Upoznajte finskog, a našeg, pijanistu Ukija Ovaskainena ~ F I N S K A

Upoznajte Ovaskainena, ili upoznajte Ovaskajnene, kvartet koji stvara harmoniju.

Kao neko ko svira i obožava dobru i kvalitenu muziku, koja je uvek takva da iz nje izvire sklad, klasična lepota i uzvišenost, uvek sam se divila vrsnim umetnicima, posebno u domenu muzike. Finska ima mnogo vrsnih i školovanih muzičara, ali ovde bih izdvojila posebno pijaniste, koje volim i kojima se divim.

Ljudi koji se bave divnom muzikom su božanski ljudi, posebni u svojoj suštini. Oni kroz stvaranje ili interpretaciju divne muzike. oblikuju ljude, njihov karakter, njihovu suštinu, jer zapravo, izgovorena reč komunicira sa čovekovom svešću, a muzika sa njegovom podsvešću, odnosno, onim delom ličnosti koji čovek često ni sam ne poznaje, a koji moćno utiče na njegovo biće.

Ako izuzmemo finske najbolje pijaniste nekih prošlih vremena, o kojima sam pisala, izdvojila bih Merikanta, Palmgrena, Vehanena, Hannikainena, Ellegaarda…ali, oni su dobili svoje naslednike koji su ih u mnogome i prevazišli. Mnogo ih je kojima se divim, ali u najuži krug bi ušli genijalci kakvi su Jouni Somero, Iiro Rantala, Ralf Gothóni, Juho Pohjonen, Olli Mustonen, Antti Siirala, Uki Ovaskainen…

Danas ću vas upoznati sa likom i delom jednog od mojih nekoliko omiljenih finskih pijanista današnjice, zbog jedne zanimljivosti…on već 18 godina živi i radi u Beogradu, ali ne samo zbog toga, već naime i zato, jer celu porodicu Ovaskainen treba upoznati, jer su divni, kulturni, na izgled obični, ali neverovato produhovljeni.

Uki Ovaskainen (puno ime: Uki Lauri Aleksi Ovaskainen), je rođen u finskom gradu Espoo, u neposrednoj blizini Helsinkija, 1975. god. Sa 5 godina je počeo da svira klavir, a sa 11 je već prvi put nastupao.

Na čuvenoj Sibelius Akademiji u Helsinkiju, bio je u klasi jedne od najpoznatijih svetskih pedagoga i pijanistkinje tajvanskog porekla, koja od 1982. živi i radi u Finskoj, Hui-Ying Liu-Tawaststjerna (1950). Mnogi od pijanista koje sam gore nabrojala, bili su njeni studenti. Nakon toga, studirao je i na Kraljevskoj danskoj muzičkoj akademiji (Det Kongelige Danske Musikkonservatorium), kod prof. Josea Ribere, gde je diplomirao i magistrirao sa najvišom ocenom.

Postdiplomske studije upisao je oktobra 2006. godine kod čuvenog i svetski poznatog profesora po imenu Matti Raekallio, koji je predavao po celom svetu, od Švedskog kraljevskog muzičkog koledža (Kungliga Musikhögskolan i Stockholm), na solističkom odseku na Univerzitetu za muziku i teatar u Hanoveru u Nemačkoj (Hochschule für Musik, Theater und Medien), Sibelus Akademiji u Helsinkiju (Taideyliopiston Sibelius-Akatemia), Džulijard koledžu u Njujorku (Juilliard)…

Pored toga, Ovaskainen je učestvovao je i na majstorskim kursevima kod istaknutih muzičara kakvi su Pnina Salzman, Charles Rosen, Andras Schiff, Fou Ts'ongin, Yahli Wagman i Emanuel Krasovsky.

Samo ti podaci, pored svega, govore, kakvo je obrazovanje stekao Uki Ovaskainen i kod kakvih svetskih veličina.

Danas je aktivan kao solista i kamerni muzičar u celoj Skandinaviji, Finskoj, Nemačkoj, Austriji, Izraelu, Rusiji, Srbiji, Hrvatskoj i Španiji. Svirao je solističke koncerte i učestvovao na mnogobrojnim značajnim festivalima kao što su "Espo međunarodni pijanistički festival" (Espoo International Piano Festival), "Zlatni dani Kopenhagena" (Golden Days of Copenhagen), "Internacionalni pijanistički festival Mariinski teatra" (Мариинский театр) u Sankt Peterburgu, ”Cello Gathering” u Dorsetu, u Engleskoj, "Internacionalni muzički festival" u Burgosu, Španija (Burgos international music festival), Majski muzički memorijal “Josip Slavenski”, "Čelo fest" i "Flauta fest" u Beogradu, "Festivo – Chiemgau, "Weilburger Schlosskonzerte","Der Mattseer Diabelli Sommer" u Austriji, Festival kamerne muzike “Hagen open” u austrijskom gradu Feistritz, kada je, u julu 2009. učestvovao kao jedini pijanista.…zatim je nastupao na "Classic festu" u Pančevu, pre nekoliko godina, koji je prvi festival klasične kamerne muzike u Vojvodini i Srbiji, kada sam prvi put imala prilike da uživo slušam ovog izuzetnog finskog pijanistu. Tada je učestvovao na koncertu pod nazivom ”Četvoro za trio”, a svirana su dela Mocarta i Šumana, gde je uz genijalnog Ukija , ostatak “četvorke” bio u sastavu: Eszter Haffner, violinistkinja iz Graca, Nemanja Stanković – volončelo i Pančevac Ognjen Popović, klarinetista koji je danas prvi klarinetista Beogradske filharmonije. Ovaj koncert mi je ostao u neizbrisivom sećanju, što zbog divnih dela, divnih umetnika, ali i zbog ambijenta u prepunoj sali Rimokatoličke crkve Svetog Karla Boromejskog, koja se nalazi na divnom starom trgu u centru Pančeva, ispred koje su se snimale scene za kultni film “Mataronci trče počasni krug” (Scena kada Đenka lepi plakate i daje deci pare da bi po gradu reklamirali ton filmove). Takođe, ova crkva iz 1757. godine je jedino mesto u gradu gde se mogu čuti orgulje.

Od 1987. do 1996. godine sarađivao je, kao član i pijanista sa horom Tapiola (Tapiolan kuoron), koji je najbolji i najpoznatiji finski¸ ali i svetski poznat dečji hor, sa kojima je učestvovao na brojnim turnejama, svirajući preko 200 koncerata na četiri kontinenta. Godine 1999. bio je stipendista japanske kompanije YAMAHA, a 2005. godine mu je dodeljena nagrada ”Sonning” u Danskoj.

U martu 2004. godine, osvojio je 2. nagradu i specijalnu nagradu najboljeg klavirskog kvinteta na međunarodnom takmičenju “Isidor Bajić ” u Novom Sadu, a u septembru iste godine izveo je koncertnu seriju sa osam ražličitih solo - programa na Kraljevskom danskom konzervatorijumu u Kopenhagenu, u roku od jedanaest dana, što je najveći individualni projekat u istoriji te ustanove.

U aprilu 2007. godine postao je laureat četvoroetapnog međunarodnog takmičenja ” Premio Jaen” u Španiji, a dobio je i nagradu publike, kao i specijalnu nagradu ”contemporanea” za najbolje izvođenje obavezne kompozicije. Umetnički je organizator turneje kamerne muzike u Danskoj koja nosi njegvoo ime ”Uki Ovaskainen Chamber Tour”, koja je prvi put održana u februaru 2007. godine. Nastupao je u Konzerthaus -u u Beču u serijama kamerne muzike Bečkog kamernog orkestra, radio kao korepetitor Opere Faber (umetnički direktor Ivan Ludlow) u Portugaliji i svirao kao solista sa simfonijskim orkestrima Sjelanda i Olborga.

Uki Ovaskainen od 2001. pa i dan-danas radi na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na katedri za gudačke instrumente, kao samostalni umetnički saradnik i kao profesor. Kaže da nije strog profesor, ali da rado primenjuje sve veštine koje je stekao školujući se i svirajući širom sveta. Pored angažovanja kao viši umetnički saradnik na katedri za gudačke instrumente, on redovno nastupa sa eminentnim srpskim i inostranim violinistima,violistima, čelistima, kontrabasistima, flautistima, pikolo-flautistima, oboistima, klarinetistima, saksofonistima, fagotistima, hornistima, trubačima i trombonistima, kao i pevačima.

Uki je srpski zet. Svoju suprugu, Tatjanu Simonović Ovaskainen, koja je, takođe pijanista, upoznao je na studijama u Kopenhagenu, gde su bli u istoj klasi kod istog profesora. Klasa je bila malobrojna, pa su se svi međusobno družili. U međuvremenu, prijateljstvo je preraslo u ljubav. Kada je 1999. godine počelo bombardovanje Srbije, Ukiju je bilo krivo zbog bombardovanja, i nije mogao da shvati da je to način rešavanja problema, Tada je puno o tome razgovarao sa Tatjanom, i tu su se još više zbližili. Naredne, 2000. godine, na jesen, Uki Ovaskainen je prvi put došao u Srbiju i ostao, evo već 18. godina. Voli Srbiju, ljude, rakiju, Karađorđevu šniclu i ostala jela, kviz “Slagalica”…

Prilog RTS-a pogledajte ovde:

Kako je i sam rekao u RTS prilogu, Finska mu posebno nedostaje kada sluša ili svira Sibeliusa, a taj osećaj mi je potpuno poznat. Svako ko ima u sebi finske krvi, ima taj osećaj. Njegovi roditelji su izjavili da je, kao mali, slušao satima Sibeliusove simfonije.

Prošle godine, povodom obeležavanja 100 godina od nezavisnosti Finske, Uki Ovaskainen je, sa sinom Vukom, violončelistom, u Skupštini grada Beograda, dočarao duh Finske svojim muzičkim umećem mnogobrojnoj publici. Taj duh je dočarao izveđenjem prelepih dela čuvenog finskog kompozitora Jana Sibelijusa.

Zato poslušajmo Sibeliusovu Finlandiju, u predivnoj interpretaciji Ukija Ovaskainena.

Ovaskainen Srbiju doživljava kao dom, jer u Srbiji odrastaju i njegova deca, sin Vuk i ćerka Anja. Ova četvoročlana porodica je skup neverovato nadarenih muzičara i umetnika. Ukijev sin, Vuk Ovaskainen (Beograd, 2001) je počeo da svira violončelo sa sedam godina. Laureat je takmičenja Petar Konjović, Dušan Protić, Mocart u Kvinto Vičentinu i Republičkog takmičenja. Na smotri talenata u Sremskim Karlovcima (2011) izabran je za najtalentovanijeg violončelistu u Srbiji. Dobitnik je drugih nagrada na međunarodnim takmičenjima Heran u Češkoj i u Licenu u Austriji. Održao je solističke koncerte u Galeriji SANU i Galeriji Artget, a takođe je nastupao i na festivalima Čelo fest i Šopen fest u Beogradu, na koncertima organizacije Artlink, i kao solista sa Orkestrom Artlink. Vuk je učenik II razreda SMŠ Dr. Vojislav Vučković u klasi prof. Danijele Milutinović, a takođe radi sa prof. Božom Saramandićem. Učestvovao je na kursu Cello Gathering u Engleskoj, gde je radio sa profesorima Aleksandrom Bejlijem i Louis Hopkins. Akademici Dejan Despić i Ivan Jevtić su komponovali i posvetili Vuku svoja dela za solo violončelo. Prošle godine, međunarodni žiri je nagradu “ArtLink virtuoz godine” za najperspektivnijeg mladog muzičkog umetnika, dodelio upravo Vuku, jer je on ”muzičar koj poseduje talenat i muzički dar koji svakako treba podržati i dalje razvijati”. Dobio je i priznanje za najuspešniji resital u godini u Galeriji SANU. Pored toga, odličan je učenik i Matematičke gimnazije u Beogradu, koji je osvajao mnoge nagrade na raznim takmičenjima iz matematike i fizike. Sada je paralelno i na Fakultetu muzičkih umetnosti, i na svim poljima je fantastičan. Uz to je i skroman i vaspitan mlad čovek, koji na pitanje, kako to sve uspeva, kaže da samo malo manje spava.

Ništa manje talentovana nije ni preslatka ćerka Ukija Ovaskainena, Anja (2004), koja predivno svira violinu, a uz to je i sopran i peva na mnogo jezika. Ide u srednju muzičku školu. Na YouTube kanalu možete pogledati njene mnogobrojne nastupe.

Kao Finac, Uki Ovaskainen posebno je ponosan na finski nacionalni ep “Kalevalu”. Ep je preveden na više od pedeset jezika, u nekoliko verzija, i predstavlja jedino finsko delo koje je ostavilo snažan trag u svetskoj literaturi. Da bi ovaj ep bio prijemčiv i za mlađu publiku, 2014. godine je izdata knjiga “Kalevala-ilustrovana finska mitologija” ili u originalu “Suomen Lasten Kalevala” (Finska kalevala za decu), izdanje namenjeno mlađim čitaocima, koju je priredila Kirsti Makinen, a za koju je ilustracije uradila Pirkko-Liisa Surojegin. Ono što je zanimljivo, prevod sa finskog na srpski, uradio je Uki Ovaskainen, sa suprugom Tatjanom Simonović Ovaskainen, pijanistkinjom i književnicom, koja je izdala dve zbirke pesama i knjigu kratkih priča. Taj mukotrpan posao, trajao je više od dve godine. Veliki broj samoglasnika u finskom jeziku, glasovi koji stoje negde između dva samoglasnika, a trebalo se opredeliti za jedan za transkripciju na srpski, samo su neki od problema sa kojima su se prevodioci suočavali. Sa druge strane, posao im je olakšavalo to što potiču iz obe kulture, finske i srpske, i što su po profesiji muzičari, dakle, oni sa sluhom kako bi nešto trebalo da zvuči.
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/03/02/23828418/Kulturni%20dnevnik%20020315.mp4