Stigla vam je pošta !

Sa nostalgijom se prisećam vremena kada su se pisala i dobijala pisma. Devojke su bile sklone slanju šarenih ukrasnih pisama, ponekad i mirišljavih, sa sve ponekim pramenom kose a kreativnost se ogledala i u slanju pisama u praznoj kesici bombona, omotu od čokolade, istrgnutoj stranici novina na kojoj je bila slika u boji omiljene grupe…

Ja sam volela da šaljem i primam pisma, i još uvek ih čuvam u jednoj veeeelikoj kutiji. Ta kutija ume baš da mi prizove sećanja. Danas toliko žalim što je ova kompjuterska era, koliko god da je dobrog donela, toliko toga i oduzela, ali naravno, to ne mora da ostane tako. Obradujte nekog pismom, pa ćete i vi biti obradovani istim. Još ako iskoristite ove kompjuterske novotarije, pa počnete da se dopisujete sa nekim novim ljudima iz celog sveta, koje ste upoznali preko neta, biće još slađe i zanimljivije. Onaj osećaj kada recimo dodirnete pismo pristiglo sa samog Arktičkog kruga, ne samo da će vam biti drag, već ćete imati i privilegiju da imate nešto trajno i opipljivo iz daleke zemlje, slatku neizvesnost o sadržaju pisma, možda se oduševite ili razočarate rukopisom, videćete markicu i žig, a možda dobijete i neku sitnicu u koverti…a što je još najlepše u svemu tome je i to, da ako je to pismo od neke bliske osobe koja vam mnogo znači, a od koje ste trenutno hiljadama kilometara razdvojeni, prijaće vam da u nekim momentima iznova i iznova čitate to pismo koje je pisano upravo njenom/njegovom rukom…

Razglednica starog Helsinkija

Razglednica iz Rovaniemija

Ako ste nekada bili jedna od milion osoba na svetu koja je skupljala razglednice, biće vam vraćen onaj osećaj ushićenja iz mladosti kada ih ponovo, posle mnogo mnogo vremena opet dobijete. Ma, slatke su te sitnice koje nam mogu izmamiti osmeh….

Ako šaljete pismo ili paket za Finsku, postoje neke stvari koje biste trebali znati pre slanja. Iako je format adrese sličan onome koji se koristi u mnogim drugim zemljama, postoji nekoliko suptilnih razlika. Nekad te razlike mogu prouzrokovati da pismo predugo putuje, da bude pogrešno preusmereno ili čak i da vam se vrati. Sledite ove savete i  tada možete biti sigurni da će vaše pismo stići na svoje odredište.

Moja pisma

Moje najnovije pismo

Kada adresirate pošiljku, uvek pre poštanskog broja grada napišite FI.

Na primer….( Adresa je izmisljena) ;)

Tarja Ryhannen Mitrovic

Hallituskatu 43 ( ako je to broj kuće)….ili

Hallituskatu  7 as 43 ( 7 je broj zgrade a  43 broj stana, as je skraćenica od ASUNTO, što znači STAN)

FI- 96100 Rovaniemi

Finland

Zatim, kada šaljete pismo ili paket nekoj kompaniji, obratite pažnju na sledeće. Ako prvo napišete ime kompanije pa ime osobe, onda to znači da je kompanija primalac i da svaki radnik može otvoriti pismo, ali ako prvo napišete ime osobe pa tek ispod ime kompanije, to znači da samo ta osoba može da otvori pismo u ime kompanije.

 A sad malo zanimljivosti….eto da vam još kažem da je Finska prva zemlja u svetu koja koristi ugljenik-neutralne isporuke pošiljki, odnosno ambalažu od 100 % obnovljivih materija koje se u potpunosti mogu reciklirati. To je još jedan od dokaza koliko je ova država revnosno ekološki orijentisana. Za to se pobrinula državna kompanija Itella Oyj ( Itella korporacija), sa sedištem u Helsinkiju. Možete videti i njihov natpis na mojoj koverti na slici. Ova ekološka pošta je u upotrebi od februara 2011.

Još jedna stvar je vezana za ovu zemlju po kojoj je specifična u svetu. Svi smo svedoci da se nazivi ulica nekad menjaju, pogotovo ako su nosile naziv nekih ličnosti koje su pripadale nekom drugom vremenu, a koja nam politički ili ideološki više ne odgovaraju. Recimo, sećam se da su nekad sve glavne ulice u selima nosile naziv Maršala Tita…danas više ne. E, vidite to se u Finskoj ne bi desilo jer je ta zemlja zabranila prekrajanje istorije i u tom smislu je zabranjeno menjanje naziva ulica kao i imena ustanova, pa i uklanjanje spomenika istorijskih ličnosti, pa makar da je reč o spomenicima koje su u Finskoj ostavili Šveđani ili Rusi, odnosno tadašnji okupatori Finske. Njihov ponos im je uvek govorio da se nikad ne smeju stideti svoje istorije i prošlosti ma kakva da je bila. To je onaj njihov čuveni Sisu.

Ako budete nekad šopingovali recimo u Helsinkiju, u njihovoj glavnoj ulici za tu namenu, Aleksanterinkatu ili jednostavno ALEKSI, znajte da je ulica dobila naziv po ruskom caru, Aleksandru Drugom, koji ujedno ima i svoj spomenik na glavnom trgu u Helsinkiju, a da ne spominjem reljef na ikonostasu u crkvi grada Porvoo, jer je tu  Aleksandar Drugi proglasio stvaranje Velikog vojvodstva autonomne Finske…no, šta mari, iako je on bio Car one Rusije koja je vladala Finskom, istorija je istorija  i ona mora biti uvek prisutna, kako je ne bismo zaboravili.

…I tako…kao što se ni ja ne bih odrekla nekih starih fotografija gde mi je frizura kao u psa sa izložbe, ne spominjući onaj pokretni paravan u vidu cvetnog stoljnjaka koga dve tetke drže meni iza leđa, dok me neki čika sa fotoaparatom tera da se smeškam….tako se ne bih odrekla ni jedne ulice mog detinjstva.