Šta se krije u nazivima finskih geografskih pojmova ~ F I N S K A

Ako bih vam rekla da su Finci koji se prezivaju Svetlost, Divljina, Vatra i Talas veoma popularni i izvan granica Finske, pomislili biste da i nisam baš „sama sa sobom”, ali ako bih vam rekla te reči na finskom, znali biste o kome se radi: Ville Valo, gde je Valo „Svetlost“ , Kiira Korpi gde je Korpi „Divljina“ ( ili Pustinja), Tauno Palo gde je Palo „Vatra“ i Alvar Aalto, gde je Aalto „Talas.“

Primera je mnogo.

Poznato je da su Finci iskonski vezani za prirodu, da su njihova skoro sva prezimena u korenu reči povezana sa nekim pojmom iz prirode, nekim mestom, prirodnim obeležjem...ali i ne samo sa prirodom već i sa nekim, koje biste najmanje očekivali kod finih Finaca.

Inače, po statistikama, Top 10 najčešćih prezimena u Finskoj su: Korhonen, Virtanen, Koskinen, Mäkinen, Mäkelä, Nieminen, Hämäläinen, Laine, Heikkinen i Järvinen…Recimo prezime Järvinen znači da su preci živeli pored jezera, Mäkinen da su preci živeli kod nekog brda. Nieminen su sa poluostrva, Peltonen je prezime koje govori da su preci živeli pored polja, itd.

Slično je i sa geografskim pojmovima, odnosno sa nazivima gradova, sela, reka, planina....Recimo, u Botnijskom zalivu u Finskoj postoji mesto koje se zove „Ii“ ( dva slova i). Naziv ovog mesta je poreklom iz sámi jezika, a znači „mesto za noćenje“. E taj Sámi narod, svuda on mora da umeša svoje prste. Verovali ili ne, prste je umešao i u slučaju finskog grada Tampere, jer je i to izvedeno iz sámi jezika, a znači „mirna voda između brzaka” kao i u slučaju naziva grada Nokia jer ta reč označava kunu, životinju severne hemisfere, i to onu sa tamnim krznom. Nacionalni park Nuuksio ima prelepo ime koje je iz sámi jezika što znači „labud”. Ni moj Rovaniemi se nije maknuo sámi uticaja, što je i nekako normalno s obzirom na to da je glavni deo finske Laponije, ali njegov naziv ima pomešanu etimologiju jer prvi reo reči „rova” na sámi jeziku znači „šumoviti brežuljak”, a drugi deo reči „niemi” je finskog porekla i znači „poluostrvo”. Železnička pruga koja prolazi kroz severozapadnu Laponiju zlokobno završava u selu Kolari „sudar”. Ništa manje neobičan, ali i totalno blentav je i naziv jezera Ripulijärvi „dijareja jezero ” u Laponiji.

U Botnijskom zalivu u Finskoj postoji mesto koje se zove „Ii“

Za razliku od Nacionalnog parka Nuuksio koji ima prelep naziv „labud” Nacionalni park Helvetinjärvi koji se nalazi u regionu Pirkanmaa se ne može baš ponositi svojim imenom jer se u prevodu zove Nacionalni park Pakleno jezero.

Grad Joensuu je „ušće”, iako bi u bukvalnom prevodu moglo biti i „Džoova usta” (suu - usta). Valkeakoski, grad u centralnoj Finskoj u prevodu znači „beli brzaci” a Kalajoki je „Reka riba”. Suomenlinna „finska tvrđava” je tvrđava ostrvo kod Helsinkija. Kuusisaari je „ostrvo jelki” a Leppävaara je „brežuljak Jova” (Jova - drvo iz familije breza). Zaliv u gradu Espoo se zove Kivenlahti „kameni zaliv”. Ovakvi nazivi ne treba da vas čude jer su u ovako retko naseljenoj zemlji, u prošlosti davali nazive naseljima u skladu sa njihovim lokacijama. Takođe, imena mnogih finskih gradova su izvorno bila imena individualnih porodičnih imanja, koja su postupnim naseljavanjem i izgradnjom prerasla u sela i gradove, pa se iz tog razloga mnogi takvi nazivi završavaju sufiksom -la, što znači „mesto”...na primer Pusula „Mesto za ljubljenje” ili Karhula „Mesto medveda”.

Mestauskallio ili „stena odrubljenih glava”

U okolini Helsinkija postoji mnogo primera, i ovakvih i onakvih. Recimo ostrvo pored Helsinkija se zove Mustikkamaa „zemlja borovnica”. Selo Vihavuosi pored grada Hämeenlinna se zove „ljuta godina” dok se mesto Mestauskallio zove „stena odrubljenih glava”. Jezero Vesijärvi je „jezero vode” a grad Kotka je zapravo „orao”. Vanhakaupunki „stari grad” je naselje u Helsinkiju, mesto Kulhu u istočnoj Finskoj se zapravo zove „činija” a ako niste znali u Finskoj postoji i selo Egyptinkorpi „Egipatska pustinja” blizu mesta Lieksa. Zamislite kako bih se pravila važna kada bih rekla da imam vikendicu u egipatskoj pustinji.

Selo Egyptinkorpi „Egipatska pustinja”

Mada, iskreno, ne bih volela da kampujem u kamp naselju Kökkö koje se nalazi između gradova Hämeenlinna i Turku, jer ta reč u kolokvijalnom finskom znači „sranje” ili „nešto skroz bezveze”. (Primer: Olipa kökkö filmi! - Kakvo sranje od filma!) U književnom finskom „sranje” se kaže „Ja Paskat!” dok „paska” znači „govno”.

Ako vam kažem da se pored mesta Posio nalazi greben Paskakari biće vam jasno da se greben zove „govnjivi greben” (kari - greben). Ju, ju, kako pišem ružne reči...ali, nisam ih ja izmislila. Takođe, blizu grada Nokije, nalazi se ostrvo Murhasaari „ostrvo ubistva” a na slici ispod imate fotografiju mosta Murhasaaren silta „Most preko ostrva ubistva”.

Murhasaaren silta „Most preko ostrva ubistva”

Ono što mi baš i nije jasno, to je razlog, zašto su neki nazivi u Finskoj dobili ime po nekoj totalno nebuloznoj reči...recimo mesto Lemu u zapadnoj Finskoj se zove zapravo „smrad” iako nema nikakvog razloga za to. Prelepa zelena i mirna stambena oblast, naselje grada Helsinkija zove se Ruskeasuo, odnosno „braon močvara” iako opet ne znam zašto. Ako bih vam rekla da u Finskoj postoji i reka Paskajoki „reka sranje” ne biste mi verovali. Ovaj naziv je izgleda toliko inspirativan da postoje i Paskalampi „sranje ribnjak” u gradu Espoo i Paskasaaret „sranje ostrva” u jezeru Näsijärvi...ali zašto se ostrvo Vittusaari na jezeru Pudasjärvi zove „je*eno ostrvo” ili zasto se ribnjak u mestu Suomussalmi zove Vittulampi „je**ni ribnjak” nemam pojma, možda zato jer je i to prirodna radnja...

ali to nije sve, tu su i Kivesjärvi „testis jezero” u Paltamu, Kivesvaara „testis brežuljak” u provinciji Oulu, kao i Ylä-mulkku i Ala-mulkku „gornji kreten” i „donji kreten”, ostrva na jezeru Oulujärvi u opštini Vaala. Sama reč nulkku ima više značenja, u zavisnosti od konteksta, pa može značiti i pojmove „seronja” „kreten” ali i „muški polni organ” u vulgarnijoj varijanti. Naziv lepog grada Varkausa je „krađa” a Pohje je „dno”.

Ah ti jezici...recimo prelepi hrvatski grad Pula u finskom jeziku bi bio „manjak” a na rumunskom „muški polni organ”. Pitam se da li u ovoj korelaciji postoji neka dublja veza :))

Izvinjavam se, nisam želela da budem vulgarna, ali eto, tako stoje stvari.

Eto, to su bili samo neki nazivi, a ima ih mnogo mnogo više. Ako nekada posetite Finsku, znajte da se među svim tim lepim mestima kriju i Monni „som”, Muukala „stranac”, Hankala „mesto za rašlje”, Kalmari „lignja”, Kinkku „šunka”, Korttia „kartica”, Piuha „žica”, Kumia „guma”, Kuolio „gangrena”, Letku „crevo” Myrkky „otrov”, Pöljä „glupak” i mnogi drugi šašavi nazivi. Koliko ima kilometara od Šunke do Creva? Hm... Ipak lepše zvuče na finskom, zar ne?