Inari, pitoma divljina Laponije

Ovo nije priča o Parizu, Rimu...ovo je samo delić finske prirodne lepote, koji iako nije svetski poznat, meni je veoma drag. Inari je najveća i najslabije naseljena oblast na obali jezera Inari u Finskoj, koja je specifična po tome što je ovde u upotrebi  pet  zvaničnih jezika: finski, inari sami jezik, skolt sami jezik (Sami narod koji je došao iz Rusije), severni sami jezik i švedski. U tom smislu, ovo mesto ima i pet naziva... Inari, Aanaar, Anár, Aanar, Enare. Inari je inače centar Sami (Sámi ili Saami) kulture u kome se nalazi i novoizgrađeni muzej Siida posvećen ovom narodu, njihovoj istoriji, tradiciji i kulturi, ali je ovo ujedno i prirodnjački muzej koji prikazuje floru i faunu ove oblasti. U njemu se nalazi i jedna od najstarijih knjiga na sami jeziku, koja datira iz 1515. godine. Ulaznica je trenutno 9€. Svi eksponati su na sedam jezika, na pet zvaničnih, kao i na engleskom i nemačkom. Pored zatvorenog dela muzeja, postoji i otvoreni koji prikazuje tradicionalno selo Sami naroda.  Sami narod je narod koji naseljava oblast iznad arktičkog kruga. Sami ljudi su jedini zvanično priznati autohtoni narod u Evropskoj uniji. Pošto se Inari nalazi 300 km severno od arktičkog kruga, ovde su veoma zastupljene  polarne svetle noći od maja do početka avgusta. 

Opština Inari, koja se nalazi na oko 16 sati vožnje automobilom iz Helsinkija, ima svega 7 hiljada stanovnika  i sastoji se od više mesta: glavna su Inari i Ivalo ( u kome se nalazi i aerodrom za turiste), a ostala su Törmänen, Keväjärvi, Koppelo, Sevettijärvi – Näätämö, Saariselkä, Nellim, Angeli, Kaamanen, Kuttura, Lisma, Partakko i Riutula.  Od aerodroma u mestu Ivalo, do Inarija (razdaljina je 50 km) ide aerodromski autobus i karta po osobi je 25 €. Inari delom zahvala i Nacionalnii park Lemmenjoki, kao i Nacionalni park Urho Kekkonen...zato, možete  i zamisliti koliko je to lepa oblast.  Ima površinu od  17.320 km2,  od čega je 2.150 km2 prekriveno vodom.

Jezero Inari se nalazi na samom severu Finske, pored mesta  Inari,  u Laponiji, onom najhladnijem  i najlepšem delu Finske. Ovo jezero je najveće u severnoj Finskoj i treće po veličini u državi. 

Pošto pripada arktičkom pojasu, ovde je preko 200 dana u godini temperatura vazduha  ispod nule, ali bez obzira na to, rado je posećeno od strane turista iz celog sveta. Samo jezero je nastalo od pritoka reka koja se ulivaju u njega, a to su Ivalonjoki, Surnajoki, Kirakkajoki, Juutuanjoki, Siuttajoki i Nellimjoki. Okolina jezera je slabo naseljena i mesto Inari je jedino veće mesto u okolini. Jezero je zaleđeno od početka novembra do kraja aprila, pa se koristi za klizanje, sankanje uz haskije, pecanje u otvorima leda, pešačenje  po ledu do kamenog ostrva Ukonkivi, vožnju motornim sankama... a tokom letnjeg perioda jezero je predivno a divne prijatne temperature, koje su oko 17 stepeni su kao stvorene za krstarenja, vožnju  skuterima na vodi, kanuom, obilazak razuđene obale ovog jezera i mnogo malih ostrva, kojih,verovali ili ne, ima preko tri hiljade, od kojih je svako jedinstveno po svom reljefu i lepoti. 

Turisti nekako najviše vole Ukonkivi (Ukin kamen), Inače, Laponci, odnosno Sami narod, ovo jezero smatraju svetim. Ono što malo kvari užitak je mnogo komaraca, ali ako se opremite sredstvima protiv istih, onda nema brige. Tokom leta ovde ima mnogo ribolovaca, zaista bih rekla iz celog sveta, jer je jezero prebogato ribom. Ovo jezero je Top 1 u Finskoj kada je ribolov u pitanju. Odavde se u poslednje tri godine  izvadilo samo pastrmke oko 45 t. Pastrmke su težine od 1-3 kg, ali ima i dosta primeraka teških oko 10 kg. Ovde se tokom belih noći pecaju i kvalitetne potočne pastrmke (Salmo trutta) koje se tada bukvalno mogu naći i pri površini, kao  i jezerska zlatovčica (Salvelinus alpinus), koje su u proseku teške oko 8 kg. Tokom zime se pecaju pri površini a tokom letnjih meseci na dubinama do 20 m, a na ovom jezeru ima i dosta smuđa i ribe Lipljen (Thymallus thymallus).

Verovali ili ne, kvalitet vode u jezeru Inari je odličan. Voda je hladna čak i u letnjim mesecima; jer  je temperatura vode u jezeru generalno  uvek  ispod 15 stepeni, u proseku oko 14 stepeni. Voda je čista i pitka. U severnim delovima jezera, možete videti golim okom do dubine od 9 m. Najveća ostrva u jezeru Inari su Mahlatti, Petäjäsaaret, Jääsaaret, Kaamassaari, Tervasaari, Lusmasaari, Viimassaari i Roiro. Najveća dubina jezera (95 metara) nalazi se na severnoj strani jezera. U celini, Inari jezero je veoma plitko, prosečna dubina je samo 14,3 metara.

Ovo mesto se spominje u mnogim književnim delima...u knjizi The Snow Queen, američkog pisca Mercedes Lackey, u knjizi His Dark Materials koju je napisao Philip Pullman, trileru The Most Dangerous Game, engleskog pisca Gavina Lyalla...

Kamena ostrva prepuna borova su karakteristika Inari jezera. Ukonkivi (Ukin kamen) ili Ukonsaari (Ukino ostrvo), je zapravo ostrvo Uko koje je jedno od takvih, stenovito i obloženo borovima i brezama. Široko je 100 m  a  dugačko 300 m. Dosta je strmo  Najposećenije je ostrvo u jezeru Inari a za stanovnike Laponije, ima veliki značaj jer ga smatraju svetom formacijom. Na sami jeziku, ono se naziva Äijih. Oba imena ( muška) i Ukko i Äijih su imena ličnosti iz finske odnosno sami mitologije. Ukko je Bog groma, neba, grmljavine i najznačajniji je Bog u finskoj mitologiji jer zemlji daje kišu i život. 

Ukonkivi

Od naseljenog Inarija do ovog ostrva ima oko 10 km i do njega se dolazi brodićem, čamcem, kanuom...Ukonkivi se nalazi severoistočno od Inarija. Može se ići i samostalno a tokom leta postoje i organizovane ture sa pristaništa u Inariju, koja kreću u 13 h po finskom vremenu. Postoje dve kompanije koje prevoze turiste do ovog ostrva. Krstarenja traju oko 3 sata i putnici se prevoze energetski efikasnim, ekološkim i skoro nečujnim katamaranima koji primaju do 120 putnika. Brodić je tako tih da imate osećaj da ste labud koji plovi jarko plavim jezerom, a uz to je i veoma stabilan i uopšte se ne leluja na talasima. Tu vodiči na više  jezika pričaju o krajoliku a i na samom brodu imate brošure na nekoliko jezika. (Savet: kako je često vetrovito, pazite na svoje kape). Na samom ostrvu, sa njegove zapadne strane se nalazi žrtvena pećina koja je jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u finskoj Laponiji. U toj pećini je pre mnogo hiljada godina narod Inari Sami tu prinosio žrtve, najčešće u vidu hrane, dragocenosti i rogova kako bi umilostivio boga Ukka. U njoj je davne 1873. godine britanski arheolog Sir Arthur Evans pronašao ostatke srebrnog nakita predaka lokalnog stanovništva, kao i ostatke kostiju medveda, jelena, ptica... 

Pored ovog Ukinog ostrva (Ukonsaari), nalaze se još mnoga ostrva koja se slično zovu... Palo Ukko (Vatreni Ukko), Pikku Ukko (Mali Ukko), Ukonkarit (Ukin greben)...
(Ako se pitate zašto negde pišem Uko a negde Ukko), to je zato što  se prisvojni pridev Ukin piše sa jednim “k”). 

Sa jedne strane ovog ostrva se nalazi nasip kao i drveno stepenište (145 stepenika ) koje vodi do samog vrha ostrva, koje je visoko oko 30 m, sa koga se pruža predivan pogled na celo jezero, ostrva i okolinu. Svih 10 hiljada turista koji u proseku posete ovo ostrvo godišnje idu samo ovim stepenicama, a ne drugim putem kako bi se sprečila erozija ostrva. Samo ostrvo je ušlo u listu kandidata za svetsku baštinu UNESCO.

Tokom zime se do ovog ostrva stiže motornim sankama preko debelog sigurnog sloja leda. Čak tokom zime postoje i putokazi koji se zabijaju u led i služe da se turisti lakše snađu.

Posle obilaska  ostrva Ukonkivi katamaranom, dalje se plovi do prelepih peščanih plaža. Putovanje košta 22 € za odrasle i 11 € za decu mlađu od 14 godina, a besplatno je za decu mlađu od 4 godine. Možda će zvučati skupo, ali kada shvatite da tura traje skoro 3 sata, sa stajanjem na svetom ostrvu i sa komentarima na 3 različita jezika u izuzetnom brodu,  zaista je vredno cene. Jedina loša tačka bila je ta da WC na brodu nije radio. Ali kapetan je na to upozorio putnike na finskom i engleskom jeziku pre polaska.

Za sve vas avanturiste i turiste koji poželite ovde da provedete odmor, reći ću da u samom Inriju postoje dva supermarketa gde se možete snadbeti svim namirnicama. Oba se nalaze blizu benzinske pumpe. U Inariju imate i poštu, apoteku, prodavnice suvenira...ali i mesta za smeštaj, kao i restorane.

Hotel Inari ima smeštaj i hranu po povoljnim cenama, sobe za svačiji džep, besplatan internet, sobe sa pogledom na jezero a meni je uglavnom zasnovan na specijaliteima od ribe, bobičastom voću i lokalnim specijalitetima. Takođe na spratu muzeja Siida imate kafić i sendvičaru, a nedaleko od Inarija imate i restoran Karhunpesäkivi (Medveđa pećina). Ovaj restoran je u šupljini velike kamene stene. Ako vam je hotel skup, u ulici Angelintie se nlazi i hostel Vasatokka, a ako želite pitom domaći smeštaaj, imate i vilu Lanca. Za kampere, tu je kamp Inari Holiday Village. 

Inari je udaljen od Rovaniemija 340 km a od Helsinkija 1150 km. Ako dolazite automobilom iz bilo kog pravca, reći ću  vam da se Inari nalazi na putu E75. Putevi u Finskoj su odlični, u ovom delu su i skoro prazni, tako da jedino postoji mogućnost da vam irvasi prepreče put kada ga prelaze. Ono što je još bitno je i to da  je u ovom delu Finske mrak od decembra do sredine januara, i to tokom celog dana,  a ako želite možete automobil staviti na voz od Helsinkija do Rovaniemija i tako sebi olakšati put za skoro 800 km. Ako dolazite avionom do Rovaniemija, od Rovaniemija do Inarija idu autobuski prevoznici Eskelinen i Gold Line. Vožnja traje oko 5 sati.
 

U mestu Inari, kao i u celoj Laponiji, postoji nekoliko prirodnih etapa u godini. Divne polarne noći u kojima se Aurora Borealis prikazuje u najdivnijim nijansama zelene, ljubičaste i plave boje. Ovde se polarna svetlost javlja u tri od četiri noći, ali je vidljiva kada nije magla i kada nije oblačno. Kada krenu polarne noći, temperatura ovde nekad nedeljama ne ide iznad -30 stepeni. Kada dođe maj, sve oživljava, priroda se budi a sunce ne zalazi od kraja maja pa do kraja leta. Jesen je rezervisana za divne promene u prirodi, za čuvanje i spremanje bobica za zimu, kao i za lov na divljač, koja se sprema i suši za zimu. Prva Aurora se već vidi u tamnim jesenjim noćima. Tokom oktobra pada prvi sneg ali se on brzo topi, ali u novembru već počinje zima, i to ona prava sa mnogo snega.Tokom decembra pa do kraja proleća, sve je zaleđeno. Oktobar mesec je za moj pojam, najgori u ovom delu Finske jer snega nema, a dani i noći su tamni...sam dolazak snega u novembru daje belinu i svetlost u tamnim zimnskim danima, pa sve deluje mnogo lepše.

Svakako posetite Inari, predivan je. 



Foto: Link 1, Link 2, Link 3. Juha Ollila