Raskošan Helsinki na vodi ~ F I N S K A

Helsinki ima 60 gradskih četvrti, a Sörnäinen je jedan od njih. Finci ga zovu Sörkkä. Ovo naselje se nalazi na kilometer udaljenosti severno od obale, dok se istočna strana Sörnäinena graniči sa morem. Kalasatama je deo ove četvrti, koja pokriva veliki deo nekadašnjeg pristaništa Sörnäinen. Luka i industrijsko područje Sörnäinen, odn. Kalasatama, počelo se graditi 1825. godine kada su gradilištima grada Helsinkija naredili da fabrike i radionice budu locirane na periferiji grada zbog opasnosti od požara.

Kada je odlučeno da se ova luka premesti u Vuosaari, i to nakon punih 145 godina, to je bio najveći lučki poduhvat u finskoj istoriji. Ovaj poduhvat su finansijski zajedno podneli država i luka Helsinki, a koštao je 175 000 evra. Pet godina pre gašenja luke u Kalasatamiju, odlučeno je da se pravi novi stambeno-poslovni kvart na tom mestu. Gradnja je dovršena 2009, a od 2012. do danas, tu se naselilo 3000 ljudi. Vuosaari luka je otvorena 2008. godine. Pomeranje luke iz centra grada, gde je sada Kalasatama, bilo je neophodno zbog strategije širenja grada i gradnje stambenih i poslovnih objekata.

Danas je Kalasatama mesto, na kome je počela da se gradi i nova velika poslovna i stambena zona. Planira se da sve bude završeno do 2030, godine. Kako je Kalasatama deo baš na samoj obali, ovaj projekat bi Srbi verovatno nazvali “Helsinki na vodi”, aludirajući na sličan poduhvat nazvan “Beograd na vodi”. Kalasatama na finskom znači “Ribarska luka”, a Finci ga zovu i "Pametan grad Kalasatama".

Kalasatama ima dobre transportne veze. Koristeći metro, do centra grada, potrebno je šest minuta, putovanje do Keilaniemija (Espoo), traje samo 16.minuta, a lako možete doći i do ostrva Mustikkamaa i Korkeasaari preko mosta Isoisänsilta.

Kada je grad Helsinki 2010 godine odlučio da krene u ovaj poduhvat, organizovao je konkurs na koji se javilo šest ponuđača. Od tih šest, tri su uzeta na razmatranje. U toku pregovaračke faze, dva ponuđača su se povukla iz projekta, i na posletku, gradsko veće je u maju 2011. godine rešilo da posao prepusti građevinskoj korporaciji SRV Yhtiöt Oyj. Glavni arhitekta je Pekka Helin.

Ovaj okrug sada ima oko 3000 stanovnika, dok se planira da će nakon završetka ovog projekta na vodi, tu živeti 25000 ljudi. Na ovih 175 hektara nalaziće se 1,6 miliona kvadrata za procenjenih 25.000 stanovnika i sa 10.000 radnih mesta. Za finski pojam, i za Finsku koja nije gusto naseljena zemlja, Kalasatama će biti gusto naseljena. Za sada je u Helsinkiju najgušće naseljena četvrt Kallio, koja ima 20000 stanovnika.

Planirano je da Kalasatama bude igra visokih i niskih zgrada, ali i pored “betona”, adut ove oblasti su blizina šume i staza ostrva Mustikkaame, kao i to što je dovoljno udaljena od centra grada da nema straha da će naružiti bilo koju helsinšku znamenitost. To znači da se, iako će tu biti i osam kula koje će imati i do 35 spratova, neće ovim previsokim zgradama zakloniti kulturno-istorijska zdanja, ni promeniti prepoznatljiva silueta grada, kojom dominiraju Luteranska crkva i Uspenska katedrala, koje su i zaštitni znak Helsinkija, jer će sve ove zgrade biti na dovoljno dalekoj udaljenosti od starog jezgra grada.

Kako je ovaj projekat započet avgusta 2011, radi se po etapama. i do sada je u završeku i prva staklena stambena kula od 35 spratova, koja svojom visinom dominira, jer je Finska poznata po tome da u njoj nema visokih zgrada po gradovima. Ova kula Majakka (Svetionik), kada bude završena, biće najviši stambeni objekat u Finskoj i drugi po visini u nordijskim zemljama. Prvi po visini je čuveni Torzo u švedskom gradu Malmö, koju je dizajnirao španski arhitekta Kalatrava. Majakka će biti visoka 134 m. Procenjuje se da će svih osam kula biti gotovo do 2023. godine. Ova prva kula, koja se nalazi u ulici Kalasatamankatu 9A, na petom spratu će imati baštu, otvorenu za sve, zatim, tu je i direktna veza sa tržnim centrom “REDI”, kao i sa metro stanicom Kalasatama. Njen završetak je planiran za proleće 2019. Projektovao je finski arhitekta Pekka Helin. Pre Majakke, sve što je u Kalasatami bilo izgrađeno u okviru ovog projekta, bilo da je poslovni prostor ili za neku drugu namenu, nije prelazilo deset spratova. Svaka kula će imati svoje ime…pored Majakke ( Svetionik), tu će biti i Kompassi ( Kompas), Kartta ( Karta), Luotsi ( Pilot), Kapteeni (Kapetan), Loisto ( Sjaj, Raskoš)... Majakku

Pogledajte Majakku...

Da biste shvatili kako će to biti lepo…opisaću vam…Loisto će biti visoka 124 m, sa 32 sprata i 249 apartmana. Nalaziće se na istočnoj strani i pružaće se divan pogled ka svim stranama. Ka jugu će pogled ići ka Katajanokki, Suomenlinni i otvorenom moru, zapadno ka gradu, severno ka zalivu Vanhankaupunginlahti i istočno ka ostrvu Kulosaari i arhipelagu. Biće završena 2020, a nalaziće se u ulici Englantilaisaukio 10, pa ako ste voljni da kupite stan na divnom mestu, sa plafonom od 3 metra…tek da znate :). Pošto se stanovi grabe unapred, recimo, prema zvaničnoj ceni koja je javno data, stan od 58 kvadrata u kuli Loisto, košta “tričavih” 314.800 evra...ili oko 5000 evra po kvadratu.

Inače, cene za 45 odsto nekretnina određuje i samo tržište. Stan u Kalasatami na višim spratovima i pogledom na more staje i 16.000 evra po kvadratu, ali cena kvadrata može da bude i 5.000 evra jer je 30 odsto stanova sa regulisanom cenom za vlasnike i nosioce stanarskih prava, dok je 25 odsto za zakupce koji primaju vladine subvencije. Ipak, prosečna cena kvadrata stana u Kalasatami je 7.500 evra.

Izgled kule Loisto

Stambena kula Loisto, prema projektu, posedovaće digitalne sisteme koji olakšavaju svakodnevni život, kao i pametan lift i pametna vrata.

Svaki apartman u ovoj kuli imaće zastakljenu terasu koja se skroz otvara, koja je deo stana, a koja ima ulogu balkona. Ovaj topli, višenamenski prostor je odvojen pokretnim staklenim zidom i može se koristiti tokom cele godine, dodajući svrsishodnost stanu.

Na tridesetom spratu nalaziće se klupski prostor koji mogu koristiti svi stanari Loista. Imaće veliku otvorenu terasu, iste širine kao i zgrada, prelep pogled. Možete rezervisati zajedničke prostorije koristeći Loistove digitalne usluge. Na petom spratu, biće zajednički prostori, uključujući i prostor za skladištenje bicikala i dva objekta za saunu. Tu je i zajednička prostorija za fitness na šestom. spratu.

Loisto će imati i zasebnu gostinjsku sobu koju vaši gosti mogu koristiti za kratke boravke. Gostinjska soba će se nalazi na petom spratu i biće opremljena po istim standardima kao i ostali stanovi Loiste.

U glavnom ulaznom predvorju radiće osoblje, koje će stanarima pružiti savete o korišćenju komunalnih usluga, pomagati gostima i voditi računa o dolaznim isporukama za stanare. Pametni liftovi i vratni sistemi omogućavaće jednostavan pristup kuli, stanarima i njihovim gostima.

Na petom spratu, na spojenom delu između kula, nalaziće se divan park za druženje i relaksaciju.

Ono što će biti glavne osobenosti kada se završi projekat “Helsinki na vodi”, biće šetalilište uz obalu mora dugo 6 km, najviše zgrade, javni park uzdignut na 30 metara visine čiji će travnjak delom prekrivati auto-put koji seče Kalasatamu, zatim najveći tržni centar “Redi”, most, metro stanica na trećem spratu tržnog centra „Redi”...i još mnogo toga, i sve to na samo 20 km od glavnog aerodroma u Helsinkiju.

Most koji je pešačko-biciklistički, već je izgrađen i otvoren juna 2016. godine i spaja Kalasatamu sa ostrvom Mustikkamaa, koje je prelepo izletište sa raznim sadržajima za zabavu i rekreaciju (teniski tereni, plaža, igrališta…) i rado ga posećuju sve generacije. Sa ostrva Mustikkamaa vodi drugi most ka ostrvu Korkeasaari, gde se nalazi veliki zoološki vrt. Ovaj lepi beli most nosi naziv “Isoisänsilta”.

Kalasatama je i sada pametni deo grada, a tek će to i biti u narednim godinama. Ovde dominiraju opeka i staklo, a privatne kuće u nivoima sa zelenim oazama pored njih se ubrajaju u najskuplje nekretnine, bez obzira na to što ne gledaju na more. Kalasatama je odlično mesto za život svih, a posebno za porodice sa malom decom jer su ovde i škole i obdaništa, parkovi, igrališta sa sve tartan podlogom... Suvišno je reći da svaki blok ima svoj deo u dvorištu, sa namenskim kantama za recikliranje papira, stakla…kantu sa organski materijal itd. Zato ovde kamioni za sakupljanje smeća i ne zalaze jer ovde postoji automatizovan sistem za odnošnje smeća, koji sprečava zagađenje grada. Takođe se mogu iznajmiti i javni bicikli i električni automobili…

Prosečna cena iznajmljivanja električnih automobila je 6 evra na sat. Usluga iznajmljivanja zadovoljava zahteve stanovnika, jer ne moraju kupovati skupo električno vozilo i trošiti puno novca na troškove održavanja i parkiranja. Automobili se 24 sata mogu rezervisati preko aplikacije na telefonu.

Petospratni tržni centar “Redi” otvoren je septembra 2018. To je najveći tržni centar u Helsinkiju, površine od 64000 metara kvadratnih i sa parkingom za 2000 automobila. Ima 43 restorana i kafića, prodavnice poznatih svetskih marki, zabavni park Virtual Planet, multi -D bioskop…

Treći sprat je direktno povezan sa metro stanicom Kalasatama (Kalasataman metroasema)

Ovaj tržni centar ima i vazdušni tunel Fööni u kome se čovek nalazi kao u bestežinskom stanju, koji je širok 20 metara, a koji vole i stari i mladi. Pogledajte OVDE. i OVDE

A na krovu tržnog centra nalazi se otvoreni park zvani Bryga, koji je veličine Esplanadi parka.

Kalasataman puiston leikkipaikka, odnosno igralište u Kalasatama parku, je najvažniji igralište Kalasatame. Prostire se na dva hektara, ima pregršt sadržaja za decu i odrasle, a završen je 2016. Opremljen je tako da razvija motoriku kod dece i svih koji rado borave na ovom mestu. Za sada je u funkciji igralište na dva hektara, a planirano je da se uredi još pola hektara

Finci vole da budu u korak sa novim vremenom i novim tehnologijama, ali nikada se ne odriču starog i prošlosti. U bivšoj Jugoslaviji, svako mesto je imalo ulicu Maršala Tita, dok su te ulice danas, mahom promenile naziv, kao da se stidimo sopstvene istorije. Finci sve svoje stare i nove heroje, i dalje imaju, pa i u nazivima ulica, ne menjaju ih, jer se svoje istorije ne stide. Da li samo zbog toga, ili i nostalgije za nekim starim vremenma, ne znam…tek, ovaj novi deo grada koji je tek u povoju, ostavio je i nešto što će uvek ukazivati da je ovde bila luka, čuvajući tako istorijsko nasleđe. Tako na primer, pojedine ulice nose imena brodova koji su pristajali u tu bivšu luku, a na tablama naziva ulica istaknute su i fotografije tih plovila sa njihovim karakteristikama. Sačuvani su i ostali podsetnici…nekoliko stubova za privez pretvoreno je u mini stolice dok je stari veliki plovak za vezivanje brodova iz Baltičkog mora, sada nasukan na kopnu kao skulptura u centralnom parku Kalasatama.