F I N S K A: Lahti

Od pre tri dana, ljubitelji zimskih sportova su, što uživo, što putem malih ekrana, u prelepom zimskom gradu Lahtiju. Za posetu ovom slatkom gradu na jugu Finske i nije potreban neki poseban povod, iako je sada povod za našu priču upravo FIS Svetsko prvenstvo u nordijskim disciplinama. koje će trajati do 5. marta.

Foto/ Perti Louhelainen

O Lahtiju sam pisala OVDE, a sajt http://www.skijanje.rs je preneo moj tekst o ovom lepom gradu, kako bi ga ljudi malo bolje upoznali, a ne samo kao grad koji je aktuelni domaćin ovog velikog i poznatog svetskog takmičenja.

Moj tekst na sajtu

Ja obožavam zimske sportove, i ovo prvenstvo pratim još od prvog dana. Na žalost, iako nisam sada u Lahtiju, sve uredno pratim, putem TV-a, još od onog magičnog svečanog otvaranja na glavnom trgu u Lahtiju, pred oko 10 hiljada gledalaca. Ovaj trg je i mesto gde se dodeljuju medalje.

Lahti/ https://www.instagram.com/lahti2017/

Sve je zaista bilo prelepo, a svojim prisustvom, ceremoniju otvaranja su uveličali i Sauli Niinistö, predsednik Finske, Sami Jauhojärvi...olimpijski i svetski šampion u kros kantri skijanju, klizačica Kiira Korpi, skijaš skakač Janne Ahonen koji je dobitnik dve olimpijske medalje, skakač s najviše pobedničkih postolja u istoriji (103) i skakač s najviše pobeda u jednoj sezoni (12). Uzgred, ništa manje se nije ni očekivalo od njega, kada je rođen i živi u Lahtiju i kada skija od malih nogu. Zatim, tu su bili Katja Koukkula i Jussi Väänänen, plesni i bračni par, višestruki prvaci u plesu, Matti Nykänen, najuspešniji skakač u istoriji sa 4 osvojena Svetska kupa na OI i jednim drugim mestom...i mnogi, mnogi drugi.

Iz Lahtija je i Toni Nieminen, finski skijaš skakač, najmlađi pobednik ikada na svetskom nivou u ovom sportu, uključujući Olimpijske igre, svetska prvenstva i Svetski kup. On je i najmlađi olimpijski pobednik u istoriji Zimskih olimpijskih igara u bilo kom sportu (16 godina i 261 dan). Pored ovog rekorda, Toni drži još jedan (Prvi službeni skok preko 200 m).

Kiira Korpi / foto Aku Isotalo

Janne Ahonen/ foto Katri Vauhkonen

Meni najbolji deo je bio nastup Simfonijskog orkestra Lahti (Sinfonia Lahti) koji je svetski poznat po maestralnim izvođenjima.

Voditelji programa bili su Krisse Salminen, stand up komičarka i Jere Nurminen, sportski novinar na nacionalnoj televiziji.

Lahti je ove godine po sedmi put (1926, 1938, 1958, 1978, 1989, 2001, 2017 ) domaćin FIS Svetskog prvenstva u nordijskim sportovima. 700 sportista iz 60 zemanja takmiče se u 21. disciplini. Ako ćemo oko brojeva, evo još nekih: prenose iz Lahtija preko TV ekrana pratiće 600 hiljada gledalaca, 2000 volontera je uključeno za takmičere i turiste koji su došli u Lahti da posmatraju ovo takmičenje, 1500 medijskih kuća ima ovde svoje predstavnike, karte koštaju u zavsnosti od zona ( od A1 do F3) od 37 do 93 evra za odrasle, 19 do 83 evra za mlade do 16 godina, 27 do 83 evra za studente i penzionere...

Svaka zemlja je mogla da izabere po četiri predstavnika u svakoj kategoriji, koji su naravno morali da imaju dovoljan broj FIS bodova, ili rangirnih poena sa prošlih takmičenja. Zato su ovde sada zaslužni predstavnici nordijskih sportova.

Muškarci se takmiče u sledećim disciplinama: 15km klasik, 30km skijatlon, 50km slobodno grupni start, 4x10km štafeta, sprint i timski sprint. Devojke očekuje šest takmičenja, ali su distance nešto kraće nego kod muškaraca: 10km klasik, 15km skijatlon, 30km slobodno grupni start, 4x5km štafeta, sprint i timsko.

Nordijska kombinacija predstavlja kombinovano takmičenje u ski trčanju i ski skokovima. „Skijaški desetoboj“ je veoma zahtevno nadmetanje jer sportisti koriste dve potpuno suprotne osobine mišića, eksplozivnost i snagu, kod poletanja na skakaonici, odnosno brzinu i izdržljivost, koji su neophodni za skijaško trčanje. Discipline nordijske kombinacije su: pojedinačni nastup na velikoj skakonici i 10km trčanja, normalna skakonica i 10km, timski nastup na normalnoj skakonici kombinovan sa 5km i timski sprint 2x7.5km uz nastup na velikoj skakaonici. U Lahtiju se nalaze tri skakaonice, ali se sada koriste dve... velika od 145m i normalna od 100m. Devojke će koristiti samo manju skakonicu, dok muškarce očekuju borbe na oba brda, kao i timski nastup (145m). U Finskoj će se održati i timsko mešovito takmičenje na maloj skakonici.

Upravo danas, prvu medalju za Finsku, i to srebrnu, donela je Krista Pärmäkoski u disciplini 15km skijatlon. Ova devojka (26) iza sebe ima još mnogo medalja (30) u svojoj karijeri, a jedna od njih je i srebrna medalja sa ZOI u Sočiju. Na FIS Svetskim prvenstvima u nordijskim disciplinama ovo joj je peta medalja.

Inače, finski ženski tim čine Krista Pärmäkoski, Laura Mononen, Anne Kyllönen i Johanna Matintalo.

Krista Pärmäkoski Foto/Markku Ulander

Krista Pärmäkoski

Za kraj da spomenem i da je sponzor ovog takmičenja, kao i prethodnih godina, svetska poznata a finska odevna marka LUHTA čije je sedište upravo u Lahtiju. Osnovana je daleke 1907 i najveća je sportska modna marka u Finskoj. Naziv LUHTA je dobila po svom osnivaču (Vihtori Luhtanen). Ova kompanija svoju robu najviše izvozi u Švedsku, Rusiju, Nemačku, Francusku i Holandiju. Njihova sportska odeća je izuzetnog kvaliteta, jedna od najboljih koje sam ikada imala prilike da nosim.

Eto, i ja tako obučem svoju LUHTA trenerku, uključim TV i osećam se, pa najmanje kao Krista Pärmäkoski.

Sauli Niinistö, predsednik Finske u Luhta jakni

Matti Nykänen, najuspešniji skakač u istoriji u Luhta jakni

Za kraj, ako hoćete da se malo igrate Lahti ramovima, umetnite svoju fotku na linku http://www.lahti2017.fi/selfie/en#!/etusivu i osećajte se kao da ste u Lahtiju.

Znate, za ovih pet godina koliko pišem tekstove o Finskoj, pisala sam o mnogim lepim predelima u Finskoj, o divnoj prirodi, selima, gradovima...ali kako nisam odmah htela da “bacim sve karte na sto”, neka lepa mesta vam još nisam predstavila, pa će ovo biti jedan od onih tekstova gde ću vam predstaviti nešto mnogo lepo.

Otkriću vam Lahti, veoma lep grad.

Lahti, Foto Hert Niks

Lahti ( “finski Čikago” kako ga Finci zovu), je grad koji je u Finskoj, sa svojih 118 hiljada stanovnika rangiran kao osmi po naseljenosti. (Helsinki, Espoo, Tampere, Vantaa, Oulu, Turku, Jyväskylä pa Lahti) i kao sedmi po veličini. U početku je bio deo grada Hollola, ali se veoma brzo razvijao i postao nezavisan. Već i sam njegov naziv ”Lahti” u prevodu sa finskog “Zaliv”, govori o njegovoj povezanosti sa vodom. Tako i jeste, jer Lahti leži na južnom delu jezera Vesijärvi na samom jugu Finske. On je i glavni grad regiona Päijänne Tavastia. Nalazi se na zaista izuzetnom mestu, na samo sat vremena vožnje do Helsinkija, oko 40 minuta vožnje do Hämeenlinne, na sat i deset minuta vožnje do grada Tampere...

U Finskoj mnogo ljudi nosi prezime Lahti...Timi Lahti (fudbaler), Arto Lahti (političar), američka glumica finskog porekla ChristineLahti i mnogi, mnogi drugi.

Foto -Jari Sokka

Lahti važi za industrijski i ekonomski centar Finske, i ne samo to. To je jednostavno grad koji ima sve. On ima atrakcije i znamenitosti za svačiji ukus, ima jedinstveno lepu prirodu, prelepe građevine, izuzetan je sportski centar Finske (ovaj grad je dao neke od najpoznatijih finskih sportista), ima zabavne parkove, muzičke vodoskoke, velike tržne centre, najpoznatiji simfonijski orkestar u Finskoj (Sinfonia Lahti ), odlične univerzitete, tu se nalazi sedište najvećih radio - televizijskih kuća...jednom rečju-raj.

Međutim, do samo pre par godina, on je i pored svega toga imao reputaciju depresivnog industraiskog grada, još od perioda devedesetih godina. Nekako je vladalo neko otuđenje i nije imao neki turistički potencijal, a onda se poslednjih desetak godina sve promenilo, tako da je danas veoma prijatan i izuzetno posećen grad.

Festival u Lahtiju...foto Timo Torvinen

Do Lahtija se relativno lako stiže iz bilo kog dela zemlje ili inostranstva. Čak i ako sletite na helnsiški aerodrom, odatle sa autobuske platforme 13 ide ExpressBus do grada Lahti (karta košta oko 20 evra, za studente 10, a deca do četiri godine ne plaćaju). Voze i razni vozovi ( Pendolino. Allegro ...) koji su nešto jeftiniji od autobusa.

Iako se zapisi o ovom mestu pojavljuju još 1445.godine, Lahti je tek 1904. godine dobio status grada, i to odobrenjem Cara Nikolaja II, jer je Finska u to vreme bila deo Ruske imperije. Već 1905 je imao osam hiljada stanovnika, da bi kao najbrže rastući grad u to vreme, već 1930 imao 30 hiljada stanovnika. Najveći porast stanovništva u Lahtiju desio se nakon rata, kada je grad prihvatio preko 10 hiljada izbeglica iz Karelije, koju je Finska posle rata morala da preda tadašnjem Sovjetskom Savezu.

Inače, ovaj grad ima mnogo toga za ponuditi. Pošto sve vas uvek interesuje i neka prosečna temperatura u ovom mestu tokom leta i zime, reći ću vam da je tokom letnjih meseci prosečna tempeatura obično oko 22 °C , dok je tokom zime ona -4 °C

Pravoslavna crkva Svete Trojice

. Foto Markku Mestilä

Zima u Lahtiju. Foto Erik Kallberg

Ono što je turistima najzanimljivije u ovom mestu i šta najčešće posećuju su:

Dvorana Sibelius, ili na finskom Sibeliustalo, je prelepa koncertna dvorana iz četiri dela, impozantne površine od 90,000 m3, koja se nalazi u luci, a nazvana po najznačajnijem finskom kompozitoru, Sibeliusu. Čitava dvorana, koja je završena 2000. godine, napravljena je od lepljenog lameliranog drveta u skandinavskom sofisticiranom dizajnu, sa izuzetnom akustikom koju su radili inženjeri iz Arteca. Koncertna dvorana je prelepa, predivna, zvana “akustično čudo”, a takozvana Šumska hala je tako divan prostor od drveta iz koje pogled puca na jezero i prirodu, ali ne samo to...na plafonu ove Šumske hale su svetiljke u obliku sazvežđa koje je bilo na nebu onog dana 1865. kada se rodio Jean Sibelius. Ovo je i kuća najboljeg i najpoznatijeg finskog simfonijskog orkestra zvanog Sinfonija Lahti, osnovanog 1910. godine, koji je gostovao širom sveta. Zanimljiv će vam biti podatak da u ovom izuzetnom orkestru, kao stalni član nastupa i Antero Manninen, bivši član Apocalyptice. U ovom izizetnom zdanju se godišnje održi oko 800 koncerata, od klasičnih do rok. Ja sam ga posetila jednom, na koncertu Tarje Turunen, 2006. godine.

Dvorana Sibelius- Foto Erik Siekkinen

Foto - Jack Devant

Dvorana Sibelius

Ono što mnogi vole u ovom gradu je i predivna muzička fontana, zvana Vesiurut, koja se nalazi u lepom parku Pikku-Vesijärvi, koja je u neposrednoj blizini centra grada.Na ovom malom veštačkom jezeru, dva puta dnevno ( u 13.00 i 18.00 časova) se dešava prava vodeno-muzička predstava, jer se fontana razigra uz divne tonove klasične muzike, a često i kakve druge. Svaka od ovih vodenih predstava traje 15 minuta. Čim u tačno određeno vreme, muzika počne da dopire sa zvučnika na okolnom drveću, fontana se razigra u ritmu muzike. Tokom večeri, ovo je još veći spektakl, jer onda razigrana fontana i svetli u raznim bojama. Tada često ljudi sednu na okolne kamene stene i uživaju u prizoru. Pogledajte video OVDE.

Izvor Wikipedia

Ono što vam još savetujem da obiđete je i ostrvce Myllysaari koje pripada gradu, a do koga se može doći prelepim mostićem sa kopna. Do 1980. godine, most nije ni postojao, pa se do ostrva dolazilo čamcima. Ne možete ni zamisliti kako je divan osećaj ići ovim drvenim mostićem pri letnjem zalasku sunca. Myllysaari se nekad zvao Vähäsaari, što znači “malo ostrvo”, jer je jezero Vesijärvi do izgradnje kanala Vääksy 1871. godiine imao visok vodostaj, pa je tek neznatni deo bio iznad vode. Danas se Myllysaari prostire na 6000 kvadratnih metara. Na sredini ovog ostrva nalazi se stari mlin koji je napravljen krajem 19.veka. Od tada se i ostrvo zove Myllysaari što znači “ostrvo mlina”, pokraj koga je 1910 godine izgrađen presladak jahting klub, koji je dizajnirao arhitekta Uuno Alanko, u kome je danas odličan restoran gde mnogi parovi proslavljaju venčanje.

Stari mlin na ostrvu Myllysaari

Myllysaari

Putic do ostrva Myllysaari.

Jahting klub pored starog mlina-tornja

Myllysaari

foto Aaro Keipi

Na samo par kilometara od Lahtija nalazi se dvorac Pyhäniemi sa prelepim vrtom koji je šarmantno mesto za slavlje tokom cele godine. Ovde se često organizuju razni prijemi i venčanja, za čak do 1000 gostiju. Dvorac služi i za kvalitetne izložbe savremene umetnosti i za koncerte klasične muzike.

Dvorac Pyhäniemi

U ovom gradu ima toliko toga za posetiti, da bih morala da napišem kilometarski tekst kako bih vam sve predstavila. Zato moram da izbor ograničim na tek nekoliko stvari. Ono što je lepo, čarobno i neobično, a u divnom ambijentu je i Lanu park skulptura (Lanupuisto). Ovaj izdvojeni deo je deo parka Kariniemi, koji se nalazi na brdu blizu centra grada, odmah pored starog dela grada koji se isto zove Kariniemi i blizu dvorca Fellman. Sa ovog brda, kada se spustite dolazite na obalu jezera Vesijärvi. Posred bujne vegetacije, svoje mesto su našle skulpture finskog umetnika Olavi Lanu, koji je inače živeo i radio u Lahtiju. (Preminuo je ove godine u devedesetoj godini). Olavi je bio međunarodno priznat vajar i veoma cenjen u umetničkom svetu, posebno od 1978. godine, kada je učestvovao na Venecijanskom bijenalu sa tematskom celinom "Život u finskim šumama". Radio je kao profesor na najboljem univerzitetu za dizajn u Lahtiju. Jedan od glavnih trgova u Lahtiju naziva se Lanu trg. Sve skulpture u Lanu parku, koji je nastao 1989. godine, su od prirodnih materijala, kako bi se uklopile u ambijenti a sve se nalaze duž osvetljenih pešačkih staza, i zaista deluju divno. U ovom parku, u kome uspevaju sitnolisne lipe koje retko uspevaju na severu, ovo drveće daje još veći značaj.

Olavi Lanu

Lanu park skulptura

Još jedna postavka kamenih životinja je veoma interesantna, a delo je još jednog umetnika iz Lahtija. U pitanju je vajar Johannes Ivakko.

Foto Petri Saarinen

Ako ste ljubitelj lepe arhitekture, u Lahtiju ćete imati šta da vidite. Recimo, Gradska kuća iz 1912. godine je delo poznatog finskog arhitekte Eliela Saarinena, koji je mnogima širom sveta poznat po izuzetnoj zgradi železničke stanice u Helsinkiju, a da ne govorim da je i čuveni Alvar Aalto ovom gradu ostavio svoje divno arhitektonsko delo-Ristinkirkko, ili u prevodu “Crkva krsta”, koja je inače i poslednji projekat ovog arhitekte, jer je neposredno pred njen završetak Alvar Aalto preminuo. Ispred crkve je skulptura pod nazivom "Duh slobode", koju je uradio Wäino Aaltonen. Zatim, tu je i najveće pozorište u Finskoj, koje je projektovao Pekka Salminen, zgrada fakulteta...

Ristinkirkko foto/erkkivarpa

Ristinkirkko - foto Hermann Hops

ristinkirrko

Gradska kuća


Gradska kuća. foto/Markku Mestilä

pozorište

zgrada fakulteta

U Lahtiju se nalazi mnogo muzeja. Zgrada Istorijskog muzeja (Historiallinen museo) je jedna od najlepših i najstarijih građevina u ovom gradu, koju je projektovao arhitekta Hjalmar Åberg, a sama zgrada datira iz 1897. godine. Tokom rata ovde je bila vojna bolnica a muzej je postao 1960. godine. Svrha ovog muzeja je da prikuplja dokumenta, kao i da izlaže istorijske, kulturno-istorijske i etnološke materijale o ovom području. To verovatno i neće biti interesantno turistima (posebno ne strancima), ali je sama zgrada mnogo lepa, pa je šteta ne ovekovečiti je na fotografiji.

Pored Istorijskog muzeja, ovde se nalaze i Ski muzej koji se nalazi u podnožju ski staze, zatim Art muzej, Radio i TV muzej, Muzej postera, Muzej motocikala itd.

Muzej motocikala

Istorijski muzej

Radio i TV muzej

Ukoliko vas interesuje kupovina, sledi par redova na tu temu. Lahti je idealno mesto za kupovinu sa svojim mnogobrojnim specijalizovanim prodavnicama, tržnim centrima, robnim kućama i raznim outlet prodavnicama u kojima se kupcima nude markirani proizvodi proteklih sezona, proizvodi sa greškom i roba koja se više ne proizvodi i to po veoma povoljnim akcijskim cenama. Sve one se nalaze u blizini glavne ulice Aleksanterinkatu; Najveći trgovački centar u Lahtiju, Trio, nalazi se upravo u ovoj ulici. Još jedan izuzatan deo grada, kao stvoren za kupovinu je područje oko trga, gde ima mnogo prodavnica i kafića. Na istočnoj strani ovog trga je i Kauppahalli sa mnoštvom štandova. Inače, tržni centar Trio može se okarakterisati kao mesto koje je žila kucavica grada. On je savršeno mesto za kupovinu, susret s prijateljima i provođenje slobodnog vremena. Nudi sveobuhvatan raspon robe od pristupačnih do markiranih.Trio je vrlo lak za pronaći. On ima 90 prodavnica na tri sprata. Zatim tu je i tržni centar Valo, u zalivu, blizu centra, idealno mesto za uređenje enterijera, kupovinu nameštaja i kupovinu sportske opreme, koji ima i sadržaje za celu porodicu - salu za fitness, zatvoreno dečje igralište i divan cafe-restoran. Krajem jula popusti su i do 70 %. Lahti ima još mnogo tržnih centara u kojiima su i supermarketi u suterenu...Ti centri su Sokos, Syke, Liike...kao i Laune i Karisma koji se nalaze na izlasku iz grada. Kada su u pitanju outlet prodavnice odeće, najpopularnije su Naisten Pukutehdas i Luhta Torni.

Trio

Što se tiče hrane u Lahtiju, za to ne morate brinuti. Ako se brinete da li će vam se finska hrana dopasti, u Lahtiju postoji mnogo internacionalnih restorana. Bilo da želite upoznati finsku kuhinju ili egzotične ukuse Tajlanda, Indije, Kine, Meksika (Santa Fe) i Japana, ili ako ste ipak ljubitelj južnoevropskih ukusa Španije (El Toro), Italije ( Mamma Maria) ili Grčke, Lahti vas neće razočarati. Ako ste ipak rešeni da u Finskoj jedete ono što je i najlogičnije, odnosnu finsku hranu, koja je izuzetno zdrava, onda ću vas upoznati sa nekim pojedinostima. Naime, na Balkanu se kaže da doručak mora da bude najobilniji i najjači obrok...ali, u Finskoj nije tako. U Finskoj se za doručak uvek podrazumeva Aamupala, što u prevodu znači “lagan doručak”.

Finci jedu slanu ili slatku varijantu. Slatka varijanta je obično jogurt i voće ili

Puuro (kaša) u dve varijante...Marjapuuro (zobena kaša sa voćem) ili Suklaapuuro (čokolada zobena kaša), dok je slana varijanta ražani hleb i kinkku (nešto kao naša šunka). Ono što je u ovom gradu institucija, to je restoran Mamma Maria koji punom parom radi već 20 godina. To je italijanski restoran u kome redovno jedu i stranci i Finci. U njemu je sve autentično italijansko...od osoblja, do namirnica koje se uvoze iz Italije, do atmosfere i ambijenta. Da ne čujete finski jezik od nekih finskih gostiju, mislili biste da ste u Italiji. Hrana je odlična...a zaboravih da naglasim...vlasnik restorana je Sicilijanac. Naravno, to ne znači da restorani sa finskim specijalitetima nisu rado posećeni...naprotiv. Jedan od takvih je restoran Roux, koji se nalazi blizu Gradske kuće, a koji ima najveći izbor finskih specijaliteta, i to veoma, veoma ukusnih, sa neverovatnim izborom vina. Ja volim i restoran Martina (oni koji me poznaju lično, znaju i zasto).

Roux

E sad, što se smeštaja tiče, postoje i oni za koje je potrebno prodati bubreg da bi imao para za jednu noć u hotelu, a postoje i oni koji su za finske uslove skoro pa džabe, za balkanske i ne baš¸ ali su svakako najjeftiniji u Lahtiju, a opet veoma pristojni i prijatni. Od onih skupljih tu je Cumulus Lahti u kome je cena za noć i do 170 evra, a za one koje žele fin, čist, pristojan i jeftin pansion, jedan od najboljih je hostel Matkakoti Patria, gde je cena za noć 25 evra. Sobe su mahom jednokrevetne i dvokrevetne, sa TV-om, besplatnim internetom, frižiderom u sobi...zaista veoma povoljno. Hostel je inače veoma blizu železničke stanice ( 300m) i na 5 minuta od trga, u ulici Vesijarvenkatu 3.

Matkakoti Patria

Hotel Cumulus

Zanimljivosti

Možda niste znali, ali finski astronom Yrjö Väisälä je otkrio 128 asteroida i svi asteroidi nose neka imena vezana za Finsku. Asteroid broj 1498 nosi naziv Lahti.

Mnogo poznatih finskih umetnika, sportista i javnih ličnosti je iz ovog grada. Mnogi od njih nisu poznati ljudima sa Balkana, ali za jednog ste sigurno čuli...naime, iz ovog grada je najbolji finski fudbaler svih vremena, Jari Litmanen, koji je igrao u Liverpulu, Barseloni, Ajaksu, a sa Ajaksom je uspeo da postane i prvi Finac koji je sa klubom osvojio Ligu sampiona 1995. godine, kada je bio jedan od najboljih strelaca na šampionatu, sa šest postignutih golova.

Jari Litmanen statua u mestu Lahti- Foto Petri Saarinen

A sada bih vam predstavila pravu znamenitost Lahtija, i ono po čemu je poznat širom sveta. a to su kompleks skijaških skakaonica, zvanih Salpausselkä, koje dominiraju gradom, ceo kompleks sportskog centra, kao i Ski muzej. Salpausselkä skakaonice se sastoje se od sledećih skakaonica: K-116, K-90, K-64, K-38, K-25, K-15, K-8 i K-6. Ovaj skijaški kompleks je počeo da se gradi 1922. godine. Dizajnirali su ga Sulo Järvinen, Esko Hämäläinen, Robert Pehrson i Pekka Salminen.

Tokom leta, mnogi turisti se penju na vrh skakaonice, kako bi pravili predivne fotografije, jer se odozgo pruža neverovatan pogled. Lahti ima tri skakaonice.

Takođe, tokom leta se na sve tri skakaonice stavlja veštačka podloga, ali se na najvećoj ne održavaju takmičenja tokom letnje sezone, pošto se na njenom kraju nalazi bazen s vodom. Ovde se svake godine održavaju Lahtijske skijaške igre (Salpausselän Kisat), a od 1997, Salpausselkä je bila i jedna od stanica Nordijske turneje, koja je bila godišnje takmičenje u skijaškim skokovima i deo programa Svetskog kupa, a koja ne postoji od 2010. godine. Do sada se u Lahtiju održalo šest svetskih prvenstava (1926, 1938, 1958, 1978, 1989, 2001.). Finci su izuzetno uspešni u zimskim sportovima, a kada je Svetski kup u skijaškim skokovima u pitanju, reći ću vam da upravo Finac drži rekord po broju osvojenih nagrada...naime, najuspešniji skakač u istoriji sa 4 osvojena Svetska kupa na OI i jednim drugim mestom je Finac Matti Nykänen, a još jedan Finac drži rekord, a to je Janne Ahonen, koji ima najviše pobedničkih postolja (108)...ali ni to nije sve, jer najmlađi pobednik ikada na svetskom nivou u ovom sportu, uključujući Olimpijske igre, svetska prvenstva i Svetski kup, je Toni Nieminen, finski skijaš-skakač koji je najmlađi olimpijski pobednik u istoriji Zimskih olimpijskih igara u bilo kom sportu (16 godina i 261 dan). On pored ovog rekorda drži još jedan (Prvi službeni skok preko 200 m). Kada su u pitanju nacionalni rekordi, Janne Happonen drži rekord u Finskoj sa skokom od 240 m. Takođe, kada su dame u pitanju, Finkinja Tiina Lehtola je 1981. godine oborila svetski rekord, skočivši preko 100 m, a grad Lahti je najuspešnijoj finskoj skijašici Siiri Rantanen, priredio izuzetnu čast postavljanjem njene biste u okviru ovog ogromnog sportskog kompleksa. Siiri Rantanen, danas devedesetogodišnja baka, osvojila je tri olimpijske medanje ( zlato i dve bronze) i pet medalja na Svetskom prvenstvu, a od toga dve upravo u Lahtiju. Ni Lahti nije izuzet od rekorda, jer je upravo u njemu, 1990. godine održano prvo ekipno takmičenje u Svetskom kupu

Siiri Rantanen

Malo je poznato da su Letnje olimpijske igre, koje su trebale da se održe 1940. godine, a koje su odložene zbog Drugog svetskog rata, bile određene da se održe u Helsinkiju. No, iako se to tada nije dogodilo, Helsinki je ipak bio domaćin XV Letnjih olimpijskih igara 1952. godine. Na tim igrama, skoro sve fudbalske utalmice odigrale su se upravo u mestu Lahti.