Finska kuhinja - Graavilohi

link

Danas ću vam predstaviti još jedan finski specijalitet, koji mnogi turisti obožavaju i rado ga jedu kada su u Finskoj, a često ga kupe i da ga nose kući. To je graavilohi..Ovo je izuzetno jednostavno jelo, sprema se veoma lako, a tako je ukusno, da mu se ne može odoleti. Pored Finske, ovaj deliktes  se sprema i u Norveškoj, Švedskoj, Danskoj i na Islandu, gde je poznat kao gravlax. Graavilohi je ustvari losos koji se sprema bez termičke obrade. Samo ime graavilohi je sastavljeno od dve finske reči (graavi - usoljen i lohi - losos).

Iskreno, iako je losos masna riba, izuzetno je zdrava zbog obilja proteina, omega 3 kiselina, vitamina A i D, kao i raznih minerala. Inače, meso riba koje žive u hladnim morima, posebno lososovo smanjuju nivo triglicerida i sprečavaju stvaranje ugrušaka, pa vam ih od srca preporučujem. Takođe, ubrzavaju metabolizam i pospešuju mršavljenje i izgradnju mišićne mase, naravno ako se ne preteruje sa količinom.  Iskreno, u Srbiji se pre može naći meso gajenog lososa iz ribnjaka, kog hrane nekim žitaricama, i koji je masniji, dok mu je cena dosta niža nego kada su pitanju divlji lososi koji se u Finskoj mogu naći na svakom koraku ( Atlantski losos), a koji su zdraviji jer su manje masni pošto se hrane na prirodan način i jer obiluju sa više korisnih stvari, ali verujte mi da će vam i gajeni losos doneti izvesnu dobrobit zdravlju ako ga jedete s vremena na vreme....mada, radije bih vam preporučila da ipak kupite i nešto skuplji divlji losos, (ako ga nađete), nego onaj iz ribnjaka, jer je ipak zdraviji a  ima i ukusnije meso.(Zato pažljivo čitajte deklaraciju).

Graavilohi je skandinavski specijalitet i sprema se od divljeg lososa, ali ja sam ga pravila i od gajenog i relativno je ok, mada je severnjački specijalitet ipak, bar meni lepši, zbog samog mesa ribe koje je ukusnije. Mada, kako god da ga spremate, imajte u vidu da ovu ribu morate držati na veoma niskoj temperaturi kako biste joj sačuvali svežinu i hranljive materije, jer se uglavnom jede polu-sirova ili sirova, pa ne bi bilo baš zgodno da se pokvari. losos se često jede i dimljen i mariniran.

Nego, da se mi vratimo na naš današnji delikates...

Graavilohi je ustvari marinirani sirovi losos, i to na severnjački način uz pomoć  krupne morske soli, mirođije, belog ili crnog mlevenog bibera i malo šećera. Ovo je neka standardna varijanta, ali neki ljudi ponekad na sve to dodaju i malo konjaka ili votke, mada ja to ne dodajem.  E sad, ako mislite da niste ljubitelj živog mesa, odmah vam moram reći ovo... setite se kako su nam roditelji govorili kad smo bili mali...prvo probaj pa tek onda reci da nešto ne voliš.

Morska so

Ukoliko volite kožicu, očistite losos od  glave i  krljušti pa sastružite i operite kožicu. Zatim je  posušite kunjinjskim ubrusom, pa ribu presecite na pola, izvadite kičmu i uz pomoć specijalne pincete za vađenje kostiju izvadite preostale sitne koščice da dobijete divan filet. Ukoliko kao ja ne volite kožicu, uzmite nožić specijano za tu svrhu i lagano je odstranite od mesa. Ako spremate samo jedan filet, neka to bude onaj deo bliži repu jer se on kasnije lakše seče. Filet stavite na papir za pečenje pa po njemu pospite krupnu morsku so ( ako je filet debeo, usolite ga i sa druge strane), duplo manje šećera i  na kraju mleveni beli ili crni biber, a na sve to stavite i sitno iseckanu mirođiju. 

 

Zatim sve uvijte u papir, stavite taj paketić na tacnu, preko njega stavite neku dasku za sečenje ili tacnu, i na to nešto teže da sve to dobro pritisne i stavite sve u frižider. Ostavite to preko noći da odstoji a sutra ujutru ribu okrenite, ponovo vratite u frižider i tako radite 2 dana. Ako je parče deblje, potrebno je oko 4 dana.

Losos je ovako podvrgnut delimičnoj fermentaciji i  dobija izuzetan ukus. 

Na kraju odvijte filet, papirnim ubrusom ga pažljivo očistite od  soli i bilja i isecite na tanke listiće. Ove divne listiće glatke staklaste strukture, jarko narandžasto - ružičaste boje možete služiti kao predjelo na mnogo načina...Finci ga vole sa nekim namazom na ražanom hlebu kao kanape ili sa krompirom, ali i na hiljadu drugih načina. Prijatno...

link

link

Read More

Palmusunnuntaita, nedelja pred Uskrs

Palmusunnuntaita (Cveti), je hrišćanski  praznik koji se u Finskoj slavi nedelju dana pred Uskrs i dan nakon  Lasaruksen lauantai (Lazareve subote), poznatije kao Vrbica. Kako ove 2013. godine, Uskrs po gregorijanskom kalendaru pada 31. marta, Palmusunnuntaita se zato slavi danas 24. marta, kada ovaj praznik slave katolici, protestanti i Finska pravoslavna crkva (Suomen ortodoksinen kirkko), koja je u potpunosti prihvatila gregorijanski kalendar. 

Sa nastupanjem praznika Lasaruksen lauantai i  Palmusunnuntaita, počinju Uskršnji praznici.

Ovaj dan obeležava Isusov ulazak u sveti grad Jerusalim, kada ga je, dok je jašući na magarcu, narod dočekao kao vladara,  stavljajući pred njega grančice drveća, mašući  maslinovim i palminim grančicama,  uzvikujući “Blagosloven bio onaj koji dolazi u ime Gospodnje” (Siunattu olkoon hän, joka tulee Herran nimessä ). Na ovaj praznik, osveštavaju se i dele vernicima grančice vrbe, a vrba je odabrana jer se grančice ovog drveta najranije bude iz zimskog sna.

Isusov ulazak u Jerusalim

Ovaj dan se u Finskoj obeležava raznim običajima, Jedan je da se u domovima nalaze vrbine grančiće, ukrašene raznobojnim perjem i šarenim trakama od krep papira, a drugi je da se deca oblače u kostime veštica i čarobnjaka i noseći ukrašene grančice vrbe, zvone redom na vrata, gde im domaćini otvaraju,  nakon čega im male slatke veštice bajaju za dobro zdravlje i uspešnu godinu, izgovarajući  magične reči "Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks. Vitsa sulle, palkka mulle" koje imaju za cilj da oteraju demone. Domaćini  im “plaćaju”  za dobre želje, darujući im čokoladne zeke, čokoladna jaja i ostalo, a deca im, u znak zahvalnosti daruju po jednu grančicu.

Osim ovog lepog običaja koji deca u Finskoj posebno vole, Finci imaju i poseban jelovnik za taj dan. Na trpezi se obavezno moraju naći jagnjetina, pregršt čokoladnih jaja i pod obavezno, tradicionalni Uskršnji  desert zvani  Mämmi, koji se pravi od raženog brašna, tamne melase koja kolaču daje crnu boju i od praha dehidrirane seviljske pomorandže. Priprema ovog kolača je dugotrajna i zahteva par sati pripreme pre pečenja kao i trodnevno stajanje nakon pečenja, pre nego što bude  spreman za jelo.  Jede se hladno, uz mleko, slatku pavlaku ili posut šećerom, a služi se u činijama od brezine kore, koje se zovu rove. Ovaj specijalitet se može kupiti i u industrijskom pakovanju tokom cele godine, ali se tradicionalno pravi u kućnoj radinosti samo za Uskršnje praznike.

Mämmi

Hyvää palmusunnuntaita kaikille! Siunausta ja kaikkea hyvää. Lämmöllä Tarjalle rukoillen tänäänkin

Photos : 

1. Helsingin kaupunki (c)
2. Visit Finland (c)
3. Niklas Meltio / Lehtikuva (c)

Read More

Runebergov dan

Danas se u Finskoj slavi Runebergov dan (Runebergin päivää), odnosno, dan posvećen velikom finskom pesniku Johanu Ludvigu Runebergu. Peti februar je uzet iz razloga jer je to dan kada je u mestu Pietarsaari (Jakobstad na švedskom), u zapadnoj Finskoj 1804. godine, rođen ovaj veliki finski pisac. Iako je pisao na švedskom jeziku, jer je u mestu gde je rođen živelo pretežno stanovništvo švedske nacionalnosti, Runeberg se smatra najvećim finskim nacionalnim pesnikom. Teme njegovih pesama su obično bile  o životu  u ruralnim delovima Finske i finskoj prirodi. Bio je veoma obrazovan, završio je pravo, kao i latinski i grčki jezik. Veći deo života, radio je kao profesor latinskog jezika u gimnaziji u mestu Porvoo. 

Slika Runebergove kuce u Porvoou, rad slikara Alberta Edelfelta

Voleo je decu i rad sa njima, a i sam ih je, sa suprugom Fredrikom, koja je bila pisac, imao osmoro. Od osmoro dece, sedam sinova i jedne ćerke, dvoje je umrlo u ranom detinjstvu (Ana Karolina i Edvard). Fredrika je bila poznata i kao osnivač ženskog udruženja, koje se zauzimalo za prava žena. Iako je bila svestrana žena, mislim da u čitavoj Skandinaviji ne postoji žena koja ne zna da napravi čuveni Runebergov kolač, od Runeberg  testa, koji je upravo izmislila i objavila Fredrika u čast svoga muža. Ideja joj je bila da smisli recept za kolač, koji bi se pravio od ostataka keksa koji bi ostali od Božića. Njena zbirka recepata se može kupiti u muzeju u  Porvoou. Ovaj kolač, na današnji praznik, nalazi se na trpezi svake kuće u Finskoj. Recept  za ovaj kolač će biti na kraju ovog teksta.

Koliko Finci cene Runeberga, najbolje pokazuje i to da je tekst za finsku nacionalnu himnu, Maamme (na finskom, odnosno Vårt land na švedskom), napisao upravo Johan Ludvig Runeberg. Maamme inače u prevodu znači Naša zemlja.

Spomenik Runebergu u Helsinkiju, Esplanade park

Donji deo spomenika u Helsinkiju, sa tekstom himne

Oi maamme, Suomi, synnyinmaa, ( O zemljo naša, Finska, očevino)

soi, sana kultainen. ( okovana zlatnom rečju)
Ei laaksoa, ei kukkulaa, ( ni dolina, ni breg)
ei vettä, rantaa rakkaampaa, (ni voda, ni obala, nije draža)
kuin kotimaa tää pohjoinen, ( od domovine na severu)
maa kallis isien. (  od zemlje naših očeva)...

On maamme köyhä, siksi jää,
jos kultaa kaivannet.
Sen vieras kyllä hylkäjää,
mut meille kallein maa on tää,
sen salot, saaret, manteret
ne meist on kultaiset.

Ovatpa meille rakkahat
koskemme kuohuineen,
ikuisten honkain huminat,
täht´yömme, kesät kirkkahat,
kaikk´kuvineen ja lauluineen
mi painui sydämeen….  (ima još osam strofa…)

Johan Ludvig Runeberg  umro je u Porvoou 1877. godine

Mnoge ulice  u Finskoj, danas nose ime ovog velikog pesnika. Njegova kuća u gradu Porvoo, pretvorena je u nacionalni muzej i jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija u ovom gradu. Podignuto je i nekoliko statua u čast Runebergu, od kojih su najpoznatije ona u Porvoou, jedna u njegovom rodnom mestu, ona u centru Helsinkija, u Esplanade parku i statua ispred glavne zgrade Univerziteta u gradu Turku, gde je Runeberg studirao. Na statui u Helsinkiju, pored lika Runeberga vidimo i statuu devojke koja drži tablu sa tekstom himne Maamme. Zanimljivo je to, da su statue u Helsinkiju i Porvoou rad njegovog sina, vajara Waltera Runeberga, koji je uradio i čuvenu statuu posvećenu Aleksandru II, ispred Luteranske katedrale u Helsinkiju.

Spomenik u gradu Porvoo

Pa, eto, to je to....Hyvää Runebergin päivää

A sada recept za Runebergov kolač...

Za testo:

2 jaja

150 gr šećera

50 gr smeđeg šećera

150 gr putera

50 ml slatke pavlake

175 gr brašna

1 prašak za pecivo

1 vanil šećer

150 grama izdrobljenih tamnih suvih keksića  ( onih sitnih Božićnih od oraha, badema, medenjaka itd)

1 kašičica ruma

100 grama mlevenih badema

 U originalnom receptu ide i kašičica začina Kardamom.

Za šećerni preliv:

 50 ml vode

100 grama šećera

1 kašičica ruma

Za ukrašavanje isključivo džem od malina i umućena slatka pavlaka ( Količine po želji).

Priprema:

Umutite penasto puter ( ne da ga istopite), šećer, jaja ( posebno mutite belanca, posebno žumanca), sve suve sastojke, zatim i umućenu pavlaku i rum. Ulijte u kalupe do ¾ kalupa.

Pečete ih na 200 stepeni oko 15 – 20 minuta. Kada budu skoro sasvim pečeni, izvadite ih iz rerne i malo ih navlažite šećernim prelivom, raspodelite spremljenu količinu preliva za sve njih, zatim ih  premažite  džemom i vratite samo na par minuta u rernu da se malo stvori korica na džemu.

Kada su gotovi, izvadite ih iz kalupa i ukrasite slatkom pavlakom.

Prijatno ! 

Read More

Gastronomska razglednica Helsinkija

Za ljude otvorenog duha koji su uvek spremni da upoznaju druge kuhinje, druge kulture, druge ukuse, Helsinki je u potpunosti spreman da vas upozna  sa nacionalnom kuhinjom od njenih najsevernijih delova pa sve do krajnjeg juga. Ovo će biti mali uvod  o restoranima u glavnom gradu Finske.

Svaki put kada iznova posetim Helsinki, postoji nešto novo i uzbudljivo na kulinarskoj sceni ovog grada. Delom zbog toga sto se nivo usluga uvek pokušava dovesti do savršenstva a delom i zbog njihove potrebe da svoju nacionalnu kuhinju menjaju, dorađuju i integrišu sa internacionalnim stilovima i ukusima.

Kako mnogi imaju predrasude u vezi sa finskom kuhinjom, mnogi finski kuvari na to umeju da odgovore kako, samo neupućeni mogu da misle loše o njihovoj kuhinji. Evo, predlažem da probate supu od šparoga ili kotlet od losa i odmah ćete se zaljubiti u ove ukuse, a ako kao predjelo probate medveđu paštetu, dimljenog losa ili recimo kobacice od specijalne vrste jelena – soba,  bojim se da više nećete pomisliti na pljeskavice…

Finska kuhinja je poslednjih decenija daleko odmakla, pa su mnogi turisti, zahvaljujući poseti finskim restoranima shvatili da među ljudima koji je nikada nisu posetili, i dalje vladaju predrasude da je severnjačka kuhinja siromašna i nemaštovita. Istina je zapravo daleko od toga. Oni obožavaju funkcionalnu i zdravu ishranu,  koriste dosta žitarica, vole da uživaju u specijalitetima, umereni su u jelu i paze da hrana bude lagana i zdrava. Tako se na jelovnicima i dalje nalaze tradicionalni specijaliteti poput kobasica, ali u izmenjenom sastavu: masnoće životinjskog porekla zamenjene su biljnima, a dodati su i sastojci poput brašna od borove kore, koje poseduje lekovita svojstva. Finska gastronomija vrhunac doživljava leti, kada počinje sezona rakova. Ja se uver radujem karelijskoj piti, odnosno, kako se zove na finskom, Karjalanpiirakka.
 

Kada je u pitanju ponuda restorana u Helsinkiju, pokušaću da vas upoznam sa nekima od njih. Svaki restoran je u ovom gradu priča za sebe, unikatan, poseban sa svojom specifičnom pričom i istorijom, ali ono što je specifično za sve ovdašnje restorane je činjenica da se u svakom restoranu nude isključivo sezonska jela sa svežim namirnicama. Ono što je uvek na meniju je njihov nacioinalni beskvasni hleb, ili riblja pita Kalakukko od raženog brašna punjen haringama i slaninom, koji je pomalo neuobičajnog ukusa a koja je poznati specijalitet provincije Savo. 2000- te godine pokrenut je Helsinki menu project čiji je osnovni zadatak bio unapređenjenje i razvoj vrhunske finske gastronomije. Zbog toga se danas mnogi restorani u ovom gradu mogu pohvaliti Michelinovim zvezdicama. Poslednji put kada sam bila u ovom gradu sve je mirisalo na artičoke, šparoge, na finske gljive koje se ovde pripremaju na hiljadu načina, kao i na vrhunske sosove koji se služe uz odrezak od soba ili filet friškog bakalara sa žara….Sada ću vas upoznati sa mojim omiljenim restoranima u Helsinkiju.

Restoran Kappeli

Nalazi se u ulici Eteläesplanadi broj 1 u samom srcu  Helsinkija  u Esplanadi parku.ali na južnom delu. Samo ime ulice Eteläesplanadi znači "južni Esplanadi", dok se ulica na severnom delu ovog parka zove Pohjoisesplanadi. Ovaj park se u žargonu zove Espa a ovaj restoran zovu biserom Espe. Ima tradiciju dugu 144 godina i najstariji je restoran  sa godinom gradnje 1867. Osim što je na prelepom mestu i što ima divnu hranu, ovaj restoran ima zavidnu istoriju, jer su ga posećivali razni priznati umetnici, slikari, kompozitori, diplomate,političari i mnogi drugi. Sam restoran ima ogromne prozore kroz koje se pruža prelep pogled na park i zelenilo. Ovaj restoran služi isključivo finske tradicionalne specijalitete sa uvek svežim namirnicama kupljenim tog dana. Jela su savršeno ukusna.

Kappeli  desert

Kappeli panorama

Kappeli enterijer

Kappeli eksterijer

Kappeli

Kappel

Restoran Demo

Ovaj restoran je postao vrlo popularan među mladima još od 2003 kada je otvoren. Može se pohvaliti takođe zvezdicom, a u vlasništvu je dva veoma talentovana i zanimljiva Finca, kuvara po profesiji koji se zovu Tommi i Teemu.  Hrana je veoma ukusna, a meni se pravi svakoga dana, a uz sve to, ovde je veoma opuštena i prijateljska atmosfera. Cene su veoma razumne. Nalazi se u ulici Uudenmaankatu 9 i za posetu njemu, potrebna je rezervacija. Inače, ova dvojica kuvara su vlasnici još jednog odličnog restorana Grotesk, u ulici Ludviginkatu 10.

Jedan od vlasnika, Tommi

Demo enterijer

Restoran Olo

Nalazi se u Kasarmikatu 44. U samom srcu Helsinkija i nudi savremenu nordijsku kuhinju.On je više namenjen poslovnim ručkovima.Takođe je ponosni vlasnik zvezdice.

Jedan od restorana koji takođe zadovoljava visoke kriterijume Helsinki menu projecta je i nezaobilazni Zetor, mesto za vesele traktoriste, kako stoji u podnaslovu ovog zaista jedinstvenog mesta.

Za one druge pak, koji su manje željnji probanja novog, a više su za ostajanje pri poznatim specijalitetima drugih, više poznatih kuhinja,  tu su u ponudi ostale svetske kuhinje

Francuska kuhinja je primamljiva, pa je najbolji restoran sa francuskom kuhinjom La petite maison, ali nisam u njemu jela, jer se nekad rezerviše i nedeljama ranije, kao i mnogi drugi restorani u Helsinkiju, pa mi vreme to nije dozvoljavalo. Nalazi se u ulici Huvilakatu 28. Najluksuzniji i najpoznatiji francuski restoran je ipak Chez Dominique, sa tri zvezdice, čiji je vlasnik Hans Välimäki,  sa svojim brilijantnim jelima. Nalazi se u Rikhardinkatu 4. Samo oprez…U ovom restoranu obrok staje između 200 i 500 evra ( po osobi).

Chez Diminique

Chez Diminique

Za arapsku kuhinju, a pre svega libansku, zadužen je restoran Farouge u  ulici Yrjönkatu 6,koji  je poznat po izvrsnim jelima, divnom osoblju i nesvakidašnjem ambijentu Bliskog istoka na par koraka od severnog pola. Osoblje je veoma raspoloženo da vam svako jelo ponaosob objasnjava. Nije jeftin, ali zato vredi svake date pare. Hrana je začinjena raznim biljem i začinima. Ljudi sa Balkana ovde najviše jedu tabulli  ili neke od mnogobrojnih musaka.

Ako ste ljubitelj italijanske kuhinje onda vam toplo preporučujem Benjam’s Bistro, koji  je jedan od onih malih dragulja koje čine um sretnim a stomak zadovoljnim. Oni imaju savršena jela od testenine i nezaobilazne pizze. Usluga je uvek izuzetno prijateljska i prilično brza. Nalazi se u ulici Dagmarinkatu odmah iza zgrade Parlamenta. Prostor nije fensi opremljen, ali je atmosfera predobra i što je najbitnije, restoran nije skup. Njihova Carbonara je najbolja na svetu, a ako se posle zasladite kolačem Tiramisu, utisak je  za 10 +.

Za ljubitelje španske kuhinje, želim da preporučim restoran Nuevo u najlepšem delu grada u ulici Sofiankatu, koja je ujedno i najstarija ulica u gradu. Kuriozitet  ovog  restorana je taj da se u njemu  služi samo  espreso koji se specijalno uvozi iz Spanije. To je idealno mesto za ljubitelje njihovih specijaliteta uz neizbežnu sangriju. Ja sam otkinula na Gaspačo. Jedan je od rekih restorana koji radi i nedeljom.

Za ljubitelje kineske, japanske i korejske kuhinje, tu je bez premca restoran Gaijin u ulici Bulevardi broj 6,

Od ostalih svetskih kuhinja, u Helsinkiju  postoje i meksički, grčki, indijski, irski, mediteranski, tajlandski i ostali restorani.

Kako u Finskoj živi i ruska manjina,  a još ako ste i ljubitelj ruskih specijaliteta, obavezno posetite restoran Bellevue,  koji je otvoren  1917. godine.  Pored ovog, u Helsinkiju postoji mnogo ruskih restorana a moj omiljen je restoran Samovar koji se nalazi u srcu istorijskog dela grada a koji je opremljen kao da ste  se našli u carskoj Rusiji.

Iako je Laponija severni deo Finske, laponska kuhinja je visoko na ceni jer prezentuje Sami kuhinju, odnosno kuhinju nomadskih naroda. Za hranu sa one strane polarnog kruga, turisti su veoma zainteresovani. Laponska kuhinja snažno je uticala na Finsku, pa  je čak i južni Finci smatraju prilično egzotičnom. Lično obožavam desert od zlatnih kupina koje su uvek prisutne na svečanom  laponskom meniju.

Ono što takođe često fascinira turiste sa kojima sam pričala je i taj kako doživljavaju konobare u restoranima. Svi se slažu u jednom, a to je da svi deluju tiho, nenametljivo  i ljubazno, ali čim ih nešto pitate, veoma shvatite koliko su otvoreni i duhoviti. Ako ste nameravali da zapalite cigaretu posle dobrog obroka, znajte da je to od 2007. godine najstrožije zabranjeno.

I tako, nadam se da ste malo upoznali restoransku ponudu Helsinkija, za sada, bar ovako online. Ako vam se bude pružila prilika i da je na licu mesta  upoznate, znajte da su cene dosta visoke, ali samo za naš džep. Za njihov standard, cene su umerene, pa i  jeftine. Sasvim prosečan obrok košta  oko 20 evra, a  ako uz sve to dodate i 1 dl vina, pogotovu onog desertnog od bobičastog voća koje je njihov izvorni proizvod, odvojićete još 7 – 10 evra. Uz sve to, ne propustite ni njihovo najpoznatije domaće pivo Lapin Kulta. Uvek se preporučuje da restoran posetite od podneva pa do  16 h, jer je tada hrana u restoranima najjeftinija u toku dana, nekad  i za 40 %. Tada lepo sebi dajte oduška, pa neka sva čula uživaju…i, nemojte tada razmišljati o liniji već častite sebe kolačem od šumskih jagoda ili pitom od bobičastog voća… e  pa, prijatno vam bilo.

Terasa restorana Mattolaituri

Mattolaituri

Restoran Havis Amanda

Mbar

Read More

Lane moje ovih dana....

I tako…ogladneh malo, pa mi je trenutno hrana veoma inspirativna tema za pisanje…

Ako bih morala da u tri reči dočaram finsku kuhinju, svakako bi mi prve asocijacije bile morski plodovi,  žitarice i bobičasto voće. Ono što je još veća karakteristika ovog naroda je i ta da su bukvalno opterećeni zdravom hranom, zdravim životom i netaknutom prirodom. To je svakako za svaku pohvalu, ali to je sigurno i glavni razlog zašto većina ljudi koji posete Finsku, naviknuti na masnu prženu hranu, vruće pse, debele svinje i ostalu HC (High Cholesterol ) kuhinju, doživljavaju finsku kuhinju kao bezličnu, neobičnu, jednostavnu i nejestivu. Od svega toga, mogu samo da prihvatim ono ,,jednostavna” kao prihvatljivu tvrdnju.

Neke kombinacije hrane koju Finci rado jedu, a koje bi većina naših ljudi okarakterisala kao ,,spoj nespojivog” je recimo pita sa ribom, bolonjeze sa sosom od borovnica, pizza sa ananasom, slani slatkiši ili recimo lubenica koja se jede kao salata sa sirćetom a ne kao slatka letnja poslastica….nabrajanja ima na pretek, ali jedno je sigurno, a to je da, kada je hrana u pitanju, sve treba probati…

…mada, kada bolje razmislim, nekim picerijama bih i savetovala služenje ananasa uz pizzu, kako bi miris i ukus ananasa ubio zadah trećerazredne salame.

O kvalitetu hrane koji se može kupiti u Finskoj nemate razloga da brinete, jer su kontrole kvaliteta  i  prestroge, a o restoranima da i ne pričam. Dokaz za to je i činjenica da u Evropi, upravo u Finskoj ima najviše restorana sa tri Michelin zvezdice. Inače, ovaj trozvezdani tip ocenjivanja  je najviši rang  u oceni kvaliteta hrane restorana. Bazira se na stalnim anonimnim inspekcijama stručnjaka koji u prvom redu ocenjuju kvalitet hrane i pića, a ne enterijer, osmeh konobara ili šta već. Veoma je teško zaslužiti i jednu zvezdicu, a ne tri. Najviše ih je u Helsinkiju, pa kada na ulazu u restoran vidite ove zvezdice, znajte sledeće…da je hrana ovde organski gajena, da se jelovnik menja u odnosu na godišnja doba ( jer se hrana ne vadi iz zamrzivača), da je sve spremano na zdrav način, da je vinska karta pozamašna i sa zavidnim vinima i na kraju krajeva da cene…otkidaju!

Neki restorani  nemaju zvezdani pedigre, ali zato imaju mnoštvo posetilaca, gde vam društvo pravi traktor pored stola dok jedete specijalitete pod nazivom ,,Zakuska za debelu bacačicu kugle iz istočne Nemačke” ili ,,Jedi ovo dragi Berlusconi“,,Eurosong, Finska 0 bodova” …U to ćete se uveriti čim uđete u ,,Zetor” restoran na lokaciji Mannerheimintie 3 u Helsinkiju. 

Ako ste za neku jeftiniju i neobavezniju  varijantu, tu je finski lanac brze hrane Hesburger, kojim je Finska preplavljena, ali i susedne joj zemlje,  pa  sve do Nemačke. Ovo je finska McDonald’s varijanta, gde pored uobičajnih ,,Mek” đakonija imate i kolače, peciva, paste itd.

Finci zaista ne vole zamrznutu hranu, ali ako se čak ponešto i nađe  zamrznuto u kući, to nije iz razloga da bi jeli jagode u decembru, već, ako ih u zimskom periodu iznenade neki višednevni smetovi, da ne moraju ići u nabavku. Zaista su verni  svežoj sezonskoj hrani..

Ah da, još bih dodala jednu stvar…Kako je jugozapadna Finska  postala dom mnogih ljudi sa prostora bivše Jugoslavije,  promućurni trgovci su  za ljude koji se ne mogu navići na finsku kuhinju, počeli uvoziti proizvode  sa Balkana, pa tako ako vam se prijede nešto  iz rodnog kraja, u prodavnicama možete kupiti Plazma ( Lane) keks, Argeta paštetu, ćevapčiće, ajvar iz Srbije, vodu Knjaz Miloš, medeno srce, Negro bombone, Eurokrem, palentu, baklavu iz Sarajeva, Vegetu, Jelen pivo, Nikšićko i Karlovačko pivo takođe i svašta još. (Marketing službe me slododno mogu kontaktirati kako bih im dala broj računa. Hvala ) :)

Finska verzija Plazma keksa

O finskoj kuhinji sledeći put kada ću vam dati i par recepata, čisto da se malo upoznate i naviknete na tradicionalna jela ove zemlje…pa, ako mi ipak ne uspe da vas naviknem, uvek možete drugovati sa Lanetom ili rogatim Jelenom.

Read More