Lane moje ovih dana....

I tako…ogladneh malo, pa mi je trenutno hrana veoma inspirativna tema za pisanje…

Ako bih morala da u tri reči dočaram finsku kuhinju, svakako bi mi prve asocijacije bile morski plodovi,  žitarice i bobičasto voće. Ono što je još veća karakteristika ovog naroda je i ta da su bukvalno opterećeni zdravom hranom, zdravim životom i netaknutom prirodom. To je svakako za svaku pohvalu, ali to je sigurno i glavni razlog zašto većina ljudi koji posete Finsku, naviknuti na masnu prženu hranu, vruće pse, debele svinje i ostalu HC (High Cholesterol ) kuhinju, doživljavaju finsku kuhinju kao bezličnu, neobičnu, jednostavnu i nejestivu. Od svega toga, mogu samo da prihvatim ono ,,jednostavna” kao prihvatljivu tvrdnju.

Neke kombinacije hrane koju Finci rado jedu, a koje bi većina naših ljudi okarakterisala kao ,,spoj nespojivog” je recimo pita sa ribom, bolonjeze sa sosom od borovnica, pizza sa ananasom, slani slatkiši ili recimo lubenica koja se jede kao salata sa sirćetom a ne kao slatka letnja poslastica….nabrajanja ima na pretek, ali jedno je sigurno, a to je da, kada je hrana u pitanju, sve treba probati…

…mada, kada bolje razmislim, nekim picerijama bih i savetovala služenje ananasa uz pizzu, kako bi miris i ukus ananasa ubio zadah trećerazredne salame.

O kvalitetu hrane koji se može kupiti u Finskoj nemate razloga da brinete, jer su kontrole kvaliteta  i  prestroge, a o restoranima da i ne pričam. Dokaz za to je i činjenica da u Evropi, upravo u Finskoj ima najviše restorana sa tri Michelin zvezdice. Inače, ovaj trozvezdani tip ocenjivanja  je najviši rang  u oceni kvaliteta hrane restorana. Bazira se na stalnim anonimnim inspekcijama stručnjaka koji u prvom redu ocenjuju kvalitet hrane i pića, a ne enterijer, osmeh konobara ili šta već. Veoma je teško zaslužiti i jednu zvezdicu, a ne tri. Najviše ih je u Helsinkiju, pa kada na ulazu u restoran vidite ove zvezdice, znajte sledeće…da je hrana ovde organski gajena, da se jelovnik menja u odnosu na godišnja doba ( jer se hrana ne vadi iz zamrzivača), da je sve spremano na zdrav način, da je vinska karta pozamašna i sa zavidnim vinima i na kraju krajeva da cene…otkidaju!

Neki restorani  nemaju zvezdani pedigre, ali zato imaju mnoštvo posetilaca, gde vam društvo pravi traktor pored stola dok jedete specijalitete pod nazivom ,,Zakuska za debelu bacačicu kugle iz istočne Nemačke” ili ,,Jedi ovo dragi Berlusconi“,,Eurosong, Finska 0 bodova” …U to ćete se uveriti čim uđete u ,,Zetor” restoran na lokaciji Mannerheimintie 3 u Helsinkiju. 

Ako ste za neku jeftiniju i neobavezniju  varijantu, tu je finski lanac brze hrane Hesburger, kojim je Finska preplavljena, ali i susedne joj zemlje,  pa  sve do Nemačke. Ovo je finska McDonald’s varijanta, gde pored uobičajnih ,,Mek” đakonija imate i kolače, peciva, paste itd.

Finci zaista ne vole zamrznutu hranu, ali ako se čak ponešto i nađe  zamrznuto u kući, to nije iz razloga da bi jeli jagode u decembru, već, ako ih u zimskom periodu iznenade neki višednevni smetovi, da ne moraju ići u nabavku. Zaista su verni  svežoj sezonskoj hrani..

Ah da, još bih dodala jednu stvar…Kako je jugozapadna Finska  postala dom mnogih ljudi sa prostora bivše Jugoslavije,  promućurni trgovci su  za ljude koji se ne mogu navići na finsku kuhinju, počeli uvoziti proizvode  sa Balkana, pa tako ako vam se prijede nešto  iz rodnog kraja, u prodavnicama možete kupiti Plazma ( Lane) keks, Argeta paštetu, ćevapčiće, ajvar iz Srbije, vodu Knjaz Miloš, medeno srce, Negro bombone, Eurokrem, palentu, baklavu iz Sarajeva, Vegetu, Jelen pivo, Nikšićko i Karlovačko pivo takođe i svašta još. (Marketing službe me slododno mogu kontaktirati kako bih im dala broj računa. Hvala ) :)

Finska verzija Plazma keksa

O finskoj kuhinji sledeći put kada ću vam dati i par recepata, čisto da se malo upoznate i naviknete na tradicionalna jela ove zemlje…pa, ako mi ipak ne uspe da vas naviknem, uvek možete drugovati sa Lanetom ili rogatim Jelenom.