Postavljanje pitanja na finskom, za dobijanje jednostavnih odgovora (-ko/-kö sufiks)

Verujem da je za većinu vas, finski jako težak za učenje, ali se nadam da imate volje i želje da ga naučite. Međutim, ako je vaše znanje finskog još slabo, a rešte ipak da odete u Finsku, možda će tamo vaše spasonosno pitanje biti: “Da li govorite engleski?”

Sada ću vam objasniti kako da postavite rečenice na finskom, da biste dobili samo odgovor "da" ili "ne", jer u svakom slučaju, ako osoba koju ste pitali nešto, ne zna engleski, neće vam biti od pomoći da slušate odgovor na finskom, ako ga ne razumete. Ali već i sam odgovor na neka pitanja, sa "da" ili "ne", može vam, bar na kratko pomoći. Odgovore koje možete dobiti na finskom su:

Kyllä - Da
Vähän - Malo
Ei - Ne

Joo - Da (Danas se i ovako kaže “da”,u govornom jeziku, posebno kod mladih.

Neko će možda biti i rečitiji pa će odgovori i ovako:

Kyllä, puhun vähän -, Da, govorim malo. 

Ei, en puhu englantia - Ne, ne govorim engleski. 

Ei, en puhu hyvin.- Ne, ne govorim dobro.

Kyllä, puhun hyvin.- Da, dobro govorim.

Puhun huonosti.- Govorim loše.

(ali kada vide da ste stranac, sigurno će odgovoriti najjednostavnije moguće, odnosno, sa "da" ili "ne".

Ako osoba koju ste pitali za pomoć, na vaše pitanje, da li zna engleski, odgovori sa “kyllä”, odnosno sa "da", možete nastaviti konverzaciju na obostrano razumljivom jeziku.

Da biste razumeli kako se gradi, recimo, upitna rečenica: Puhutko sinä englantia? – Da li TI govoriš engleski?, objasniću sledeće…

U lekciji http://mojafinska.blogspot.com/2014/10/finski-jezik-glagoli-i-neke.html, upoznala sam vas sa tim, da u finskom jeziku postoji 5 glavnih tipova / grupa glagola i šesti, koji je manje bitan. 

Rekli smo da u prvu, najčešću grupu, spadaju glagoli koji se u infinitivu završavaju sa dva različita samoglasnika. Takav je i glagol puhua - govoriti. 

Puhua – Govoriti 

Ovaj tip glagola se konjuguje tako što se na osnovu, koja se gradi  odbacivanjem poslednjeg samoglasnika, dodaju odgovarajući nastavci, pa tako…...poslednji samoglasnik u reči PUHUA je slovo “A”. Kada se ono odbaci ostaje osnova “PUHU”. Na to se dodaju nastavci u zavisnosti od  lica.

Ponovimo prvo lične zamenice u finskom jeziku :

minä  - ja

 sinä – ti

 hän - on, ona, ono

me – mi

 te-vi

he-oni, one, ona 

Nastavci za prvi tip glagola, kao što je glagol PUHUA  su sledeći i oni se dodaju na PUHU, jer smo odbacili poslednji samoglasnik:

minä  puhun – ja govorim
sinä  puhut  - ti govoriš
hän  puhuu - on, ona, ono govori
me  puhumme – mi govorimo
te  puhutte – vi govorite
he puhuvat - oni, one, ona govore

Pošto želimo da pitamo jednu osobu “Da li TI govoriš engleski?", uzećemo zamenicu za “TI”, što se na finskom kaže “sinä”

Puhutko sinä englantia? – Da li TI govoriš engleski?

Znači, ako želimo da pitamo “Da li TI govoriš engleski? Napisaćemo prvo  ovo..."ti govoriš" odnosno“sinä  puhut “.Zapamtite ovo "puhut".

Sada se pitate zašto u rečenici “Puhutko sinä englantia?”, ne piše “puhut”, već “puhutko”? Naime, ovo “-ko” na kraju je sufiks za postavljanje pitanja. Ono je slično kao "do"  u engleskom jeziku.

Puhutko je sastavljeno od “ puhut” koji ste shvatili kako smo dobili i od upitnog sufiksa “-ko”.  Reč “sinä” je zamenica za drugo lice jednine, a reč “englantia”  je u prevodu “engleski (jezik)”. Ovaj sufiks za postavljanje pitanja, se postavlja samo kada očekujemo odgovor sa “da” ili “ne”.

Naravno, ni u srpskom govornom jeziku se ne govori “Da li TI govoriš engleski?”, već se skraćeno kaže: “Da li govoriš engleski?”. Znači izbacuje se ono “TI” To se radi i u finskom, pa  možete reći i ovako: ”Puhutko englantia?”, odnosno “Da li govoriš engleski?”. Inače, ovo je neformalno pitanje, bez persiranja, upućeno jednoj osobi. 

Da ponovimo:

Puhutko sinä englantia? – Da li TI govoriš engleski?

Puhutko englantia? – Da li govoriš engleski?

Puhutko suomea?- Da li govoriš finski?

Red reči u ovoj rečnici na finskom zapamtite kao model.

PRAVILO BROJ 1

Postoje i nepravilni glagoli, kao i u svakom jeziku. Standardni finski ima veoma malo takvih glagola, ali ih ipak ima a oni se moraju naučiti napamet. Jedan od njih je i glagol OLLA koji smo obradili u primeru iznad. Tu su i juosta-trčati, tehdä-napraviti, nähdä- videti…

Tehdä

minä teen

sinä teet

hän tekee

me teemme

te teette

he tekevät

 

Nähdä

minä näen

sinä näet

hän näkee

me näemme

te näette

he näkevät

Sledeći primer:

Glagol "asua" (živeti, stanovati). Ovaj glagol spada u prvu grupu glagola jer se završava na dva različita samoglasnika. Prema datim pravilima, oduzmemo mu poslednji samoglasnik i ostaje nam ASU. Na to se dodaju nastavci

minä  asun  - ja stanujem, ja živim

sinä  asut – ti stanuješ, ti živiš

hän  asuu – on, ona, ono stanuje, živi

me  asumme – mi stanujemo, živimo

te  asutte – vi stanujete, živite

he asuvat – oni, one, ona  stanuju, žive

PRAVILO BROJ 2

 

Lična zamenica se po pravilu piše samo u trećim licima, a u ostalima samo ako je neophodno isticanje subjekta. Još jedna napomena: u 3.l.j. uvek se udvostručuje vokal na koji završava osnova. U ovom primeru se osnova završila slovom “u”, pa smo njega udvostručili (hän asuu).

Asutteko (te) Helsingissä? – Da li (vi) živite u Helsinkiju?

Asutteko  Helsingissä? – Da li živite u Helsinkiju?

Za drugo lice množine, to je "asutte", i dodajemo sufiks za pitanje “-ko”. Dobijamo ASUTTEKO.

PRAVILO BROJ 3

Zapamtite još par važnih napomena u vezi sa ovim rečenicama.

U finskom jeziku, umesto ovog “-ko”, može ići i sufiks“-kö”

E sad ću vam samo ukratko reći nešto o tome…

Naime, glagol “Puhua”, se završava na slovo “a”. Ako se neki glagol u infinitivu završava recimo slovom “ä”, onda će ići sufiks “-kö”. Takav je recimo glagol “Pitää” (Voleti). 

Pidätkö sinä kahvista? – Da li TI voliš kafu? ili samo Pidätkö kahvista?- Da li voliš kafu?

Ovde, kao što vidite, na kraju ide “-kö”, a to je zato jer je infinitiv od oblika “Pidätkö”, “Pitää” (Voleti). Pošto se poslednji vokal u infinitivu završava sa dve tačkice iznad vokala, onda idu tačkice i na nastavku.

Kako se menja glagol "Pitää" ( Voleti)

Mina pidän – ja volim

sinä pidät – ti voliš

hän pitää- on, ona, ono voli ( Pravilo broj 2)

me pidämme- mi volimo

te pidätte- vi volite

he pitävät- oni, one, ona vole

Znači, pošto pitamo drugo lice jednine da li voli kafu, uzimamo pidät i dodajemo upitni oblik “kö”.

Pidät+kö sinä kahvista?

Ymmärtää – Razumeti

minä ymmärrän – ja razumem

sinä ymmärrät- ti razumeš

hän ymmärtää

me ymmärrämme

te ymmärrätte

he ymmärtävät

Ymmärrätkö ranskaa?- Da li razumeš francuski?

Ymmärrätkö sinä? - Da li (ti) razumeš?

Kyllä, ymmärrän mina. – Da, (ja) razumem.

 PRAVILO BROJ 4

U kolokvijalnom finskom, "-ks" se nekad koristi umesto "-ko / -kö“, ali vi uvek učite književni finski, jer će vas i tako uvek razumeti, a i bolje je učiti po pravilima.