Danas se u Finskoj slavi Runebergov dan (Runebergin
päivää), odnosno, dan posvećen velikom finskom pesniku Johanu Ludvigu
Runebergu. Peti februar je uzet iz
razloga jer je to dan kada je u mestu Pietarsaari (Jakobstad na švedskom),
u zapadnoj Finskoj 1804. godine, rođen
ovaj veliki finski pisac. Iako je pisao na švedskom
jeziku, jer je u mestu gde je rođen živelo pretežno stanovništvo švedske
nacionalnosti, Runeberg se smatra najvećim finskim nacionalnim pesnikom. Teme
njegovih pesama su obično bile o životu u ruralnim delovima Finske i finskoj prirodi. Bio je veoma
obrazovan, završio je pravo, kao i latinski i grčki jezik. Veći deo života,
radio je kao profesor latinskog jezika u gimnaziji u mestu Porvoo.
Slika Runebergove kuce u Porvoou, rad slikara Alberta Edelfelta |
Voleo je decu
i rad sa njima, a i sam ih je, sa suprugom Fredrikom, koja je bila
pisac, imao osmoro. Od osmoro dece, sedam sinova i jedne ćerke, dvoje je umrlo
u ranom detinjstvu (Ana Karolina i Edvard). Fredrika je bila poznata i kao
osnivač ženskog udruženja, koje se zauzimalo za prava žena. Iako je bila
svestrana žena, mislim da u čitavoj Skandinaviji ne postoji žena koja ne zna da
napravi čuveni Runebergov kolač, od Runeberg
testa, koji je upravo izmislila i objavila Fredrika u čast svoga muža.
Ideja joj je bila da smisli recept za kolač, koji bi se pravio od ostataka
keksa koji bi ostali od Božića. Njena zbirka recepata se može kupiti u muzeju
u Porvoou. Ovaj kolač, na današnji
praznik, nalazi se na trpezi svake kuće u Finskoj. Recept za ovaj kolač će biti na kraju ovog teksta.
Koliko
Finci cene Runeberga, najbolje pokazuje i to da je tekst za finsku nacionalnu himnu, Maamme (na finskom, odnosno Vårt land na švedskom), napisao
upravo Johan Ludvig Runeberg. Maamme inače u prevodu znači Naša zemlja.
Spomenik Runebergu u Helsinkiju, Esplanade park |
Donji deo spomenika u Helsinkiju, sa tekstom himne |
Oi maamme, Suomi, synnyinmaa, ( O zemljo naša, Finska, očevino)
soi, sana kultainen. ( okovana zlatnom rečju)
Ei laaksoa, ei kukkulaa, ( ni dolina, ni breg)
ei vettä, rantaa rakkaampaa, (ni voda, ni obala, nije draža)
kuin kotimaa tää pohjoinen, ( od domovine na severu)
maa kallis isien. ( od zemlje naših očeva)...
On maamme köyhä, siksi jää,
jos kultaa kaivannet.
Sen vieras kyllä hylkäjää,
mut meille kallein maa on tää,
sen salot, saaret, manteret
ne meist on kultaiset.
Ovatpa meille rakkahat
koskemme kuohuineen,
ikuisten honkain huminat,
täht´yömme, kesät kirkkahat,
kaikk´kuvineen ja lauluineen
mi painui sydämeen…. (ima još osam strofa…)
Ei laaksoa, ei kukkulaa, ( ni dolina, ni breg)
ei vettä, rantaa rakkaampaa, (ni voda, ni obala, nije draža)
kuin kotimaa tää pohjoinen, ( od domovine na severu)
maa kallis isien. ( od zemlje naših očeva)...
On maamme köyhä, siksi jää,
jos kultaa kaivannet.
Sen vieras kyllä hylkäjää,
mut meille kallein maa on tää,
sen salot, saaret, manteret
ne meist on kultaiset.
Ovatpa meille rakkahat
koskemme kuohuineen,
ikuisten honkain huminat,
täht´yömme, kesät kirkkahat,
kaikk´kuvineen ja lauluineen
mi painui sydämeen…. (ima još osam strofa…)
Johan Ludvig Runeberg umro je u Porvoou 1877. godine
Mnoge ulice u Finskoj,
danas nose ime ovog velikog pesnika. Njegova kuća u gradu Porvoo, pretvorena je
u nacionalni muzej i jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija u ovom
gradu. Podignuto je i nekoliko statua u čast Runebergu, od kojih su
najpoznatije ona u Porvoou, jedna u njegovom rodnom mestu, ona u centru Helsinkija, u Esplanade parku i
statua ispred glavne zgrade Univerziteta u gradu Turku, gde je Runeberg
studirao. Na statui u Helsinkiju, pored lika Runeberga vidimo i statuu devojke
koja drži tablu sa tekstom himne Maamme. Zanimljivo je to, da su statue u Helsinkiju i
Porvoou rad njegovog sina, vajara
Waltera Runeberga, koji je uradio i čuvenu statuu posvećenu Aleksandru II,
ispred Luteranske katedrale u Helsinkiju.
Spomenik u gradu Porvoo |
Pa, eto, to je to....Hyvää Runebergin päivää
A sada recept za Runebergov kolač...
Za testo:
2 jaja
150 gr šećera
50 gr smeđeg šećera
150 gr putera
50 ml slatke pavlake
175 gr brašna
1 prašak za pecivo
1 vanil šećer
150 grama izdrobljenih tamnih suvih keksića ( onih sitnih Božićnih od oraha, badema,
medenjaka itd)
1 kašičica ruma
100 grama mlevenih badema
U originalnom receptu ide i
kašičica začina Kardamom.
Za šećerni preliv:
50 ml vode
100 grama šećera
1 kašičica ruma
Za ukrašavanje isključivo džem od malina i umućena slatka pavlaka
( Količine po želji).
Priprema:
Umutite penasto puter ( ne da ga istopite), šećer, jaja ( posebno
mutite belanca, posebno žumanca), sve suve sastojke, zatim i umućenu pavlaku i rum.
Ulijte u kalupe do ¾ kalupa.
Pečete ih na 200 stepeni oko 15 – 20 minuta. Kada budu skoro
sasvim pečeni, izvadite ih iz rerne i malo ih navlažite šećernim prelivom,
raspodelite spremljenu količinu preliva za sve njih, zatim ih premažite
džemom i vratite samo na par minuta u rernu da se malo stvori korica na
džemu.
Kada su gotovi, izvadite ih iz kalupa i ukrasite slatkom pavlakom.
Prijatno !
1 Komentari / Kommentit:
divan tekstic... :)
Post a Comment