame, ume/ uumajansaame i  pite/ iitimensaame. Nekada je bilo jedanaest saami jezika, ali su dva izumrla i to keminsaame, koji se nekada davno govorio u jednom delu Finske, odnosno oko mesta Sodankylä, oko 1800. godine, kao i jezik akkalansaame koji se koristio u Rusiji, blizu granice sa Finskom, gde je poslednji govornik umro oko 2003. godine. Susedni saami govornici se međusobno mogu razumeti, ali govornici nesusednih saami regiona se ne mogu međusobno razumeti. Zanimljivo je da su ume i ter saami jezici na granici izumiranja, jer ume jezik koristi samo deset osoba u Norveškoj i Švedskoj, a ter saami samo dve osobe u Rusiji.

85% saami govornika govori north saami jezik a drugu veliku grupu čine govornici koji koriste lule saami a oni se nalaze samo u Norveškoj i Švedskoj. U Finskoj se govori tri saami jezika: inari saami (inarinsaame), skolt saami (koltansaame) i north saami (pohjoissaame) koji je službeni jezik u četiri opštine u finskoj Laponiji...Utsjoki, Sodankylä, Inari i Enontekiö, jer u ovim mestima žive skoro svi pripadnici finskog saami naroda. Na saami jeziku, ova mesta se zovu Utsjoki (Ohcejohka), Inari (Anár), Enontekiö (Eanodat) i Sodankylän (Soađegilli) i u tim mestima, svi natpisi su na dva jezika - finskom i saami. U Inariju se nalazi Nacionalni muzej finskog saami naroda (Siida), koji obavezno treba posetiti ukoliko vam se pruži prilika. To je prava saami riznica. Posebno je zanimljiv tokom leta, kada se pored muzeja otvori i Siida muzej na otvorenom.

Takođe, i u Rovaniemiju i  Helsinkiju živi velika grupa saami naroda, ali ovaj jezik nije službeni jezik u tim opštininama.  Jedini saami jezik koji se koristi samo i isključivo u Finskoj je upravo inari saami koji se na izvornom jeziku naziva aanaar kielâ. U Rusiji se recimo govori kildin sami (kiltinänsaame) i samo u Rusiji saami jezik nema status zvaničnog jezika, verovatno zbog malog broja govornika. Pet saami jezika...south, inari, lule, skolt i north se od 2000. godine koriste i u školama i obdaništima za svu onu decu koja žele da rade po tom programu,na saami maternjem jeziku. Samim tim, u ovim oblastima postoje i mnogi univerziteti koji imaju i programe na tom jeziku. U Finskoj, najpoznatiji i najveći univerziteti sa saami programom  su u  gradovima Rovaniemi (Saamentutkimus - Lapin yliopisto), Helsinki (Saamentutkimus - Helsingin yliopisto) i Oulu (Giellagas-instituutti). 

U Finskoj postoji i Saami parlament (Sämitigge), osnovan 1996. godine, koji je najviši Saami politički organ. On je zadužen za jezik i kulturu, kao i za  sva pitanja koja su vezana za njihov status, kao autohtonog naroda. Prema finskom Ustavu, saami narod koji živi u Finskoj ima pravo da održava i razvija svoj jezik i kulturu. Novi zakon o saami jeziku je stupio na snagu 2004. godine.

Saami zastava

Zastava saami naroda, koju vidite na slici, sastoji se od četiri boje: plave, crvene, žute i zelene. Te četiri boje simbolizuju saami jedinstvo u četiri saami zemlje. Svaka boja predstavlja i simbol, pa je tako crvena simbol vatre, plava simbol vode, zelena simbol  zemlje i žuta simbol vazduha. Krug koji je na zastavi je uzet iz simbolike epa Sinovi sunca (Päiven pardne (Solens söner)), norveškog  saami poete i sveštenika Andersa Fjellnera, pa tako crveni deo kruga predstavlja sunce, a plavi mesec.

Razne saami nosnje

Kada dođete u Finsku, odnosno u njen severni deo, Laponiju, postoje radnje koje prodaju saami suvenire. Jedna od najvećih je u Inariju, ali ih ima i širom finske Laponije. U tim prodavnicama, svaki suvenir ima  logo Sami Duodji odnosno oznaku da je to autentični ručno rađeni saami suvenir, i to samo od prirodnih materijala, u skladu sa prirodom. Odeća, nošnja od pamuka, vune i lana, suveniri od drveta, kože, irvasove kože, rogova...šamanski bubanj, saami noževi koji su cenjeni u svetu...itd.Ništa od irvasa se ne baca. Od rogova i kostiju se prave izuzetni alati i igračke. Sami Duodji logo vam garantuje da je proizvod ručno napravljen, da je od prirodnog matrijala, da je napravljen u Finskoj (a ne u Kini, Tajvanu itd), da je original i da je u skladu sa saami tradicijom i kulturom. Kada dođete u moj Rovaniemi, nemojte zaobići  predivnu i moju omiljenu  suvenirnicu Lauri Tuotteet, gde se mogu kupiti izuzetno kvalitetni tradicionalni saami suveniri

www.lauri-tuotteet.fi

www.lauri-tuotteet.fi

www.lauri-tuotteet.fi

Zatim, tradicionalni saami nakit možete kupiti u Domu kulture Korundi u Rovaniemiju  Ono što ne smete zaobići je slatka kuća Annelinyrtit ja karkit koja ima najslađe i najzdravije organske poslastice iz tradicionalnog saami slatkog programa, ali i biljne napitke i sokove sa područja Laponije. Ovo je samo nešto u moru izbora samo u ovom jednom gradu.

Najtradicionalniji saami simbol je saami kostim koji je i u svetu prepoznatljiv kao  nošnja ovog naroda i ona na sebi ima boje koje se nalaze na zvaničnoj zastavi. Taj kostim se zove gákti. U Finskoj postoji pet modela gákti  kostima, u zavisnosti iz koje ste saami oblasti. Ovaj kostim smeju da nose samo predstavnici saami naroda ili oni koji preko roditelja, babe ili dede imaju saami poreklo i poznajau saami jezik i kulturu. Već sam rekla da saami  narod  svoju  nošnju na saami jeziku zove gákti, ali na norveškom se prevodi kao kofte, na švedskom kolt, a na finskom  takki. Nema ekvivalent na ruskom. Gákti kostim je u osnovi veoma sličan u svim saami zemljama, iste su im boje, jedino im se razlikuje ornamentika, kape i neki detalji.Tkani pojas je osnova kod skoro svih kostima, a šeširi i boneti se razlikuju od mesta do mesta. Osnovna boja tkanine je kobalt plava, kao sa saami zastave, mada u nekim delovima može biti i crna (recimo u Utsjoki regionu u Finskoj), siva, bela ili zelena, a vezene ornamentske trake su uvek ostalih boja, kao na zastavi...crvene, zelene, žute ili  sa šarama u tim bojama. Uz to, ima dosta kožnih i krznenih detalja, kićanki i broševa. U Finskoj, saami kostim  je i zvanična i svečana odeća, u njemu se danas ide i na proslave, sahrane, venčanja,  kada se izvode irvasi...ali je nekada bio i zvanična svakodnevna odeća. Zajedno sa jezikom, saami kostim u Finskoj je bitan deo inari saami identiteta. Nekada su muškarci u zimskom periodu nosili i peski, jaknu od irvasovog krzna.

Luhkka

 Luhkka je zimski ogrtač, koji izgleda kao pončo, koju muškarci nose preko kostima kada je hladno. Taj ogrtač je napravljen od vadmala, grubog vunenog tkanja. Muški kostim, na pozadini skriva podatak o njegovom bračnom statusu.  Žene i muškarci imaju različite dezene šara. One se razlikuju po simetriji, širini itd. Ženska kapa je napravljena u kombinaciji teleće kože  i tkanine, a muška kapa se zove Četiri vetra / čiehgahpir i veoma je prepoznatljiva širom sveta zbog svog oblika sa četiri ćoška.Muškarci je nose i leti i zimi, s tim što je zimska varijanta postavljena krznom, a letnja ne. Napravljena je od mekog plavog materijala i ukrašena trakama i vezom. Kao i sva ostala saami odeća, boje, nakit, šare, model i ornamenti jasno identifikuju mesto odakle je osoba koja je nosi, pripadnost saami grupi, ali i status. Ova kapa se nosi u Finskoj, u oblastima Utsjoki i Enontekiö  Kape koje se prodaju turistima imaju generičke šare, koje se ne odnose na pripadnost i mesto porekla. Generalno, kape su drugačije za muškarce, žene i decu. U nekim delovima, na primer tamo gde žive skolt saami, kape su drugačije za udate, neudate, udovice itd. Svakako, jasno vam je da ženska kapa više govori o poreklu i statusu  nego kostim, ali danas dame sve manje nose kapu. V otvor oko vrata na ženinom kostimu ukrašen je ornamentima i vezom, istim, kao na rukavu. Danas se oko vrata nosi i šarena marama sa resama,  koja se pričvršćuje specijalno dizajniranim saami brošem (solju). Inače, recimo, oblik dugmića na pojasu oko muškog kostima govori o tome da li je muškarac slobodan ili nije. Slobodan je ako nosi okuglu dugmad, a ako  je oženjen, onda četvrtastu...

  

Toliko za ovaj prvi deo...

Navikli ste da vam uvek plasiram i neke zanimljivosti...pa sledi prva:

* Saami jezik ima svega 9 padeža, za razliku od finskog jezika, koji ih ima 15.

*Drugo...postoji mnogo poznatih saami ličnosti koji su veoma cenjeni u Skandinaviji a i šire...ali jedna  predtsvnica saami naroda je  poznata i širom sveta, a to je američka glumica Renée Zellweger koja je tumačila glavnu ulogu u filmu Bridget Jones's Diary. Naime, njena majka Kjelfried Irene Andreassen je Norvežanka, odnosno prava norveška saami odrasla u mestu Kirkenes, koja je kao mlada medicinska sestra krenula put Amerike kako bi tamo bila guvernanta jednoj norveškoj porodici.

*Nas i saami narod povezuju i neka slova...Naime, slovo Đ se koristi u latiničnoj abecedi u srpskom, hrvatskom, crnogorskom i bošnjačkom jeziku, odnosno u gajici, (Gajica, poznata još i kao bošnjačka, srpska ili hrvatska latinica, oblik je latiničkog pisma koji se koristi u bošnjačkom, srpskom i hrvatskom jeziku. ), ali pored toga, ovo slovo, na svetu koriste samo još vjetnamski i saami jezici. 

Zatim, slovo Š. Ono se pojavljuje u izgovorima mnogih jezika sveta, ali se ovako piše samo u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom, crnogorskom, slovenačkom, češkom,slovačkom,litvanskom, letonskom, estonskom i saami jeziku. Znamo svi da i u engleskom jeziku postoji  u izgovoru ovo slovo, ali se ono, priznaćete, malo konfuzno pojavljuje u više oblika ...na primer cash - gotovina (ovde se sh izgovara kao š), zatim reč action-akcija, gde se ti izgovara kao š, pa zatim u reči sugar- šećer, gde se s izgovara kao š...o nemačkom jeziku i glasu š, koji nema svoje slovo, i da ne govorim...čoveče, glava da te zaboli...Ne volim ove one spelling one meaning  varijante. U saami jeziku ovo slovo se isto piše i izgovara kao i kod nas. 

 Na primer: Muoi adelijn hiäppušijd kandáid - Dali smo konje momcima. Uopšte, saami, finski i naš jezik imaju i tu zajedničku crtu, jedno slovo jedan glas..ili one letter one sound.

Slovo Č - Ovo slovo se koristi u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom, češkom, slovenačkom, slovačkom, litvanskom, letonskom i saami jeziku. 

Kyesih čokkájeh avdost. - Gosti su sedeli u kolima.

Inari saami  - säämegiella

A a (Â â), B b, C c, Č č, D d, Đ đ , E e, F f, G g, H h, I i, J j,

K k, L l, M m, N n, O o, P p, [Q q], R r, S s, Š š, T t, U u, V v,

[W w], [X x], Y y, Z z, Ž ž, [Å å], Ä ä (Á á), [Ö ö],

*Ako se sećate XVII Zimskih olimpijskih igara u Norveškoj u mestu Lillehammer iz 1994. godine, koje su inače po atmosferi proglašene za najbolje Zimske olimpijske igre u istoriji, možda vam je ostao utisak za zvaničnog otvaranja, kada je mladi saami  Nils Aslak Valkeapää stojeći na skijama, na poznatom joik saami stilu pevanja, izveo jednu numeru, dok su iza njega izlazile sanke sa ljudima svih saami grupa, koje su vukli irvasi.  Ako niste znali, skije su ovde bile simbol, jer su ih izumeli saami. Video na linku https://www.youtube.com/watch?v=j2CymrMXCO8

 A sada  slede pesme na saami jeziku u joik stilu, koje mnogo volim...

Read More

Inari, pitoma divljina Laponije

Ovo nije priča o Parizu, Rimu...ovo je samo delić finske prirodne lepote, koji iako nije svetski poznat, meni je veoma drag. Inari je najveća i najslabije naseljena oblast na obali jezera Inari u Finskoj, koja je specifična po tome što je ovde u upotrebi  pet  zvaničnih jezika: finski, inari sami jezik, skolt sami jezik (Sami narod koji je došao iz Rusije), severni sami jezik i švedski. U tom smislu, ovo mesto ima i pet naziva... Inari, Aanaar, Anár, Aanar, Enare. Inari je inače centar Sami (Sámi ili Saami) kulture u kome se nalazi i novoizgrađeni muzej Siida posvećen ovom narodu, njihovoj istoriji, tradiciji i kulturi, ali je ovo ujedno i prirodnjački muzej koji prikazuje floru i faunu ove oblasti. U njemu se nalazi i jedna od najstarijih knjiga na sami jeziku, koja datira iz 1515. godine. Ulaznica je trenutno 9€. Svi eksponati su na sedam jezika, na pet zvaničnih, kao i na engleskom i nemačkom. Pored zatvorenog dela muzeja, postoji i otvoreni koji prikazuje tradicionalno selo Sami naroda.  Sami narod je narod koji naseljava oblast iznad arktičkog kruga. Sami ljudi su jedini zvanično priznati autohtoni narod u Evropskoj uniji. Pošto se Inari nalazi 300 km severno od arktičkog kruga, ovde su veoma zastupljene  polarne svetle noći od maja do početka avgusta. 

Opština Inari, koja se nalazi na oko 16 sati vožnje automobilom iz Helsinkija, ima svega 7 hiljada stanovnika  i sastoji se od više mesta: glavna su Inari i Ivalo ( u kome se nalazi i aerodrom za turiste), a ostala su Törmänen, Keväjärvi, Koppelo, Sevettijärvi – Näätämö, Saariselkä, Nellim, Angeli, Kaamanen, Kuttura, Lisma, Partakko i Riutula.  Od aerodroma u mestu Ivalo, do Inarija (razdaljina je 50 km) ide aerodromski autobus i karta po osobi je 25 €. Inari delom zahvala i Nacionalnii park Lemmenjoki, kao i Nacionalni park Urho Kekkonen...zato, možete  i zamisliti koliko je to lepa oblast.  Ima površinu od  17.320 km2,  od čega je 2.150 km2 prekriveno vodom.

Jezero Inari se nalazi na samom severu Finske, pored mesta  Inari,  u Laponiji, onom najhladnijem  i najlepšem delu Finske. Ovo jezero je najveće u severnoj Finskoj i treće po veličini u državi. 

Pošto pripada arktičkom pojasu, ovde je preko 200 dana u godini temperatura vazduha  ispod nule, ali bez obzira na to, rado je posećeno od strane turista iz celog sveta. Samo jezero je nastalo od pritoka reka koja se ulivaju u njega, a to su Ivalonjoki, Surnajoki, Kirakkajoki, Juutuanjoki, Siuttajoki i Nellimjoki. Okolina jezera je slabo naseljena i mesto Inari je jedino veće mesto u okolini. Jezero je zaleđeno od početka novembra do kraja aprila, pa se koristi za klizanje, sankanje uz haskije, pecanje u otvorima leda, pešačenje  po ledu do kamenog ostrva Ukonkivi, vožnju motornim sankama... a tokom letnjeg perioda jezero je predivno a divne prijatne temperature, koje su oko 17 stepeni su kao stvorene za krstarenja, vožnju  skuterima na vodi, kanuom, obilazak razuđene obale ovog jezera i mnogo malih ostrva, kojih,verovali ili ne, ima preko tri hiljade, od kojih je svako jedinstveno po svom reljefu i lepoti. 

Turisti nekako najviše vole Ukonkivi (Ukin kamen), Inače, Laponci, odnosno Sami narod, ovo jezero smatraju svetim. Ono što malo kvari užitak je mnogo komaraca, ali ako se opremite sredstvima protiv istih, onda nema brige. Tokom leta ovde ima mnogo ribolovaca, zaista bih rekla iz celog sveta, jer je jezero prebogato ribom. Ovo jezero je Top 1 u Finskoj kada je ribolov u pitanju. Odavde se u poslednje tri godine  izvadilo samo pastrmke oko 45 t. Pastrmke su težine od 1-3 kg, ali ima i dosta primeraka teških oko 10 kg. Ovde se tokom belih noći pecaju i kvalitetne potočne pastrmke (Salmo trutta) koje se tada bukvalno mogu naći i pri površini, kao  i jezerska zlatovčica (Salvelinus alpinus), koje su u proseku teške oko 8 kg. Tokom zime se pecaju pri površini a tokom letnjih meseci na dubinama do 20 m, a na ovom jezeru ima i dosta smuđa i ribe Lipljen (Thymallus thymallus).

Verovali ili ne, kvalitet vode u jezeru Inari je odličan. Voda je hladna čak i u letnjim mesecima; jer  je temperatura vode u jezeru generalno  uvek  ispod 15 stepeni, u proseku oko 14 stepeni. Voda je čista i pitka. U severnim delovima jezera, možete videti golim okom do dubine od 9 m. Najveća ostrva u jezeru Inari su Mahlatti, Petäjäsaaret, Jääsaaret, Kaamassaari, Tervasaari, Lusmasaari, Viimassaari i Roiro. Najveća dubina jezera (95 metara) nalazi se na severnoj strani jezera. U celini, Inari jezero je veoma plitko, prosečna dubina je samo 14,3 metara.

Ovo mesto se spominje u mnogim književnim delima...u knjizi The Snow Queen, američkog pisca Mercedes Lackey, u knjizi His Dark Materials koju je napisao Philip Pullman, trileru The Most Dangerous Game, engleskog pisca Gavina Lyalla...

Kamena ostrva prepuna borova su karakteristika Inari jezera. Ukonkivi (Ukin kamen) ili Ukonsaari (Ukino ostrvo), je zapravo ostrvo Uko koje je jedno od takvih, stenovito i obloženo borovima i brezama. Široko je 100 m  a  dugačko 300 m. Dosta je strmo  Najposećenije je ostrvo u jezeru Inari a za stanovnike Laponije, ima veliki značaj jer ga smatraju svetom formacijom. Na sami jeziku, ono se naziva Äijih. Oba imena ( muška) i Ukko i Äijih su imena ličnosti iz finske odnosno sami mitologije. Ukko je Bog groma, neba, grmljavine i najznačajniji je Bog u finskoj mitologiji jer zemlji daje kišu i život. 

Ukonkivi

Od naseljenog Inarija do ovog ostrva ima oko 10 km i do njega se dolazi brodićem, čamcem, kanuom...Ukonkivi se nalazi severoistočno od Inarija. Može se ići i samostalno a tokom leta postoje i organizovane ture sa pristaništa u Inariju, koja kreću u 13 h po finskom vremenu. Postoje dve kompanije koje prevoze turiste do ovog ostrva. Krstarenja traju oko 3 sata i putnici se prevoze energetski efikasnim, ekološkim i skoro nečujnim katamaranima koji primaju do 120 putnika. Brodić je tako tih da imate osećaj da ste labud koji plovi jarko plavim jezerom, a uz to je i veoma stabilan i uopšte se ne leluja na talasima. Tu vodiči na više  jezika pričaju o krajoliku a i na samom brodu imate brošure na nekoliko jezika. (Savet: kako je često vetrovito, pazite na svoje kape). Na samom ostrvu, sa njegove zapadne strane se nalazi žrtvena pećina koja je jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u finskoj Laponiji. U toj pećini je pre mnogo hiljada godina narod Inari Sami tu prinosio žrtve, najčešće u vidu hrane, dragocenosti i rogova kako bi umilostivio boga Ukka. U njoj je davne 1873. godine britanski arheolog Sir Arthur Evans pronašao ostatke srebrnog nakita predaka lokalnog stanovništva, kao i ostatke kostiju medveda, jelena, ptica... 

Pored ovog Ukinog ostrva (Ukonsaari), nalaze se još mnoga ostrva koja se slično zovu... Palo Ukko (Vatreni Ukko), Pikku Ukko (Mali Ukko), Ukonkarit (Ukin greben)...
(Ako se pitate zašto negde pišem Uko a negde Ukko), to je zato što  se prisvojni pridev Ukin piše sa jednim “k”). 

Sa jedne strane ovog ostrva se nalazi nasip kao i drveno stepenište (145 stepenika ) koje vodi do samog vrha ostrva, koje je visoko oko 30 m, sa koga se pruža predivan pogled na celo jezero, ostrva i okolinu. Svih 10 hiljada turista koji u proseku posete ovo ostrvo godišnje idu samo ovim stepenicama, a ne drugim putem kako bi se sprečila erozija ostrva. Samo ostrvo je ušlo u listu kandidata za svetsku baštinu UNESCO.

Tokom zime se do ovog ostrva stiže motornim sankama preko debelog sigurnog sloja leda. Čak tokom zime postoje i putokazi koji se zabijaju u led i služe da se turisti lakše snađu.

Posle obilaska  ostrva Ukonkivi katamaranom, dalje se plovi do prelepih peščanih plaža. Putovanje košta 22 € za odrasle i 11 € za decu mlađu od 14 godina, a besplatno je za decu mlađu od 4 godine. Možda će zvučati skupo, ali kada shvatite da tura traje skoro 3 sata, sa stajanjem na svetom ostrvu i sa komentarima na 3 različita jezika u izuzetnom brodu,  zaista je vredno cene. Jedina loša tačka bila je ta da WC na brodu nije radio. Ali kapetan je na to upozorio putnike na finskom i engleskom jeziku pre polaska.

Za sve vas avanturiste i turiste koji poželite ovde da provedete odmor, reći ću da u samom Inriju postoje dva supermarketa gde se možete snadbeti svim namirnicama. Oba se nalaze blizu benzinske pumpe. U Inariju imate i poštu, apoteku, prodavnice suvenira...ali i mesta za smeštaj, kao i restorane.

Hotel Inari ima smeštaj i hranu po povoljnim cenama, sobe za svačiji džep, besplatan internet, sobe sa pogledom na jezero a meni je uglavnom zasnovan na specijaliteima od ribe, bobičastom voću i lokalnim specijalitetima. Takođe na spratu muzeja Siida imate kafić i sendvičaru, a nedaleko od Inarija imate i restoran Karhunpesäkivi (Medveđa pećina). Ovaj restoran je u šupljini velike kamene stene. Ako vam je hotel skup, u ulici Angelintie se nlazi i hostel Vasatokka, a ako želite pitom domaći smeštaaj, imate i vilu Lanca. Za kampere, tu je kamp Inari Holiday Village. 

Inari je udaljen od Rovaniemija 340 km a od Helsinkija 1150 km. Ako dolazite automobilom iz bilo kog pravca, reći ću  vam da se Inari nalazi na putu E75. Putevi u Finskoj su odlični, u ovom delu su i skoro prazni, tako da jedino postoji mogućnost da vam irvasi prepreče put kada ga prelaze. Ono što je još bitno je i to da  je u ovom delu Finske mrak od decembra do sredine januara, i to tokom celog dana,  a ako želite možete automobil staviti na voz od Helsinkija do Rovaniemija i tako sebi olakšati put za skoro 800 km. Ako dolazite avionom do Rovaniemija, od Rovaniemija do Inarija idu autobuski prevoznici Eskelinen i Gold Line. Vožnja traje oko 5 sati.
 

U mestu Inari, kao i u celoj Laponiji, postoji nekoliko prirodnih etapa u godini. Divne polarne noći u kojima se Aurora Borealis prikazuje u najdivnijim nijansama zelene, ljubičaste i plave boje. Ovde se polarna svetlost javlja u tri od četiri noći, ali je vidljiva kada nije magla i kada nije oblačno. Kada krenu polarne noći, temperatura ovde nekad nedeljama ne ide iznad -30 stepeni. Kada dođe maj, sve oživljava, priroda se budi a sunce ne zalazi od kraja maja pa do kraja leta. Jesen je rezervisana za divne promene u prirodi, za čuvanje i spremanje bobica za zimu, kao i za lov na divljač, koja se sprema i suši za zimu. Prva Aurora se već vidi u tamnim jesenjim noćima. Tokom oktobra pada prvi sneg ali se on brzo topi, ali u novembru već počinje zima, i to ona prava sa mnogo snega.Tokom decembra pa do kraja proleća, sve je zaleđeno. Oktobar mesec je za moj pojam, najgori u ovom delu Finske jer snega nema, a dani i noći su tamni...sam dolazak snega u novembru daje belinu i svetlost u tamnim zimnskim danima, pa sve deluje mnogo lepše.

Svakako posetite Inari, predivan je. 



Foto: Link 1, Link 2, Link 3. Juha Ollila

Read More